Jakšić, Đura - PROZA
— govorahu zelenaši i kajišari kojima je baš ovo burno vreme godilo; jer kad ovi besni talasi, valjajući se s visokih gora, sa plodnih ravnica useve upropaste, a trošan temelj
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ono duvaše u dvojnice: priča mesecu i zvezdama osećaje mlađane, zanesene duše; a nežni zvuk dvojnica tepa i jeca tako burno, tako toplo, tako silno kao što samo ljubav može i ume... Stanko je slušao dvojnice, pa mu se ražali...
— Hvala bogu! — Ako, ako!... Zdravlje, najprije zdravlje, pa onda drugo. Miloš ne odgovori ništa. Srce mu je burno lupalo. Da je Kruška hteo oslušnuti, on bi čuo kako lupa. — A je l̓? — upita Turčin. Miloš prenu. — Šta?
Zbogom! — Zbogom pošao! On žurno uze šaru, pripasa fišekliju, pa zamače u lug. Srce mu je lupalo burno, naglo; čisto ga je samo napred pogurkivalo. On je osećao krila pod nogama: leteo je, nije išao...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Iznenađeni, ljudi se brzo pribraše pa bezumno burno zapljeskaše rukama: — Čujmo, čujmo, čujmo! — Gospodo moja u dalekim vremenima tamo, kad srećno čovečanstvo bude
U neviđenom delirijumu radosti pijana gomila burno vrišteći zagluši ga. — ...Ceo sistem čovečanskog života... u božanskoj energiji karaktera.....
Afrika
Grudi i trbuh su se dizali burno od teškog disanja. Mladić, skoro dečak, prvo se uplašio od mene, a onda mi naglo stade prislanjati lice uz ruku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njegov prvi sastanak sa kapetanom prošao je vrlo burno. Međutim, Filipovič se nije ni branio. Rekao je njegovom prevashodstvu da su se oni naplatili, i vratili milo za drago,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Vi ste, Herr von Kirič, meіn alter Taenzer und Chevalіer, müssen Sіe mіt mіr tanzen, — pa ga jakom rukom dočepa, i burno se okreću. Gosti pljeskaju: „Vgavo Kirić, bravo Frau von Svіrak!” I sam Svirak pljeska, dopada mu se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tako se dakle, zbilja, još jednom provezla mrtva gospoža Dafina kraj onog mesta gde je preležala, tako burno, poslednju svoju noć sa mužem.
Radičević, Branko - PESME
svukô, Ovaj, veli, pevao je jasno Kâ u gori što slavujče glasno, Ovaj dragoj zaplivô je žurno, Utopi ga ono more burno. Tako s' ime do imena blista, Di je tvoje, brate, dušo čista?
Duša njena burno more, K nebu vali kom s' popeli, Pa se tako i sledili. Kano majka stoji bedna, Koju nosi santa jedna, Druga nosi
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Šamijom že ne brišu oči. — Tu li nađe? — odazva se muklo č’a Mase. Vrata se otvoriše, i snaška Pasa, za njom devojke burno uđoše, vitlajući se, igrajući, udarajući u dahire, obilazeći ih, pevajući im oko glava... Ali snaška Pasa!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Nek vječna mladost pobjedu slavi, borim se za nju ko junak pravi, takvih je uvijek bilo!“ Dok burno more okolo ječi, kapetan čuje starčeve riječi, tužaljku druga draga, prati ga šapat iz noćnih sati: „Mladosti
Šireći grane starina hrast srećan je bio i sunce pio, žurno, u slast. A kad bi stiglo nevreme burno i vetar hud, vetar zao, kada se drao, on bi škripao: „Ne budi lud!
A oko mlina, u ludom huku, mećava burno kovitlac vije. U tihom gnezdu, pod strehom samom, vrabac se vrapcu pod krilo krije.“ Vatra se gasi.
Fijuču zrna glasom severca. „Držite — viče — dva ribožderca!“ A kad je veče naišlo burno, oblaci stigli medveđim kasom, deda je tužan po šumi lutȏ, drugove zvao žalosnim glasom: Jutrošnji gnev je bio i
U dvorištu lomača se pali, bukte sveske poput suva granja, burno plamte domaći zadaci, ogledala našega neznanja. Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Tavno bledilo po čeocu tvome, K'o priznak smrti, širilo se svud, Valovi tuge u trenutku tome Burno su moju talasali grud.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A Gojko zanemeo, smrzao se, pa ne diše. Oseća samo kako mu se grudi stežu, a srce lupa burno, živo. Ne sme da se pokrene, da mrdne ma čime.
dosadašnje uzbuđenje beše veće, te nadvlada, i ona opet obori glavu, stidljivo i plašljivo, a grudi se podizahu i spuštahu burno, sve jače i jače. On je uze za ruku, pa obema svojim rukama steže tu mekanu, vrelu ručicu. — Ja bih sve za vas...
