Jakšić, Đura - PROZA
Pogledam bolje, a to zmija uzdignula glavu visoko iznad trave, oči joj se sjaje baš kao oni mali svici u crnoj noći; posle se opruži i brzo kao strela prejuri preko puta, a po prašinjavome njenom tragu video sam nekoliko kapi krvi.
“ Kad se svršila služba, arhimandrit skide sa sebe odeždu i petrahilj, a na crnoj mantiji zablistao se zlatan krst, i, prekrstiv se smireno pred svetim oltarom, pođe tihim korakom vratima.
A i šta sam drugo mogao činiti?... Mrzeo sam ga, ali to mu nisam mogao kazati. Video sam da se u toj crnoj mantiji krije najokoreliji zlikovac... Ali gde mi je vlast da ga kaznim, da ga uništim?...
Obradović, Dositej - BASNE
” Sluči mi se u Crnoj Gori čitati u nekoj knjigi da od sviju znanja najbolje je čoveku znati da će poći s ovoga sveta s dobrom sovjestiju, kad
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ĐAVO NA SELU 1. Spavam na tavanu štale, u crnoj noći, u slami Koja miriše na njenu kosu i vrat, i biva Tesno u ovoj gorkoj nesanici i tami Dok nebom vetar nosi
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ama iako je bilo malo, bar je valjalo! Crna Bara imala je svoga kmeta i svoga popu. Kmet Jova Jurišić odavno je kmet Crnoj Bari. Stari se njegovi tu davno nastaniše, pa su njegovu kuću smatrali kao starosedelačku.
I deda i otac mu pomreše kao kmetovi, pa i on se tako isto nadao. Trideset godina kmetuje on Crnoj Bari. Znao je svaku kuću kao svoju, znao je svakog domaćina kao sebe.
I za vreme njegovog popovanja nije bilo nijednog vukodlaka u Crnoj Bari. Ali, brate, on ce i umeo moliti bogu!... Jesi čuo, junački sine!
I eto, ta dva čoveka bili su prvi ljudi u Crnoj Bari. Oni su bili svima ugled. U svakom su poslu prednjačili. Ne bi kmet Jova ništa uradio bez sporazuma s popom, a
Umeo se uvući svuda; hteo je da zna sve, voleo je da mu je svaka stvarca u Crnoj Bari poznata... Znao je svakog Crpobarca po imenu; znao je svakog mladića, išao je kućama seljačkim, dolazio u kola gde
Marinko poćuta. — N... ne mogu!... Ne bi ih mogao niko zavaditi!... Ja znam Crnu Baru bolje nego svoju kuću, ali u Crnoj Bari nema čoveka ko bi njix zavadio! — reče on odsudno. — Da mi je tako nešto! — reče Kruška.
Ali su se pazili. Od milosti zvahu jedan drugog „jaranom”. Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva
A ja ću se ondaj do mile lasti rebriti po Crnoj Bari!... Vidjećemo da li više vrijedim ja ili Uso iz Bogatića, te ga jednako hvale!...
, On ne znade šta da misli... Pljesnu se od muke rukama i očajnički stade govoriti: Krađa!... U Crnoj Bari krađa!... Poharan čovek u Crnoj Bari!... I to onda kad kmetuje Jova Jurišić!... O, Gospode!... je li to mogućno?..
Pljesnu se od muke rukama i očajnički stade govoriti: Krađa!... U Crnoj Bari krađa!... Poharan čovek u Crnoj Bari!... I to onda kad kmetuje Jova Jurišić!... O, Gospode!... je li to mogućno?... Pa šta će nam sad reći druga sela?.
Pa šta će nam sad reći druga sela?... Znam!... Reći će mi: ne ponosi ce!... spusti malo durbilj... Ta u tvojoj Crnoj Bari obijen je čoveku sanduk i odneto mu dve stotine dukata!... Ko da preživi ovu bruku?... I to još pod sedu kosu!...
Ama kako ti puškom gađaš? — Bio sam najbolji nišandžija u Crnoj Bari! —reče Stanko ponosito. — Znam, u Crnoj Bari. Tamo je lako biti nišandžija; ali budi ti ovde, u gori!...
