Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
što prohodci ne čestitaju, nego mašući glavom kude. Eto, takvo je bilo i naše to crkovno dugovanje i zasevanje božija slova. A žetva bi posle tuštena i mnogoklasovita, puna zrna motriocu skrivenosti svakoj...
Neki u subotu tamo i na bogomoljstvo odlažahu, poklanjajući se onde Bogu, jerno i pri Mojseju crkovno od šatora njina senka toliko stopa nasamo (osvem ljudskoga stojišta) odvojena stajaše.
Pomozi mi, jednoj niotkuda mi pomoći ne imajući, i poveli da mi se oblakša crkovno ulazenje, te ne zabrani mi videti častno gospodnje drevo.. « A ludi durma unutra vrve; jedni izlaze, drugi pak ulaze.
za one pozločeste i nemarne nizašto, veće velim za ove poštene i prave gospodare vrle — do konca slabo mare za to crkovno pravilo, a za poučenije ni toliko, te govore: »A što je nama do toga stajati i slušati?
A k crkvi hodeći, susreću drug druga, s besedom se zabaljaju putem, eda bi ih koliko god prošlo crkovno stojanje duševne gozbe.
na lepo je govoreno i moljeno se, a i pak se molim, da nikako od vas nijedan koji no s drage volje ovde dolazite na crkovno pravilo, i radi ste sebi primati crkovni i božiji po dušu i po telo vam za poštenje dobri nauk...
Ta ovo je isto jedna šala a više grehota, — to će se odgovoriti koje je bolje i više znanje to svetsko, crkovno li; ili: daleko je od te lakrdije mudrost, niti to pristaje kome za pošten razum.