Jakšić, Đura - PROZA
U ruci je držao jošte otvoreno pismo. Ćuteći je seo na obično svoje mesto. Posle nekoliko minuta izvadi iz špaga cigaru i, ponudivši jednu meni, zapali svoju; a to nije bilo nešto obično, jer on sam vrlo retko je pušio, i to ili u
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Zatim mu se donese kava. On zapali cigaru, puši malo i šeta se po kancelariji, pa srkne kave, pa opet puši i šeta se, pa opet kave.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
“ Nekih puta posle večere ja zapalim cigaru i kažem: „Mamo, sedi ti! Idem ja malo u kafanu, čeka me Joca, doktor!“ — Sedi, bogati, da se malo razgovaramo.
“. Posle toga ja još sedim i ne dižem se od stola. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča.
Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Priča se uvek morala svršiti „moralom“ koji ona uostalom ne interpretiše i ne gura mi ga pod nos.
sam se da mama ne opazi na meni kaku promenu, pa čim sam je opazio da dolazi u moju sobu, ja sam odmah trpao moju cigaru u usta i tražio žigice, dok mi ona naposletku ne izbroja sedam kutija koje su mi stajale pod nosom na mome pisaćem
Ima mu dvadeset i dvije do tri godine. Ništa ne govori s kočijašem. Puši cigaru iza cigare. Gleda samo oko sebe i kao da nije veseo.
Mi pomislismo da je nov ćata, pa poustajasmo. Kmet skoči: — Ja sam, gospodine! Gospodin čovjek izvadi gotovu cigaru, pa turi u usta i naokriške, a sve gledajući kmeta, nriđe stolu; zavrati šešir, naže se prema popu i pruži ruku.
Ona me čas pô ljubljaše u čelo. Ja izvadih duhankesu i rekoh joj srpski: — Načini mi cigaru! Ona je videla da će to reći: drehe mir eіne Cіgarette! Ona mi kojekako smota cigaru i pruži mi.
Ona je videla da će to reći: drehe mir eіne Cіgarette! Ona mi kojekako smota cigaru i pruži mi. — Vidiš kako sam razumela — reče ona radujući se. — Ana, hoćeš da te učim srpski? Njoj se lice razvedri.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
je kuglica bila kao orah, starac rastvori prstima ukočene profesorove vilice i natera ga da proguta trave, pa zatraži cigaru duvana i sede, sve gledajući preda se, sve ćuteći i u miru.
Sremac, Stevan - PROZA
Nigde ga niko od starijih nije video s cigarom u zubima. Uvek je držao cigaru tako da je onaj zapaljeni kraj u rukav okrenuo bio, onako kao što to rade gimnaziste kad između časova puše iza škole.
Za jedno vlakno ja oderem runo čitavo... Ja sam arnautska sorta! — veli Jova izlazeći i paleći cigaru prvi put u svom veku u kancelariji. Aćim odadžija samo zinuo od čuda kad ga je video da puši u kancelariji.
Polaženik sede i stade praviti cigaru. — ’Ama, ostav’ se toga, priko. Sad će ručak, tek što nije! Ama, priko, što će biti uživancije i krkancije!
Radičević, Branko - PESME
74. Neće zasad, kraj je šali, Ustadoše obadvoje. On cigaru svoju pali, Ona gladi kose svoje, Još se drugo štošta seti Što u igri poremeti. 75.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
đipi, nagnu se nad zemljom i oslušnu; pa kad ču kako voda izdaleka dolazi, ono njeno milenje, tih žubor, baci od radosti cigaru, zgrabi ponovo motiku i bez fenjera otrča u susret.
Tada će iz pekarnice ispasti gazda Jovan s parčetom pečene glave: šešir nabio na oči, cigaru drži u ustima i, ispršen, crven, natučen snagom i onako malen, ide brzo, sitno.
A kad ubriše čelo, on i kosu ponese u prstima. Poče da savija cigaru. Papir mu se lepi, cepa, a duvan se prosipa. Odoh u kujnu, da mu iznesem žar u mašicama.
Muži počeli da ištu puške, a devojke se oslobodile i same pevaju. Iznesoh Tomči napolje žar. A on još nije savio cigaru. Skut mu i kolena posuti duvanom i razvijenim cigarama. — Č’a-Tomčo, hoćeš žara? — oslovih ga. On se trže.
Bi mu tako neugodno što sam ja tu i. gledam ga. I jedva dočeka ovo, moju ponudu, i zgrabi s kolena jednu razvijenu cigaru: — Daj, čičin...
