Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Paja samo klima preko busenja, pa tek i on pokoji put vikne: — Uša! uša! — Ta makni se sad ću te ovim kocem! — ciknu na nj Raka. — Što se gigaš kao da su ti jaja u nedrima!
— A ja tebi ljucki kažem da nemam — odgovori Sreja osečno i pođe. — Ih! ta stanide, samo da te pitam! — ciknu Milun pa poleti napolje za Srejom. Sreja se okrete i dočeka ga. Spodbiše jedan drugog i staše se vući po avliji.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Poslednji slog zagluši pucanj iz pištolja, koji se razleže po lugu... Stanko posrte i pade na desno koleno... Jelica ciknu i diže ruke nada se, a sve drugo okameni se na mestu... Nasta tajac... Samo se čulo kako puca suvo rpanje u česti...
Nešto vrelo, nešto strahovito prožma mu snagu... On ciknu, ciknu kao guja pod kamenom... I sve svoje milo i drago, ovu lepu sliku, složi na plamen i sažeže...
Nešto vrelo, nešto strahovito prožma mu snagu... On ciknu, ciknu kao guja pod kamenom... I sve svoje milo i drago, ovu lepu sliku, složi na plamen i sažeže...
Kad sam bio prema Ivanovoj kući, smotrim Stanka Aleksinog gde izide iz starog Ivanovog vajata. — Umukni, Turčine! — ciknu Aleksa i polete na nj, ali ga ljudi zadržaše. — Čekaj, Aleksa brate, da ispričam šta sam video!
— Poznaješ li ti ovu kesu? I podnese mu je. Stanko je dobro zagleda, pa mirno reče: — Ne poznajem. — Lažeš! — ciknu kmet. Stanko se trže i pogleda oko sebe. Ona mrka lica ćute, one ukočene oči glede ga kao kakve aveti...
— Ne pitaj me, nano! Ja nisam videla, ali znam da je samo tako moglo biti! — Govori! Govori, prokleću te! — ciknu mati i turi ruku u nedra. Jelica sklopi ruke: — Ne kuni me, majko! Ja znam da je on njega mrzio! — Ko?...
U njemu vide ona što se najcrnje moglo videti i zadrhte... — Šta misliš ti? — ciknu Krunija. — Govori! Da ne misliš čekati hajduka dok ti se iz gore vrati?... Da mu se nisi zaverila, nesrećnice?...
Predajte se! Gora odjeknu i vrati mu reči njegove. Pritrčaše vatri — nigde nikog!... — Ih! — ciknu Turčin i uhvati se za glavu. — Oba mi oka, tu su bili! — kune se Marinko. — Ama gdje su sad?... — Da nisu u zasedi?!
A sad, sad je i nemu to sve izgledalo ružno. I uhvativši se za perčin, ciknu: — Budalo matora! Osedeo si, a ništa ne znaš!... Raspoloženje, dobra volja... sve to prođe...
— Istinu, efendija. Ti znaš da sam ja dobro video. — Pa?... — Sad, ništa. — Kako ništa! — ciknu Lazar. — Otećemo je! — To nećemo moći. — Što? — upitaše svi. — Zato što je tamo Stanko. Nastade tajac... Sve obamre.
— Ama, šta govoriš ti? — Istinu. — Idem da je otmem! — reče Lazar i polete napolje. — Da se nijesi maknuo! — ciknu Turčin kao guja i pogledom ukoči Lazara na mestu. Sve uhvati strah od onog groznog pogleda Kruškinog.
A to naljuti Turčina do besnila. — Ti lažeš! — ciknu on. — A šta je bilo danas? Ko ono bješe u onoj lopovskoj kući, zajedno sa onijem lopovom?...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
pervje bo prišel jesi, svetitelju Savo”... Ninko ciknu kao guja kad ugleda popa: — Spasavajte kuma, ako ćemo svi izginuti!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kanda mene tražite! Baš ste najgirig! Tu sam, tu — smeje se Šaca demonski. — Juf! — ciknu Jula, i trže se kao oparena od tarabe kad spazi Šacu koji joj, iako lep momčić beše, dođe sad gadan, gadan kao sam
Čisto znadem šta mislite Kad se nasmijete! Kazali bi, al’ ne smete, Da me milujete. — Ju! Ju! — ciknu Jula i baci motiku, pa se udari očajno šakama u glavu, poražena tolikom drskošću Šacinom. — Ju, kako je bezobrazan!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A kad Trifun nije odgovorio ni na to, ona ciknu: „Progovori – zanemeo, dabogda!“ A kad ču šta reče, zaplaka i otrča, naglo.
Bajevič na to ciknu: šta da čekaju? Čekali su dosta, bio im je da ih pali, pre dvadeset i pet godina, Čengić Bećir paša.