Dučić, Jovan - PESME
NATPIS S mora na čijoj crnoj ploči Sva mirna sunca sedaju, Do na breg smrti, s koga oči Na oba sveta gledaju — Ponor po ponor, gde god sinu S
Seljak-crkve— njak zatrese u tornju malo večernje zvono, koje odjeknu mnogokratno u obližnjoj crnoj smrčevoj šumi. Reka se lagano gasila. Magarac podiže glavu, krupan i silan.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” (1879) REČNIK stranih i manje poznatih reči abonos — drvo koje raste u Indiji, poznato po svojoj tvrdoći i crnoj boji abonos-čibuk — dugačka muštikla ili cev od lule (kamiš) od abonosa ajdamak — batina, motka, tojaga akov — mera
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Govorili su opširno o majkama podvodačicama na Krfu, pa o Crnoj Ruci i Beloj Kuli, o francuskoj pevačici što božanstveno peva C'eѕt la valѕe du brun, o rđavoj menaži koja mnogo košta
Jurišić, u poabanom vojničkom šinjelu, bled, iznuren i obrastao u gustoj bradi, crnoj i zamršenoj, koračao je bunovno i malaksalo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad bi igrala, u Komandi, zimi, Engelshofen je imao običaj da kaže da je, u crnoj krinolini, kao crni labud, ali, kad joj se neko zameri, kao orao.
poklopac, ne probudi kirasira, Utonuo je u vodu, nečujno, i otplivao od dereglije, kao da je u detinjstvu, u svojoj Crnoj Bari, istrčao da, sa vršnjacima, Savu preplivava.
A moja baba, kad Turčin zaspa, pomisli: Zdrav Osmane, ako ti ostane! Uze oružje, pa nagnuše bežati. A kad psi u Crnoj Bari zalajaše i straža joj doviknu: Ko je? – ona, gazeći vodu sa mojom majkom, kaza: Robinja! Pobegoše Turci ka Užicu!
Gavrilo, i deda Mijailo, i Pavlov otac, Nikola, kome se ni groba ne zna, i njegova mati Petra, čiji je sagoreli leš u Crnoj Bari ostavio, svi su oni dolazili, ponizno, da njega, majku im, Garsulija, poljube u ruku.
Ona ga je videla i u snu, u njegovoj, crnoj, prajskoj, uniformi, sa franceskim trikornom, na glavi, kako je gleda svojim strašnim, ludačkim, velikim očima, koje
Kažu mu da taj čovek vidi, i u mraku, kao sova. A u svojoj crnoj mantiji prolazi nečujno. Posmatrao ga je, uvek, čudeći se, otkud takvog čoveka, među nama.
Sve se to opet završava u nesreći! Nije trebalo poći! Trebalo je, tamo, na Ceru i u Crnoj Bari, umreti. Istu tu prolaznost i besmislenost nalazio je i u sitnicama svog života.
Iako su deca imala dadilju. Ana je bila lepša nego ikad. Bila je u svojoj omiljenoj, crnoj, krinolini, sa korzetom zelenim, od velura, i bilo joj je toplo. Njene crne obrvice bile su kao srasle, to veče.
Bila se obukla, kao da je nasred Temišvara, pa se sprema u teatar, po naređenju Engelshofena. Bila je u crnoj, večernjoj, svilenoj, krinolini, sa korzetom od žutog brokata i bele gaze.
Pusta je Servija, Đurđe. Marame se crne, u našoj Crnoj Bari, u groblju ne viju, nego uz put, po drveću. Leševe ne sahranjuju, nego ih psi glođu.
trikornom na glavi, u sebi, u duši, to su još uvek bili ljudi onakvi, kakvi su bili donedavna, u svom Pocerju i Crnoj Bari. Nije se smelo pod sramotom ostati.
Ona mu je prišla ceremonijalno. Bila je lepa, još lepša nego pre šest nedelja, u krinolini, svilenoj i crnoj, koja zašušta. Oko pasa je imala žuti ešarp. Grudi su joj bile otkrivene, a oči velike, grozničave.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
su ljudi isto tako odani precima; nigde toliko ne znaju za svoje pretke, katkad do dvadesetog kolena, naročito u Crnoj Gori; nigde ih toliko ne vole, ne poštuju i ne misle o njima.
Probisvet Šćepan Mali je sticajem povoljnih i mističnih prilika uspeo da ga u Crnoj Gori smatraju kao ruskog cara Petra III i da vlada Crnom Gorom nekoliko godina.
