Obradović, Dositej - BASNE
” Gril: Kakav sam, da sam, bolje mi je nego tebi. Odisej: Ta ne budali, kukavče, ja sam došao da te vozvratim u prvi obraz. Samo reci da hoćeš, pak ćeš namah biti čovekom.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— poče čiča Mirko uzevši čašu. — Prvo njegove glave, njegove domaćice... — Uha, čiča-Mirko!... Ne budali!... Nema on još domaćice!... — graknuše svi gosti u smehu. — A jest, bogami! — reče Mirko.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ti si budala!... Još sam ti otoič rekao da si se prevario... Ne budali više, dosta je bilo. Turčin mišljaše da tim preseče svaki dalji razgovor o toj stvari; ali se grdno prevario.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Novak je koraknuo kao da namerava da zađe između klupa, a onda se povukao pocrvenevši tako da je i poslednjoj budali postalo jasno da je to zbog repa koji mu je Saša Albreht prikačio jesenas, a nastavničkn savet posle vodio istragu
Radičević, Branko - PESME
Hej prijane, šta to kopat poče? „Za nju raku.“ — Ne budali, čoče! Ta u njoj su sve radosti moje, Njena raka jeste srce moje.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nije se znalo obraća li se on to samom sebi, budali, ili Radi s Brdara, lopovu, a možda i obojici u isti mah. Brzo je djed prebolio štetu, a bilo je toga i van kofera,
Opljačkani konjokradica obori glavu, pogleda u svoje mamuze i zamišljeno reče: — Svakom je bog dao neku radost, pa i budali ...E, moj Vaskrsije, ti nas danas baš lijepo razgovori, hvala ti ko bratu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Opa sad ode kući, pa čim se sastane s čovjekom reče mu: — Čuješ, čovječe, ja hoću da zakolješ našu Milenku. — Ne budali, luda ženska glavo, — veli joj čovjek.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: To ne; ali, ako oćeš da znaš, volio bi da je i takva. MAKSIM: E gle, šta ovaj budali! More, gdi si vidio da žena treba da je đavo? Ah, zašto mene bog prokle, te udari na aspidu!
DOKTOR: Ajde, ne budali! MANOJLO: Vi ste me tako učili. DOKTOR: Kako bih mogo ja tako što govoriti? PUTNIK: Jeste, to su vaše sopstvene
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Al’ govori Radonja sa konja: “Ne budali, Jagodina majko, Nije tvoja nejaka Jagoda, Svu noć mi je na ruci prespala, Desnu mi je pretištila ruku.“ 164.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ko... šta?... — Čuo sam sve, nego govori, ne boj se. — Da si mi po Bogu brat, nemoj mi kvariti!... — Ne budali, no govori brže, kako narediste? — Samo da nabavim puške i da naredim sa mojima vođe, pa da je vodimo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
U birtiju ne svraćali! Na putu ne prevaljivali! Po sudovima se ne ćerali, a budali oprostili! Tuđe međe ne preorali, tuđe muke ne željeli! Tuđa muka — gotovo prokletstvo!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
ANĐELKO: Smislila da sudaje, pa izabrala mene za metu! IKONIJA: To joje, budali, fiksideja! A, vala, i ti... Da, kojom srećom, imaš porodicu... ANĐELKO: Gledaj ti svoja posla!
ANĐELKO: Dones ti meni jednu mesečarku! I otvorde mi jedno lađeno pivce! A provodadžiši nekoj drugoj budali! MILE (ulazeći, s vrata): Dajde mi jednu rakiju! STAVRA: Čujem zglajzo ti onaj tvoj! MILE: Koji moj?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Sada ću ja tebi. Penji se! Mali čistač je sažaljivo pogleda i osmehnu se: — Ne budali, ribice! Pogledaj kolika si! — Ti pogledaj! — Odbrusi riba i poče da raste. Bila je već velika kao čamac.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ona sad ode kući, pa čim se sastane s čovjekom, reče mu: — Čuješ, čovječe, ja hoću da zakolješ našu Milenku. — Ne budali, luda ženska glavo, — veli joj čovjek.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali ne budali, znamo kako stvar stoji!” A neki, čisto zavideći mu, u četiri oka veljahu: „Dobro mu je uspjeo colpo di mano!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Crnogorac ljutito poteže rukom zavoju, i bi ga zderao da ga ne uzdržah. — Ne, čoveče, ne budali! Baš stoga što vidim da si junak, bi mi i bilo krivo da uludo pogineš. — A ko gine u pametnu, gospodine?
