Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
tvoj televizor odlučno tvrdi da je tvoj tanjir pun: na TV-ekranu, krunisana peršunom i krompirom, u tvom tanjiru caruje govedina! Naravno, ti si razuman, i veruješ onome što vidiš na televizoru, a ne onome što vidiš u tanjiru!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne znaš kako mi je! Petrija se skloni za vajat da motri kuda će Anoka. Ali noć još caruje, te ne može videti kako Anoka ode kod vrata od đedine sobe i sede na prag. Ni đeda nije svu noć trenuo.
Teodosije - ŽITIJA
Ostavivši oca da caruje, i zemaljsku slavu n sve krasote prezrevši kao nepostojeće, siromaštvo Hrista radi i da živi zajedno s nama zavole, i
Radičević, Branko - PESME
dvore, Stoje dvori, slava neka stara, Kažu dvori silna gospodara, Udareni na stenje visoko — Baš se vidi gde caruje soko.
Sunce zađe, dan umire, Magla već mu pokrov stire, Povila se po dolini, Ma se sjaje na visini; Još on tamo, još caruje, Još okolo pogleduje, Ma pun tuge i pun jada, Jera vidi e propada.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
gotovo, on se sa svojom kćeri u kulu zatvori n dade ovu zazidati, carevinu preda svom vernom jednom slugi da vlada i caruje za tri godine, a kad tri godine dana prođe, onda da razvale kulu i njega sa kćeri iz kule napolje ispusti.
Narod odmah prizna da je pravo da on uzme carevu kćer i da caruje. I tako ono momče oženi se carevom devojkom i postane car, a ostali momci što su s njim išli ižene se onim devojkama
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Pod sovom Sunca caruje teskoba, a istok žiži lampom s praznog groba. U svetoj tuzi hlape žuč i ocat. IV U slepih pčela mračno košničište
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Prava je rđa i arhilopov, a mi smo glupi ko ćuran popov!“ Od toga dana na noćnoj straži pokoj caruje kruti, tišina mrtva, pričanja nema, Toša zaliven ćuti. Očiju sjajnih kroz tamu merka, kad li će čuti lopova Žderka.
Ovde je zakon zverinji, grub: caruje samo šapa i zub.“ Slobodan hrabro odvraća vuku: „Stradaćeš poput čvorka, videćeš kako delije tuku, kada te zvekne
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U Mrtvilu sve počiva, Nigde nema stvora živa. Svuda pustoš i dosada Caruje i vlada, Niti srce štogod želi, Nit' se čemu nada. Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi.
Napolju mrtvilo vlada, I sitna kišica sipi i gusta caruje tama. U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše, Iz praznih šupljina
— Al' spokojstvo sve dok ljubi Dok caruje noći kras, Jasnim glasom truba trubi I strašni se hori glas: Tra-ta-tra-ta! I u mirnom času tada Zasija se rumen
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nastupila je ponoć. Petli su svoje učinili, pa se opet šćućurili na grani, uz kakvu koku, a ponoć je otpočela da caruje... Čuje se već gromoviti avaz drekavca... Po brdima jure vampiri i trče u selo...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Vražja sila odsvud oklopila. Da je igđe brata u svijetu da požali, kâ da bi pomogâ. Pomrčina nada mnom caruje, mjesec mi je sunce zastupio. Uh, što mislim, kud sam zaplivao?
Na nebu im duše carovale kâ im ime na zemlji caruje! IZJEDOŠE ONO KOLjIVO, RUČAŠE I SVAK DOMA ODLAZI. NOVO LjETO IZIŠLI IZ CRKVE, SJEDE UZ OGANj, PA SE NEŠTO IGUMAN
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tvrdo kao paučina. Treba mu kao guski seno. Uvajdio se kao pčela na brusu. Haje kao za lanjski sneg. Caruje kao guja na ledu.
— Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne vjeruj sve što čuješ. O UMU — Car caruje, um boguje. — Um caruje, a snaga klade valja. — Što snaga (jakos’) ne može, pamet učini. — U mudre glave, sto ruku.
— Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne vjeruj sve što čuješ. O UMU — Car caruje, um boguje. — Um caruje, a snaga klade valja. — Što snaga (jakos’) ne može, pamet učini. — U mudre glave, sto ruku.
— Svak je sebi najpreči. O DUGU — Dug je zao drug. — U zajam — u najam. — Gdje se dug ukopiti, ondje rđa caruje. — Dužan kese ne veže. — Stari dug — nova zakrpa. — Tko se dugom hvali, taj se gladom hrani.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
svoja dva starija siva i oćera ih odmah od sebe, a njega oženi đevojkom koju je sebi izabrao i ostavi ga nakom sebe da caruje. Z. NEMUŠTI JEZIK. U nekakva čoveka bio jedan čoban koji ga je mnogo godina verno i pošteno služio.
i pripovedi mu nevolju svoju; a vetar joj odgovori: „Ja sam ga video, on je čak u drugome carstvu, tamo se oženio i caruje.
Narod odmah prizna da je pravo da on uzme carevu kćer i da caruje. I tako ono momče oženi se carevom devojkom i postane car, a ostali momci što su s njim išli ižene se onim devojkama
Sveti Sava - SABRANA DELA
Amin!'“ (II Kor. 13, 13) I posle ovoga, kao što i ranije pisasmo, predade im da među njima caruje ljubljeni sin njegov Stefan Nemanja, i ukloni se od naroda.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Začuđen diže se Avgust, i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe, i bleda caruje tama. Prestade veseli šapat između stubova drevnih, I polupijane žene jurnuše do carskog trona.
