Teodosije - ŽITIJA
blagoslovi od njega, ali ga prot dočeka i kao sina ljubazno primi, kao od oca blagoslovi se, i novoosvećenu ruku njegovu celivajući na glavu je svoju polagaše.
Časnu raku prepodobnoga svoga oca celivajući okropi mnogim suzama, i tako sva svoja čuvstva mirom pomaza, osveštavajući se.
uze prinesenu zdelu sa sjajnim gradom, i razumevši da mu ga je molitvom svetoga Bog dao, u strahu se zadivi čudu i celivajući grumenje grada reče: — Divan je Bog u svojim svetima!
pod ruku svetoga, hoteći se od njega blagosloviti, a ka njegovoj vlasenoj mantiji prilagahu oči svoje i lice, i ovu celivajući odstupahu.