Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Što su me preskakali s rakijskom čašom, to me nimalo nije žalostilo. Pored mene je bila bukara puna vode, pa sam ja sam sebe obilato častio, zalijevajući se po njedrima, sve dok se nisam naduo kao žabac.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čim bi svršio dnevni posao u konjušnici, spopao bi Bukara ili Boban, ili Trtak, prosto, ko ga prije ugrabi. Hajde sad da vuče mjehove u vignju, da udara velikijem maljem ili da
A Boban je brao lijep novac od fratara za ribu. A kad Bukara ne trebahu ni mlinar ni kovač, onda ga odista trebahu vozari, da vuče splatu, u kojoj oni sjeđahu smijući se i pušeći.
— Baš mi tribaju mala klišta. Ajde i’ donesi iz vignja! — reče Srdar. Bakonja svrnu u novu mađupnicu, gdje nađe Bukara sama. Bakonji se učini da, koliko je naglo kročio preko praga, da je u Bukara sasvim drukčiji izraz lica negoli obično.
Bakonji se učini da, koliko je naglo kročio preko praga, da je u Bukara sasvim drukčiji izraz lica negoli obično. Ali to mu se samo trenom priviđe, jer na njegovo pitanje šta se osamio, onaj
Sluge, misleći da je već zgoda, povukoše konop za krajeve, ali konj ugrabi prije, te se prope odigavši Bukara, pak se, dva-tri puta zaosob, baci nogama.
Kad mu se opet primakoše, on učesta gađati i poče trčati oko Bukara, koji je čvrsto držao oglav. — Drž’ dobro! Drž’! — viču mu.
Boban nazdravi gvardijanu. Bujas, maličak veseo, ponuka Bukara da i on napije. Bukovičaninu oči zakrvavile, ljulja se, pa započe zdravicu, bez glave i repa, već kako samo on umijaše.
Sluge, kolijećući se, pođoše i poniješe Bukara, jer nije već znao za sebe. Balegan ih isprati i zaključa vrata na manastiru, i sve se utiša.
Da je u njegovoj vlasti bilo, po svoj prilici ne bi se on toga časa smilovao svojim drugovima, ni slugama (osim Bukara), nego bi ih sve rado u rijeku podavio, a najradije Trtka i Bobana.
— Kovaču, mlinaru, dižite se! Sunce je granulo! Škeljo, ustaj i probudi Bukara! Sluge promrmoljiše nješto iznutra. Vraćajući se, Bakonja se živo sjeti jučerašnje trke i skakanja Bukareva.
A šta mi najviše potvrđuje sujmu da su i sluge u dogovoru s lupežima, to je što su sinoćke nagonili Bukara da pije. Bojali su se da bi Bukar mogâ ustajati po noći! Jer, vidite, kakav je da je, jopet imam najviše vire u njegaka.
oću pokušati, ako ćete viknuti prikovođanima da mi dadu konja! — reče Dundak. — Ja bi se najbolje pouzdâ u Bukara — reče mlinar. — A, zbilja, di je Bukar?... Kamo ga?... Brzo po nj! Škeljo otide da ga traži.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ona, recimo, o Mari, ženi sebra Milorada Simovića zvanog Bukara, koju je Dadara često posećivao u gluvo doba noći. Mara je bila stasita, bokata i sisata, pucala je od krepkog zdravlja
Mara nije satrla Dadaru kako su neki proricali. Pre bi se moglo reći da je on satro nju. Jedne noći pred zoru, Bukara joj je odsekao glavu jednim zamahom sekire. Ne znam niti ću ikada saznati šta je bilo vedro u toj priči.
Meni se učinila prilično sumornom i mračnom, no ostale je veoma zabavljala. Bukara je narodu izgledao smešan čak i dok je grlio obezglavljeno telo svoje žene.
vrištali od užasa vrzmajući se oko mrtve majke i očajnog oca, no svejedno ljudi su nalazili da je to ipak vrlo smešno. Bukara je imao tvrd san dok mu se žena valjala pod dudom s jepcem, a nije imao očiju kad mu se u zoru vraćala u beloj košulji
Lauš je presudio da Bukara bude obešen za svoj zločin. Kaznu je izvršio Dadara! I opet je jadni Bukara bio smešan dok je onako mršav i izdužen,
Lauš je presudio da Bukara bude obešen za svoj zločin. Kaznu je izvršio Dadara! I opet je jadni Bukara bio smešan dok je onako mršav i izdužen, kao zla godina, visio na grani s koje su opadali veliki gnjecavi plodovi i
nogavice što su landarale oko pikljavih nogu njihovoga oca, ali taj prizor nije poremetio zabavni tok pripovesti. Bukara je ostao u uspomeni kao jadni trapavko koji je obešen o isto drvo pod kojim je njegova žena ujedala onog istog čoveka