„E, sad, idi!“ dopustila bi mu mati. A otac ga i ne gleda. On, onako kao uvek, ozbiljan, savija cigaru, a Mita, ma da mu je mati dopustila, ipak ne bi odlazio, dok ocu ne prinese žar, da ovaj zapali cigaru, i tek onda bi
ozbiljan, savija cigaru, a Mita, ma da mu je mati dopustila, ipak ne bi odlazio, dok ocu ne prinese žar, da ovaj zapali cigaru, i tek onda bi odlazio, i to natraške, kao iščekujući da ga, ako su zaboravili, opet za šta pozovu.
— Tu je — odgovori druga, stara, ali krupna baba, koja beše odavno večerala i već zapalila cigaru. — Tu mu je duša. Tri dana će ona biti tu, u kući, dok se ne oprosti s ocem i s majkom...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
K. kao i obično. — Uzgred budi rečeno ... — nastavlja matori obraćajući se meni — da nemaš negde koju cigaru? Pogledam na kalendar koji visi u kuhinji, kad ono sedmi u mesecu!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pio je vina i otišao u svoj stan. Usput je uzeo duvana... Osvetlio je sobu, zapalio cigaru, otvorio prozor i seo uz njega. Svakoga trenutka dolazilo mu je u glavu hiljadama misli...
Napao ga neki nemir, neka plašnja, koju ni sâm ne može da razume. Ruka mu neobično dršće, jedva drži u njoj cigaru. Da bi olakšao duši, koju neprestano tištahu neka teška osećanja, navali da puši...
Konji pođoše brzim kasom. Kad siđoše kola s kaldrme, gospodin Mojsilo se ponovo namesti na sedište, zapali cigaru, pa viknu: — Šibaj!
I tako ostasmo pred kafanom i tu ga sačekasmo. Kako sede i zapali cigaru, mi odmah otpočesmo razgovor, ali 'nako poizdalje — kao što je već kod nas običaj...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
svoju pakfonsku, užasno olupanu tabakeru i stade zevati, i liznu palac desne ruke, očupa list papira i stade savijati cigaru, zevajući jednako. — More, kako svanulo, budalo, kad mi se smrklo još jače misleći u krevetu. Je si l’ budan?
pa šta misliš ko bi nojbolji bio? — A nijesam ti, boga mi, gospodine, nikad o tome ni mislio! — veli Maksa paleći cigaru. — Ama to i jeste nesreća što ste svi tako indiferentni, apatični, inertni! — E, to ti je vala!
Trljao je zadovoljno ruke, a zatim se maši rukom za tabakeru i načini sebi cigaru, zapali je i onako u pomrčini puštaše dimove i zadovoljno uvrtaše svoju bradu. — E, doista, niko zgodniji od njega!
— E, doista, niko zgodniji od njega! A znaš posigurno da nikad nije služio u vojsci? — A-ja! — reče Maksa i baci cigaru pa leže opet. — More, gospodine, lezi tu pa spavaj!
— ’Ajde, sutra ću odmah do njega, da se sporazumemo. A za danas je dosta! Starije je jutro od večera! — reče pa baci cigaru i izvali se u krevet. Malo posle zahrka i on i zaspa kao okupan; zaspa snom pravednika.
— reče ćir Đorđe i izvadi tabakeru, zapali cigaru i baci se zadovoljan u misli i računanja neka. I tako mu naš Sreta pusti muvu pa ćir-Đorđu nikako ne izbija kmetstvo
Psuje i turski i srpski i grčki; vadi ljutito plekanu tabakeru i muštiklu od jasmina iza pasa i pravi cigaru, a ruke mu sve drhću od ljutine, tako da obično procepi po nekoliko cigar-papira praveći cigaru.
iza pasa i pravi cigaru, a ruke mu sve drhću od ljutine, tako da obično procepi po nekoliko cigar-papira praveći cigaru. Ljut je tad pa psuje cigar-papir, kao da mu je papir što kriv. Ne zna lepo čovek šta radi!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
je Vanko išao po njega, beše skuvala za nj kafu, iznela u žutoj taslici duvana, sve to metnula ispred sebe, pa zavivši cigaru i pušeći je polako, čekala ga je. — Snaške, zvala si me?
sa onim njegovim žutim, koščatim prstima, te je ona sama morala kašičicu u usta da mu meće, dotle mu mati bila načinila cigaru i pripaljenu uturila međ prste.
I zato sada on, da bi mogao da laže, da se pretvara, morao je tu rakiju ispred sebe, ispod ruke, sve više da ispija i cigaru za cigarom da | puši i baca. Svaki čas ustaje sa stolice, opet seda, skršta noge.
