Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A sad, sad je i nemu to sve izgledalo ružno. I uhvativši se za perčin, ciknu: — Budalo matora! Osedeo si, a ništa ne znaš!... Raspoloženje, dobra volja... sve to prođe...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gde ima nešto lepše na svijetu? „Čuvaj to“, kaže, „takve žene, sa neba, kao kuskuni, ne padaju, budalo! Zar ne vidiš da te senator kune, a Bog, kao nikog među nama, usrećio?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Nije takav posao za mene, Atamane! - Ti, budalo! - pogledao me je očima koje su ponekad bile bez ikakve boje, ponekad plave, a onda kad je naleteo na onu nastavnicu,
- Ti si napisao pismo, Bodo? - Kakvo pismo? - Ti, budalo! - reče. - Zar nisi Rašidi obećao da ćeš napisati pismo za Melaniju?
- Neću. Neću. Neću! - ponavljala je. - Šta nećeš, za ime Boga? Ti, budalo! Zar ne vidiš da si još samo dete? Šta bi čovek mogao da uradi s jednim detetom?
- Ipak je nas tražio noćas po nasipu! - rekao sam, a ona se nasmejala. - Ti, budalo! Zašto bi tebe tražno? Ti mu nisi ništa!
uz njen, koji je mirisao na svež ražani hleb, a onda je spokoj počeo da ulazi u mene, iako je ona rekla samo: „Ti, budalo!” Zatim je nastavila da korača uz mene držeći svoj dlan na mome, dok je Greta u torbi počinjala da se miče. - O, ti!
Otkrio sam da pola Karanova živi pod oklopom kao kornjače. - Otkrio si Ameriku! Budalo! - Rašida uze vazduh u usta i zagnjuri se. Brojao sam do dvadeset, ali se ona nije pojavljivala.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ajde, iscedi bar jednu! Reda radi! Kani, majku mu, nemo se brukati! Ljudi te gledaju! MAJKA HASANAGINA: Hasanago, budalo, ona je mrtva! (Duga tišina) HASANAGA: Efendijo... neka, sam ću... ostavi... Sve što poželim, sve mi postane kazna.
Kostić, Laza - PESME
„Zar opet bula, budalo stara? Ko će da pati, ko da odgovara? Zar ne znaš, bolan, ne znao boga? Zar ne znaš vole paše čestitoga?
„Budalo stara, kukavico siv! Samsona — ja — da izdam — omanom?! Šta misliš, dede, ko ti je taj div? Gospodar ti je, znaš li, go
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ležala je tako i đubrila se. Pitali ga seljani: — A be, budalo, a što ne rabotiš onu tvoju livadu, nego ti leži tako bez vajde.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
vanile i citrona-mešano, pa zastaješ pokraj preskupih stvari koje nikada nećeš imati, koje ti niko nikada neće kupiti, budalo jedna blesava, a ne znaš kuda ćeš, nego bazaš, onako bez veze, za svoj groš, još neuhvaćena, još ničija, dok na svakom
Oćete li od buta ili od bubrežnjaka? Suvih rebara — nestalo!“ Ništa ti to ne znaš, budalo jedna blesava, šašavice, zunzaro, ćorice ćorava sa minus jedan i po (ali, kazao je doktor da će se to s vremenom
S poštovanjem, Jerotije Top, zvani Brka“. Moja fusnota: (Gorgonzola, budalo jedna blesava, nije prezime argentinskog nobelovca, već naziv za talijanski specijalitet — sir izvanredno
„U piću?“ ufura neko sa strane. „Ma ne, budalo, u uspomenama!“ — kazala sam. Posle su nas potrpali u jedan autobus, a neka dama, koja je plaćena za te stvari, uzela
Posle Čega? — pita il šljakatore. Pa posle onih stvari, budalo! — kaže ona. — Gde je ta gajba? Tako ti šljakatore: šta će, kud će, uvede ilegalno mačku u studio kroz sporedni ulaz
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ TRI GALAMDžIJE Medved i svinja i s njima vuja grmnuše gromko — prava oluja: „Budalo ježu, bodljivi soju, zar tako ceniš straćaru svoju?!