Sirota Ana, kad to ču, odskoči i ciknu. A kad Varvara zaplaka, Ana poče i sama da opet plače i da se krsti. Prema jednom aktu karaulnog oficira u Temišvaru,
A kad ga Pavle zapita, a gde ta sirota udovica noćiva, Trifun ciknu, kao da ga je guja ujela. Veli, sva Mahala zna, ceo svet zna, da ta jadnica živi u kućerku njegovog, starog sluge,
Kad se vratila, sa tog puta, i otišla da svoju poznanicu moljaka, da joj pusti muža iz zatvora, gospoža Montenuovo ciknu, kad je ugleda. U njenim očima, kaže, vidi muškarca! Zna da joj je bila neverna.
da prema svom mužu nije više onakva, kakva je pre bila, ona se osvrte, kao da je zbilja u njoj sakrivena neka tigrica, i ciknu: Šta bi hteo? Valjda bi trebala da se uhvati za uši, pa da igra, od sreće, u svojoj nemošti?
Naselio se i misli na budućnost, a nije to zlo. Brine za svoju decu. Dobar je otac! Ana, međutim, na to ciknu: je li? Sve što Đurđe brine, to je vojeno, a ne familijarno, ni ženino.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oznojena i razgolićena, pri tom iznenadnom podizanju tela sa postelje, ona malne ciknu. Razgrnuvši kosu koja joj beše prosula se po licu, ona vide, u potpunoj tami, belinu peći i zastrtog prozora, zatim
Tad, iznenada, iz daljine ciknu francuska truba. Francuski kralj, onako usput, hteo je da poseti, na nekoliko časaka, napadnuti Štrasburg i da vidi
Matavulj, Simo - USKOK
Prva zaleleka kneževica: — Lele, đeco, moj očinji vide! Za njom ciknu Milica: — Kuku, braćo, dobro moje! Za njom Joke: — Jao, bane, moj đevere!
Radičević, Branko - PESME
Bogme konjik — Bog mu u pomoći! Što l' ga goni ovako po noći? Već je blizu, već i puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge!
Beži đogo kâno div iz gore, Vidi Gojko, stići ga ne more, Pa se puške sa ramena seća, Puška ciknu, a pomože sreća, Arslan pade, zaklaše ga zmije, Zveknuše mu prazne bakračlije.
“ — tako jedan kliknu, Al' iz gore tanka puška ciknu, Turčin pade — i što ću ti više, Već iz gore puške okupiše, Veće Turčin za Turčinom pada, Već se kaju što pustiše
Juriš peti — jao kakav ti je! Sam Mehmed-beg pred Turke izletje, Gnjevan bješe, pa kâ guja ciknu: „Jao Turci, bruko i grdilo! Ta dvaest nas ima na jednoga — Jala za mnom koji žena nije.
Mehmed, a gledi ga Milun, Pa dohvata onu vjernu šaru, Opali je na bijesna starca, Ali puška ne šće da sastavi. Ciknu hajduk kâno ljuta guja: „Jao puško, ostala mi pusta! Uvijek mi dosad vjera bješe, Pa zaš sada nevjeru učini.
Vide gosa pusta jada: „No, no“, reče, „šta je sada?“ 140. „Pa još zboriš, zla ti sreća!“ Ciknu gospa, pa ga turi, Iz ruke mu pade sveća. On s' kâ dulek o tle sjuri.
„Pomoz' Bože, miško sveta!“ Tek što ona tako kliknu, Eto puška jedna ciknu, Ču se žubor, ču se vika, A kroz viku česta cika: „Beži, beži, druže mio, Eto Bog i pokosio!
i topot i j eka: Jedan konjik posred noći tavne Goni amo konja preko ravne... Već je blizu... od njeg' puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge!... Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše..
“ Ciknu Lima, većma se naljuti, Pa se Bajku još jednom uputi. Oh, mač bojni svagda mejdan deli, Al' ga Bajko stište zubi beli
“ Ciknu junak, pešadiju savi, Jednim maom udari trojicu, Šestoro i pada na zemljicu. Ali puče jedna puška laka, Ali teško ud
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Po neki besan, pa opali iz puške; devojke ciknu, sabiju se u gomilu, konji potrče, krble počnu da se odvajaju od samara i lupaju, dečaci na konjima se pognu, jednom
Kostić, Laza - PESME
delila ciknu, prebledi kô sen, obnesvešćena pade na kamen. III U po šeste bujne noći što mu svesti ne dad' oči, iz ljubavnog neodvaj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nešto se uskomeša nad glavama našim, jezivo i mučno — onda oštro ciknu i sruči se svom žestinom na neprijateljske rovove. A kroz puškarnicu vidimo čitave stubove zemlje kako kuljaju u visinu.
Iz šatora se pojavi čupava glava. — Jaoj — ciknu narednik — zar još smrdljaš, bubo jedna! — i ščepa za kosu onu čupavu glavu. — Na raport!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pisarka ugleda otvorenu kutiju sa grivnom, dočepa je, sklopi i metnu u džep, pa ciknu pomamno: — Ha, tako ti!... Deca idu bosa, iscepana, a on kupuje svojoj...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
) Ciknu: „Prodajem Laponca (reč je pregruba!) A spremna sam da ga i poklonim!” A prolaznici — hrišćani, Grci, suniti — Ne daj
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Konja, čizme očeve! — ciknu Tomča na Arsu. I sam odlete u štalu i, ne čekajući ni da se alat osedla, ni Arsa da mu čizme donese, na golog alata
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zatijem nakloniše se malo, kao da mu kažu neka polazi. On se uputi k vratima, pa se obazrje put djevojke. Ona ciknu, te potrča k njemu, i on naglo poteče k njoj... Grozota!
