Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Skini kaput, zasuči rukave, uzmi ašov, budak il motiku, i, zasukanih rukava, gologlav i bos, pod kojom hoćeš od ovih bukava kopaj, iskopaćeš: istrunulu
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad tamo, a oko jednog groba njih dva-tri nešto zaviruju. Jedne prazne taljige priterane plotu. Dvojica drže budak u ćuskiju, kao hoće da kopaju. Mojsilo zagleda bolje, kad al' odnekud onaj putnik što mu je pričao 25.
« Odmah ti, bolan, graknu selo, te ko budak, ko motiku, ko pijuk, iskopaše ga i odneše, te ukopaše čak negde kraj Graca pod obalu i, hvala bogu, više ni gradljike!
— A ti si to, Marjane! Otkud noćas u ovo doba? — Imaš budak, učitelju? — Budak?... A šta će ti budak? — upita Nikola čudeći se šta je tome noćas naspelo. — Budak... treba mi.
— A ti si to, Marjane! Otkud noćas u ovo doba? — Imaš budak, učitelju? — Budak?... A šta će ti budak? — upita Nikola čudeći se šta je tome noćas naspelo. — Budak... treba mi. Imaš li?...
— A ti si to, Marjane! Otkud noćas u ovo doba? — Imaš budak, učitelju? — Budak?... A šta će ti budak? — upita Nikola čudeći se šta je tome noćas naspelo. — Budak... treba mi. Imaš li?...
— Imaš budak, učitelju? — Budak?... A šta će ti budak? — upita Nikola čudeći se šta je tome noćas naspelo. — Budak... treba mi. Imaš li?... — Okani se ti, Marjane, noćas budaka... Idi te spavaj, bolje će biti. Ne dam ti ja sad ništa!.
— O, o! Drž' se!... A šta ćeš ti sad? — upita Sava razbirajući se. — Imaš, ćato, budak? — Šta?! — Imaš budak — budak, treba mi? — Budak?! — ponovi Sava u čudu. — Hi — budak... A što će ti noćas budak?...
— O, o! Drž' se!... A šta ćeš ti sad? — upita Sava razbirajući se. — Imaš, ćato, budak? — Šta?! — Imaš budak — budak, treba mi? — Budak?! — ponovi Sava u čudu. — Hi — budak... A što će ti noćas budak?...
— O, o! Drž' se!... A šta ćeš ti sad? — upita Sava razbirajući se. — Imaš, ćato, budak? — Šta?! — Imaš budak — budak, treba mi? — Budak?! — ponovi Sava u čudu. — Hi — budak... A što će ti noćas budak?... Imam ja — te još kakav budak?..
A šta ćeš ti sad? — upita Sava razbirajući se. — Imaš, ćato, budak? — Šta?! — Imaš budak — budak, treba mi? — Budak?! — ponovi Sava u čudu. — Hi — budak... A što će ti noćas budak?... Imam ja — te još kakav budak?...
— Imaš, ćato, budak? — Šta?! — Imaš budak — budak, treba mi? — Budak?! — ponovi Sava u čudu. — Hi — budak... A što će ti noćas budak?... Imam ja — te još kakav budak?... Mnogo pametniji od tebe... A što će ti? — Ta treba mi.
— Šta?! — Imaš budak — budak, treba mi? — Budak?! — ponovi Sava u čudu. — Hi — budak... A što će ti noćas budak?... Imam ja — te još kakav budak?... Mnogo pametniji od tebe... A što će ti? — Ta treba mi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
konjanik borija — truba bugija — prašina, oblak prašine buljubaša — četovođa buljuk — odred, gomila busija — zaseda budak — ćošak, zakutak vajat — hodnik, kod nas jednosobna drvena kuća valja (falja) — rupica na pušci ili topu gde se pali
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A kad se u srezu pojavi ajduk on skine đudu i lično ide u poteru. Is— kupi seljaka pa ko budžu, ko budak, ko kosu, a samo on nosi pušku-kapislaru. I opet rukama živog ajduka uhvate, a pušku i ne opale.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Na podu groba behu poređani ostaci strinini: glava, ruke, rebra... A više njih, naslonjen na budak, sav umrljan zemljom, natuštena čela, razbarušene, zemljom posute kose i golih, crnih, kosmatih grudi, stajaše Stanoja i
— Stanojo! — dreknuh uplašeno. — A? — Đipi on i pogleda me strašno; ali kad vide ko sam brzo se pribra, uze budak i otpoče da kopa, šanuv: — Ti si, Mile! Ja mu pružih torbicu. — Tu da skupiš — rekoh, a i meni glas drhtaše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ama, mi ćemo da zaglavimo budak noćas — veli mi Aleksandar. Predosećamo da smo na krajnjoj granici dokle se sme ići.
I iznenada mi padoše na pamet reči Aleksandrove: „Zaglavićemo danas budak“. Ljudi još nisu stigli da iskopaju zaklone, a i šta bi nam oni koristili, kada nas poljak u glavu gađa.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jedan put ja mrtav gladan dođem pred jednu Vlašku kuću, a Vla pred kućom teše držalicu za budak. Kako ja sjašem s konja, a ja povičem na Vlaa: drži more konja, pa viči Vlainju, neka mijesi pogaču i kuva cicvaru i peče
Jedan put ja mrtav gladan dođem pred jednu vlašku kuću, a Vlah pred kućom teše držalicu za budak. Kako ja sjašem s konja, a ja povičem na Vlaha: drži more konja, pa viči Vlahinju, neka mijesi pogaču, i kuva cicvaru i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
| i drugojača kojekakva imena, izmišljena za globiti žive i mrtve, to su ti tvoji Jerusalimci i Svetogorci; budak njima valja i motika, neka rade ka i drugi ljudi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Trebaće im da sklepaju neku kolibicu ili čatrlju od blata, pa sam za njih ukrao bradvu, sekiru i budak. Za loženje vatre: čakmak, kremen i trud. Mogu iskrčiti komadić zemlje u šumi i posejati na proleće nešto useva.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Starina Novak kaže Grujici: Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake svate Grčiću sabira.
Ko imade, i predade blago; ko predade, onaj i ostade; ja sam bio čovek siromašan, ne imadoh da predadem blago, uzeh budak, s čim sam argatovô, pa s budakom odoh u hajduke.
Kad je mene malo zaboljelo, i ja sam se vrlo ražljutio, pa potegoh budak sa ramena, te udarih Ture na doratu. Kako sam ga lako udario, umah sam ga s konja oborio, i k njemu sam onda
do tri kese blaga, pa ih puštih sebi u njedarca; otpasah mu sablju od pojasa, njem otpasah, a sebi pripasah; ostavih mu budak više glave, da čim će ga zakopati Turci; pa posjedoh njegova dorata, odoh pravo gori Romaniji.
No ču l', sine, Grujica dijete! Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake svate Grčiću sabira.
Kad to začu Novaković Grujo, jednak svlači svilu i kadivu, a oblači bugarske haljine, pa ponese budak na ramenu, učini se golema sirota, pravo ode u Sofiju grada — da uvodi Grkove svatove.
bojka koplja; već ćeš, bolan, umrijeti, Marko, ja od boga, od starog krvnika; ne može mi ga obraz podneti; ostavih mu budak više glavo, da čim će ga zakopati Turci; pa ga baci u to more sinje; zavide mu one rane grdne; braćo moja, do dva