Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
mora ka Crnom, ispitivač će naići na znatnije jezične i etničke razlike, naročito ulazeći u oblasti naseljene Bugarima. Sa jednog gledišta osobito će mu pasti u oči pojava postpozitivnog člana, koji dolazi kao dodatak na kraju imenica.
Najzad će promatrač zapaziti pored nekih osobina zajedničkih svima Južnim Slovenima, neko duhovno stanje svojstveno Bugarima, koje odvaja ovo stanovništvo nekim bitnim crtama od svih drugih Južnih Slovena na zapadu od Iskra.
Jezične i etničke osobine koje smo naveli kao svojstvene Bugarima ne javljaju se najednom istočno od pomenute granice. Ima prostranih oblasti gde srpske i bugarske osobine prodiru jedne
). Kolika je ta dinarska darovitost vidi se u poređenju sa Bugarima, koji nisu stvorili nijednu od rečenih velikih tvorevina i nisu dali onakve darovite ličnosti i samouke kao što su
Šopovi zapadne Bugarske su neosporno po jeziku bliži Srbima nego Bugarima. Uzalud se danas bugarske propagandiste oslanjaju na stare etnološke karte, izrađene u ono vreme kada se gotovo ništa
Inače se može uopšte reći da su Šopovi zahvaćeni često vrlo živim antagonizmom prema Bugarima. Prestonica Bugarske je usred šopskog varijeteta.
Balkanski Vlasi, koji su verovatno činili kompaktnu masu, ustali su protiv Vizantije u XII veku i sa Bugarima su osnovali vlaško-bugarsku kraljevinu Asena I.
Zauzima gotovo središte Bugarske. Dok se mešavina sa turanskim Bugarima ovde slabo zapaža, dotle je primesa vlaškog življa vrlo osetna.
Izgleda da su Englezi bili zahvalni Bugarima zbog načina, vrlo realističkog, kojim su se odužili Rusima za učinjenu uslugu.
Njihove će ocene dopuniti predstavu koju sam ja pokušao dati. Dr Dilon, koji je dugo živeo na Balkanu, kaže o Bugarima: „Njihove su vojničke osobine za divljenje, ali malo razumeju poeziju života, topla i čovečanska osećanja.
A takav slučaj nije sa Bugarima, koji nisu ništa izumeli. Možda će u budućnosti i oni doći dotle da sa svoje strane doprinesu opštem napretku.
Kad se jednom pokoleba, ova vojska nema snage za otpor. Što još, takođe, treba priznati Bugarima to su realne državničke sposobnosti. Vrlo su vešti pregovarači, sigurni da nikada neće izgubiti iz vida svoje interese.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali niko nije znao na koju ćemo stranu, da li ka severu, prema Nemcima, ili na jug, prema Bugarima... Stariji oficiri koji su jednom već bili u ratu protivu Bugara, pričaju scene iz krvavih borbi.
Sada, u borbi sa Austrijancima, redak je bio slučaj da se njihova pešadija približi bateriji. Ali u borbi sa Bugarima, to je gotovo svakodnevna pojava. Napadaju tvrdoglavo, iako je očigledno da će svi izginuti...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Izvolite pogledati januarski broj. Dešković je, uskoro zatim, došao u kafanu i objavio da će ga pokloniti Bugarima, jer je on bio „hrvatski, antidržavni element“. A posle je pričao da se Marko ženi, i poludeo je.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sutra da čuješ: pao Pariz — ništa; Nemci ušli u Petrograd — ništa; predala se sva vojska Bugarima, ti opet ništa. Maločas sestra Stephenson saopštava radosnu vest — ti zviždiš. Sve ti ravno do Kosova, razumeš!
