Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Posle toliko nadeždi, posle toliko patnji, završiće dakle u carstvujuščoj Vijeni, u kući jedne lorfe, kao leš. Kad bi, tako, ustao, i stajao, u mraku, na svom doksatu, iznad Vijene, Isakoviču
da je serbski nacion, u svojoj velikoj nesreći, od Turaka, Azijata, našao utočišta u Mariji Tereziji, i sreću svoju, u carstvujuščoj Vijeni. I Kroacija i Servija i sve slovinske krajine i banovine, našle su u Austriji svoju ticu Feniks!
Kad su serbski kamersanti, u Beču, godine 1728, rešili da Serbstvo treba, u carstvujuščoj Vijeni, da ima i onaj ugled, koji daje svoja cerkva, Despotovič je bio jedan od onih čija se kesa tražila, u ulozi
Ljubazni brate moj!“ Inače Isakovič je slabo što znao da kaže o carstvujuščoj Vijeni! Još manje o narodu koji tamo prebiva! Varoš kao varoš!
oči, Pavla je Vitkovič bio sasvim sneveselio, jer je sve to bilo toliko slično onom, što je, o austrijskoj vojsci i carstvujuščoj Vijeni, slušao.
Bili su visoki, pravi, sa čelenkama kao perja paunova. Žene, u carstvujuščoj Vijeni, počeše pričati o njima, kao i o Vengrima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Um vaš ne potrebue ot mene prazdnih reči. Otdavajte čest Imperatorki carstvujuščoj. Ničto menše, čuvajte u duši tihu našu nadeždu: sladost pravoslavlja.