Jakšić, Đura - PROZA
zaneme od straha, izgledaše kao da sanja strašne snove; bleda i čisto besvesna lica lutala po uspravljenoj svetini, bez celi, bez namere, bez jauka i bez reči...
Obradović, Dositej - BASNE
Niko nije toliko bogat za podmititi celi narod da ne govori ono što misli. Pravda da drugda laž otme mah i čini se kao da nadvlada istinu, no ne bojmo se, laž
oslepljava nas užasno i čini nas da sebe pohvaljujemo onde gdi bi dužni bili okajavati se i na same sebe srditi se. Celi narodi ponose se i hvale s vraždom, s mrzostiju i s gonjenijem koja su njihovi stari drugima nanosili, i tako i svoju
I tako celi će se narod črez vas prosvetiti i proslaviti, i tada biće vami „čest i slava i poklonjenije vo vjeki vjekov, amin.
” Naravoučenije Vidimo neke da mlogo govore, ali lepo, razumno i k svačemu pristojno, i svak ih rado sluša ako ćedu celi dan govoriti.
Podobnim obrazom biva i s celi narodi. Ispočetka su svi prosti, pak ako se črez dobre običaje i zakone na dobro upute, idu i napreduju sve k to većem
”— rekne čvrčak slavuju — „jer ti ja mogu pokazati tolike koji i mene po vas celi dan baš tako pado slušaju kako god i tebe.” „A koji su to? Ako ti je drago milosti, nuder mi ih kaži,“ reče slavujak.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Onda obično moj otac, kad je u crkvi, opomene narod i zapreti da ćute. Da vidite, deco, da je popa celi dan govorio, ne bi tako ućutkao kao mog oca nekoliko reči. Svi ućute kao da vodom svakog zaliješ.
(Premda su mlogi Turci jedanput dolazili na Kličevac, i celi dan tukli se, gde su moga oca bili od šanca odvojili sa čislom vojske, i sa Turcima se pomešali; tu mal̓ nije poginuo,
Dučić, Jovan - PESME
LjUBAV Iz Stona na Pelješcu Stoji pusta crkva bez glasa i zvona, Sumračna i hladna svu noć i dan celi, A u napuštenoj i nemoj kapeli Sama plače bleda žalosna madona.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Taaa, nije baš da nisam... Jesam, kol’ko se sećam, samo kao utuk, samo posle šljiva... pa znate, samo u celi da predupredim groznicu...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I žestoka me čežnja ponekad vuče za onim starim drugovima što su nestali kao celi ljudi. Jest, oni su umrli kao celi ljudi, neizrazbijani o ovo oštro kamenje realnosti.
I žestoka me čežnja ponekad vuče za onim starim drugovima što su nestali kao celi ljudi. Jest, oni su umrli kao celi ljudi, neizrazbijani o ovo oštro kamenje realnosti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pedesetih godina XVIII veka ta verska gonjenja bila su došla do svoga vrhunca, i tada su vojničkom silom celi srpski krajevi nagonjeni u uniju.
Ne samo da se taj jezik sasvim odomaćio u crkvi i školi no zato što su celi naraštaji učili školu na njemu, zato što se na njemu propovedalo i knjige štampale, što se smatrao za otmen jezik, počelo
jezikom — ipak je ostala kod Srba kao glavni izvor istorijskog osećanja i znanja sve do druge polovine XIX veka. Celi naraštaji srpski u njoj su vaspitavani, političari su u njoj tražili ideje, razloge i primere, književnici motive i
On je za oba jezika: Slavenski, serbski jezik — dva su puta! K jednoj celi vode nas. On razlikuje »vnešnje« i »vnutrenje« bogatstvo jezika.
Radnja je troma, izlaganje suvo, stihovi slabi, celi komadi krajnje dosadni. Danas je teško shvatiti kako su takvi komadi mogli imati ne samo pozorišnoga no i književnoga
Radičević, Branko - PESME
sunašce, još mi jednom grani, O moj danče, još mi jednom svani, Oj zorice, zabeli, zabeli — Al' uzalud moji trudi celi, Klonu telo, klonu cela snaga, A od mome nigde baš ni traga, Crna nojca svuda navalila, Goru, dolu u crno zavila,
“ pa drž' ga za kiku, Čupaj s one, čupaj s' strane ove, Stoji glava kâ u kakve sove, Al' zaludu celi ovi trudi, Pusti detić jogunaste ćudi.
