Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mislim, slatka mati, presveto duši mojej ime, gdi si da celujem stope nogu tvoji[h]! Od onog blaženog dna, velim, ne mogu viditi malo dete pri sisi, da u isto vreme ne razmislim
Otvori cerkov; tu se poklonim i celujem predivno izobražene ikone. Kad, eto ti prečestna vida starica s drugima dvema gospodičnama, ljubopitne znati ko sam,
” Učini mi se kao da neko božestvo iz njega govori. Pun radosti pristupim da mu celujem ruku, no on mi reče: „Bogu blagodari koji te je ovde doveo gdi ćeš polučiti sve što želiš.
Nastasijević, Momčilo - PESME
VRBE Vazda kad šumom vragolili, povedi s večeri na vodu. Da ne celujem usne no čelo neveseloj, teklo nam teklo na vale. Setno ti pramen kose zaleluja kô vrbi, gde nam se deli celovi?
Kad umrem, čekaj me na vodi među vrbama i one tako sane od sete na veki čekaju neke žubore iz neznani. Da ne celujem usne no čelo neveseloj, teklo nam teklo na vale. SUTON Krila li to? Nenadno mahnu na tamu.