Matavulj, Simo - USKOK
Ja mnim da je sastaviti sve ognjeve što sad na Ceklinu gore ne bi se sastavio ovoliki! — Ene! — učini vojnik Ceklinjanin. — Što? Zar si zebao u nas? — Jesam. Namjerih se jednom onamo, baš zimi, pred veče u jednoj od prvijeh kuća.
— Ama, zar ne znaš da Cuce o drugom čemu i ne misle! — prihvati Ceklinjanin. — Za pripovjest je koliko jedan Cuca može pojesti! To sam još kao dijete slušao!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Strah je svake da se ne zaplače, kad prekorači ovaj prag, a to ne bi lijepo bilo!“ reče Petar Ceklinjanin. „Ha, bogami, to je! Taman je to tâ no i meni bi muka iskazati!“ reče Spasoje. „Nekate ljuđi, prebrodio sam ja sve!
„Ha, noževe, noževe amo!“ graknu Pejo. Stana hitro dohvati sa oružnice jatagan, pa ga dade rođaku, a Petar Ceklinjanin izvuče svoj, pa ga dade Luci. Sad stade fiska ostrijeh gvožđa po pecivu. Cijepahu na izmjenu i živo.
Obrnuh pleći. Studen te studen!... Odjednom, prigrija mi pa i dogorje, bogme. Skočih, i gle, zbilja Ceklinjanin naložio golemi oganj, ama na Njegušima... Zbilja, ja mnim, do jutros se nijesi ovako ogrijao?
„Pričajde što, pope Marko!“ reći će Petar Ceklinjanin. „A što?... Čuli ste, p-p-p mnim, p-p-p, e će, p-p-p, Gospodar amo!“ „Kad čoče!?“ zapitaše svi u glas. „Danas, mnim!