Vrti mu se taj mozak viteški, Celi svet se oko njeg' okreće — Čini mu se ni đavo ga neće. Zborio je što je lepše znao, Činio je što bolje mogao, Al'
76. Ta šta ima ženska glava, Šta krom toga ima ino? Ta to joj je život, slava, To svet celi, to jedino — Proklet, proklet svaki bio Ko joj sreću izgubio! 77.
118. I naš junak nije kamen, Te vas celi zadrkta se, Od srca mu udri plamen, On pritisnu zlato na se; Prigna usta, te plam pusti U taj celiv dugi, pusti.
XXVII — „Zbogom, zbogom, danče beli, Moje sunce, moj živote! Ti bijaše svet moj celi, Brzo l' mi se, brzo ote!“ Tu umuknu, zatrepeta, I preblednu kao stena, Oči k nebu ona šeta, Tamo na kraj od
XVI Gori, gori, plamti, puši, Iz oka mu suza kanu, Činjaše se tužnoj duši Kô da celi svet propanu, Ka nebu je tužan glenô, Šta ti skrivih?
Ode za njim, kud je, da je, De on, tu joj sunce sjaje, De on, tu je danak beli, De on, tu je svet joj celi, On je duša, ona telo Što bez duše bi uvelo. Uzaman je, silni Bože, Odustat je već ne može.
Ode vikat iz sveg glasa! I već celi dom uzbuni, I sva s' izba već napuni. Prva nesvest veće prođe, Ali eto druga dođe, A za drugom dođe treća, Ta
Ta i ti ćeš tuna biti, Igraćeš se, veseliti. Ti kerovi i te mačke, I te tamo suve tačke, I ti panji, te svet celi, Mora s' danas da veseli! Oh ubi me, ubi, ubi!
Crne halje, sedi vlasi, Kakvi li je gone časi? Sluge glede, Bože, ko je? Sad obrati lice svoje, Stoji lice, celi pakâ, De umrla milost svaka, Puno besa i straote, Pa na oko sve se ote.
Tako krčmi već dođoše, I unutra uniđoše, On u kuta tamo jedna Uza zida klonu ledna, Čelo tiska uza njega, Jer tu celi oganj legâ, Misli što bi sa njim sada, Misli, al' ne unazada, Jer otuda baš nikaka Ne da njemu ljupka zraka.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I Nuška je gledala celi dan. Pokupila kamenje i trupove što je našla po bašti, naslonila ih uza zid do višnje, i popela se na njih, te gledala
u čelu veliki kolač, na njemu tri kao na krst voštane sveće, čaša vina, a niže njega po sofri, na niže, poređani celi hlebovi, oko njih čanci jabuka, krušaka, oraja i grožđa iz „turšije“... Teča stoji gologlav. Poslužuje.
Kostić, Laza - PESME
se preliva i svaka boja jednu kaže strast: taj glum se zove: tajna večera, junak je bog u licu čoveka, gledači su mu celi beli svet, nenagledanu gledeć pojavu de čovečiji sagoreva lik od unutarnjeg plama božjega, pa istim plamom, kojim
U tamnici? Al' tamnica je pet: Filišćanova, to je jedna tek, al' on je slep, i tamnica mu celi beli svet, i tamnica mu ljubavni mu jad; al' tamnice bi sve te podnô rad, da nije jedne što mu pije krv: da nije narod
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ćosa ga na to zapita: — Pa jesi li se, bogati, naljutio? Sluga će na to: — A da kako se neću naljutiti kad sam celi dan radio da mi rebra pucaju, pa mi ni jesti ne daš?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zlo je meni cijukalo kad mi rebra čijukalo: Ja sam sveća, cvete beli, što ti svetli dok te celi. Zlo je meni tiho reklo kad mi gvožđem uši peklo: Ja sam igra - nisam zloba, igraću ti oko groba.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali kad zaklokota čuturica, e uvati me strah, majku mu... A znaš, nije lako... Ja sam pred celi front... i ne znam ni sam kako sam se dokoturao dovde.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Neki mu se lome, a neki ostaju celi. Sa njima je on jednako računao. — More, znaš li onoga onomlanjskog, Svetislava. Uze od mene velike krompire (a behu mi
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Njima se otežu dani kao mesec, ovi pak kao godine, a godine kao celi vekovi. Tako je i u Glišinoj kući. Tri godine su prošle u tom varljivom nadanju, Kaja se mnogo izmenula no ipak je još
Pandurović, Sima - PESME
Raka! raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli! Zar muka nije iscrpeno vrelo? O, kuku! kuku! svet zapeva celi; Zadrhta duša kao nebo celo; I masa zvezda sa neba se prosu Na tugu, jade, ljubav, sreću rânu, Na mrtvu dušu kroz
Kad pričešće dođe duše koju zvona Zovu večnom carstvu čistote i mira, Ti si moje vere velika Madona Pred kojom se celi iz svetog putira. Što živimo duže, vezani smo čvršće.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A ti otuda, stari Malenica,jadan, što si umukao? Ne bolu li te već usta od tolikog ćutanja? Ti sam kažeš da bi volio celi dan ne jesti, nego jedan sat ne govoriti. A kad se besede većma rađaju nego pri vinu?