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ne budali! — odgovori mirno Rade i, nasmijavši se, reče: — Ne zameće se noćašnji trag tako lako!... Već 'ajdemo, ženo moja!
Kud si nakastila? — Svojoj kući... Ne mogu dalje izdržati... Što će mi ludo dijete. —Ne budali, ženo! ... Rade primiče svakoga dana... Ono je moje dijete! — htjede Ilija da Mašu navede na šalu.
Razgovorna je ova pećina! Slušaj dalje kao da nešto jeca... Duboko je to dolje. Ti se strašiš? Ne budali: sa mnom si!... Voda je to: protiče .... A bog zna gdje navire!
Gdje je to? Bog s tobom! Neka je zemlji blagosloven i trud, i napor, i znoj naš!... Ne budali, nema seljaku nad njom boljega hranitelja. Rade ućuta.
A, boga mi, ona je bila vatra... A njega znate, čobanče željno ... —A što će otac Vojkan? —Ne budali! ... Zar treba da on za to zna? Preldžije ustadoše, vatra gasne.
— opazi pop Vrane. —Ne treba da se on vrza oko nje... Ona za njim pristaje gdje hoćeš, — uvjerava sluga. — Ne budali, svijet više govori nego je... i mene potvaraju s njome, a pravedna je.. . —Čudo božje, što ona vas neće ...
—Ne budali, Petre, — odgovori kapetan, — nisu ljudi vrči... Daće presvijetli na odlasku, vidićeš. — Primi i moj dijel!
— Ne idi, oče! — veli mu Rade pred kućom, samareći konja. — Poći ću ja s društvom, mlađi sam... —Ne budali, što ti na um pada? ... Gdje je to?
i trošak je manji, — opazi Rade. — Taman si pogodio!.. Gazdinsko, građeno vino za Božić, e, jesi mi ga ti! ... Ne budali! Hoće se da je božićnje vino ono negdašnje, naško, što samar njime po godine miriše, a čisto i bistro kao djetinja suza...
” Kad pjevanje prestade, gazda Jovo veli, onako kao da mu je onaj čas na pamet palo: — Koliko sam onoj budali Radi govorio da odustane od tužbe, ali što vlah uvrti u glavu, ne bi niko, ni bog! Gdje će svraka sokolu nahuditi?
Ono čabanče veli sluzi, gledajući na kaluđera: — Starovjerac je ono, junačina, brate! Ali ne budali ti, i hrana, i vino... Ih, još mi u nosu mimo svega ostaloga ostade miris pečene janjetine!...
—Ne budali! — veljaše ženi Maši, kad ga od toga odvraćaše. — Što ću sa ovo para, a ako su nakastili odnijeti mi ih... fala bogu,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Veli Zuku Čulko barjaktare: „Ne budali, dragi gospodaru! Daleko je Tijana planina: odavde je do mora sinjega ravnih, Zuko, trideset konaka, a uz more tridest
No me s’ prođi, dragi gospodaru, ne vodi me Tijani planini!“ No mu veli od Udbinje Zuko: „Ne budali, moja vjerna slugo, nego razvij zelena barjaka!
Stara mu se nasmejala majka: „Ne budali, mlađani Nenade! Ja sam tebi braca porodila, Predragoga, tvog brata rođenog, i juče sam za njeg razabrala: da s’ naodi
Besedi mu stara mila majka: „Ne budali, mlađani Nenade, jer ćeš ludo izgubiti glavu“. Ali Nenad majke ne slušaše, već on čini što je njemu drago: on pokroji
“ Veli njemu Fočić-Memed-aga: „Ne budali, Birčanin-Ilija! Tko bi gorskog upustio vuka?“ Memed-aga viknu na dželata, dželat trže sablju ispod skuta, te Iliji