Obradović, Dositej - BASNE
Digne se takova silna bura da se korabalj prevrati i poto|pi. Mornari se spasu plivajući, a majmun počne utopavati se.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— reći će Spasoje. — Kao da nije bio nikad dete, nikad se nije igrao! — Ovo dana, kako ono zapovedi kmet — reći će Bura — kud se god makneš, sve ljudi grade roge... — Ja zbilja! I ja to htedoh reći — potvrdi Sima.
Dučić, Jovan - PESME
A zatim će doći veseli kadrili, Muzika će strasna da huji, kô bura; Gospođe će biti u mletačkoj svili, Gospoda u ruhu od crnog velura.
Afrika
polazak iz Marselja, 6 časova uveče. 9 „ 41,10 S širine, 2,47 I dužine, 171 milja, oblačno, bura, vetar SI 10 „ 37,24 N „ 0,52 Z dužine, 293 milja, oblačno, bura, vetar SZ 11 „ 36,08 S „ 5,18 Z dužine, 236 milja,
„ 41,10 S širine, 2,47 I dužine, 171 milja, oblačno, bura, vetar SI 10 „ 37,24 N „ 0,52 Z dužine, 293 milja, oblačno, bura, vetar SZ 11 „ 36,08 S „ 5,18 Z dužine, 236 milja, oblačno, bura, vetar Z 12 „ Kazablanka.
SI 10 „ 37,24 N „ 0,52 Z dužine, 293 milja, oblačno, bura, vetar SZ 11 „ 36,08 S „ 5,18 Z dužine, 236 milja, oblačno, bura, vetar Z 12 „ Kazablanka.
Ali kad kapetan broda objavi da se neće ulaziti u pristanište sve dok se bura ne stiša, što može biti još nekoliko dana, i najotporniji klonu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A kroz dva‑tri minuta, bura bi prošla, i sve bi u kući opet bilo kao kad, posle letnje nepogode, deca na nebu ugledaju dugu.
Ana je, međutim, sa suzama u očima, pokušavala da umiri Varvaru. Ona joj je govorila, da će sva ta bura, koja se u njihovoj familiji bila digla ta ko iznenada, proći, kao što bure, pune munja i grmljavina, praznih, prođu,
Sudbina pojedinog čoveka, ili žene, sitno je zrno peska, koji izbacuju, na obalu, bezmerna mora, posle bura. Smrt jednog čoveka, ili žene, čak i kad, u tom istom trenutku, padne jedna zvezda sa neba, ne traje duže u uspomeni
Teodosije - ŽITIJA
su mnogo plovljenje prošli, imajući pogodno vreme od Boga, jednoga dana kada su plovili pučinom najedanput se podigoše bura s nebesa i protivni vetrovi, nastade sumrak i veliki metež na moru.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
vode prema Jadranskom moru, penju se na visinu od nekoliko stotina metara i prolaze kroz predele u kojima duva senjska bura, najopasnija na jadranskoj obali, koja često u toku zime prekine svaku vezu.
Posle bura su ove različne etničke grupe ostajale bez međusobnih veza. Najslavniji događaji iz bugarske istorije nisu imali odjeka
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Ti znaš šta smo se i na suvu napatili, a nekmoli na moru kad je bura. — Ko se boji vrabaca, nek’ ne seje proju, — veli Čamča. Al’ ti si bar bio u Trijestu, Čamčo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ispod tih kazaljki proživljavane su najveće tragedije sedamnaestogodišnjaka, prema kojima je brodolom neke krstarice — bura u čaši vode. Čekanje bez ikakve nade. Ispod njih su kockari ugovarali partiju pokera u sve što poseduju.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
počinju da zrače davnim sjajem, i pored samopodsmeha s kojim su upotrebljeni, ili baš zbog njega: Zamislite onda: bura ide, vetrova fijuk i talasi, i jedan talas princezu skide i poče mladi život da gasi.
