Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Andrija Vitomirović1 iz Drenovca i Ostoja Spuž držali su po neko čislo momaka, a Đorđe Ćurčija hoda po Mačvi i oko Cera, slabo u Šabac dolazi i u boj se pušta.
Karađorđe ispod Cera dođe blizu Mišara, u Jelenči oko šljivaka načini nešto šančića od prošća. Ujutru izađu i Šapčani s Memedom Vidajićem,
za nama, vodi; ali mi svi u opancima za njim peške uz Dobranu, kud nas Miloš provodi, više šumom nego poljem, do Cera planine, ispod Cera dođemo u Dvorište Miloša Obilića. Noćimo.
ali mi svi u opancima za njim peške uz Dobranu, kud nas Miloš provodi, više šumom nego poljem, do Cera planine, ispod Cera dođemo u Dvorište Miloša Obilića. Noćimo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
CRNA BARA Nema veće ravnice u Srbiji od Mačve. Ona se proteže od Mišara do Drine, i od najvišeg vrha Cera planine, Vidojevice, do Save... To je prostor od dvanaest sahata hoda.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gut! Jawohl? Kupio je seno ispod Cera, sa bratom, pa u tom zastade, pored svog malog sina, Gavrila, pa poče da ga miluje.
Oni su ih, iz Crne Bare, i sa Cera, doveli u Hrtkovce, u Sremu, gde ih je Trifun, sa svojim popom Todorom, držao. Oni su ih, zatim, odveli u Potiški
“ Vide, kaže, dolinu ljupku, zelenu, koja ga Cera seti, a koja se zove – kaže Hurka – Ondava. Kraj puta, teče rečica, bistra, kao suza.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sa Boranje, nevid-gore, oblaci se zavijore i tukući žito, polje preko Cera odgrgolje. A sve potom što se čuje munja palcem potpisuje.
beru gromove kolače, a nebo šušti s tepsijom u Savi, razume rod mi šumovi šta znače, šta sjaj sa Drine kad se s Cera plavi, a šta tišina kad joj slog se sruši, a jastreb njen se začuje u tmuši.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
6 OD SADA PRIPADAMO OTADžBINI 9 ZDESNA, U TOPOVSKU KOLONU!... 22 NA DUGOM MARŠU 28 TAMO SE GINE 32 NA PADINAMA CERA 39 NA DOMAKU POGLEDA I SLUHA NEPRIJATELjA 52 OKO JEDNE PREĐICE 59 PREKO SAVE 64 ŠTO NI U KRVAVOM RATU NIJE TAKO OBIČNA
Topovi su treštali... Srca su drhtala, a i zemlja pod nama kao da je stenjala... NA PADINAMA CERA Bilo je to šestoga avgusta, oko ponoći, kada se kroz bivak pronese glas: „Diži se!“ „Ustaj odmah!
Ali ono, kao za inat, sviće, naglo se pojavljuje dan i već se jasno razaznaju grbine Cera. Ba-u, ba-u... odjekuje sa vrha planine. Srce podrhtava... Da li nas vide?... A možda su tamo naši.
Neobjašnjivo mi kako se neko može šaliti kada ljudi ginu! Dok je govorio, ja sam neprestano gledao u vrh Cera, odakle je pucala neka baterija, i svakog časa sam očekivao da nad nama počnu prskati šrapneli.
Lice bledo kao vosak, usta otvorena kao na osmeh i beli se zubi svetlucaju. Cela padina Cera crnela se od leševa ljudskih, konjskih trupova i razbacane spreme. Bilo ih je na gomili i naših i njihovih.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ZIMSKA ŽALOPOJKA ...Huči s Cera, sa Kosmaja, s Medvednika i Maljena, Noć ta pišti kao zverka ranjena i ostavljena. Kratki dani, duge noći, a sivilo
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vidojevica je poslednji ogranak planine Cera, a udaljena je od varošice Lješnice za pola časa. A Koviljka se ustavi pod planinom Gučevom; tu ugleda jedan mali izvor,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
dok je kao nesretnik, sav beo od prašine, šapesao kroz krvavi smrad lešina koje su grozno bazdile duž zelenih grebena Cera. Niti ga kadgod napušta veselost, niti kazne ima koja bi mogla da pokoleba njegovo lepo i vedro raspoložene.
Poveo je on razgovor o nekakvom kanalu koji se žurno prokopava od Cera do samoga Šapca, i udesio tako da se oko toga povede i razvije neverovatno vatrena i žučna polemika: da li je to
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Cer. Demonsko i senovito drvo: priča se da se noću viđaju vile kod jednog cera u Klisuri i kod Miljkove Jabuke u Ugljarevcu (tako se zove otkako se tu, po predanju, obesio neki Miljko), a za cerove »na
Međutim, veoma složen obred oko badnjaka sadrži u raznim krajevima različite pojedinosti. B. se najčešće uzima od cera i hrasta ili granice (v.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dole ispod mojih nogu leži naša dolina, skrivena odasvud gustišem graba, bukve i cera. Nikakvi puteljci do nje ne vode, izgubljena u ovom zelenom vrtlogu čekala je na nas trojicu kao devica na čiji trbuh još
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ 84 BOJ NA ČOKEŠINI Polećeše dva vrana gavrana savrh Cera, iznad Čokešine, krvavijeh kljuna do očiju i krvavih nogu do koljena; salećeše u bogatu Mačvu, te padoše nasred
Tu izlazi ljuba Krsmanova, izlazila, pa je govorila: „Ja dva vrana, dva po bogu brata, jeste l’ skoro sa Cera planine? Jeste l’ vid’li crkvu Čokešinu i u crkvi slavna igumana, igumana Adži-Kostantina?
Mi smo jutros sa Cera planine, a juče smo vazdan počivali na bijeloj crkvi Čokešini. Viđeli smo Adži-Kostantina, Kostantina, slavna
“ Istom oni u riječi biše, krenuše se Turci iz Lešnice: bubnji biju, a svirale svire, sva se zemlja ispod Cera trese, pravo Turci idu Čokešini.
Srbalja i još od Turaka viš’ Vranjevca, duboka potoka, na visoku brdu goletnome; ta znaće se njino razbojište dok je Cera i Vidojevice i na nebu sunca i mjeseca, đe Nedići jesu poginuli u subotu na Svetog Lazara pred Ristovo pred
“ čoek — čovek Čokešina — manastir ispod planine Cera čošni — čohani čultan — pokrovac džaba — besplatno, poklonjeno, na dar džamajlije kovče — staklene kopče džas — strah