Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bojala se da će ga ubiti pri pokušaju bekstva. Pavle je samo pogleda, i opet se nasmeja. Veli, bežaće do Budima, a odatle će u Beč, i teraće sve dok ne postigne, kod grofa Bestuševa, nasred Beča, soveršenuju rosijsku protekciju,
Pitaće ga koga to ima u kući? Ko je to? Odakle? Kuda će iz Budima? Najbolje će, kaže, biti da Isakovič ne izlazi iz kuće, dva‑tri dana, a posle, da pređe u kuću Trandafila, gospodina
voleo društvo i govorio je da je njegov ded pošao, go, kao pištolj, iz Soluna, da je bio zastao u Beogradu, i terao do Budima. Kud bi, njemu, Georgiju, bila sreća, da je deda produžio do Beča, i Lajpciga.
“ Ona je još jednom, poslednjeg dana, pred polazak Pavlov iz Budima, rano, ujutru, prošla, u košulji, kroz njegovu sobu, ali, izgleda, da Isakovič ni to nije razumeo.
Poljubio se na rastanku sa njom. Poljubio je kao sestru. Isakovič je nameravao da iz Budima jaše do Beča, krišom, stranputicama, sa pištoljima u pasu.
Hvalio se Trandafilu da će stići, nekako, do Bestuševa, kao što je stigao i do Budima. Jahao je, kaže, tim putem, u ratu, pre sedam godina, kad su franceski husari bili doprli do Praga.
običaj da kaže, u familiji, kad ne bi bilo Pavla: „Naš je Paja išao, kao udovac, kao smrznut, ali pravim putem, do Budima. A ta Evdokija, upaljenica, ušla je kao đavo, i proleće, u njega, i htela da ga skrene s puta.
Kola su izišla, iz Budima, uz viku konjušara, nezadržana i nepregledana. Ševe su izletale, u polju, ispred kola, i njihov klik mešao se, u kolima,
Za te vojnike, to je bilo i ružno i neverovatno. Božičeva kola, kad su daleko odmakla od Budima, u brdovitom kraju, zastala su, u podne, na jednom proplanku, sa kojeg se vidik širio daleko, prema Granu.
U kojoj nikad dotle nije bio. U koju se nikad više vratiti neće. VI BELI ZEC I CRNI AJGIR NA PUTU Na svom putu iz Budima u Beč, major Joan Božič, sa ženom i ćerkom, u proleće godine 1752, prvu noć proveo je u varoši Gran.
Da pamti, kad je u svatovima bio, i ko mu je bio „fifer“. Major Joan Božič, na putu iz Budima u Beč, pošao je iz Raba, rano u zoru.
zazirali od njenog muža, za koga se javno govorilo da je ubio dva svoja prijatelja, gospoža Evdokija bila je vrisak Budima, već godinama, pre nego što se sa Pavlom srela.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Misleći da mu ide episkop, koga je još iz Budima poznavao, on pomisli: kazaću mu da sam mu doneo deset dukata za manastire i deset za odežde.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegov srpski nacionalizam obuhvatao je sav srpski narod »ot grada Budima daže do Njeguša«, nacionalno obrazovanje za njega je bilo važnije od religioznog, i kao vladika više je radio kao Srbin
Radičević, Branko - PESME
) 292 (ETO NEŠTO KRAJ BELA BUDIMA) 293 POEME I EPSKE PESME 295 TUGA I OPOMENA 296 STOJAN 321 BEZIMENA 356 (1 PESMA) 358 II PESMA 393 III
(ETO NEŠTO KRAJ BELA BUDIMA) Eto nešto kraj bela Budima: Kô šut jarac baš tako izgleda, Al' je čudo nad svim čudesima.
(ETO NEŠTO KRAJ BELA BUDIMA) Eto nešto kraj bela Budima: Kô šut jarac baš tako izgleda, Al' je čudo nad svim čudesima.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
RAČANIN: SLOVO U ZORI BEOČINSKOJ 116 STEFAN RAČANIN: U SLOVNU SLAVU 117 BRUJEVI 118 ROЅA CANІNA 119 LjUBOVIĐA 124 RUŽA BUDIMA 128 SEDMICA 132 PONEDELjAK 134 UTORAK 137 SREDA 140 ČETVRTAK 145 PETAK 148 SUBOTA 152 NEDELjA 156 BLAGO BOŽIJE 170 BLAGO
BUDIM І Noć ce svukla do kolena: panja evo - nema klena. Žuti lišće po brdima: stara kuća kraj Budima. Zaigrala luda karta: dvaput Olga - triput Marta. Ne množi se nego deli. Sa Urala sneg se beli.
