Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad bi pored mehane, zovnu ga ćir Trpko, zanoseći se malo po cincarski. — Gazda-Tiosave, što ti je to? — Malo voska, ćir-Trpko. — 'A'de, more, da popijemo 'ednu. — Nemam kad, ćir-Trpko.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ima poslovenjenih aromunskih porodica koje još znaju cincarski („vlaški“), kao u Resnu i Jankovcu kod Prespe. Kadšto skoro poslovenjene aromunske porodice, koje ne znaju više vlaški,
U Mavrovu ima jedan rod, Vlahovci, koji znaju za svoje aromunsko poreklo i čiji su stariji članovi govorili cincarski. Svi su crnomanjasti, maloga rasta i potpuno cincarske psihologije.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I Tašula se uvek tada ljuti, klati jako glavom kad ide, a ubrza sitno kao koza, šapće nešto cincarski kroz zube i revnosno briše krpom sve što stigne, ali se trudi da pritaji gnev svoj.
i tada ga neće niko više od duga vremena, kao sad, pitati: odakle je, niti mu se smejati, kad usitni, pa onako prgavo cincarski kaže: »Iz Ipir, e, što ti to teb’ treba da znaš?!« Ne, onda će on druge pitati: ko su i odakle su?
Borka jednako poslužuju. Svet da popuca od smeha, a ćir Đorđe se smeje pa sve kakoće onako sitno cincarski, dokle ne dođe na dušu mehandžijsku, kad se ćir Đorđe malo uozbilji pa sluša Borka koji peva Duša kleče, Ristu reče: Ja
Stanković, Borisav - TAŠANA
KAFEDžIJA (obučen upola grčki upola cincarski, u anteriju, kratko džube, zasukanih rukava, na glavi veliki fes, sve prljavo, dronjavo): Tepaj se od tuka!