Crnjanski, Miloš - Seobe 2
koju je Višnjevski predstavljao kao suprugu, bila je neka crnomanjasta, pregorela, vitka, lepojka, koja je ličila na lepu Ciganku, a koja je Pavlu rekla da je rodom iz Mohola, i, prezimenom, Birčanski.
Nije na mladu, lepu, Ciganku, ličila samo u licu, nego je kao Ciganka i igrala, a imala je i ciganske grudi, tamne kože, čvrste, a vrlo lepu nogu.
Ta vitka, pregorela, crnomanjasta žena – koja je ličila na lepu Ciganku – bila je, u svojoj, raskošnoj, zelenoj, krinolini, vrlo ljupka pojava, već rano ujutru, a zanosna uveče, uz faraon i
ličila na gospožu Evdokiju, iako su možda bile istih godina, i sličnog stasa, nije više ličila, ni na mladu, lepu, Ciganku, kako mu se, u Tokaju, pričini.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Da niste slučajno negde videli moj džemper? Niko ništa ne zna o njemu. Šta da radim? Molim gospođu Ciganku da mi vrati bar izgubljene mirise. Džemper može da zadrži. VI Traži se jedna reč.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I već počeli, koga god sretnu od dece i slugu, da šilju po Fatimu, čuvenu, prsatu Ciganku s belim licem, crnim i okruglim očima.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Najvolija sam hljeb pokraj vatre pogrijavati. 9 Pitala popadija Ciganku: — Ali ćeš s blagoslovom malo hljeba, ali bez blagoslova vagan žita? — Volijem žito, ako li i jest teško kositi.
Stanković, Borisav - JOVČA
da požurimo! TOMA (Stojni, oštro): Čuj. Da nas sakriješ dole kod sebe. Tu Ciganku s očima Vaskinim i gataru mi ćemo da prebacimo preko granice, daleko, da se ne vrate više. Ništa drugo, ne boj se.
JOVČA (gleda u Ciganku, u oči njene, izraz mu postaje sve blaži, zanosi se u uspomene o Vaski pre greha, šapatom): Sve moje, sve... Ne dam...
Pauza. Vetrovi jače i bešnje duvaju. Tresu zgradu. Vatra npacka. Njeni plameni osvetljavaju čas Ciganku, čas Jovču. U noći izdvoji se u huci vetrova dug otegnut urlik psa.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
CIGANKA ZVALA MUJA Došle Švabe da ćeraju Ciganina u ropstvo. Kad su zapitali Ciganku đe joj je muž, Ciganka izide pred svoju čergu i zovne ga u njihovu prisustvu: „O Mujo, o, o!
Stanković, Borisav - TAŠANA
I da ne rekoh da sam to ja učinila, ubili bi je, a begovi na mene nisu hteli, jer vele: »Zar i na Ciganku ruku da dižemo? To joj je i zanat, ona i naše i njine žene...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Malo se pobojala kad je čula da engleski bolničar obučava sad Ružu Ciganku koja je stala u službu kod gospodin Pavla. Ruža Ciganka je bila poznata u varošici nadničarka, dugogodišnja radnica kod
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pa ipak je ti voliš — napasno zaškilji Jovanče. Stric buknu kao vatra i razvika se: — Ih, zar nju, Ciganku! Više volim i ovaj svoj mali prst, i onaj kamen i drvo, i ono tamo brdo nego nju!