Moja majstorica bila uranila, da u crkvu pođe. Slažem njojzi da ću s Nikom celi dan na udicama ribu loviti. Ona zapovedi sluškinji da mi dâ komad hleba, govoreći: „Kad ste ludi, ja vam pameti ne
Nahodio sam u žitijam da neki od pustinika po celi[h] | sedam dana, a neki po četrdeset, ništa ne bi u usta uložili.
Ja sam odgovorio da ja nisam prvi koji je postio sedam celi[h] dana; ima koji su postili i četrdeset, kako Mojsej, Ilija i sam spasitelj naš.
Za kolike čitamo da su sveti bili i čudesa činili, pak su posle svega toga u smrtne grehe pali. Nije li poznato da su celi sabori otaca prokletstvu i anatemi predali one koji će verovati da se na[h]ode andipodi?
No, odavde dvadeset celi[h] dana imali smo neprestano protivne vetrove i, što je gore, razboli se moj Maksim, a na moru bolovati, sohrani,
Nama[h] u Trijestu počnemo, on mene častiti, a ja njega učiti. U ovakom lepom poslu provedemo tu celi božićni post i takov lep post ne bi se čoveku za duga života omrazio. Po Božiću — u Veneciji karneval.
limuna i pomorandži pol miliona pjastri ima ovi ostrov do[h]otka, koje svuda s korablji, a najviše u Carigrad, razšilju. Celi ostrov, dakle, krome sa strane visoki[h] kameniti[h] planina, predstavlja se kao črezvičajne širine grad, pun s veliki
U ovom predivnom ostrovu prebudem do konca idućeg fevruarija u velikom zadovoljstvu; pregledam celi ostrov i bogati carski manastir zovomi Nea Moni i u njemu drevnu grečeski[h] rukopisni[h] knjiga biblioteku.
” Nasmeje se on, govoreći: „Za dobra smo vremena; imaćemo celi sat [h]oditi, no i tako ćemo zarana doći; poznato ti je da Inglezi u dva i tri sata popodne obeduju.
Kad bi što g[ospodin] L. počeo govoriti, jedva bi[h] čekao da on prestane i da ćuti, a da ona govori. Celi božji dan ne bi[h] mario za ručak kad bi samo ona besedila, da ne prestaje.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Jedino veštice znaju jezik zveri i trava... — nagađali su susedi šapatom, ali za ta nagađanja ubrzo ču celi grad. Zar je mogao gradski Savet da se ne umeša.
»Došla veštica da se sveti!« —promače mu kroz glavu, ali otišavši u školu, zaboravi i krabu i svoj san. Celi taj dan, ipak, pazio je da ne slaže, da nikoga ne udari, ali uveče zamoli majku da mu skrati nogavice, jer su mu
Rat ostrvljana i došljaka oko leptira trajao je celi dan. Dečaci sa ostrva bili su modri od udaraca, ali došljacima nije uspelo da uhvate nijednog leptira.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ - „Uvek jača od zlotvora!“ „Malo nas je koj' bi smeli!“ - „Al' vas jaka sila kreće!“ „Zar ko može stići celi?“ - „Ko posumnja, nikad neće!“ „A ko behu oni divi, Koji su te napred zvali, Koji su te ojačali, Koji su ti krila dali?
je stojao budan; I s nova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san; - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni celi grad što tajni zborahu glasi, I on je čuo sam: „Nesrećni Tibulo naš, bogovi neka ga štite! On ljubi hladni kam“. V.