Vaši su vam, bez sumnje, pričali da su tamo vođene velike i krvave borbe sa Bugarima. I suviše nervozni sedeli smo u rovovima za stojeće strelce, opkoljeni maglom koja nas je davila i pritiskivala, i
Sada već gospodin major Tasa sa ranom što je zadobio u poslednjem ratu sa Bugarima na Vlasini, ima ravno dve rane, jer jedan kuršum evo još nosi u svom desnom ramenu kao uspomenu na prvi srpsko-turski
Tvrdio je uvek najupornije da je odsudna bitka sa Bugarima, po njegovom skromnom mišljenju, bila onoga dana kad je on ranjen u nogu.
A sad šta hoće? — Opet da ratuju! — S kim, pobogu? I zašto sad? — S Bugarima. Ne daju im, vele, ono što su oteli od Turaka! — Dobro, a Bugari? — Oni jedva čekaju, jer tvrde da su u pravu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iako su četnici disciplinovani, ovom prilikom su gađali bez naređenja. Trebalo je da to bude kao neki pozdrav Bugarima. Po živosti vatre neprijatelj je mogao odmah uvideti da ima posla sa nekom novom trupom.
Naskoro ga izgubismo iz vida među mrtvim i ranjenim Bugarima. Bilo je prošlo odavno vreme otkad je trebalo da se vrati. Već sam se bio zabrinuo.
Predveče naišao je jedan oficir iz puka, čiji su se vojnici bratimili danas sa Bugarima. Priča nam da je odmah povedena istraga, i da će taj bataljon biti smenjen u toku noći.
Onako u mraku i men’ me dohvati jedan od naših za grlo, te ga gurnem u trbuh, i viknem: nemo’, bre, ja sam. Otmu oni Bugarima oružje, i: „iznesemo ih kao stvarke!“ Bugari su bili preplašeni.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Posle dva dana došlo je naređenje da krenemo na granicu, prema Bugarima. Stigli smo, čini mi se... sedamnaestog septembra i odmah izišli na položaj, Vražja glava.
— Mi smo đaci — veli nam jedan — pa smo bežali do granice. Dalje nemamo više kud. — Zar Arnautima i Bugarima u ruke! Zlo ćete se provesti! — opominje ih Gruja. — Lako je vama...
Grupa vojnika posmatra pobesnele igrače i tad će jedan reći: — Ja, oca im njinog, dave se ko mi s Bugarima... — Vala, da su prešli Albaniju, to im ne bi palo na pamet. — Besni su i siti...
Najviše briga su nam zadavale te mazge. Cilj je ovog noćnog kretanja da se što više približimo Bugarima, nečujno, tiho. Mazgovocima je bilo rečeno da su pripravni, i čim mazga zine, da je toga časa ščepaju za njušku.
Uh, majku mu, opasne su urvine pred nama. — Šta ima! — objašnjava stručno Luka. — Ako ovi naši samo produže, zaći će Bugarima iza leđa. Oni onda treba da se čiste pred nama. I već smo zamišljali kako se krećemo napred.
Naš pešački stroj juri nam u susret i vojnici u čudu digli puške uvis, dajući znak da se zaustavimo, jer ćemo pasti Bugarima pravo u ruke. Opkoljeni smo sa svih strana. Još nam jedino ostaje ona jaruga. Bez razmišljanja, pojurismo na tu stranu.
Još nam jedino ostaje ona jaruga. Bez razmišljanja, pojurismo na tu stranu. Bolje je i takva smrt, nego Bugarima u ruke. Za nama se počeše strmoglavljivati ludi, konji, topovi, kare, uz tresak, lomljavu, jauk... Strahota, pakao...
učinili smo sve što se može. I radićemo još i dalje... Ako nam je, najzad, tako suđeno... Ja se živ u ruke Bugarima ne dam... Ali, valjda ću dotle i ja jednom poginuti. Idem gladan, žedan, umoran, izmučen, nesrećan... GORNIČEVO 8.
Po tempu ujednačene puščane i mitraljeske paljbe uviđamo koliko su naši pešaci uporni, i ne daju Bugarima više glavu da pomole. Ni stopu nismo uzmakli.