“ „Kakav kukuruz, ćuti budalo, to cvrčku puče tanko gudalo!“ Žubori potok srebrnih priča, a Žuća, sav zanesen, u sebi šapće: „Pričaj mi, Tošo,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Gde ste zapeli? — U komandu — usudi se jedan da odgovori. — A gde ti je komanda? — Valjevo... — Budalo jedna, pa kud si navro za Veles?... Teraj to napolje! — naredi vojniku. — Kad bude vreme, javiće se. Šta je?...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ali znam ko zna! GINA: Ako ga ne tuku, onda je, znači, još gore! BLAGOJE: Zašto je gore ako ga ne tuku, budalo? GINA: Zato što znači da je počo da priznaje! BLAGOJE: Šta on ima da priznaje?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— More, kako svanulo, budalo, kad mi se smrklo još jače misleći u krevetu. Je si l’ budan? — Kako da nijesam! A šta, tebe valjda probudile stenice?
A ja to ne dam! — Šta nedaš ti, budalo jedna?! — reče Radoje. I zar si nas zato sazv’o?! — Zato, jakako! Zar je to sitnica? — veli Sreta.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
IGUMAN STEFAN Muč, budalo, da li Božić nije? Već troje pojalo pjevacah: sada puške najviše pucaju, a to brdo kâ šuplja tikvina, pa glasove hvata
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Ja moram da sednem! CMILjA: Manijake sam sasvim drukče zamišljala! IKONIJA: Ma kakav manijak, budalo! Kaži mi ko ti je otac! JAGODA: A i to ti je posebna priča! Mami umro muž u zarobljeništvu... IKONIJA: U Nemačkoj?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Tako mi ovoga raspela, duovnici, bija je on... On, Škoranca glavom! — Učinilo ti se, budalo. — A, nije, kad vam se kunem!... Gvardijan i svi ostali ne htjedoše slušati dalje, nego otidoše.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne vidi je. — Zasluži duši mesto: moli Aćima da se pomiri s manastirom. Ti jedini možeš da ga nagovoriš. — Budalo, gazda nikad ne sluša slugu — pade na uzglavlje. — Tebe mora da posluša. — Što mora? Neću da se mešam u medveđa posla.
— Budalo blesava! Ludače! — viče. Svaljen među grede, gledao je odozdo, krotko kao malo tele. — Idu li? — upita. — Idu. A deca?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— nasmeja mu se u lice Istočni vetar. — Bole da si joj pomogao! — To sada i sam znam, budalo! — planu dečak, a vetar ga, kao da perce zbacuje, strese sa sebe i iščeze. Dečak od straha zadrhta. Sam!
Iz očiju mu bije vatra, u grlu tutnje gromovi. Dečak u užasu zatvori oči. »To ti je kraj, budalo!« pomisli i sav pretrnu kad žabac Troglavac progovori ljudskim glasom, ali tako gromovito da se celo nebo treslo: —
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dok je on tako govorio, bacahu ribari mrke poglede na Milona i došapnuše mu: „Budalo! A što dade tu najveću ribu džabe?“ „Ne berite brige, deco moja žutokljuna!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I kad ga je Svilar pogledao očima koje to nisu mogle pojmiti, on je dodao: „Šta me gledaš, budalo? Pogreška! Slobodan si, pušten si, kupi te prnje pa kući!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ležala je tako i đubrila se. Pitali ga seljani: — A be, budalo, a što ne rabotiš onu tvoju livadu, nego ti leži tako bez vajde?