Stanković, Borisav - JOVČA
SOFIJA (služi ga slatkim i vodom). VELA (sipa u šolju kavu, pravi cigaru i meće je u muštiklu i približuje). SOFIJA i VELA (odnoseći legen, ibrik, peškir, silaze u kujnu, iz koje izviruju
JOVČA (kad ih smotri, paleći cigaru pokazuje im da priđu i sednu). MITA (pokloni se, sedne bliže). ANĐA (oborena pogleda, spusti se podalje).
Ili, nisi tražio?... (Odlazi tiho.) JOVČA (ostaje zanesen, uzrujan, u polusvesti, savija cigaru i pali, pije žurno rakiju. Gotovo šapatom): »Ne daš je drugom!
A, ima to. Ostalo je od sinoć. Ali ti, imaš li ti duvana? VASKA (baca s prstiju cigaru odavno ugašenu): Nema. Nestalo već. MLADEN (zabrinuto): Pa sinoć ti kupih! Zar već ti nestalo?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pristav je malo govorio, ali je svakome potvrđivao glavom. Ljekar, odmah poslije jela, zakurnjavi debelu cigaru, gledajući slike po stjenama.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije spreman za put. Gleda po stolu i minderluku. Da je Simka tu, grdio bi je. — Neka čeka! — reče i zapali novu cigaru. Konj dešnjak se propinje, a vrana griva mu posedela od snežne prašine. Zašto mu bar pismo nije poslao? A i ta pisma...
uspravno stoji u sankama i celu svoju težinu i snagu drži dizginama, konji savijaju vratove i frkću, Aćim pripaljuje cigaru, nemoćan pred nekom slutnjom. Drukčiji je njemu ovaj, svake godine isti dan. Mogao je bar pare da zatraži.
Vukašin sede na minderluk, uhvati dasku stola i stegnu je zadovoljan što ne vidi očeve oči. Aćim zavija novu cigaru i ljuti se na tupe prste što drhte i prosipaju duvan. — U tuđim sankama? — Iznenada sam i pošao Služba..
U Simkinim krupnim zenicama plamsaju dve male sveće. Slutnja mu se zgusnu u strah. Pripali i drugu cigaru. Nikad ovako. U ovoj sobi, u kojoj se samo jedanput u godini večera, kad Vukašin dođe.
Samo dokle? Aćim se nakašlja. Sraman mu je glasan klokot vina, i veruje: Đorđe iz inata tako pije. Pruža Vukašinu cigaru da pripali. Ovaj pali na sveću. Kosa mu zapucketa. Nekakvo mu se veliko zlo desilo. Zašto ne odlaze?
Uzdahnu duboko, šiljak svetlosti se presavi i samo što se ne prekinu. Vukašin među prstima okreće cigaru i zagleda je. Sigurno su čuli. Svi se čudno drže. Kako da im objasni? Šta da mu kaže? Očeve oči oseća na sebi.
— Pričaj zašto si došao — zavija debelu cigaru da se smiri i da ne gleda u Vukašina dok govori. Po dugom ćutanju kaplje rastopljen vosak.
drvenim rešetkama, uplašeno pogledao na avliju i dugi niz soba pod jednim krovom što se nužnikom završavao, ne gaseći cigaru, stalno mamuran, neispavan, gadljiv na zadah kreča, vlažnu ciglu i sasušen znoj prljave postelje.
Aćim pripali cigaru i pogleda u prozor. Pomrčina miriše na kišu. Tamo gde noćas njemu treba da se rodi unuk, žuta je mrlja u tami.
Da bi razagnao tugu na te dane jeseni, Aćim ponovo pripali cigaru i nastavi da putuje između hrastova i bukava, ispod zvezda i oblaka, od mehane do mehane, za bogatstvom koje će sam
Ne mogu, pomisli. — Šta čekaš? Nisam se znojio za tebe. Sam sebi jamu kopaj — i opsova. Đorđe iskrenu glavu i vide cigaru među zvezdama. — Ja sam, Đorđe — promuca. — Otkud TI ovde?... Da bog sačuva — govori cigara ljutito, čudeći se.
I vreme je. Dosta si se namučio. Bolje da nisi izlazio. — Zašto? — Sede jedan pored drugog. Đorđe mu zagleda u cigaru zapaljenu na usni. — Pa, pomrećemo svi. Možda bi tamo u apsi i preživeo ovo. — Čovek se zaplaka i baci cigaru u grob.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zdravo, kažem, komšija Sreto, svi su zdravo na domu; pa baš eto tu, gospodin predsednik, izvadim moju kesu, cigaru tutun da zapalim. Izvadim moju kesu, gospodin predsednik, cigaru duvan da zapalim, ama kesa prazna.
