Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dakle: a ne postojim. Znači: ja sam svoja senka. Pst! Moj rskavičavi, koštunjavi kostur, kičmeni stub, lobanja, cevanice sve je iščezlo. Zubi? Gde su moji zubi? Kosa?... Evo ovde iz svih mojih rana lopti krv. Gle, šta je krvi, Bože moj!?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je dakle mogao da zapazi njene lepe, prave cevanice, čak i lepo koleno za trenutak, a jasno je bilo da su joj i grudi lepe i zdrave. On se usiljeno smešio.
Sedela bi, satima, poduprvši leđa, sa detetom spuštenim na svoje cevanice i ljuljala dete, nogama. Pevušila mu je, dok ga ne uspava.
Koja žena ima lažnu kosu, i zulufe, a koja ima jastuče na turu. Kavaljeri su, u to doba, nosili, oko cevanice, čak i lažnu muskulu, a žene, koje nisu imale grudi, ispod riševa, klupče.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Krivonog, navikao da jaše, spade s nogu, odmah u prvim bitkama. Noge mu se podnaduše, cevanice očvorugaviše, koleno, gde ga, pred polazak, beše udario konj, sasvim mu otvrdnu.
mirnog i kraj strašne lupe bubnjeva, mogao je, prvi put, posle dugog vremena, da nehatno ispruži ogromne svoje butine i cevanice.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Spusti maramu na glave bliznaka i priđe drugoj postelji na podu, na kojoj spavaju tri starija sina. Pokri gole cevanice desetogodišnjem prvencu. Vidiš li kakvu cvoleniku ima? Pa tabančinu. Taj će, Đorđe, bikove da obara.
„Je li, Simka, što je ovo naše dete ovako krakato? Vidi samo kolike su mu cevanice! Po stopalu, trebalo je da već iziđe iz škole.“ „Raste dete.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kraj strašne lupe bubnjeva, / mogao je, / prvi put, / posle dugog vremena, / da nehatno ispruži ogromne svoje butine i cevanice.