on je pomišljao da se vrati toplom roditeljskom domu, ali ove razborite misli živele su u meni samo dok je besnela bura.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Te proste ideje u ono doba značile su veliku jeres i protiv Karadžića se podigla silna bura. On je u prvom redu stekao neprijatelje u crkvenim ljudima, naročito u jerarhiji, u onima koje su njegovi prijatelji
Milićević, Vuk - Bespuće
kad se zgrije i iziđe opet na zimu i nastave vožnju preko mraznih i pustih polja, preko zamračenih brda u kojima izvire bura. Smrznuto i ledeno zvekću i odskaču bronze na konjima i gube se u ovoj bijeloj, beživotnoj tišini.
A dan tamni i gubi se, mećava obuzima mah, bura se razbija o klance i huči u njima. Oni zastaju, gube put, usred kakvog talasastog brdskog poljica, skučenog i stegnutog
Staju, silaze s kola, kočijaš tare sijenom zadahtale konje, dok bura hoće da strga s ramena i da odnese šubu; oni traže put, podupiru zajedno svojim plećima saonice i izvlače ih na cestu,
Gavrino burence i onako je bilo na izmaku. A u vremenu se već osjećala promjena; iz klanaca udaraše bura i natjerivaše Unu o obalu, povijaše kosimice kišne mlazeve, poginjaše pusto drveće i stresaše zaostalo, žuto i samotno
Sremac, Stevan - PROZA
je bilo sasvim da je silno simpatisao malenim i junačkim Burima, jer je nalazio velike sličnosti između Srba i Bura, a još veće između Turaka i Engleza. Gazda Radisav je — kako već rekosmo — držao kafanu i mehanu.
— Gde? — Na Vračaru... — Šta ste se igrali? — Igrali smo se rata. — Srba i Turaka? A? — Jok! Igrali smo se Bura i Engleza. — Tukli smo se. Pa jesu li se svi razišli ćopavi ka’ ti, blago meni? — Nisu!... Ja sam bio barjaktar!
Radičević, Branko - PESME
A moj brate, za to me ne krivi; Ta i ono vedro nebo gore, Tako uvek ostati ne more, I ono se za časak navuče, Bura dune, gromovi zauče, Da pomisliš svijet se raspade, Al' zamalo — pa svega nestade, Grom umukne, nebo se razgali,
Pa još bura što sad osilila, Te rastresa nad goricom krila — Oh gnjevan je, al' ne sa vetrine, Ne sa pljuska i te grmljavine,
Ti ne beše onaj raste silni Koga bura s ukom dole ruši, Veće cvetak skrovan i umilni Koji cveta, vene, pa s' osuši.
Da bure nije, ko b' odagnô pare, Što sadelaše iz gliba omare; Da bura nikad tu se ne osili, Pauci bi nam nebo zamrežili, I sakrili nam sunce ogrejalo, Što tek nas eto jedva obasjalo Ta
nikad tu se ne osili, Pauci bi nam nebo zamrežili, I sakrili nam sunce ogrejalo, Što tek nas eto jedva obasjalo Ta bura nek je ma u srcu samo, Dok zgodna dana mi ne sagledamo.
I sve amo bliže, bliže — Kosa mu se od stra diže! 110. Strašan žubor amo savi, Munja sevnu, a grom grunu, Bura s' diže, vijar zavi, A kroz izbu ledno dunu; A ta vrata zaškripiše — Naše momče jedva diše! 111.
A propiri vetar jači. Sad se smrče, vetar nape, A grom svoje strele zape. XIV Bura, munje, grmljavina, Sve divljačno kâ nekada; To mu nekad bi milina, Ali sada, ali sada Nema njega na prozoru Da se
“ XIX Ode bura, stoji duga, Krasno li se nebom vije, Pola radost, pola tuga, On je gleda, suze lije; Duge nesta, on siroma Dole
“ Taku rečcu on izusti, Pa s' kraj groba dole spusti. „Brzo ode pramaleće, Ja počupa svoje cveće, Bura dunu pa ponese, Ma mi srca ne raznese, Bura prođe, osta žiće, Pa sve šapće: biće, biće.