A sad... jesu li ovo njene ruke savijene oko njegova vrata?... Da li to njene grudi tako burno dišu na njegovim grudima ?... Je li se to zbilja već svršilo ?...
se htede ispraviti, ali se Gojko saže, i tresući se sav, kao u bunilu, pripade k njenom licu i stade je ljubiti Dugo, burno, sumanuto... — Eto, moja!... moja!... je li?... Doveka! — Tvoja!...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Već dva dana kako traje burno vesele po celom gradu. Svira muzika, zvona zvone, pucaju prangije, bruje pesme, rasipa se piće.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Veselje je bilo i bujno i burno, i bog zna dokle bi ono trajalo — kako se svet lepo raspoložio bio — da je samo ćir Đorđe hteo i dopustio.
Čulo se za ovo burno veselje nadaleko! I bog sveti zna iz koje se daljine video taj plamen, a daleko se razlegali glasi od pesama i zurli,
Pandurović, Sima - PESME
Neko je sa mnom! Srce burno kuca... Iz mraka noći tiho se ispreda Senaka oblik, tkanina odela I rita njinih. Noć postaje bela K’o velik pokrov.
Nenadno te noći, dok je mesec trn’o, Južni vetar prođe ulicama burno. Nosio je teške, zanosne i meke Mirise cveća, i živost, i nadu, Dah proleća bliskog iz zemlje daleke, Rasuo ih,
I preda mnom su padali u prah Panteri ljuti i tigrovi žedni, I pljeskali mi burno ljudi bedni Pred arenom nekad, na prestolu sada.
Moja draga spava, Kao skelet beli prekrštenih ruku, U pokrovu večnom mrtvog zaborava, Mirno, pod pločom koju burno tuku Proletnji vetri i jesenje kiše...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mi hitamo žurno; Nejasno nebo nad nama se svodi, Pod nama more nemirno i burno. I zaman hita naše slabo oko Kule tog mora da pozna i spazi; Istina mora da leži duboko Mi nad njom gremo po neznanoj
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da izgori i da ga nestane, pa da slobodni kao naši drugovi koji ga nemaju, koji ga nikada nisu imali, izletimo na burno igralište kod česme.
Zasmejaše se snegovi i zarumenjene kamene tvrdinje, glasno i burno zasmejaše se potoci; sve je oživelo, sve je udisalo, sve se naslađivalo, svuda se pronosio veseli ljubavni šapat.
davala da kud god bilo umakne, pa da se spase i prebaci s one strane mrkih planina, iza kojih je zamišljao kako živo i burno mora ključati onaj zanimljiviji i toliko privlačni velikovaroški život u svakom pravcu složenih gradova.
pera lake, pronosili su zaleteli konji raznobojne saone prepune trgovačkih pomoćnika što su, mašući besmisleno rukama, burno klicali prolaznicima.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
XI Stanka ne mogaše više da misli. Sav joj se život stopi u jedno jedino, burno i zanosno osećanje, kome se ona predade sva, bez protesta, bez pokušaja da razmisli o svom stanju.
Đurica osećaše jasno da u njemu nema više one topline, one čiste predane ljubavi prema Stanki; ugasilo se ono burno vatreno osećanje, koje ih je bacilo u zagrljaj ... Sad se mesto njega javilo neko novo, grubo i neobično...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Uiđosmo u dvoranu žurno. S naših lica još se nebo sija. Nismo znali za život i zvona. Dočeka nas smeh kostura burno, Vetar greha, miris zemlje: i ja Digoh glavu, lice pokri ona.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Moja napetost se smanjila za nekoliko oktava i nisam burno reagovao na bilo kakav podsticaj. Shvatio sam, na primer, da Srbi u Vojvodini mogu još uvek malo pričekati na svoje
kao jedan, jednim srcem i jednom dušom, a zemlja je nadaleko odzvanjala od snažnih ritmičkih koraka koji su nadjačavali burno klicanje oduševljene gomile koja se u to doba sakupljala da vidi paradu. - Znaš li šta sve ovo znači?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A težnje su svače na vetrometini, Ponajvećma ljýdi što su na visini; Tu se razni vetri ukrštaju burno, Prkoseć’ odurno. A čovek je čovek, više b’ moći trebô; Presto je na zemlji, — zemlja nije nebo.
Ili će se odbit’ samo, To mi tekem prija, Kao što se burno more Od stena odbija. XII Al’ šta j’ ovo? Šta to čujem? Da li mi se sniva?
Ode starac sinjem moru, moru debelom, Nad morem se naturila magla, oblaci, Al’ još more nije burno, samo sprema se. Pomolila riba glavu i pre poziva: „Gde si, starče? Reci šta je, da s’ ne dangubi.
“ A starcu je mila glava, — mora poslušat’! Ode opet moru sinjem, moru debelom. More burno kao da mu gnev uskipeo, A kroz maglu, kroz oblake munje sevaju, „Ribo, ribo, zlatna ribo, odi, molim te!