Ćosić, Dobrica - KORENI
uplaši Nikolu, razbi njegov zanos, oskrnavi njegovu tajnu i svetinju, i dugo potraja dok se pribra, prepozna glas, i ciknu: — Kako si smela, stara kujo, kako si smela da uđeš? — Ne deri se, znam te dobro — Mirno reče Milunka. — Gde si?
a mi smo bili vojska, nismo bili Prerovci, oficir, iako je imao bradu, nije bio galamdžija Aćim Katić, pa truba ciknu juriš, mi kao zverovi poskakasmo...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
pao sam kâ proštac... Zar on meni da podmeće nogu! — uzviknu on i podiže ruku s nožem. — Dole tu kusturu! — ciknu kmet. Đurica se samo odmače nekoliko koraka. — Dole nož, kad ti kažem! — ponovi kmet i pogleda Obrada značajno.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Svi mu udijeliše ponešto, a kad djevojka ugleda svoj prsten na njegovu prstu, ciknu: — Ovo je moj đuvegija, njegova ću biti! — I bi joj vrlo milo i drago. Sad iziđe sve djelo na vidjelo.
Krakov, Stanislav - KRILA
Obuze ga užasni strah od samoće u mračnoj šumi punoj samo leševa i smrti. Kao da ugleda nešto strašno pred sobom. Ciknu prestravljeno, i pojuri ponovo uz nagib ka rovovima, ka živim ljudima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iz daljine dopreše pucnji i odmah se nad glavama našim uskovitla vazduh, oštro ciknu i pred nama prasnuše šrapneli. Tri su prebacila, a jedan je eksplodirao iznad velike stene.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ništa se ne vidi, a podavi nas kokija od baruta. Dok odjednom udariše talambasi, ciknu turska borija, i pucanj prestade. Naša mrtva straža povika s Tominog Mosta: „Čuj te i počujte! Okrenuše Turci na Viluse!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Ode.) ANĐA i MARICA (gledaju dugo ubezeknuto za njim; u tom gospodin Žika strahovito zahrče, one ciknu i pobegnu u sobu). Zavesa ČIN DRUGI Pisarska soba u srezu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred nama suknu plamen iz zemlje, zatutnja, mi se povismo po konjima. Skretosmo u jedan šljivik. Šrapnel nas sustiže, ciknu nad glavom jezivo. Jedan se slomata sa konja. Preskočismo neke ograde. Artiljerija zaošijava sa svih strana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Al' je sestra srca žalostiva, žao joj je brata rođenoga, ona ciknu kako ljuta guja, manu glavom i ostalom snagom, iz glave je kose iščupala, ostavila kose na direku, pa dovati jednu krpu
Jabuka je dečina zabava, a prsten je junačka belega; ja ću poći za Ustupčić-Pavla!“ Kad je Marko reči razabrao, ciknu Marko kao gorsko zvere, udari se rukom po kolenu, pa besedi siroti devojki: „Kučko jedna, sirota devojko!
se vratim s lepotom devojkom, tamo će me darivati lepo, sve ću tebi pokloniti dare, tebi dare, a meni devojka“. Ciknu Arap kao zmija ljuta: „U men’, kurvo, veresije nema! Ne daš blaga, sa mnom se podsmevaš!
Kad to vide vojevoda Janko, od ljutine ciknu kao guja, al' besedi Sekula nećače: „Ujko Janko, nemereno blago, nisam li ti lepo govorio, kad si pošô sanak
“ Ciknu aga kano zmija ljuta, pa on skoči na noge junačke, pa se dobra vranca privatio, pa besedi aga od Ribnika: „O junače, Sen
sablje roditelja moga, koja j’ dosta na mejdanu bila, odsekla je dosta turski glava, bog je dobar, i danas će tvoju“. Ciknu Turčin kô i zmija ljuta, nateruje vranca na Ivana, al’ je Ivan junak od mejdana: ne tede se s puta ukloniti, ni s’
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Grunu kubura kao grom, zadimi se bojište, izleti štap iz čičinih ruku, a poljar, padajući od straha na zemlju, samo što ciknu: — Upomoć, pogiboh! Od snažna pucnja iznenađenom Lazaru Mačku odletje iz ruku zavitlan ugarak i pade na krov kolibe.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A taj Gerkules veliki na glasu junak bijaše. Kad razabra kud mu se je podela marva, ciknu od ljutine. Drugog pusata bojna ništo sa sobom ne uze krome jedan topuz. Samosam ode u goru tražiti te haramije gde su.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ta i tvoj Manča... — Koj je „kuče“, nesrećo čorbadžijska?! — ciknu Doka. — Znaješ li, bre, ako dofatim sag ove nal’ne (i pokaza mu silne nalune pred vratima), sve ću ti ga frljim i