Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iz Turske! Počelo je bilo uspostavljanje moldavskih, bugarskih, grečeskih, konjičkih pukova. Za moldavske doseljenike interesovao se, lično, vicekancler, Voroncov.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
promatranjima do kojih smo došli malo pre rata, možemo verovati da mržnja protiv Srba nije uhvatila duboka korena kod bugarskih seljaka. Propuštena je povoljna prilika pre 1878. godine da se Bugari ujedine sa drugim Južnim Slovenima.
Za vreme zajedničkih austro-nemačkih i bugarskih napada na Srbiju 1915. god. sretali smo seljake i seljanke visokih kopaoničkih sela koji su išli u posetu manastiru
Primivši hrišćanstvo Kumani i Pečenjezi su se polako poslovenjavali. Ali su se za vreme vlade bugarskih careva vlaškog porekla, Asena I i Petra (1186—1196), još uvek držali u kompaktnim masama i činili veliki deo bugarske
Ona su potom pobugarena i tamo sad ima samo nomadskih Aromuna. Tako je veliki broj bugarskih porodica, naročito na Balkanu i u Srednjoj gori, nesumnjivo vlaškog porekla.
Iduće godine je učitelj Krizant Pavlović iz Dupnice štampao udžbenike, namenjene školi u Svištovu. Broj bugarskih škola se zatim naglo povećavao, naročito u Srednjoj gori i u srednjem Balkanu.
Njihova megalomanija nije više poznavala granice. Na ovaj se način objašnjava današnji mentalitet bugarskih političara, inteligencije i oficira. Militarizam je razvijeniji u Bugarskoj nego u svima ostalim balkanskim državama.
Nemogućno je ćutke preći preko bugarskih varvarstava i svireposti u prošlome, Svetskom ratu. To su poznata fakta, koja se ne mogu poreći.
Čak i u Trnovu i u Preslavu nema značajnijih tragova iz doba bugarskih careva. Proučavanjem srednjovekovne bugarske književnosti nesumnjivo je dokazano da je ona samo slepo podražavanje
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Cela knjiga je rezana u bakru, i u njoj su slike Metodija, srpskih i bugarskih vladalaca i arhiepiskopa, a naročito grbovi ilirskih i slovenskih zemalja.
iz Rusije, on je u orlovskoj guberniji zabeležio i nekoliko ruskih narodnih pesama, a 1822. izdao je i nekoliko bugarskih narodnih pesama. Karadžić je stigao da beleži čak i rumunske narodne pesme.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oko dva poljska topa ležalo je četrnaest bugarskih vojnika-artiljeraca, koje su, kao poslugu topovsku, gađali za to naročito izabrani, najbolji strelci jedne naše hrabre
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čovek bi se video i dalje, prema zvezdanom nebu... Čekali smo. Odjednom grunuo je složan plotun iz bugarskih rovova. Sledio sam se. Ali odmah sam se pribrao i učinio: — Pst!... Ne odgovaraj!... Prenesi dalje!
Prenesi dalje! — naređivao sam polako. Muskuli su bili nabrekli. Puške napete. „Ure, ure, ure!“ — prolamalo se iz bugarskih rovova. Ali se otuda nije niko pojavljivao. Sa naše strane nije planula nijedna puška.
Srećom, ako se još i to može nazvati srećom, mi smo se nalazili blizu bugarskih rovova, te su bugarske granate padale i u njihove zaklone.
Koliko sam mogao videti kroz puškarnicu, ceo plato bio je pokriven leševima naših i bugarskih vojnika. Da vas muka spopadne. Bilo je leševa od pre deset dana. Povremeno dune vetar sa vrha i nanese kužan zadah.
Vidi se da je ranije oko tih žica bila velika borba, jer je među žicama ležalo nekoliko mrtvih vojnika, naših i bugarskih. Ali se čudim kako se onaj jedan upleo kao da su ga uvijali žicom. — A koliko je bila udaljena ta žica od vas?
Četnici već pune puške i namiču na leđa rančeve. Iz bugarskih rovova izlete jedan obuzet bezumnim strahom. Naši pripucaše. On diže ruke uvis i pade.
— Nema naređenja. — Pobiće nas naša artiljerija... Kroz rov se razleže žagor. Ljudi su pripravni na skok. Iz bugarskih rovova izlete nečija ruka. Čuje se neko brujanje, i kroz tresak granata zaori se pesma: Sprem’te se, sprem’te, četnici.
Oslonio sam se malo na ruke. Oko mene ležali su nepomični vojnici. A tamo levo, negde daleko preko bugarskih rovova, grmeli su topovi... U neko doba noći začuo sam nečije korake. Pozvao sam ih polako.
Taman htedoh da naredim ljudima da se tiho spuštaju, kad se diže jedan kaplar i razmahnu bombom u pravcu bugarskih rovova. Vazduh kao da se prolomi. U neprijateljskim rovovima nastade neka larma. Onda povikaše: „Ure! Ure!
U tom momentu baš iz bugarskih rovova suknu raketla, i osvetli prostor kao na danu. Mi sabismo glave među kamenje. Gledam iz očnog ugla... Još treperi.
Mi sabismo glave iza zaklona. Naš puk pristiže, i nalete na mitraljeski snop. Razleže se jauk i naših i bugarskih ranjenika.
Telefoni su zvrjali. Brigada naređuje da se smesta otvori artiljerijska vatra na onu gomilu vojnika, i naših i bugarskih. Potpukovnik Petar dohvati slušalicu i pozva ko-mandire. — Otvorite vatru sa visoko rasprskavajućim šrapnelima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I kaplar Živulj je znao da naše četiri zamorene i proređene divizije ne mogu da se bore protivu dvanaest bugarskih, odmornih... Ali svaka čast našem vojniku. Ispunili su svoju dužnost do poslednjega daha.
— viknu pešadijski potpukovnik. Izbačen je još jedan kontrolni plotun. Onda razornom granatom. Na položajima, oko bugarskih rovova kuljnu dim i prašina. Po pet razornom!... Po pet razornom!... Po tri s košenjem.
Bele visoke kalične bugarskih vojnika bleštale su na suncu. Ovaj prizor prikova moju pažnju i ja uzeh durbin da ih bolje osmotrim.