Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A uz crkvu nadgrobni spomenici Crnjanskih, na primer paroha Itebeja, Miloša Crnjanskog, koji je umro 1735. I drugih. Vuk, međutim, kaže da u narodu ima nadimak: „Crnjan“ i „Crnik“, a da narod kaže i „Jovane
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Postoje dobro i loše postavljena pitanja. Da li je stvarno postojao Čarnojević iz Dnevnika o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog, to na prvi pogled izgleda kao najgore postavljeno pitanje.
ima svoju malu istoriju upravo kao književni lik: možemo pratiti njegovu književnu genezu kad upoređujemo tekstove Miloša Crnjanskog. Mislim da to nije slučajno.
To nije usamljen slučaj, koji nalazimo samo kod Crnjanskog. Valja se setiti i one zagonetne senke iz Andrićeve Proklete avlije koja vidi i čuje, a ne govori.
pesnička, očigledno ima nešto od kosmičke utopije iz vremena avangarde, i po svemu se podudara sa sumatraizmom samog Crnjanskog. Poći ćemo od putovanja ili lutanja po svetu. Crnjanski nam u tome pomaže svojim sećanjima objavljenim 1929.
Nesumnjivo, Miličićeva kosmička teorija uklopljena je u sumatraizam Miloša Crnjanskog, a Miličić zajedno sa svojim poreklom, životnom sudbinom i pesničkom teorijom poslužio je kao stvarnosni prototip za
koja otelovljuje jedan jedva yhvatljivi zanos ili slutnju, koja je kao magična nit protkala ne samo književno delo Miloša Crnjanskog nego i srpsku književnost HH veka. (1996) PUKOTINA U JEZIKU Tačno pre sto godina, 3. maja 1898. po starom, a 16.
33 Pojava je, međutim, znatno šira, ne tiče se samo Crnjanskog: valja je shvatiti kao opštu odliku jedne stilskorazvojne etape u našem pesništvu, kojoj podjednako pripada i Rastko
je zanimljivo što se mit o majci zemlji nalazi i kod druga dva značajna pesnika: Momčila Nastasijevića60 i Miloša Crnjanskog61 .
ne uzima toliko ni kasni balkanizam koliko rani hipnizam, kome se daje približno isto mesto kao sumatraizmu kod Crnjanskog i, recimo, zenitizmu kod Micića. Nezgoda je, međutim, u tome što je Drainac od 1922. do 1939.
U čisto pesničkom, a to znači i utopijskom snu Miloša Crnjanskog, svet je premrežen nevidljivim vezama. U pesničkom snu Rada Drainca on se sam premešta po tome svetu, uz tračak
Dovoljno je sada setiti se da poređenja i tropi kod Miloša Crnjanskog vode iz kulture u prirodu. Kod Drainca je suprotno. Kad pažljivo osmotrimo razvojnu liniju avangardne poezije, kod nas
pažljivo osmotrimo razvojnu liniju avangardne poezije, kod nas kao i na strani, nije teško zaključiti da postupak Miloša Crnjanskog pripada prvoj, a Rada Drainca drugoj razvojnoj etapi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
- bude posvećeno sintaksi. Istina, sintaksa Borisava Stankovića i, znatno više, sintaksa Miloša Crnjanskog prirodno su se zbog svoje osobenosti nametnule kao nešto što valja najpre rasvetliti da bi se analiza mogla produžiti
Za pisca ove knjige posebno su Seobe Miloša Crnjanskog bile privlačne zato što je u njima, kao retko gde, čisto jezička faktura teksta dobila mesto kakvo obično nema u
Između Stankovićevog romana i romana Miloša Crnjanskog postoje izvesne zanimljive srodnosti, na koje se u ovim studijama, ponekad, izričito ukazuje.
Ta je težnja kod Miloša Crnjanskog, ali i uopšte u srpskoj književnosti, krunisana upravo Seobama, koje je pesnik Milan Dedinac nazvao „poemom u prozi”,
se na svim čisto književnim ravnima razlikuje od Seoba onoliko (i onako) koliko se pozni Crnjanski razlikuje od ranog Crnjanskog iz dvadesetih godina.
Eto zato se ovde, budući da se Seobe posmatraju isključivo u kontekstu ranog stvaralaštva Miloša Crnjanskog, uopšte ne govori o Drugoj knjizi Seoba, a pominje se uzgred isto kao i Roman o Londonu ili Kod Hiperborejaca.
Rani tekst je samo nekim delovima uključen u novi. Zatim, prvi pokušaj da se objasni ritam i sintaksa Miloša Crnjanskog objavljen je u listu Književna reč, VI, 1977, br. 91, pod naslovom Ritam Miloša Crnjanskog.
91, pod naslovom Ritam Miloša Crnjanskog. Potom je za školske potrebe objavljena knjižica „Seobe” Miloša Crnjanskog (Beograd, 1985).
91, pod naslovom Ritam Miloša Crnjanskog. Potom je za školske potrebe objavljena knjižica „Seobe” Miloša Crnjanskog (Beograd, 1985). Ona je i uzeta kao osnovica za pisanje studije San Vuka Isakoviča.
mi takođe znamo da su već nakon prvog svetskog rata, kada je došlo do dubokih promena u srpskoj književnosti, za M. Crnjanskog, R. Petrovića i M.
segmentuje i, kao rezultat, dobija se izvesna verbalna ornamentalizacija, - onda će to najpre biti postupak Miloša Crnjanskog u Seobama iz 1929. godine.
kao i o segmentaciji sintaksičkog niza koja zna da se ubrza (usitni članke), poput one koju ćemo kasnije kod Crnjanskog naći, ali zna i za iznenadna usporavanja, - o svemu tome pisano je više puta, i oštro.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Svi likovi, i ceo jedan narod, nalaze se u potrazi za zavičajem. Povratak izgubljenom zavičaju kod Crnjanskog je književno stilizovan kao jedan od utopijskih čovekovih snova.