Napolju mrtvilo vlada, I sitna kišica sipi, i gusta caruje tama. U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost: usne mu grozno se smeše: Iz praznih šupljina
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
vječna svojom vještom rukom sočinila: svekolike nebesne ravnine pokrite su cv'jetnim livadama, maj vječito na njima caruje; boja cv'jeća vječna i prozračna, u pravilnost svaki cvijet nika ka vještijem tkanjem razloženi; vozduh pune
drvah, sve porode samo nebu slične, vrhove im jedva zazret možeš, u zeleno vječno obučene; red svešteni na svemu caruje.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Mora da je užasna ona saharska pustoš koja od te jedne jedine misli, od vječitog nošenja tog monokorda u sebi, caruje u takvim sprženim dušama. Zazirem od ljudi koji nikad ne misle protivno sebi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
svoja dva starija sina i oćepa ih odmah od sebe, a njega oženi đevojkom koju je sebi izabrao, i ostavi ga nakom sebe da caruje. AŽDAJA I CAREV SIN Bio jedan car, pa imao tri sina.
pripovedi mu nevolju svoju; a vetar joj odgovori: — Ja sam ga video, on je čak u drugome carstvu, tamo se oženio i caruje.
Narod odmah prizna da je pravo da on uzme carevu kćer i da caruje. I tako ono momče oženi se carevom devojkom i postane car, a ostali momci što su s njim išli ižene se onim devojkama
Kad on to čuje, domisli se te najposlije ostane i uzme carevu kćer, pa tako u onome gradu i sada s njome caruje, ako ga nije potres razvalio i on ako je živ. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT Bio jedan čovek, pa imao jedinca sina.
— Pa ga ustavi kod sebe te ga vjenča s njome i dade mu po svoje carevine, te još i sada caruje, ako nije umro. ČUDNOVATA DLAKA Bio je jedan čoek, mnogo siromah i punan đece, tako da ih nikako hraniti nije
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Trava caruje među slovima I njihove redove Po svojoj volji prestrojava Kos otima svoje polje Iz ruku četiri crna vetra I savija
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Ne čudi se riba tome, mirno govori: „Hoće krunu? — Nek’ joj bude! Viće carica. A ti idi pa je vidi kako caruje.“ Ode starac. Nađe babu. Baba carica.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
1) Logorske su se vatre već davno pogasile, ponoć prevalila, mrtva tišina caruje nad uspavanom vojskom, ja počarkujem moj dogoreo pan i pišem dnevnik, a kadgod uprem pogled u tihu noć, čini mi se kao
Bojić, Milutin - PESME
noći kad mirišu strasti, Kad nebo treperi, kad blista vedrina, Kad se reka vala mračna kô sablasti I crni se borje, caruje tišina. Ta svečanost puna čarobnosti neke Tako je daleko — puna čame gnusne.
Ćipiko, Ivo - Pauci
kruhom i kapljama toga primorskoga pitomoga vina, a Rada um nosi u božićno kolo gdje uza zveku srebrnog đerdana caruje curska ljepota; nosi ga među momčad gdje se u umetanju teškim kamenom ogleda momačka snaga, osobiti ponos i slava toga
— Oprosti, dragi kolego, ali ipak, za postići pošteni cilj trebaju poštena sredstva... Moral treba da caruje nada svim i svugdje... — Moral? — prekida ga Ilijin odvjetnik. — Jedna lijepa riječ!
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. DUH PROŠLOSTI Sa starih ruina, kad ponoć caruje svudi, Diže se prošlosti duh. Ozaren buktinjom slave, On tajom žudi, il' kroz noć sumorno bludi, Kô bledi prizrak
Napolju mrtvilo vlada, I sitna kišica sili i gusta caruje tama. Utom se kucanje začu. U krčmu uiđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše; Iz praznih šupljina
Ah, misao moja za vama se kreće, Gde jeseni mračne ne caruje ćud, Gde na zemlji vlada večno premaleće I mlađani život razleva se svud Gde spomeni stoje od iskonskih dana, I mirisne
Plamen je lojane sveće Ozaravao bledo uboge i vlažne kute, Stanište nužde ljute. A u budžaku jednom, gde memla caruje prava, Sin žalosnoga krpe na crnim ritama spava, I sanja sutrašnji praznik: kô lica anđelski čista Oko Isusa
se silno pod svodom mračnoga hrama Začuđen diže se Avgust i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe i bleda caruje tama. Prestade veseli šapat između stubova drevnih, I polupijane žene jurnuše do carskog trona.
Mesto heroja sa dugim puškama I rezovima oštrih jatagana, Moderni ukus caruje međ nama, Moderna lica - kao što je Nana. No te lektire već mi duša sita, Sad čitam Povjest drevnih Abderita. 4.
Tišina vladaše svuda. Sva čeljad na domu spava, Duboka caruje ponoć i nigde živoga java. Pokadšto zastruji vetrić u tami ponoći mirne, I laki proleti šušanj kad grana grančicu
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
suši Na vatri crvenih božura Pred njim se širi polje Ispisano vrelim ljudskim gvožđem Pretopljenim u čestito zlato Trava caruje među slovima I njihove redove Po svojoj volji prestrojava Kos otima svoje polje Iz ruku četiri crna vetra I savija ga od
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
je kadar svu džebanu kupit od bijela grada Varadina, i oružje što je za potrebe; on je kadar na nas zavojštiti, — on caruje, a ja subašujem. Dok pogubim protopop-Nikolu iz lijepa sela Ritopeka, — on pašuje, a ja subašujem.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Namigljiva oka i poželjiva boka. U prevratna vremena neprevraćen. Pamet je svakom čoveku gospodar i ona caruje. Da kad je ona slepa, čovek je u mraku. Vikati će »heju« u pomoć. Po tvome imenu, tako je i žitak tvoj.