Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
000 stanovnika. Republičina blagajna je raspolagala sa sedam miliona cekina. Njegova trgovina sa balkanskim zaleđem je bila vrlo uspešna.
Matavulj, Simo - USKOK
A ti ne ču još i to da mu car Aleksandro presječe davati one hiljadu cekina, te mu je bio odredio davati car Pavle? — Čuh! — reče brkonja odbijajući guste dimove. Svi se zamisliše.
I ruski car Aleksandro blagoslovi sve to, još po njegovu nagovoru presiječe našem vladici onijeh hiljadu cekina, što mu davaše na godinu. Markiša se naljuti: — Valaj, ako je i lukavo nije junački ni čojski!
Guvernadurstvo je najprije bilo u kući Vukotića na Čevu, pa ga Vukotići prodadoše Radonjićima za stotinu cekina! — Gle, i to je moglo biti! — reče smijući se Janko.
— veli — glave za glave i rave za rane, a za suvišak, za svaku glavu da se plati cijena krvi: stotinu i trideset i tri cekina i po, jedan groš i po, jedna para i po!
Eto ti! — Mnogo ceremonija! — reče Janko za sebe, pa zapita glasno: — Šta bih ja poklonio Anđi? Imam pri sebi osam cekina; da joj dam četiri! — Mnogo je to, čôče, i njekako nije u redu da joj poklanjaš samo aspre!
Zbogom! I otide. Pop nastavi pričanje popadiji: — Zapitah Sava koliko je došlo novca Janku. Veli: trista žutijeh cekina! I pokaza mi kesu zapečaćenu. Sad će, veli, da zida kuću u brastvu i da kupi zemlje. — I da se oženi — doda Gojača.
Janko dade nasnovu i pogodi se s majstorima prekotrupce za četrdeset i pet cekina. Stijepa postavi za nastojnika i sinove mu za argate.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto im otac umre, reče nepravedni pravednome: — Hajde od mene, nećemo više zajedno živjeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ti je dno od svega što nam je od oca ostalo, više ti nema ništa.
On uzme trista cekina i konja, pa pođe govoreći: — Hvala bogu koliko me dopade od cijeloga kraljevstva! Poslije nekoliko vremena sretoše se
Tada mu reče dobri: — Hajde da se okladimo da nije bolja krivda od pravde. I tako se okladiše u stotinu zlatnijeh cekina, i rekoše koga najprije sretu da im o tome sudi.
Đavo reče: — Krivda! I tako dobri izgubi stotinu cekina. Ali se opet oklade u drugu stotinu, pa i u treću, i po osudi đavola koji se različno pretvarao i pred njih izlazio,
stotinu, pa i u treću, i po osudi đavola koji se različno pretvarao i pred njih izlazio, izgubi dobri sve tri stotine cekina, pa potom i konja. Onda reče: — Hvala bogu! već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih.
Onda reče: — Hvala bogu! već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih. Tako se okladi u svoje oči da je bolja pravda nego li krivda.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pošto im otac umre, reče nepravedni pravednome: „Hajde od mene, ne ćemo više zajedno življeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ti je dio od svega što vam je od oca ostalo, više ti nema ništa.
” On uzme trista cekina i konja, pa pođe govoreći: „Hvala Bogu! koliko me dopade od cijeloga kraljevstva!” Poslije nekoliko vremena sretoše se
” Tada mu reče dobri: „Hajde da se okladimo da nije bolja krivda od pravde.” I tako se okladiše u stotinu zlatnijeh cekina, i rekoše koga najprije sretu da im o tome sudi.
Đavo reče: „Krivda”, i tako dobri izgubi stotinu cekina. Ali se opet oklade u drugu stotinu, pak i u treću, i po osudi đavola koji se različno pretvarao i pred njih izlazio,
stotinu, pak i u treću, i po osudi đavola koji se različno pretvarao i pred njih izlazio, izgubi dobri sve tri stotine cekina, pak po tom i konja. Onda reče: „Hvala Bogu! već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih.
Onda reče: „Hvala Bogu! već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih.” Tako se okladi u svoje oči da je bolja pravda nego li krivda.
Kad dođu u kuću i ovi čoek vidi ticu, reče: „Evo ti sto zlatnijeh cekina za nju!” Te mu je on da. Ovi čoek zakolje ticu i okine glavu i izvadi iz nje srce pa reče: „Ispecite mi ovu glavu i ovo
da vidi jeli pečeno, pa kad vidi šta je, udri se šakom u čelo i zaleleče što je više mogao ne žaleći onijeh sto cekina što je za ticu izbrojio, nego što se prevario i izgubio sreću na ovome i na onom svijetu, i kukajući otide doma.