„Brzo ode pramaleće, Ja počupa svoje cveće, Bura dunu pa ponese, Ma mi srca ne raznese, Bura prođe, osta žiće, Pa sve šapće: biće, biće.
Gledaj onu mutnu oblačinu Kako s' vije nebu niz pučinu. Već se čuje bura iz daleka, Već se čuje groma amo jeka, Već su ovde munje i gromovi, Već ka zemlji viju se rastovi.
Nema čuda do od višnjeg Boga!... No glednimo sad junaka svoga. U pećini jednoj je Mileta, Tamo bura sagnala ga kleta, Tamo uma vatru naložio, Pokusnuo, lulu popušio, Pružio se niz tu pustu struku, A pod glavu
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ni slutio nisam kakva će se bura oko toga podići. Šta! Pred čitavim razredom njegovog unuka, miljenca, tegliti za uši, a uvaženu starinu posprdno
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
? o sipka zvezdo s Tarinog gaja, ublaži udar ritmičkih bura u zrelo caće stilskih figura!... S crvenog brega, kao s vatralja, stada, u grozdu, umorno slaze niz potku ronda - u
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kakav je Mačak Pjetliću drug znalo se šumom uokrug. Zimi, dok moćna mećava vije i obnoć bura po šumi viče, Pijetao leži, pećice grije, a Mačak priča lovačke priče.
Godine duge živjeli oni kod baba-Pele pod gorom strmom, tamo gdje bura oblake goni, a sunce veze zlaćenom srmom. Slušali baku i s mnogo sloge svladali muški nevolje mnoge.
Na kome moru, poznato nije, uz otok neki zaliv se krije, od strašnih bura spas; u njemu živi ribica lijepa, ribica mudra, zlaćanog repa, u nje je ljudski glas.
Kad obnoć bura na moru duva i moćan talas u lađu gruva, grmi u mraku slijepom, ribica dobra mornare zove u tihi zaliv nek žurno
U gustom mraku bez jednog zračka odnese bura barku i Mačka u divljem trku svom... Na nebu zora javlja se siva, po moru kapa Mačkova pliva.
Dreknu gazda, maglu hvata, u tom Žuća iza vrata, otisnu se kao bura, otkide mu pola tura.
Ta zašto vičeš, zviždiš i psičeš ko neka guja, čudi se svak? Ja se ne bojim bura, oluja, borim se hrabro, silan i jak.
Tu ćeš da nađeš kovača starog, suseda moga, Marka. Kasno je veče, bura se sprema, oblaci nebom jezde, a kovač grmi čekićem teškim, iskiva zlatne zvezde.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
SVETI SAVA Nad atonskim hramom, još u davno vreme, Podiže se bura usred noći neme. I dok mračnim krilom za nebo se hvata, Neko živo lupnu u hrastova vrata. — Iguman se diže.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sad se sve promenilo. I kako to tako odjednom? Tek samo naleteše oblaci, natušti se nebo i prosu se strašna bura... Sad joj je i otac drukčiji, prostiji, ništavniji, a nekad je mislila da od njega nema važnijeg lica u selu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Serbiu, jedinu još, hučala je ta bura, koje se sad, modar od davljenja, gorko, stidim! Urlah, sred ludog skakanja mora i mehura, da tišinu vanrednu nad
U toj pesmi, u prvoj strofi, polazi na pučinu jedna lađa. U drugoj strofi diže se bura. U trećoj plove na pučini samo olupine broda. Danas mi se čini da bi to bilo dosta.
