Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
iz Muratovca; pa pop Jerotije, onaj vrljoki iz Miokusa, što rže za ženskinjem kad se malo ćevne i što peva zajedno sa Ciganima nekakve skaredne pesme. Tu je čak i sam kapetan Maksim Sarmašević.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onda sam joj pričao o Valjevu, o malenim kućicama, o volovskim kolima na kojima nema ni za groš gvožđa, o Ciganima, kako sviraju i pevaju, i koji za deset para daju da im odvališ šamar. Naposletku kojekake dosetke o Banaćanima.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Bogami, ništa drugo nego ga ovaj tvoj lopov prodao Ciganima, neki dan su ovuda prolazili — dosjećao se djedov rođak Sava, sjedeći uz starčev jastuk. — Znam ja Nidžu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Mladena, crvena, visoka momka iz njene mahale, koji je čak ovamo došao radi nje i ubi se vodeći kolo i dajući bakšiša Ciganima.
I seda nasred sobe prekrstiv noge. — Sviri, bre! — zapoveda Ciganima, koji su se zbili uza zid. — Šta, gazdo? — Domaćin šta hoće! — I pokazuje glavom na mene.
Majka ulazi i u prolazu šane: „Kaži: Đul miriše, đul se rascvetao!“ Kažem ja to Ciganima. — A! aferim! — Poskoči č’a Jovan od zadovoljstva, sam mu pogodio baš tu, njegovu pesmu. — De sad! To da svirite...
Majka, sirota, klecajući od sreće, i njima, Ciganima, daje, ne iz čaše, već iz stakleta, svu rakiju, i nudi ih, daje im mesa, hleba, a oni što ne pojedu guraju u pazuhe
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A ovako, — taman kako treba! On se samo šeće po skupljenom svetu i Ciganima i uživa. Naređuje i ranžira, a plamen od zapaljenih buradi i mešina od katrana osvetljava mu blaženo i zadovoljno lice, i
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Vidim, ali hoću, hoću, hoću! — i osećajući neku nasladu u tom „hoću“, nadnese se nad Ciganima dižući ruke, kojima bi ga smoždio, samo da se ovaj opet usprotivi. Opet poče svirka.
Izlazeći i prolazeći kujnu, ču ona za sobom aščikin još strožiji glas ovim Ciganima u kujni: — Hajde i vi, bre... I vide kako Cigani, srećni, vukući u brzini kolije i gunjeve po zemlji, projuriše pored
reči, videlo se da se sasvim povratio u ono doba, kada je, kao dečko, tamo sa ocem po tim hanovima sedeo i živeo sa Ciganima, raznim propalim i mračnim ljudima.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
RAZNO 157 V) DIJALOŠKE 164 G) POSLOVICE-PRIČICE 168 O BILjU 169 O ŽIVOTINjAMA 170 O NASRADIN-HODžI 173 O TURCIMA 174 O CIGANIMA 176 O SVEŠTENIM LICIMA 178 O ŽENAMA 180 O NAŠIM LjUDIMA 184 O RAZNOM 188 III PITALICE 191 1. O BILjU 192 2.
O ŽIVOTINjAMA 193 3. O TURCIMA 197 4. O RAJI 200 5. O KRALjEVIĆU MARKU 204 6. O NAŠIM LjUDIMA I KRAJEVIMA 206 7. O CIGANIMA 210 8. O BABI 213 9. O SVEŠTENICIMA 215 10.
pojedine ličnosti i događaje iz života naših ljudi i naših krajeva (naročito o sveštenim licima, o ženama, o Turcima i Ciganima, o Nastradin-odži), o bilju, životinjama i drugim raznim opštim istinama, uvek uz komentar ili i čitavu pričicu.