ІІ Minulo je s lampom leto. (Jedno smrkne - svane peto.) Razapeta o čudima stara kuća kraj Budima. Zlatna čaša sklizne s ruba iznad stola sjane duga. Strop se kruni, seni kruže. To se negde smiče uže.
III Spadne knjiga na tri retka. U četvrtku pola petka. Žubor kreča među snima: stara kuća kraj Budima. Otisnuto sa površi o bokal se veče skrši, pa se digne, rastalasa kao žito koje klasa.
Zašto Pava, a ne Lenka? Sija li to - o Gospode! zlatan čador iza vode ili lebdi, u čudima, stara kuća kraj Budima?
Iz Budima u Santovo sentandrejsko svedem kolo. Izgrejao lastar s panja. Zagasito jezik diše, dišu Čanad i Batanja a romori Pom
Šta iz šale proiziđe, Ljuboviđo Ljuboviđe! RUŽA BUDIMA Plane mi svećom s huma divizma: po kućnoj kocki planine, ravni, napuklost stvari, vidik astralni.
A plamsaj bića - kao sudbina prati mi senkom ruža Budima. Groznicom okna drhti svetlija potka predela, koju protkaju nervi cvali mi po ruj-očaju rodnih bregova - a
A pesma gde je sjaj izgubila, devičnjak raspne ruža Budima. o snago zrenja, radosnu zvonkost alkoholizma pejzaž već sluti!
A boljku ovu što me sludila, pozlati pčelom ruža Budima. Progrej mi, zvezdo, ljušturu tela, sažet pakao, kud gluva buja ponor-travulja, što ne leluja no guši treper
A lampom krune struk je uždila crkvica žurna - ruža Budima. Prozrem li leta - to nije azur već prosjaj koji, sunčan interval, radosnog kog je pljusnuo sveval s loze života u
A među ruljom, među ljudima, čini mi naklon ruža Budima. Hvata se inje po rubu teksta, pa pršti, veje, dok ne obveje domove šumne, strofine streje, podriv-slikove i
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Pokaži im međe svoje, Tvoje gore, reke tvoje. „Od Soluna do Budima I gde Timok zlatni stiže, I gde šumi bistra Una, I Lovćen se nebu diže — To su moje kršne gore, Kuda Srbi srpski
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 178. Vijala se bela loza vinova Oko bela, oko grada Budima. To ne bila bela loza vinova, To su bili dva mlada i mila: Oni su se u nevreme sastali, A sada se u vremenu
187. Savila se bela loza ninova, Oko toga bela grada Budima; To ne beše bela loza ninova, Već to beše dvoje mili i dragi, Koji su se iz malena voleli, I iz jedne sitne knjige
“ “Stara majko, ne zebu mi noge, No mi zebe srce za junakom!“ 212. Vila se loza ninova, Okolo grada Budima; Budila cara Lazara: “Ustani, care Lazare!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Na poselima u Idvoru slušao mnoge priče o sjaju careve palate na vrhu brega Budima i o čudima visećeg mosta preko Dunava koji je spajao Budim i Peštu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Rana i blaga septembarska noć se spustila, a na obema obalama Dunava trepere bezbrojne svetiljke Budima i Pešte. Kao kakav fantom gleda me ta dvoimena varoš iz tame, i budi u meni bezbroj uspomena.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Oženio se Srpkinjom iz Budima, stanovao u tazbini, imao dva sina, dakle počeo ne može biti bolje. Malo je bolelo roditelje njegove što im, otkad se
Rista je pisao sestri dugačko pismo; kao uzgred joj je javio da će ih posetiti jedan njegov drug iz Budima, stolar sa samostalnom radnjom, koji putuje poslom. A ocu je pisao Rista o toj istoj poseti malo otvorenije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ljeba i crvena vina; ali Marku tri knjige dođoše: jedna knjiga od Stambola grada, od onoga cara Pojazeta; druga knjiga od Budima grada, od onoga krala budimskoga; treća knjiga od Sibinja grada, od vojvode Sibinjanin-Janka.
Koja knjiga od Stambola grada, car ga u njoj na vojsku poziva, na arapsku ljutu pokrajinu; koja knjiga od Budima grada, kralj ga u njoj u svatove zove, u svatove na kumstvo vjenčano, da ga vjenča s gospođom kraljicom; koja knjiga od
Pesmu Predrag i Nenad dobio je Vuk od Jovana Berića iz Budima. Osim Vukovih pevača, valja ovde spomenuti i Leku Mastilovića, „uskoka i slavnog gudca i pjevca iz Gackog“, od koga je