Pobesneo sam i mal’ ga nisam, nožem, udario. Stigli smo, u svađi, pred luku na Visu. Međutim, bura je tada već bila tako jaka, talasi toliki, da nismo uspeli, do ponoći, da u luku uđemo.
na četvorougaonim sanducima za ribu, izgledaju kao ugljari, crni od dima petroleja, a ne kao neki heroji talasa i bura. Njihovi likovi su komponovani sa isprepucanim jarbolima i isprepletanim užetima i odaju tupu patnju i sirotinju.
Iza njih, kao ogroman grob, diže se zemlja, i nigde stabla, nigde ni žbuna. Sva se savila na istok, prelomljena od bura. Nigde jedan miran put – svi se previjaju, krhaju, beže.
Pitam ga da li je još običaj da mrtvace sahranjuju u barke, koje puštaju, kad je bura, na more. Mesto mrtvaca, sad meću drvenu lutku i dve‑tri sveće.
Rekoše mi da će zanoćiti kod nas, jer će, noćas, biti čuda. Mene je jednom, davno, pretukla bura pred Prvićem, i gorčina soli, koja me je davila, javlja mi se u ustima čim se setim mora.
Razboleo sam se u noći kad je bura stigla, i ležao, dva dana, u groznici, između četiri zida, koji su fijukali. Prozori su celu noć bili žuti i tresli
Vetar talasa more, Valovi liče gori. Nemoćno, teškom mukom se Sa njima lađa bori. Prešla je bura; More pokoja nađe. A pena talasa grli Poslednji deo lađe. 1908.
A kad umorno srce moje ućuti, da spi, uzglavlje meko ćeš mi, u snu, biti, Ti. FINISTERE i njen stas, brak, poljupci, bura što je tako silna bila, priviđaju mi se još, po neki leptir, bulke, klas, dok, iz prošlosti, slušam, njen korak, tako
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A ja?... Ja sam preživela građa, ja sam drvo, koje je crv sve izbušio, te se, kad udari bura o njega, krha i iz njega ispada prah...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
već gotovim naslovom iz »Jadnika« Viktora Higa — kojim se i Sreta tako često služi u svojim dopisima — a koji glasi: »Bura u lobanji«. »Svaki je početak težak«, veli poslovica.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
godine, kod sela Taš-Moruništa, uhvaćeno je jedne noći 2500 kilograma jegulje u vreme kad je na jezeru besnela jaka bura. Za celu Evropu lov jegulja ceni se na deset miliona kilograma godišnje.
Ali nekada, dok se nije za to dobro znalo, a naročito za vreme jakih vetrova, bura i orkana, jedrenjaci su, približivši se spletovima alga, bili svojim naletom uterivani među njih i prodirali dosta
To je ostrvo vezano sa velikim ostrvom nasipom koji je 1899 besna bura bila razrušila. Na ostrvu Irlend, zapadno od Mejnlenda, koje ima oko pola kvadratnog kilometara površine, izdaleka se
rastojanju da američke vlasti ne mogu kontrolisati poslove i kretanja na njima, pružajući podesne zaklone od vetrova i bura, kao i sklonite kutove za utovare, istovare i pretovare zabranjene i krijumčarene robe, sa lakim saobraćajem sa obalama
»Evo nam javljaju se oni odozgo sa broda; javljaju da se gore približuje bura. Ali nemojte se za to uzrujavati. Dosta puta sam posmatrao buru na površini okeana, sedeći mirno u svojoj
Imaćete odista izvanredan prizor kad na površini nastupi bura, a ja ću iskrenuti kuglu tako da se može gledati ukoso naviše.
Rakić, Milan - PESME
O razmahni rukom krepkom, nek se krha Stara trošna zgrada od dna pa do vrha! Goni bednu braću ko bura matroze! Nek zastrepe, bedni!
Pandurović, Sima - PESME
I misao jedna zahvata u meni Korena sve više: jedno uverenje Da je to najbolje, dok sunce rumeni, Dok nas bura bije o rapavo stenje.
