Crnjanski, Miloš - Seobe 2
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski DRUGA KNjIGA SEOBA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski DRUGA KNjIGA SEOBA Sadržaj I ALI SVE JE TO SAMO OMAMA LjUDSKIH OČIJU 6 II NESREĆA IH JE TOG PROLEĆA, U
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski SEOBE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski SEOBE Sadržaj I BESKRAJNI, PLAVI KRUG. U NjEMU, ZVEZDA 5 II ODOŠE, I NE OSTADE ZA NjIMA NIŠTA.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski LIRIKA ITAKE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski LIRIKA ITAKE Sadržaj PROLOG 8 HIMNA 10 GROTESKA 11 NAŠA ELEGIJA 13 JADRANU 15 SRP NA NEBU 16 SPOMEN
128 PRIVIĐENjA 130 KOMENTARI 132 KOMENTAR UZ „PROLOG“ 133 BIOGRAFSKI PODACI O PESNIKU 135 CRNjANSKI U TEMIŠVARU 140 KOMENTAR UZ PESMU „JADRANU“ 146 NA RIBANjU SA MESECOM 152 UZ PESMU „SRP NA NEBU“ 157 UZ PESMU O
Pesnik se zato rešio da čitaocima doda, uz Itaku, i nešto komentara. Crnjanski, preci pesnika, nalaze se, krajem XVII veka u selu Itebeju, u Banatu.
Ja sam uvek bio sam sebi predak. CRNjANSKI U TEMIŠVARU Temišvar je, u moje vreme (1896/1912), bio varoš raskošna, moderna, sa širokim avenijama, velikim
Otišao je iz Temišvara, mirno, i nikad ga više nisam video. Vratio se u Ilanču i bio, još, u svatovima, Dane Crnjanski, u Itebeju, gde je igrao i preskakao vatre, sa mladićima i devojkama.
Ja sam dotle proučavao bolesne, ranjene, proteze, štake, simulante, i upoznao pozadinu rata. Nisam više bio onaj Crnjanski, kao u Beču. Javljam se sad među epileptičare. Provodim, šest nedelja, kao Rembo, u paklu.
On nam je donosio i poštu. Ja i sad mogu da čujem, izdaleka: „Crnjanski, imaš pismo!“ Prema naređenju, austrijski pešak, u rovu, mogao je da prima poštanske pakete, ali ne teže od 35 dkg.
Vele, da iziđem, međ svet, sve će dobro biti. Pozdravljaju me, kažu, iz Itebeja, Crnjanski. Vele, mogu li da se setim svatova, kad se ženio Milan Crnjanski, i kad sam i ja došao u Itebej, iz Temišvara, pa su mi
Pozdravljaju me, kažu, iz Itebeja, Crnjanski. Vele, mogu li da se setim svatova, kad se ženio Milan Crnjanski, i kad sam i ja došao u Itebej, iz Temišvara, pa su mi se čika Ignjatovi ajgiri oteli?
Međutim, izlazeći, moj drug, Ksenija Atanasijević, kaže mi, tiho: „To ćete, Crnjanski, skupo platiti!“ I zaista, na ispitu arheologije, Vulić kao predsednik, smešeći se, pita me: „Pod kakvim su se uglom
“ I zaista, na ispitu arheologije, Vulić kao predsednik, smešeći se, pita me: „Pod kakvim su se uglom sekle, gospodine Crnjanski, ulice, u šestom sloju Troje?“ Te mržnje staraca prema omladini ponavljaju se u svakoj generaciji.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Na primer, promene koje je Crnjanski unosio u tekst, računajući od jednog odlomka štampanog u časopisu 1920. godine, pokazuju da se on kolebao da li treba,
Zametak Čarnojevićevog lika nalazimo u objašnjenju koje je Crnjanski dao uz pesmu „Sumatra“ 1920. godine. Tu je prvi put izložio svoju poetiku, novu i neobičnu.
Mnogo kasnije Crnjanski je u jednom intervjuu naveo i njegovo ime: Miloš Birimac. Birimac nije književni lik, nego stvarna ličnost, koja se na
Ali se i u demonu iz romana Ljudi govore takođe nalazi stvarna ličnost: pesnik Milan Dedinac. Izgleda da je i Crnjanski u lik „jednog dobrog druga“, kad ga je uskoro razvio u romanu Dnevnik o Čarnojeviću, uveo stvarnu ličnost jednog
A ko bi to drugi mogao biti ako ne pesnik? Zanimljivo je da ni Crnjanski, kao ni Petrović, nije naveo stvarno ime pesnikovo.
Poći ćemo od putovanja ili lutanja po svetu. Crnjanski nam u tome pomaže svojim sećanjima objavljenim 1929. godine: sudbinu za vreme rata i putovanje iz Rusije, pa preko Japana
Drugo, kod Miličića u prvim poratnim godinama Crnjanski izdvaja planetarno osećanje „žudnju za nekim kosmičkim optimizmom, radošću, bez obzira na svakidašnjicu“.
