Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i̓ dočekati, no Nedići nisu hteli, nego izađu dalje k Lešnici i boj zametnu, a Ćurčija Đorđe uzme svoje društvo i ode u Cer a ne u boj.
Nađem popa Galonića, pošljem da trči i zakaže roblju da begaju i mal gone u Cer, a drugi u Zasavicu. „Kaži da će Turci da udare.” Pop Galonja ode, i tako sve s puta uklone.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
sigurno joj priča o svome junaštvu i tvojoj sramoti!... nuto, kako joj se preginje!... Lakše... lakše!... Za onaj cer onde!... Baš će tikom mimo tebe ppoći... Lazar se — kao guja — vukao od drveta do drveta...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neće dakle, nikad više, videti, svoju planinsku, milu, Serviju, svoj Cer i svoju Crnu Baru, otkud je u Austriju prešao, nego će otići, još dalje, u jednu daleku zemlju, u Rosiju.
Tako se, iznuren, umoran, pošešuljao, vraćao, u snovima, čak do svog detinjstva. Ukaza mu se Cer, u srebru proleća, zatim u zlatu jeseni, sav u plavetnilu neba.
Kad Austrijanci odoše, mrtvačka glava nestade, a Pavlu sinu zemlja njegova, u bojama plavim, zelenim, zlatnim, rumenim. Cer se nadnese nad njim, u dolinu, a on je sad prolazio kraj matere, iako mu je bilo tek tri godine i dva meseca.
Reke je video bistre kao suze ljudske. Cer mu se javi u dalekom plavetnilu. Vide bulke! A pošto je bio ostavio noću otvorena vratanca, koja su vodila, iza ormana
rađalo izišao je na doksat, krijući se, iza zida, a zagledan iznad krovova u daleka brda, iza kojih je, negde, ostao Cer, na kom je opadalo žuto lišće. Tako ga se sećao.
Takav će dakle biti i on. Uskoro. Zaboraviće svoju milu Serviju, neće više nikada videti svoj Cer i svoju Crnu Baru, nego će šetati, kako Višnjevski reče, odeven, nagizdan, dobro plaćen, u serbskom „gusarskom“ polku,
Pri tim zbegovima do Tise i Temišvara. Čuo je – pričao je posle bratencima – da Cer, za njima, plače. Jes, brdo, Cer, plakalo je, kaže – čuo ga je! Čuo ga je! Đurđe se prvo smejao, zatim se prekrsti.
Pri tim zbegovima do Tise i Temišvara. Čuo je – pričao je posle bratencima – da Cer, za njima, plače. Jes, brdo, Cer, plakalo je, kaže – čuo ga je! Čuo ga je! Đurđe se prvo smejao, zatim se prekrsti. A gledao je Pavla, sa strahom.
Da se sa njom, a ne austrijskom armijom, vrate, na turecku granicu. Hteo bi da, još jednom, vidi, pre nego što skonča, Cer, brdo, pod kojim se rodio. Da se vrati svome poreklu. Carica se na to nije smejala.
Sa petnaest u Belgradu. A sa dvadeset i četiri, gledao, kako Crna Bara i Cer, gori. Kako u Srem prelazi. Pa kako i iz Srema odlazi, u rat, koji ga čak u Pemsku i Olandiju odvodi – kad mu je bilo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Preko zelenih i napuštenih pašnjaka, tamo, u daljini, u plavkastoj izmaglici, naglo se uzdizao Cer, kao neki večiti, budni stražar nad ovom ravnicom. Sa te baš strane dopirali su pucnji.
Dakle, oni su prešli Drinu, a nadiru i na Šabac. To vam je kao neki obuhvatni napad. Ovamte Cer, onamte Šabac... mica trakalica!...
Stanje iščekivanja postaje već nesnosno. Pomerismo se još za jedan kilometar, onda se nanovo zaustavismo. Cer je sasvim blizu. Drveta se jasno vide. Pri Vrhu opažamo neko kretanje... svakako su to vojnici one baterije.
Tek pošto se ovi vratiše, puk krete. Naviknuti na nepreglednu ravnicu, gledali smo sa strahom i divljenjem Cer, koji se iz ravnice naglo diže, kao bedem neki. Približismo se njegovim padinama.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
MIŠEVO ROĐENjE Cele večeri su tukli gromovi, Tresli su se Cer i Komovi, Blistale munje poput sabljica. Kapije skičale kao prasad, Dok na zemlju ne pade, najzad, Šest vrlo krupnih
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ušli su u zabran, priterao je uz cer, uhvatio se za stablo i gledao kako odlazi. Konji nisu kasali. Leteli su. On nema za šta da se kaje.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
) — vršnjak Velimirovićev. Mesto da misli na samoubistvo, on je tada spominjao cer, za koji bi, u krajnjem slučaju, dao vezati Černjajeva i — puškarati ga.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
TRAVA 121 HRAST 121 CVEKLA 122 CER 122 CIMET 123 CRVENI PATLIDžAN 123 CRNI LUK 124 ČEŠLjIKA 125 ČIČAK 125 ČKALj 126 ČUBAR 126 ČUVARKUĆA 127 ŠEVAR 127 ŠIMŠIR
Kod Srba postoji muško ime Rastko ili Rastislav. V. Cer. CVEKLA Rote Rübe ‹beta rubra›. Cvekla. Sok od c., zajedno sa sokom od rotkve i šargarepe i žutim šećerom, lek od
Sok od c., zajedno sa sokom od rotkve i šargarepe i žutim šećerom, lek od velikog kašlja (SEZ, 13, 1909, 344). CER Zerreіche (quercuѕ cerrіѕ). Cer. U srpskoj religiji ima c.
CER Zerreіche (quercuѕ cerrіѕ). Cer. U srpskoj religiji ima c. izvanredan značaj: on se često bira za zapis (SEZ, 16, 151); kad se prilikom epidemije
kao svetom i senovitom drvetu kod Slovena v. R. Bulat, Pogled u ѕlovenѕku botaničku mіtologіju, Zagreb, 1932 2—6. Cer.
). [Upor. čl. Gorun u »Rečniku«]. Ali, ređe, za zapise su se uzimala I druga drveta: cer, brest (v. Čajkanović, Rečnik, ѕ. v.
Ali, ređe, za zapise su se uzimala I druga drveta: cer, brest (v. Čajkanović, Rečnik, ѕ. v.; SEZ, 16, 1910, 151; za cer i GEM, 42, 434), jasen (GEI 24, 149), divlja kruška (SEZ, 83, 1971, 202 id).
Ilić, Vojislav J. - PESME
peščan stoji sprud; I čak daleko, sred planina, Gde pribežišta traži zver, Kâ gorda slika ispolina U oblake se diže Cer.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
carski (državni) put carevina blago — carsko blago Cvjetonosije — Cveti celivati — ljubiti cekin — mletački dukat Cer — planina između Lješnice i Loznice cigli — jedini Crvene st’jene — nalaze se blizu Zadra crvenika vino — crveno