Tu osvetna bura i smrt prođe gruba, Posle duge, strašne i svirepe seče, Preko Ibra, Laba i Sitnice bistre. Prelili smo čašu
Surova je bura preko tvoje glave Pregrmela s besom svireposti slepe, Uništila s mržnjom tvoje noći plave, Proleća, leta i jeseni
zlo, najzad, sebe jede, suši; I za njega neće biti leka druga Dok se, ipak, u svom kalu ne uguši, I ne prođe kao bura, pomor, kuga... Ja bar nemam više vremena ni volje (To je odveć šturo i glupo — ne mogu!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pošli smo s mesta pre podne, oko večernje doba bili smo već u širokom moru, kad ti se podigne takova silna bura da nismo se nimalo nadali od potopljenija izbeći. Takove vriske žena i dece ne bi[h] rad već u životu čuti.
U zoru prestane dožd i bura i kapetan ozgor poviče nam veselim glasom: „Kαλoχαρδoι, δεν ειναι πλεoν χινδυνoς! dobra srca, nije više bedstvovanija!
Oko neko doba noći pođemo kroz široki kanal; kad ti tu napadne na nas takova stra[h]ovita bura da niko nije već mislio glave na suvo izneti. Te muzike opet, i toga zavijanja ko nije čuo, nek ne želi čuti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
On ne htjede postupati, no s mjesta, samo što previ koljena i stisnu zube, pa odbaci Stojanu po koraka. Diže se prava bura, ali se Bakonja ukloni. Njegovi parohijani stadoše ga veličati i pričati začuđenim gostima sve što on može učiniti.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Gori li? — pitao je pomodrelim usnama. — Gori, ne brini! — umirivao ga je dečak, ali bura je divljala, a svetionikovo oko bilo sklopljeno. Talasi su im do praga dopirali, kričali galebovi, po nebu skakale munje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Rakić LXXVIII JESEN Prošla je bura, stišale se strasti, I ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada tvoje oči sjaju U njima nema ni sile ni vlasti.
A zatim će doći veseli kadrili, Muzika će strasna da huji k'o bura; Gospođe će biti u mletačkoj svili, Gospoda u ruhu od crnog velura. Za tim će vlastela u zbore da tonu!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A u tome radu našli bi svi naučnici koji bi u njemu učestvovali sigurna zaklona od svih bura revolucije“. „Sada mi je jasno“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Boga ti ljubim, dođem ja tako kući ljut, a ona samo trepće. Treperi kao list, što rekao Bura Jakšić, naš najveći pesnik, a bio je učitelj. Kažem ti, nema to kod mene.
Obuzela ga već prava pravcata bura osećanja, srce mu se podmladilo, pa je već sasvim neobuzdan u tom izražavanju neočekivanoga uzbuđenja i neobične duševne
Onu maločašnju buru reči zameni unutrašnja bura planova, kombinacija, strepnje i rizika u igri. I monotona diskusija zlatnog i srebrnog novca, koji u ratu beskrajno
A kad bura od mahnitog aplauza prestane i sa svih strana začuju se uzvici: „Prima se, prima se“, on, namršten, nepomičan, i sav u
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
pratili smiona uspinjanja na Kilimandžaro i Ruvenzori ili ekspedicije na Južni pol; indignirali se nad sudbinom hrabrih Bura i pružali im svesrdnu moralnu podršku svoje pune i bezuslovne solidarnosti.
