Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kucne njim u kam govoreći: „Sve žuti cekini da budu!” I cekini iz kamena porevaše tako da njega pritiskoše i zamalo ne udaviše, a on zavika: „Pobratime! pobratime!
Kucne njim u kam govoreći: „Sve žuti cekini da budu!” I cekini iz kamena porevaše tako da njega pritiskoše i zamalo ne udaviše, a on zavika: „Pobratime! pobratime! pogiboh!
pobratime! pogiboh!” U to doleće mu pobratim govoreći: „Evo me, šta je?” A on mu odgovori: „Evo pritiskoše me cekini, hoće da me udave.” A pobratim mu reče: „Reci: „„dosta već””, pa ne će više izlaziti.
” A pobratim mu reče: „Reci: „„dosta već””, pa ne će više izlaziti.” Po što on reče: „dosta već” i cekini prestadoše izlaziti, reče mu starac: „Uzmi koliko možeš, pak hajde od mjesta do mjesta, te kupuj duše za blago.
„Ha!” reče sam u sebi „idem onoga kaluđera prevariti i hoću da iz njega cekini izviru.” Pa se primakne kaluđeru i kucne ga štapom govoreći: „Sve cekini i talijeri.
” Pa se primakne kaluđeru i kucne ga štapom govoreći: „Sve cekini i talijeri.” Ali na mjesto aspri rastopi mu se štap u ruci, a kaluđer prekrsti one brojanice pak mu ih natače na glavu