mladog, sočnog, jedrog vrenje; Da puštam žile sve dublje, sve šire, Kroz mnoge sloje prostora i doba, Kroz život celi što se čudno stire Od praotačkog do najmlađeg groba; I osećam kroz mene kako bije Dah tajni onih što će za mnom
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Na stablu i ispod njih momci i devojke pevahu na mahove celi božji dan. S drugih zemalja odgovaralo im se pesmom. Među težacima bilo je i Zagoraca.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Slike koje ono sadrži – i, razume se, celi prizori – neobične su i upečatljive, i dugo se pamte, ali su nerazumljive bez posebnog tumačenja.
po tome što se na izrazit i na izrazito osoben način koristi takvim slikovnim supstratom: njegove mnoge pesme u celini, celi ciklusi, pa i celo Sporedno nebo, izrasli su iz takvog supstrata.
druge sintagme ovakvoga reda, jeste pesnikova jezička inovacija, konstrukcija (a takvoga su reda i cele Popine pesme, celi ciklusi i čak cele knjige), ali je to inovacija i konstrukcija koja rezonira duž našega svekolikog i zajedničkog, pre
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Ja mislim Srbe prave, Jer ima nazovnika Što se u smradu dave. Eno se Srbi slažu U jednoj glavnoj celi, I ako nije došlo Do poljubaca vreli’.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
„Ja bih došla, ali, Lіebe, Znaš li za mein neueѕ Kleіd? Kako mi je, da vi'š, šnajder Ferfušov'o celi Leіb! Zbog toga sam juče vazdan Bila tako deѕperat, Pa za društvo ja ti gar nіcht Pasovala nisam tad.
Dakle, koja polza, rade smo mi znati, Što ćemo se s ljudma takima venčati? Durma pišu, durma neke mape gledu, Celi dan na jednoj stolici provedu, Pre zore ustaju, u po noći ležu, Svlačili se nisu, u postelju bežu.
), nerad Videti um bogodani rabom. Ti sebi večni vozdviže pamjatnik, K visokoj celi vlekušč presilno rod. Počivaj tiho, duše čisti, S krepkima duhovi hrabrih ocev. 24. avgusta 1811.
Pozno se kaju, Mentora lišeni! Namisli tverdo, verno, pa sveršuj to. Bez posvednevne krepke volje K celi s’ ne dolazi! Beži vreme! Premudrost večna upravlja vselenom!
Daj, Rode, preobuci s’v novu Rizu dobrote i božja sveta! Na vas pogleda mladeži celi svet! Od vas čeka to Nemanje tiha sen! Dosta! Na stol vam mećem znake Namere putne; izber’te sebi.
Ta nisam ja došao Na ovaj svet beli Da u tugi nesnosnoj Vek provedem celi! Na radost je čoveka Stvorila sudbina, Zato mu je sladosti Poklonila vina; Zato mu je vesele Pesme dala glase,
Znala je sudba da zora da svane Nećeš ti, nećeš dočekati moći, Pa zašto dade da se kreneš k celi, Za koju nužno dan ti treba beli? Il’ je i mračno matere ti krilo Pristojno želji koja život traži?
Nastasijević, Momčilo - PESME
Snom pohodiš me tuđa. Grešniji kad samotan te zovem. Tuđa su deca iz tebe zaplakala. Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. Zavapim, al’ izvije se glas.
Al’ tamo, i na veke, zrak tvoj hoće li boleti? Tuđa iz tebe bića hoću li voleti? Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. BOŽJAK Prebol je.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tuca zrnevlje, meša neke praškove, cedi trave, kuva živinske iznutrice s mlekom od magarice, po celi dan se užurbano muva po okolini i kopa po zemlji, tražeći korenje samo njemu znano. Ne pretrže se naročito u molitvama.
Svi su se užurbali, po celi dan se muvaju po dvorištu, galame, jedni odlaze, drugi dolaze. Izgleda da Dadara popunjava vojsku mladićima iz okolnih
Govore kako bi sav narod trebalo skloniti u tvrđavu dok ne prođe opasnost. Dadara Po celi dan se ne smirujem. Preostaje mi mnogo da učinim kako bih spreman dočekao Brzanovu hordu.
Već mi je dojadilo da ih gledam kako se tu po celi bogovetni dan linjaju, dremaju i klopaju dok neki drugi za njih potura glavu pod razbojničke sekire.