O CIGANIMA Ali ćeš malo ljeba ali mlijeka? — Pričaju kako je prosilo nekakvo cigansko dijete, pa došlo pred nečijom kućom, i ovako
16 Pitali neslogu: — Đe si se rodila? — Đe i vi. — A đe sada najradije stanuješ? — Međ Srbe. 7. O CIGANIMA 1 Pitao Ciganin haračliju: — Šta, zar će i knez s nama na ručak? — Hoće knez, ali nećeš ti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
šegrtima, uz pretnje i prekore, odvodile kući pijane muževe, dolazili su novi, vraćali se stari, mamurni, neotrežnjeni. Ciganima se pokidale žice, stružu još samo po labavoj, zvrndavoj ge, promuklo krkljaju nekakve pesme i često i uzaludno zapomažu
zanela, smanjio interes. Čaćevićima produžio rokove do berbe. Svake nedelje išao u manastir na službu božju. I Ciganima punio torbe. E, da je još srce imao pa i u prerovskoj buni bio... — Udovice ga uklele, pa mu se žena ovoliko muči.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja zastadoh da oslušnem, oklevah opet neko vreme držeći kvaku la se naglo odlučih da otvorim. Desetak prilika, s Ciganima koji su podnimljeni na violine pažljivo pratili pravu cigansku prepirku, raspoznavalo se u dimu od duvana.
On dreknu: — Loči! Uvek si bio izrod. I tebe ja poznajem. Uobražen. Poniženje mu da pije. Pa se okrete Ciganima: — Sviraj! Cigani nešto zakreštaše. — Čekaj! Stani! Ti, Mikobere, deklamaciju jednu, ali gromku.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Proveo sam noć u zatvoru sa nekim Ciganima. Vučem se po kavanama. Sednem pored prozora i zagledam se u maglu, i u rumena, mokra, žuta drveta.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Opet sa bubnjevima i urešenim Ciganima, ta litija vodila je prebledela Miloja od kuće do Kuće, od trgovine do druge, da se Turci obraduju svojoj prinovi,
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ulaze Cigani i čočeci pevajući i igrajući »Istambol da...« KAFEDžIJA (izvirujući): Ete gi i begovi! (Ciganima): Hajde bre! Šta se skanjerate? SAROŠ (Ciganima): Zauzimajte tamo mesta! (Kafedžiji): Donesi im rakije. Ulaze begovi.
« KAFEDžIJA (izvirujući): Ete gi i begovi! (Ciganima): Hajde bre! Šta se skanjerate? SAROŠ (Ciganima): Zauzimajte tamo mesta! (Kafedžiji): Donesi im rakije. Ulaze begovi.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (prekida ga gnevno): Eto ti tvoja Srbija! A za vreme Husejin-paše takve su se na četiri konja čerečile. A sad? Ciganima carstvo došlo! — Zar ja ovo da dočekam?! ARSA (začuđeno): Šta, za Boga? TOMA To!
Prkosno se ispravlja. Ispruža nogu i lupa njome.) Kosko, zar već ostare, te se već treseš? (Okreće se Ciganima, besno im preteći jataganom.) Grkljan! Salče! Ovam’! Zašto s’g ću sve da... (Seda, za valjuje fes, razdrljuje prsa.
Ili jablanče tanano? Bre gidi, džanum, Stojanke, Stojanke, bela vranjanke! TOMA (prvi put se okreće Ciganima. Strogo, znalački posmatra Koštanu, sebi): Silan glas... Ali dosta.
ARSA (besno): Kući!... MITKA (pokunjeno odlazi): Hajd, hajd, ti mi... (Odlazi). ARSA (za njim): Kući pravo! (Ciganima). A vi? Zar ste još tu? (Zamahuje štapom.) SALČE, GRKLjAN i OSTALI (ponizno odlaze; za njima polazi i Koštana).
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Dođoše već i Cigani. Čuvena družina snabdevena raznim muzikalnim instrumentima. Među Ciganima odmah na prvi pogled pada jako u oči jedan sa trumbetom, s kosom i bradom žućom i od same trumbete.
Mane dao Ciganima dinar, a Nacko baštovandžija i oni drugi dodaše manje — po stoparac. Tu je u blizini i nišaljka (ljuljaška), i oko nje puno
strašnu stvar koju je dugo krila i čuvala i kao poslednji metak izbacila, a to je: da isti Mane ima brata (po ocu) među Ciganima!... I sad, kakav je bio Đorđija, takav mu i sin Mane, tvrdila je tetka Taska i uveravala Zonu.