I kao da sam se opet našao, dijete u naručju dadilje, u uljuljkujućem krilu te zatišine, u neslutnosti tvrdoća života i bura koje viju napolju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Najedared začu se tiho, kao san, kao sa drugoga sveta, kucanje o kapak na prozoru. Đurica se prenu. Čitava bura osećanja probudi se u njemu, i za jedan mig beše na prozoru.
da se ožegao; čas trgne glavom unatrag, zabaci je i istoga trenutka zaigra nogama — izgledaše kao da u njemu vri čitava bura, pa ne može sebi oduške da nađe. To beše čuveni, u onom kraju, Pantovac.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kad za zlo ne zna. Tako njenu sobu, San sreće moje, predadoše grobu. O ljudi! ljudi!... Ao moje drago! Ovamo bura neće da se stiša. Je l' topla zemlja, grli li te blago Grobnica tvoja? Mene bije kiša, Oblaci, vidik.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Izmami nas tišina, vedrina, Zavara nas daleko od brega, I tu s’ digne kao ala ljuta Bura naših, bura tuđih strasti, Bezdna zine da nas upropasti.
Izmami nas tišina, vedrina, Zavara nas daleko od brega, I tu s’ digne kao ala ljuta Bura naših, bura tuđih strasti, Bezdna zine da nas upropasti.
Tad bi bila strašna bura, — Da užasna brodoloma! TRAŽE SREĆU (Od A. Roderiha) Hučno, vrevno, raskalašno, uz blagoslov vraži Jurnu u svet
bѝstijerna (po lat.), studenac, bunar (u Crnoj Gori). bren (crkv.-slov.), brȅnan, od blata, od kala. bora (tal.), bura, severni vetar. vic (nem.), dosetka. vo precje (po crkv.-slov.), protivno, nasuprot.
mukte (tur.), besplatno. nȅrŷka, nesreća. njiviti, negovati. ordija (tur.), vojska. orkan (do tal.), jaka bura, oluja. oskvrnjen, nečist. palma, visoko drvo žarkoga pojasa.
Miljković, Branko - PESME
Pjan od udaraca srca još teturam Na Jugu bez Mora što preplivah ga ipak, Jer nestvarnost je jača i najžešća je bura Na moru kog nema, a huči i đipa.
Petrović, Rastko - AFRIKA
polazak iz Marselja, 6 časova uveče. 9 „ 41,10 S širine, 2,47 I dužine, 171 milja, oblačno, bura, vetar SI 10 „ 37,24 N „ 0,52 Z dužine, 293 milja, oblačno, bura, vetar SZ 11 „ 36,08 S „ 5,18 Z dužine, 236 milja,
„ 41,10 S širine, 2,47 I dužine, 171 milja, oblačno, bura, vetar SI 10 „ 37,24 N „ 0,52 Z dužine, 293 milja, oblačno, bura, vetar SZ 11 „ 36,08 S „ 5,18 Z dužine, 236 milja, oblačno, bura, vetar Z 12 „ Kazablanka.
SI 10 „ 37,24 N „ 0,52 Z dužine, 293 milja, oblačno, bura, vetar SZ 11 „ 36,08 S „ 5,18 Z dužine, 236 milja, oblačno, bura, vetar Z 12 „ Kazablanka.
Ali kad kapetan broda objavi da se neće ulaziti u pristanište sve dok se bura ne stiša, što može biti još nekoliko dana, i najotporniji klonu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
bila je i mirna i opet vrlo burna; u prirodi je vladao svečan noćni pokoj, u ljudima i ljudskim delima (a i nedelima) bura i urnebes. Levu obalu Morave, od Aleksinca pa sve do granice, svu dragu noć osvetljavao je grdan požar.
samo kako na sto koraka pred nama promiču crveni turski fesovi, kako sevaju bajoneti, čuo sam čas slabije čas opet kao bura silno ono strašno: Alah! Alah! Alah!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Sve beše pusto, nemo, divije... Dok se na moru bura ne diže, Rasturajući besne valove Goleme snage voljom divijom Po gnevnom čelu mutne pučine — Preteći nebu rastrzala
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Prijeđoše planinu i siđoše u polje. Putevi su bili zameteni, nigdje prtine, ni znaka, ni daha od života, a bura neprekidno bjesni i urla.
Kad se malo, za časak jedan samo, stiša bura, on opet viknu: — Pomagajte, zabasali smo... zabasali smo! Pomete nas mećava...