Izvadim moju kesu, gospodin predsednik, cigaru duvan da zapalim, ama kesa prazna. Ehe, počešem se za vrat pa kažem: Imaš, kažem, komšija Sreto, jednu cigaru da mi
Ehe, počešem se za vrat pa kažem: Imaš, kažem, komšija Sreto, jednu cigaru da mi daš, usta da zasladim? Imam, kaže on, komšija, duvan, ali ni list papir nemam, baš sam papir od tebe ’teo da
parnicu dobiti zamišljao sam: kako ću posle toga otići na Kalimegdan, zasesti na stolicu u krugu, pušiti ponosito svoju cigaru i uzgred pričati poznanicima, koji uz mene sednu: „Baš maločas imao sam jednu lepu parnicu kod suda i dobio sam“, pa
— Pa krešući palidrvce da ponovo zapali svoju ugašenu cigaru, naš prijatelj završi preteći: — Ali o ovome nikom ni reči! Obećali ste?!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
” Ili: „Učitelj Zmajčić ostao danas bez kruva i krova”. No gdje li sam ono prislonio cigaru, ili (čak i to!) gde li sam ono spremio pasoš („na sigurno mjesto, da se ne zagubi”) — toga, vrlo često, nikako da se
vozit ćemo nešto polaganije! I tako, posjedali su u kola, Viktor je sjeo za volan, pripalio cigaru, i cigara nije još ni dogorjela, a već su bili tu... Ali gdje je Zvonko? Uvijek on nekud šmugne!
Ni njemu, ni njemu, on je očekivao gore, mnogo gore... Smještaju se u kola. Viktor sjeda za volan, pripaljuje novu cigaru, namješta zeleni šeširić, zeleni šeširić s runolistom, uvlači u kola i posljednju nogu. Zvonko sjeda pored njega.
U poslednji čas sjetio se da kupi i snop raketa. Pripalio cigaru, umotao se u bundu i povikao: „Tjeraj!“ Pred samim ulazom u selo upale se rakete i sve ode u jedan vatromet.
General je postupio onako očevidno zato što je volio volju nego cigaru: u protivnom slučaju bi bio izabrao cigare. Pa uprav tako postupam i ja! Tako sam mislio onda.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Posedaše svi, kao po komandi, a kmet još podvi noge poda se. Đurica, stojeći, izvadi duvanjaru i stade da savija cigaru.
Birov mu priđe bojažljivo, uze duvanjaru i predade je kmetu. Kmet savi debelu cigaru, a za njim se obrediše i drugi. Birov, gledajući na Đuricu sa nekim bojažljivim pitanjem, savi još deblju od kmetove i
— More čuvaj se da ne zaklinoše. — Stari smo poznanici. Ha-ha-ha! ... — odgovori Pantovac i stade da savija cigaru. Nasta kratko ćutanje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jednog dana išao sam prema Institutu. Ispred mene koračao je jedan visok nemački oficir koji je pušio dugu cigaru. Kada je došao do ulaza u Institut, oficir je zastao i pročitao natpis: ”Pušenje je strogo zabranjeno u zgradi Instituta.
” Bacio je cigaru i ušao. U oficiru sam prepoznao prestolonaslednika Frederika. Dve godine kasnije, postao je car Nemačke i vladao samo
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA (poljubi je): Sasvim. Divna kapara! ANKA: Odoh i čekam! (Ode.) XVII ČEDA, RISTA ČEDA (pripali cigaru). RISTA (posle izvesne pauze nailazi na vrata takoće obučen u svečano odelo. Nosi buket): Klanjam se, dobar dan.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dok sam ja tako oborene glave pušio moju cigaru, otac prota jednako me je zapitkivao: — Je l' te, molim vas, a jeste li se vi jutros čim god prihvatili?
Nalazili smo ih u gomilicama po Z—4, po 5—6. Šćućurili se u zelenom gustišu pa ćute. Neko zapalio cigaru, neko priteže obuću ili zagleda oko puške. — Šta tu radite? — Sedimo, vala. — A što, bolan? — A da šta ćemo drugo?!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Trže se kao iza sna, kao iza dubokog, teškog sna, dohvati kutiju, smota cigaru, pripali je i poče pušiti. Otpuši nekoliko dimova, pa povrže cigaru na brvno kraj sebe, gdje ih je još jedno desetak
Otpuši nekoliko dimova, pa povrže cigaru na brvno kraj sebe, gdje ih je još jedno desetak ležalo, samo malo otpušenih.