Sjutradan ujutro ona dva đetićka pro | bude se, kad li onome što je izio srce 138 osvanulo pod glavom sto zlatnijeh cekina, a oni što je izio glavu počne kazivati ocu i materi štogođ ko čini u svijetu, pa i što kraljevi misle.
I tako svako jutro prvome osvitalo po sto cekina pod glavom, a oni drugi znao što ko misli i čini. Tako oni obogate i potkupe narod da jednoga od njih dva stave za
Kad postane kralj, i svako mu jutro počne pod glavom osvitati po sto cekina, on zaprosi u cara đevojku i car mu je da i vjenčaju se po zakonu.
Nova kraljica videći prvo i drugo jutro da njezinu mužu osviće ispod glave po sto cekina, začudi se i treće jutro kridimice ukrade mužu | pedeset a pedeset ostavi mu; ali kad joj se muž probudi i ne nađe
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I meni ovako daj, bože, provesti život! Po protečeniju ove tri godine nađe se u mojoj kesi oko sto venetski[h] cekina. Čujem da u Atonskoj Gori na glasu Evgenije učitelj predaje na jelinskom jeziku nauke.
Kažem mu što mi se slučilo s domaćinom. Veli mi on: „Ako nisi rad za ovi mesec zaštediti tri ili četiri cekina, možeš u gradu za toliko imati kvartir i trapezu.” „Nisam ja ovde došao da štedim, no dok imam da trošim”, odgovorim.
i Latini na moju službu doći, nego da dadu proneti za me tas, obnadeždavajući me da će mi se skupiti najmanje deset cekina. „Nipošto”, rečem mu, „nisam ja došao ovde sramotiti sebe i vas.” „M’ ’ajde, kaluđeru, svetao ti obraz!
Korabalj napolak prazan. Pogodimo se s kapetanom za tri cekina da me odveze u Veneciju. Kad dam ova tri, ostaju mi jošte samo pet.
ostrova i, baš izlazeći iz korablja, gdi me je dopratio bio, metne mi u džep prosluka sam svojom rukom 12 venetski[h] cekina. Kapetan korablja, Dubrovčanin, pošteno me je i gospodski soderžavao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto im otac umre, reče nepravedni pravednome: — Hajde od mene, nećemo više zajedno življeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ti je dno od svega što nam je od oca ostalo, više ti nema ništa.
On uzme trista cekina i konja, pa pođe govoreći: — Hvala bogu, koliko me dopade od cijeloga kraljevstva! Poslije nekoliko vremena sretoše se
Tada mu reče dobri: — Hajde da se okladimo da nije bolja krivda od pravde. I tako se okladiše u stotinu zlatnijih cekina, i rekoše koga najprije sretu da im o tome sudi.
Đavo reče: — Krivda! I tako dobri izgubi stotinu cekina. Ali se opet oklade u drugu stotinu, pak i u treću, i po osudi đavola koji se različno pretvarao i pred njih izlazio,
stotinu, pak i u treću, i po osudi đavola koji se različno pretvarao i pred njih izlazio, izgubi dobri sve tri stotine cekina, pak potom i konja. Onda reče: — Hvala bogu, već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih.
Onda reče: — Hvala bogu, već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih. Tako se okladi i u svoje oči da je bolja pravda nego li krivda.
oko njega ovakojijeh ljudi i trgovaca: neko daje cekin, neko dva, te sve više, sve više, dok dođu do stotine zlatnijeh cekina. U tome za ovu dlaku čuje i car, te dozove ovoga čoeka i reče mu da će mu dati za nju hiljadu cekina, i on mu je proda.
U tome za ovu dlaku čuje i car, te dozove ovoga čoeka i reče mu da će mu dati za nju hiljadu cekina, i on mu je proda. Kad, šta je ta dlaka?
Dalje reče kako može na godinu od osam krastavaca dobiti trideset cekina, a sluga potvrdi: — Može, i preko šezdeset, duše mi i obraza.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Da pišu: „Za pet hiljada“ — reci, Da je: „Za deset tisuć’ cekina, Tu i tu, na tom i tome mestu, Naroda srpskog izbor sinova Hiljadu palo — dana tog i tog!...“ I to za kog?