Bojić, Milutin - PESME
Sunce mučno bije kroz oblaka sloj, Razvejava bura rascvetani badem, A ja zalud miris, zalud sunca kradem, Jer julskih je dana sve to manji broj. O, ne dalje, dani.
XXVII Završila se jedna tiha drama, Vetar je cveće razneo poljanom, Šinula bura nad nežnošću sanom, Ti ne znaš šta se odigralo s nama.
Ćipiko, Ivo - Pauci
„Ne smijem se sleći, ostaću u snijegu”, pomislim, i požurih bos... Kad iziđosmo, biće na vrh, đavo bi znao — ote bura posve; udar vjetra prevali tovar sa Ilijina konja, Ilija se ustavi. Ja ga stigoh. „Rđav sustig, brate!” veli mi.
, u sjemenište, da uči gimnaziju, pa poslije da se zaponi. Čim du'nu prva zimska bura, osjeti samoću i pustoš. Po oboru sjemeništa u zatišju veselo se zabavljahu njegovi sadrugovi.
djetinjskih dana, kada se je sigrao i krio između onih kućica, kada je uz ognjište sa svojim vrsnicima kazivao gačice, a bura nad kućama fijukala, dok je drhtalo cijelo selo; sjeti se svih godišnjih doba i trgnje i mora i polja — i bijaše mu
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ne boji se burnih dana Kome dušom bura leće: Na poljani od megdana Kao orkan on se kreće... Ti, što čitaš retke ove, U viteško kolo hodi, Ljubav bratska tebe
otadžbine svoje; Rečju ih krepi, a delom junači, U strašne dane da odvažno stoje Braneći narod i njegova prava, Kad bura besni i kad igra glava. Suton se hvata... I nejasne seni U tankoj magli skrivaju se redom.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i lupanje pesnicom o sto, i jedva se na kraju krajeva setiše da sam i ja prisutan sednici i izguraše me iz kancelarije. Bura je i dalje trajala, kroz opštu larmu čule su se pogdekad reči drva, Rosa, rakija, a, po svemu sudeći, izgleda da je i
Najzad, kad se bura stišala, pozvan sam ja opet unutra, gde sam zatekao ozbiljna sva lica, kao da su do maločas raspravljali o nastavnim
Tako po njima: smrt je pribežište mira; tihi odmor posle životnih bura; smrt je filosofija života, rezultanta svih napora, krajnji cilj svih puteva, i vazdan još lepih reči, koje se obično
Petrović, Rastko - PESME
zimus gluvlji no su mozgovi dečiji, Jurih, i ni na kojim otkačenim Kopnima Ne pretrpe se nigda huka pobedničkiji. Bura je blagoslovila moja primorska buđenja, Lakši od plute igrah na plećima od valova Kotrljačima što ih zovu večnim, žrtava
Šantić, Aleksa - PESME
Mladost, ljubav, oganj, sve u grobu spava, Po kosama mojim popanulo inje... 1906. JESEN Prošla je bura, stišale se strasti, i ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada tvoje oči sjaju — U njima nema ni sile ni
I u mutne noći, kada bura reže, Kada nimfe ćute u morskome bilju, Ja ću s vama vući vaše teške mreže, Da, prekaljen tako naporom i radom,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
knjigu opravio, prati knjigu varoš-Podgorici, Podgorici, butun-porodici, na rođaka glavnoga junaka, na sokola Kujundžića Bura: „Ti, sokole, Buro Kujundžiću, viđi knjigu, ne počasi časa, no ti kupi kićene svatove, skupi braću sve Podgoričane, pa
Onda Stojan iza glasa viče po imenu Daničića Bura: „Đe si, brate, Daničiću Đuro? Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj otoci, s tvojom braćom do šest
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad je došao kući bio je Mane kao u groznici. U grudima mu besnela bura, a u glavi rojile se silne misli i slike. Preturaju se jedna preko druge, a glava da prsne.