Od silne mržnje, pakosti, zlobe, sav se tresao i drhtao. Umiri se i sjede. Smota novu cigaru, otpuši je malo, pa je polagano spusti među one ostale, te se opet odboči na ruke i zamisli.
kuću, onda sam, po običaju, svršio večernju, zaključô kuću i legô spavati — reče mirno, bez iskre uzbuđenja, i pripali cigaru. — I ti si kako veliš, i kako čujem, mnogo trpio i patio? — Jesam. A što je tebi za tim?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
slatkiša, ponuda, za »njegovu« Jovanku; on, čim bi video Mladena na svojoj kapiji i sproću babu, odmah, ako bi pušio, cigaru bacao, muštiklu zavlačio i kao doterujući se, čisteći, dolazio bi, sav srećan što je on, Mladen, stao i to kod njega,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu pijemo kavu, a ja zapalim svoju cigaru. Onda vodimo neusiljene razgovore, koji ne oskudevaju šalom, a citira se češće Homer nego Sveto Pismo.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (uzima): Što ti ruke drhte? Šta je opet tamo noćas bilo? SAROŠ Kada znaš, što me pitaš? STANA (savivši cigaru i spremajući se da pođe): Pa, snaške, ako nemam šta još, da idem u komšiluk malo. Zvala me ona Suta, bolesna je.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A zatim bi batalio posao, primakao bi svoju tabakeru, napravio cigaru i puštao guste dimove i dugo i dugo zanet u misli gledao bi za njom čaršijom.
Lele, tugoo! — viknu Doka, pa se zavali onako bećarski i raspali cigaru, srknu iz fildžana, pa nastavi: — A men’ mi dođe nešto žal’, pa si zborim u pamet: „E, crna Doke, pusti tvoj k’smet!...
Mlađi odavaše čes’ na stareji svoji. Kad si tatko sedi, sin mu stoji; kad si tatko praji cigaru, sin si već čeka sas mašice i žar; kad si tatko zbori, sin si ćuti, sluša, ne sme da zbori!
Ali ovako nije mogao to, nego se morao zadovoljiti tim što mu je u prolazu, onako kao slučajno, izbio laktom cigaru iz muštikle kad je Manulać sedeo pred dućanom i pušio (a pušio je retko: dvared ili trired u godini setio bi se da
muštikle kad je Manulać sedeo pred dućanom i pušio (a pušio je retko: dvared ili trired u godini setio bi se da zapali cigaru, i to obično onda kad bi mu tatko dobar pazar svršio).
Privuče svoju tabakeru, otvori je, liznu desni palac i izvadi jedan papir i duvan, u koji huknu, pa poče savijati cigaru. Kad je zapali, zasuka brkove, pa se iskašlja tiho, kao kad čovek koće nešto važno da prevali preko usana.
a njojni vikaju... neje, ete, prilika. — Za men’ zbori li što? — Zbori. Mane opet ućuta i stade savijati drugu cigaru. Opet nastade pauza koju prekide Mane. — More, ti me l’žeš, Vaske? — Ne l’žem te, bata-Mane... Dve mi oči!...
Taraf-taraf se napraji kod nas dom... Život si nema od njeknja!... — Što, more? — veli zaprepašćeno Mane i ostavi cigaru. — Ete za ono oro i za igranje, — izede si rezilak, em znaješ kak’v rezilak!... — Pa koj gi reče za oro? Ti li?
— Iskoči si, dete, umem si ja da pijem kafu i bez teb’! — reče i izvadi tabakeru, pa stade zavijati cigaru. Zapali je, stade puštati dimove.
brljiv stado’, Zone! — He!... Mane ućuta. Nastade mala pauza. Mane se maši tabakere i stade praviti cigaru. Pušti me, otima se Zona. — Ostani jošte malko! — zaustavlja je Mane. — Vardaj, Vaske!...
— Pa, Mančo, kako si?... Kako pazar, ališ-veriš kako? — zapita ga Zamfir posle kratke pauze, praveći i sam cigaru. — The, sprama godine! — veli Manča raspremajući ispred sebe onako u čudu i zabuni jednako. — Sag vidi čudo?
Pošeja sam u sud... — veli Zamfir praveći cigaru i mećući je u jednu muštiklu. Povuče nekoliko dimova, pa baci cigaru i vrati muštiklu u futrolu.