Ratar zorom urani, Ore, seje, vlači, A gorčilo beleži Gde će žetve naći. Lađar vesla, ne mari Što je vreme burno, A Čivutin dukate Obrezuje žurno. Švalja sedi do zore Da zaradi para, A birtaši pretaču Piće iz bunara.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Grudi i trbuh su se dizali burno od teškog disanja. Mladić, skoro dečak, prvo se uplašio od mene, a onda mi naglo stade prislanjati lice uz ruku.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vražda seje ljuto seme, Vera s zove neverom, Vuk se diže, Miloš pada, Miloš, dika rodu svom. Burno sviće Vidov danak, Da opravda prošlu noć, Al’ je slaba ruka ljudska Gdi s’ protivi viša moć.
Tako često sreća uzmućuje čoveku život, Udari teški sudbe treskaju burno njega; Dok najedanput mu sunce zasine, razgali se nebo, Iščezne beda i strah, nadežda svane opet.
Život je, druže, ovo burno more, Oblakom teškim obastrto gore, Gdi vihor struže, i Haribdis kleti Propašću preti. Tam’ zloba, zavist i
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Kô tanka žica glasne tambure, Dodirom setnim srca bolanog — Čas meko, nežno, a časom burno, Drktajuće si vio glasove... BOŠKO: Pa da l’ je lepa?... Je l’ bar upola Od prvenčeta duše bolane? KAP.
Jakšić, Đura - PESME
Čekaj, sele! Još ne želim ja umreti! Dok se zemlja ne zatrese, Burno more ne zajoše, Ne pocrni sjaj zvezdani, I meseca svetlost bleda Ne zavije u oblaku Božje pravde i istine, Sjajne
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Otac bi spavao kratko, burno, rčući. Posle spavanja čisto bi skočio, umio se, i brzo, nemajući kada, već uz put navlačeći koliju, kao da se ne
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ti jošte živiš!... Tvoju sedu glavu Ne položi u grob tako burno vreme! Možda čekaš snova poništenu slavu, Taj bleđani prizrak budućnosti neme? 1880. LjUBIM TE, DUŠO!
I kopni sneg. Razbivši srdito led, s planinskih visova tavni' Srebrni potok šumno upravlja svetli skok, I burno mumla i vri - i pada u cvetne ravni Blaženi tok Kako je čarobno sve!
i mladi pastir sluša klik, i oči žudno sklapa, I sanja vedri dragin lik; I duh se s pesmom stapa, Pa burno, strasno stari dom Oblazi željom živom, i samac gorom bludi s njom, Pokriven maglom sivom. Ah, mili druzi!
A Ljeljo lodbočen stoji i zračnim bičem ga žuri, I panter urla i riče - al' burno grabi i juri! U tome čudnome času, od zračnih ploveći dvora, Mesečev bledi zračak ozari vrhove gora, I vihar duvati
Tavno bledilo po čeocu tvome, Kô priznak smrti, širilo se svud, Valovi tuge u trenutku tome Burno su moju talasali grud.
A po obali cvetnoj mi sami bludimo dvoje, Nežno ti stežem ruku, i slušam u noći toj Isprekidani uzdah, i burno disanje tvoje, I stidljiv šapat tvoj... 1886.
U mraku i u samoći, Kad srce burno kuca i slatki beži san, I suze i nade svoje tamnoj poveri noći, A sutra budi vedar, kô majski vedar dan.
Zelene palmove grane, I zveket zvonaca jasnih svečanost kazuje njinu, I dete disaše burno, i u snu zapeva jasno: Osana Davidovom sinu! I stari krpa se trže.
No ja ih razumem lepo. To nisu nečiste seni, No moje nemirne duše neopevani jad. Oni se otimlju burno i svu noć pevaju meni Kroz opusteli sad. 1893.
“ Međ nama seđaše deran, nevina nekakva duša: Po celom izgledu srećan, što važne ličnosti sluša; Grudi mu disahu burno, a oči behu mu vlažne, I on je zanesen slušô besede krupne i važne.
Kako su se dohvatili za čupave svoje kose! Pa kako li izgrebani jedan drugog burno nose! Progovara prvi pesnik: „Zaslužujem bolje mesto, Ja sam pevô o slobodi i stradao za nju često.
Kao lavine snežne s indijskih visova tavni', Oni se valjahu burno u plodne bengalske ravni. I već s pobedom Azok k Benari ponosnoj stiže, Zatvori izvore bistre i tvrdu opsadu diže.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
konja, pa otišao čak do Vranja, do Koštane, pa bi uveče zaseo u kakvu malu kafanicu sa dobrim vinom i u društvu se burno proveselio.
Kad je došao u Srbiju, on je prvo koncertirao; svirao je Paganinijevu fantaziju „Mojsej“ na žici G, i bio burno pozdravljen.