Bože, kako je bio lep. Uspravan i visok kao bor. Koračao je dostojanstveno. Klekao je kraj jednog ranjenika što je celi dan umirao na vrelini ljutoga kamena, uzalud dozivajući nekog ko bi mu pomogao da se makar skloni u hlad sa sunčeve
Ne pomera se nijedna liska, ni daška vetra. Osim zrikavaca, ništa se ne čuje, a oni po celi dan cvrče u treperavoj jari. To pištanje mi svrdla uši. Teskoba, svrb, znoj.
Njene ruke su se pokrenule, klizale su po meni čas ovlaš, čas grčevito, nekad kao dodir maslačka, nekad do bola. Celi dan smo ostali gore, u štali. Objašnjavaju mi da je nečastivi naveo moje telo na grešnu blud sa tom devojkom.
U zoru su lica ljudi bila žuta poput ilovače. Matija Celi dan se narod skupljao oko srušene zvonare kao oko čuda. Nespokojni, mrzovoljni ljudi obilazili su oko zgarišta,
Sve to gledam kroz trepavice. Teško mi je da po celi dan ležim nepokretan, da buncam i ječim. Ako ovako nastavim, zbilja ću se razboleti.
Matija Kakva je to spavanija bila! Celi bogovetni dan smo hrkali i baškarili se u debeloj prostirci bujadi kao pravednici koji su svršili sve svoje glupe
Vrate ih pre petlova blede i premorene, rashlađene za celi život. Artemije Prošlo je sedam dana otkako su njih trojica otišli, a ja nisam znao ni kuda su se zaputili ni dokle
klipana hoće da rade, neizdrživo im je da leže i dremuckaju, u njima svaki damar treperi i neki ih vrag tera da po celi dan rasipaju snagu prepravljajući ovu dolinicu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
je stojao budan; I snova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni, celi grad, što tajni zborahu glasi, i on je čuo sam: Nesrećni Tibulo naš, bogovi neka ga štite! On ljubi hladni kam. 1883.
Svet izumro. Nikog nema, Da me pozdravi, Kô da celi život drema, Život ubavi! Sanjalački gora bruju, A po stranama Narandža se stidno ruji Među granama.
Bez celi i puta, Od postanka svoga pa do svoga kraja, Vi, večito hladni, putujete mirno Bez celi, bez bola i bez zavičaja.
Bez celi i puta, Od postanka svoga pa do svoga kraja, Vi, večito hladni, putujete mirno Bez celi, bez bola i bez zavičaja.
Al' ti se lomiš? Pogled tvoj Taliju samo traži; Ti celi život daješ njoj, I njen te nemar draži. Ah, to je, zbilja, život loš, Jer orkan često duva, I to me samo teši još, Naš
Kud se ovo žuri, kuda ovo leti? Kakvoj višoj celi ili višoj meti? Kad narodom srpskim samo mržnja vlada: Zar slaviti bratstvo, mir i „ljubav“ tada?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pet minuta pre no što zvono dadne znak za polazak, sakrićemo se u celi Erehtejona; onde ćemo sačekati dok svi ljubopitljivci ne ostave grad i noć se ne spusti.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
učiti onaj koji je rad sentenciju slavnog onog muža koji je pri pogledu neprijatelja prvi bacio oružije i počeo begati, celi svet uverenjem tresući: Dulce et decorum est pro patrіa morі (Slatko je za otečestvo umreti).
Petrović, Rastko - PESME
je uticalo u mene ono što beše samo visoko, Kao okeana deo, prodorom prvim kraha, Ali što uneće, u sredinu svoju ipak, celi brod; To podesih slučajno dah svoj, sa dahom kojim diše svod.
mogah izreći - koliko me tad to spasava Zaćutim, jer van providnosti postoji li ikoja građa, Spram koje život ovaj celi izgledaće kao da spava.
Šantić, Aleksa - PESME
i strasno; Sad ne volim više, ja sad volim jednu, Volim onu mednu, onu slatku, čednu, Jer je ona sama milja izvor celi, I sunce i ruža i moj ljiljan beli.
U srcu mi mnogo zmija, Među njima, draga, i ti. 52 Opet sam snevô o dobu davnom: Noć majska, a sretni celi Mi smo, sedeći pod lipom tavnom, Na večnu vernost se kleli.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Neopisan napisa se, letom i vekovom zidar godištnik se učini. Celi čovečiji stas na se preuze i u celo božastvo čovečastvo pribra ujedno, osvem smese i razdeljivanja...