I ovde lako prepoznajemo Čarnojevića. Zatim, u jednoj Miličićevoj pesmi iz istog vremena, koju je Crnjanski svakako znao, kao refren se ponavlja: „Rodno mi ostrvo Far.“ Na ostrvu s farom bio je pisar, Čarnojevićev otac.
godine, na jednom od mesta gde se vide sami temelji njegove poetike, Crnjanski kao potvrdu navodi Miličićeve stihove iz Knjige radosti: „A, Zemlja, neka je srećna, sirota naša sestra, Zemlja.
u jednoj drugoj prilici da pokažemo kako se s ove strane lakše sagledava prikriveni dinamički obrazac koji je Miloš Crnjanski položio u svoje fascinantne slike i pejzaže, potpuno nove u srpskoj književnosti.
Inače razlike između ova dva pesnika nisu ni male ni zanemarljive. Naprotiv. Blizak nemačkom ekspresionizmu, Crnjanski je težište sve više pomerao na preuređenje sintakse da bi je učinio – kako su rado isticali ekspresionisti –
Rastko Petrović, kao i Crnjanski, nije prosto napustio vezani stih prešavši na slobodni, nego je neke njegove osobine, kao što je rimovanje, nekad
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Avangardno rušenje tradicionalnih književnih oblika, u čemu je Crnjanski jedno vreme imao ulogu predvodnika, moralo je na kraju dovesti do slabljenja žanrovskih razdeoba, pa i do određenog
Ima još jedna pojedinost koju posebno treba pomenuti, budući da o njoj u samoj studiji nije ništa rečeno. Miloš Crnjanski je imao plan da posle prve napiše još pet knjiga o seobama srpskog naroda.
Kao što se iz jednog razgovora vidi, a takođe i iz prepiske koju je imao s izdavačem, Crnjanski nije želeo da se dva romana zajedno štampaju i time stvori utisak kao da je drugi jednostavno produžetak prvoga.
je potpuno zaseban roman, koji se na svim čisto književnim ravnima razlikuje od Seoba onoliko (i onako) koliko se pozni Crnjanski razlikuje od ranog Crnjanskog iz dvadesetih godina.
godine. Crnjanski lomi i preustrojava srpsku sintaksu nakon srazmerno kratkog perioda „glatkog” i „lepog” pisanja. 57 Borisav Stanković
221 San u snu, ili dvostruki san, nije novina u književnosti; niti je novina to što je Crnjanski pomoću sna motivisao udvajanje lika. Mnogi su se i pre i kasnije ovim postupkom služili.
222 Sumatraistički zato što Čarnojević doslovce izjavljuje - kao što je to inače voleo da čini sam Crnjanski - da je „sumatraista”. Evo kako to opisuje narator Rajić: „Sve je mrmljao nešto nerazgovetno o nebu.
godine,224 dakle u vreme kada je Dnevnik konačno i uobličen. 225 S početka ili, preciznije, samo godinu dana ranije Crnjanski je pisao o eterizmu; pesnike svog pokolenja, i sebe s njima, nazivao je eteristima.
Tim novim pesnicima eteristima, koji su u književnost ulazili pri kraju prvog svetskog rata, rodonačelnik je, veli Crnjanski, Bodler; oni dakle prihvataju njegove slutnje o tajnim saglasnostima, ili vezama, kao o obuhvatnim, pesničkom uobraziljom
Otuda, misli Crnjanski, i njihove „glavne osobine” čini „ljubav oblaka, vidika, uspomena i zvezda”. Uostalom, dodaje on, „možda bilje i lišće
227 A što je Dis 1911. započeo, to je Crnjanski već od 1919. u srpskoj poeziji široko razvijao; što je kod prvoga trenutno prozrenje u vidu čudnovate inverzije, kada
je s onim prvim, fenomenalnim svetom, dok je Čarnojevićev čista pesnička, snovidovna tvorevina, pa ga je stoga Crnjanski i vezao za pripovedačev san.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pesma je štampana u Vidakovićevu romanu Usamljeni junoša, Budim 1810, 15—8. Ovde usvojeni naslov pesmi dao je Miloš Crnjanski kada ju je objavio u časopisu Misao, 1. januara 1923, knj. XI, sr. 1, str. 23—4.
januara 1923, knj. XI, sr. 1, str. 23—4. Pri dnu pesme, bez ikakva druga objašnjenja, Crnjanski je napisao: „Iz knjige Milovana Vidakovića, pečatane 1810. god., prepisao radosno god. 1922. M. Crnjanski.
god., prepisao radosno god. 1922. M. Crnjanski.” Crnjanski nije preštampao čitavu pesmu: svakako ne slučajno, on je izostavio baš stihove 37—44 (Az starac smireni...
god., prepisao radosno god. 1922. M. Crnjanski.” Crnjanski nije preštampao čitavu pesmu: svakako ne slučajno, on je izostavio baš stihove 37—44 (Az starac smireni...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
veka. U početku je među novim, buntovnim piscima najistaknutiji Miloš Crnjanski (1893-1977). Zbirka pesama Lirika Itake (1919) izazvala je oštre polemike.
Zbirka pesama Lirika Itake (1919) izazvala je oštre polemike. Povratak vojnika (što je i sam Crnjanski) iz tuđine u zavičaj, upoređen s Odisejevim povratkom na Itaku, poslužio je kao opšti okvir ne samo za antiratnu
Polemiku je izazvalo i narušavanje pesničkih normi. Crnjanski je zatim ritmički izmenio srpski stih: potisnuo je metar, a veću ulogu dobile su intonacija i sintaksa.