Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I dok im se lobanje kuvaju, da budu ukusna hrana za rođenu grudu, dok trubač cedi pljuvačku iz trube, sito groblje drema čačkajući zube. 5.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Okisao kao miš, sve se cedi voda s njega. Mrak — jedva se vidi ići. Kašto sene munja. Gore sveće u sobi Savkinoj. Vide se još one njezine drugarice
Uđe unutra i poče hodati polako po sobi, niti je pristao da sedne ni da legne. Voda se cedi s njega i načiniše se čitave bare po sobi. U tom hodanju poče brojati u sebi koliko je puta prošao.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Osećam kako mi se trese resica, kako talasi pljuskaju, ali je voda vruća i crna kao mastilo. I Mojsilo ilidžar cedi limun i struže so s kifle u bazen. Buć! Odoh pod vodu! Jaoj, ala me nešto guši!... Udavih se!... Jaoj!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Naši prvi poljupci imaju ukus pepela, nakiseli vonj trulih zidova sa kojih se cedi obojena vlaga. I uvek je tu ono strašno osećanje privremenosti i krivice da se čini nešto nedolično.
Lalić, Ivan V. - PISMO
(8. VII 1989) RAVNODNEVICA Dva kljuna vage u poljupcu skoro, A leto kao da okleva, cedi Još kap, onda još jednu, tako sporo, Kao da meri svojom metaforom Koliko bivše vredi i ne vredi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ti novi mrtvaci nisu sanjivi: prskaju kuće vodoskokom rudim i dok ih stražari nose nekuda van grada, s krovova se cedi krvava sluz i kad ih obese mrtve drveću lišće porumeni ko u jesen, vradžbine klete — dokaz da su krivi!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici su nas netremice gledali, gotovi da sleduju zapovestima ovoga mladića. A kiša je lila, pa im se cedi niz lice i odelo, koje je već davno bilo zasićeno vodom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Navukla se po okolini gusta magla, pa rosi po mokroj, raskaljanoj zemlji, po drveću i zgradama, cedi se sa lišća i krovova u sitnim kapljicama i navlači na lude onaj teški sumor i zlovolju, od koga se najveselije lice
Tek za nas zgoda! — E, a kad doznate da ide koji od pedagoga, što cedi iz svakog predmeta? — Onda... e onda beremo kožu na šiljak!... uzviknu Velja, smejući se.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Sobe niste provetravali mesecima, prašina je prekrila celu kuću, sve se beli od prašine, po celoj kući cedi se paučina! Skoro će jesen, a vi sa cipela još niste očistili proletnje blato! Prozori su vam prepuni mrtvih muva!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
(al mrtvo korito): Samo srebrost šljunka, peska, trulost panja I čudna svetlost — ni sutonja ni danja — Što se kroz lišće cedi ko kroz sito. Pamtim i jednu ravan punu hlada Kao odmaknutu od sveta i vike Rođenu za glavu zbunjenu od grada.
Ćosić, Dobrica - KORENI
odozgo, po njemu se sleže prašina zvuka, zvuk se cedi kroz mrtve kapilare suvih hrastovih brvana. On udiše sitnu ciku i pogubljeno piskanje bronze i tuča, i sam sasvim
Čik sad nešto da kažeš! Da te čujem! — I ramena mu se tresu. Trenutak je, može je sada... Tu, na krevetu, krv nek se cedi, ženska, pogana, smrdljiva, puna tuđeg mesa. — Ti nisi bio kriv. Kod mene je bila falinka.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Gnjila, vlažna magla zavila u svoj sumorni plašt ceo grad, kao kakvo čudovište, pa ga kvasi, cedi i opet kvasi, rekao bih da mu spira s prljava lida tragove užasnih zločina, muka, uzdisaja...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali ipak izgara se i zadušljivo je. Lice im je kao začađivalo, boje od gnjile masline; niza nj cedi se znoj, izmešan s novim uljem, i po obrazu se preliva. I ono dvoje pridošlica oznojiše se. — Ej ti, hoćeš rakije?
Smokva rodila, iz gustoga lišća visi sočni plod, cedi se slatki sok iz pucalica, a vešalicama crvene se usta kao devojčina gornja usnica. Marko ih bere i daje Božici.
Te curice, nabreklih crvenih usnica kao smokve pucalice iz kojih se slatki sok cedi! Drugovi se njegovi kupaju... i planduju. Nije mogao da izdrži.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
na drugi i stinjili se kao lepinje; dva čopora ovaca, što su bila u vagonima, pretvoreni u krvav kačamak, sa koga se još cedi krv i točura na nasip; telo mašiniste odbačeno na 20 koraka. Glava mu otkinuta i otkotrljala se daleko od trupa...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
šešire, Nove štifletne izuj, suknju na glavu savij, Pa hajd’ gospa bosa, a gazda uprti decu, Mopslu nametni amrel: cedi s’, presvlači, i psuj!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ljuškaju vode koritima, i puca plod. I tvoje telo, dragano, ljubavlju prezri, napukne. Ni smokva slađi ne cedi sok, ni grozd iz prisoja. Da l’ napiti se vina?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
kada se kravi hoće da »preokrene« mleko. U tom slučaju uzme se cedilo kroz koje se cedi mleko, metne na travu, okruži nožem, i taj b. izvadi pa se naopako baci na mesto gde krava leži, govoreći: kakav b.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovo ne umem da objasnim. Tuca zrnevlje, meša neke praškove, cedi trave, kuva živinske iznutrice s mlekom od magarice, po celi dan se užurbano muva po okolini i kopa po zemlji, tražeći
Šapelja za njom kao usopljeni tovljenik, razmeće noge levo-desno kao da se oguzo. Nešto mumla. Znoj mu se cedi niz debelo lice u nekoliko tankih brazdica i spaja se u bori između dva bupca podvoljka.
nešto vedro i spokojno (šumu punu pčelinjeg zujanja i golubijeg gugutanja, oskorušu u cvetu, mlaz bistre vode što se cedi niza stenu obraslu sitnom mahovinom), kad se odjednom usred toga prizora stvori on, Dorotej, neskladan s njim, onakav
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Jedna stazica vijuga tim bregom, posuta svežim peskom; kroz mali usek u boku brega cedi se voda. Početak je zime. Pada prvi sneg, lak, čist, beo, i dok se mi uspesmo do vrhunca brega, pokrio je on travu i
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospodin Joksim žmiri i cedi: — Za pakost, neće da grdi i popove, bilo bi sirotoj gospa Noli malo lakše. — Niko, uostalom, sada nije slušao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Talasi satanski naleću, kao da se raduju tolikome plenu, voda u širokim mlazevima cedi se niz ukočena mrtva tela... Pa bar da nisu goli... Užasi dana i smrtne gladi ogledaju se na svakoj kosti.
Postali su dečaci i zamišljali da je život večan. I tek zakoračili u život... Ah, onome se cedi voda iz otvorenih usta... Opomenuh decu da se ne okreću, već da gledaju kuda idu.
Petrović, Rastko - PESME
Gospode, rana! Mrka drugarico, afazijo! Mrle! Pišem sedam nemogućih reči nad hartijom: i u svakoj se cedi, zaokrugljuje, po kap krvi, a u svakoj kapi pomalo zemlje, trunja od kore drvene, i mržnje. Zašto i mržnje!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Svaki čas ulazi Stana i, na prstima, da ga ne probudi, saginje se nad Stojanom, osluškuje kako diše. STANA (cedi peškir od hladne vode, oblaže njime Stojanovo čelo, tiho ga ljubeći): Bato moj mili! (Odlazi uplašeno.