— Šuti, budalo, — odgovori mu otac — zar misliš da će iz živa jagnjeta izvaditi džigericu? Kad bude džigerica, biće i jagnje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— pa izvadi lulu i doda življe: — Budalo, gledaj onu ribu ondje u tikvi; kad je najslađe zagucala, tada joj i prisjelo!... Ha, sada znaš!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“ — „Ali nisam robinja“. — „No ja ne dopuštam!“ – „Kad bi te neko i pitao, bre!..“ – „Ćuti, kučko!“ — „Hajde, budalo arnautska!.. Ako se bojiš, a ti za mnom, pa mi drži učkure!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Prvo i prvo: ti se nećeš više zvati Jovan. JOVAN: Nego? FEMA: Hanc. JOVAN: Zar sam ja konj? FEMA: Budalo! Najlepši pedinteri imadu to ime.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
(Okreće se pisarčiću.) Jesi li ti zdravo svanô, dijete? Sudac: Ama, šta je tebi, budalo?! Oklen si? Kako se zoveš? David: Ja se zovem, slavni sude, David Štrbac, selo Melina, kotar Banja Luka, okružlje Banja
U koji ti misliš sud da bi trebalo ili?“ „Najprije 'ajde dolje u 'naj naš, mali seljački sud, budalo jedna budalasta! Kako bi tražio suda preko suda? Znaš li ti, bolan, da bi se zamjerio carskoj gospodi?
) Pisarčić (sav blijed): Što si ga pustio, magarče? David: Kome ti to veliš, magarče? Sudac: Što si ga driješio, budalo? David (smije se): Ama, čekajte, ljudi, da se malo priberem! Ja sam tebe pitô: „Izvoli, gospodine?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Porubalo me za porez. —Nemam gotovih, a žao mi te: daću ti kukuruza. —Imam, gospodaru, žita u kući. —Čekaj, budalo! Uzmi kukuruz, pa ga u čaršiji prodaj , — eto para ..... A koliko trebaš? —Tridesetak talijera...
Kupi sestrin dio, i onaj djeda mu i babe po majci. —Nemam, gospodaru, novaca... —Čekaj, budalo! Ne nagli! Kad pogodiš, a gledaj pogoditi za malo, ja ću ti dati novce, samo treba da radiš pametno, da se niko ne
Petrović, Rastko - PESME
Bregovi su tako meki, ljubavi moja velika, Bregovi su tako meki, i reka nije duboka; Ma kud da pođemo, budalo, bagro, ista nas smrt čeka, Ista nas baš smrt čeka, kraj mile seljanke, U vojsci i železničnoj stanici.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Majko majčice, okrenu se Varalici svet oko glave. »Ovo ti je, budalo, kraj!« pomisli ali ga senka orla prelete. Jedva korak dalje od stene strmoglavi se orlušina i reče ljudskim glasom: —
— Sad uzmicanja nema! — naredi sebi, a noge mu drhte. — Propašćeš, budalo! Samoga si sebe prevario! — trže se Varalica: zmija se u devojku pretvarala.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Šta je sad to? Začuđeni Stric zagleda se u svog magarca i progunđa: — Što zuriš u mene, budalo?! Pao, pa pao, što se to tebe tiče! Kako je još uvijek bio pospan, on prigrnu Mačkovu vreću i ponovo leže.
— Pa jesam li ti već kazao: došao naš Nikoletina i donio pušku! Razumiješ li sad? — Pa tako reci, budalo! — poskoči Jovanče. — Kad je došao? Jesi li baš ti pušku vidio? — Jesam, vidio sam, i pušku i njega. — Kako, kad?
— plašljivo upita Jovanče. — Ne znam, ne miče se — zabrinuto reče djevojčica. — Ta vidiš li da sam mrtav, budalo! — u sebi, ljuteći se, reče Stric. — Striče, ej Striče! — zvala je Lunja drmajući ga.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
umiruju, kako je pokrivaju nekom maramom; neko muvanje u rebra videše, i čuše samo to kako jedan reče: „Što se smeješ, budalo?“ A zatim pojuriše kola kao oluj brzo kraj česme, pune sveta, vičući: „Varda!