Afrika
Tek posle dvadeset godina života sa crncima, ja sam se, ne odvajajući se od njih, počeo nesvesno vraćati evropskoj civilizaciji.
volim“, govorio mi je on, uzevši prema meni odjednom neki sasvim poverljiv ton, „da moji beli prijatelji znaju s kakvim crncima se ja družim, i šta i kako ja s njima razgovaram.
Prestao sam da joj šaljem novaca, nisam joj čak napisao ni da je prezirem. Dobro ste rekli da sam sad ,belac međ crncima', ali ne onako kako vi mislite. Ja sam uvek još čovek međ ljudima.
To je najveća ipak stvar, graditi. Ono što sam zidao dosad, ili sam prodavao ili poklanjao crncima. To je bilo uvek tako ružno. Za mene će vam kazati ovde svi, svi: ,Onaj što jednako zida!' Svejedno.
Prostraniju kolibu biramo N. i ja za sebe, a u onu preko puta ići će Mej sa svojim ocem, sestricom i svojim crncima; u ostale naše sluge.
Zato mi je N. i rekao da je on godinama u Africi, u neprestanom dodiru sa crncima, a da mu još niko nije ponudio niti jastuk, niti bilo šta, što ili on nije sam tražio, ili što nije običaj da se
Kori ih naročito raduje. To su oni beli pužići za koje su nam pričali, kad smo bili mali, da služe za novac međ crncima.
Produžava da tovari. Tada ja trčim u kampman da kažem crncima da skupljaju stvari; kod belih, da nađem N–a i da se oprostim od njega. N. dolazi da me doprati do kamiona.
Spustio me je ponova u Dakar jedan fantastični voz koji se dva dana i dve noći, pretovaren najšarenijim crncima, provlači kroz gole predele od Bafulabe na Tambakundu, Kafrine i Tjes.
Pa ipak nikada nije palo na pamet crncima oko Banfore da bi i oni mogli tkati ili kupovati tkanine. Oni su dakle na vrlo niskom stupnju, najnižem što se može
Sveti Sava - SABRANA DELA
I saznavši vladajući sin njegov Stefan Nemanja, i brat mu knez Vukan, sakupiše svetitelja, i jereje, i igumane sa mnogim crncima i sa boljarima svim, radošću radujući se i veseljem veseleći se.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I o trgovini bijelim robljem, o propadanju zemljoposjednika na američkom jugu, o crncima koji se voze u posebnim odjeljenjima vagona.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Tek posle dvadeset godina života sa crncima, ja sam se, ne odvajajući se od njih, počeo nesvesno vraćati evropskoj civilizaciji.
volim“, govorio mi je on, uzevši prema meni odjednom neki sasvim poverljiv ton, „da moji beli prijatelji znaju s kakvim crncima se ja družim, i šta i kako ja s njima razgovaram.
Prestao sam da joj šaljem novaca, nisam joj čak napisao ni da je prezirem. Dobro ste rekli da sam sad ,belac međ crncima', ali ne onako kako vi mislite. Ja sam uvek još čovek međ ljudima.
To je najveća ipak stvar, graditi. Ono što sam zidao dosad, ili sam prodavao ili poklanjao crncima. To je bilo uvek tako ružno. Za mene će vam kazati ovde svi, svi: ,Onaj što jednako zida!' Svejedno.
Prostraniju kolibu biramo N. i ja za sebe, a u onu preko puta ići će Mej sa svojim ocem, sestricom i svojim crncima; u ostale naše sluge.
Zato mi je N. i rekao da je on godinama u Africi, u neprestanom dodiru sa crncima, a da mu još niko nije ponudio niti jastuk, niti bilo šta, što ili on nije sam tražio, ili što nije običaj da se
Kori ih naročito raduje. To su oni beli pužići za koje su nam pričali, kad smo bili mali, da služe za novac međ crncima.
Produžava da tovari. Tada ja trčim u kampman da kažem crncima da skupljaju stvari; kod belih, da nađem N–a i da se oprostim od njega. N. dolazi da me doprati do kamiona.
Spustio me je ponova u Dakar jedan fantastični voz koji se dva dana i dve noći, pretovaren najšarenijim crncima, provlači kroz gole predele od Bafulabe na Tambakundu, Kafrine i Tjes.
Pa ipak nikada nije palo na pamet crncima oko Banfore da bi i oni mogli tkati ili kupovati tkanine. Oni su dakle na vrlo niskom stupnju, najnižem što se može