Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
suprotnih ponavljanja u pesmi Marko Kraljević i Đemo Brđanin; gospoda hrišćanska triput mole Đema: Bogom brate, Đemo Brđanine, tu nam nemoj objesiti Marka, neće rodit vino ni šenica, evo tebe tri tovara blaga!
Sve mislio, na jedno smislio, pa on viknu iz grla bijela: „Kud ćeš tamo, Đemo Brđanine? Evo, more, Kraljevića Marka!“ Povrati se Đemo Brđanine.
Evo, more, Kraljevića Marka!“ Povrati se Đemo Brđanine. Pouzda se Kraljeviću Marko da će uteć na svome Šarinu, pa pobježe poljem širokijem; za njime se Đemo naturio.
Moli mu se gospoda rišćanska: „Bogom brate, Đemo Brđanine, tu nam nemoj objesiti Marka, neće rodit vino ni šenica, evo tebe tri tovara blaga!
Moli mu se gospoda rišćanska: „Bogom brate, Đemo Brđanine, tu nam nemoj objesiti Marka, neće rodit vino ni šenica, evo tebe tri tovara blaga!
Moli mu se gospoda zvečanska: „Bogom brate, Đemo Brđanine, Tu nam nemoj objesiti Marka, neće rodit vino ni šenica, evo tebe tri tovara blaga! Uze Đemo tri tovara blaga.
Veli njemu Đemo Brđanine: „Nit’ ću klati konja ni sokola, već ću zaklat tebe Kraljevića, pa se napit krvi od gr’oca“. Pa poteže sablju okovanu da
Bože mili, na svemu ti vala kad ja viđeh savezana Marka! Pojiću te, Brđanine Đemo, bez bijele pare i dinara, baš ak’ hoćeš tri bijela dana“.
Pa pod Đemom konja uvatila, odvede ga u mehanu bilu, donese mu vina i rakije. Pije vino Brđanine Đemo, a nazdravlja Kraljeviću Marku, nazdravlja mu, ali mu ne daje.
“ Kad pogleda Đemo Brđanine više sebe Marka Kraljevića, a na vratu sindžir-gvožđe teško, skoči Đemo na noge lagane; sindžir-gvožđe zemlji