Najznatnija je razlika između dinarskih brđana organizovanih u plemena, naročito u Crnoj Gori, i drugih koji žive u zadrugama i u inokosnim porodicama.
porodice su jako razgranate i njihovi izdanci do niske Šumadije, u koju se gomilama iseljavaju, obrazuju bratstva kao u Crnoj Gori. Oni su vrlo plodni. Ali to nije jedini uzrok migracionim strujama, koje polaze iz Starog Vlaha prema Šumadiji.
Svesni su svoje umešnosti, svoje snage i podviga koje izvršuju. Sve ih je više ukoliko se približujemo Crnoj Gori, gde ovaj tip prevlađuje.
promena u društvenoj organizaciji dinarskih ljudi javlja se jugozapadno od Sjenice, gde je dinarsko stanovništvo u Crnoj Gori i stanovništvo severne Arbanije do reke Maće organizovano u plemena ili fisove.
svi članovi plemena Vasojevića vode poreklo od pretka Vase koji je, posle boja na Kosovu, zalutao u Lijevu Rijeku, u Crnoj Gori; Piperi bi vodili poreklo od Pipa, Bjelopavlići od Bijelog Pavla itd.
To su bile u karsnoj Crnoj Gori: zatvorene depresije, polja i niz uvala, jasno ograničenih; u zelenoj zoni raških plemena to su bile naročito
Društveno uređenje malih plemena Katunske nahije u Crnoj Gori verna je slika karsnog reljefa i njegova je posledica. Celokupno stanovništvo iste geografske celine ima zajednički
Izvršio se unekoliko razvitak istih dinarskih osobina, sličan onome u Crnoj Gori, samo, razume se, u Crnoj Gori u svom samostalnom i nacionalnom smislu, a u Lici u ćesarskom duhu.
Izvršio se unekoliko razvitak istih dinarskih osobina, sličan onome u Crnoj Gori, samo, razume se, u Crnoj Gori u svom samostalnom i nacionalnom smislu, a u Lici u ćesarskom duhu.
U svakom slučaju ovo je stanovništvo, onako kao i ono u Šumadiji, Hercegovini i Crnoj Gori, jedna od najsnažnijih i najaktivnijih grupa među zapadnim Južnim Slovenima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Klanjanje i previjanje monaha, u pocepanoj crnoj rizi, nad šiljatim drvetom, činjaše mu se tako bezumno da mu je došlo da krikne.
Aranđel tad ugleda koliko je visok, bos, u crnoj mantiji, raskrvavljenih grudi, i vide njegovo lice, samu kožu i kost, sa velikim očima, grozničavog i zamagljenog pogleda.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Bosni svekrva baca žito na mladence „da budu plodni i da im ljetina bolje rodi“.¹⁷ U Crnoj Gori mladu, pri ulasku u njen novi dom, posipaju žitom „da bi unela dobar plod“.
U Crnoj Gori kad deveri dođu po mladu, paze je od „zlijeh djevojaka da joj koja resu od struka ne zaveže u čvor, jer, ako bi to
(Sličan ovome jeste i običaj zabeležen u Crnoj Gori da mlada ispred mladoženjine kuće primi malo muško dete od svekrve, prenese ga po prostrtoj ponjavi preko kućnog
“⁴⁷ U Crnoj Gori, kada se devojka udaje, treba da joj „muška glava obuče košulju i da joj iz desne ruke da zobat šipka, pa će djetić
U Crnoj Gori „kada se djevojka rodi, valja oni dan glavnje na oganj prevrnuti, da se za djevojkom rodi djetić“.⁵³ Kada se rodi žen
⁵⁴ Kada se u Crnoj Gori i Hercegovini nekom rađaju samo kćeri, onda kum „kada se vraća sa krštenja prezuje opanke s lijeve noge na desnu,
“ Kada mlada u Srbiji, Hercegovini i Crnoj Gori stigne mladoženjinoj kući, ona zagleda pod kućnu strehu, pa kaže: „Koliko sagledala kutnih rogova, toliko rodila
U Srbiji mlada ne sme imati ni iglu ni makaze u prtljagu, pa će joj prvo dete biti muško.⁵⁷ U Crnoj Gori veruju da ako muškarac nagazi na smeće ili ako ga takne metla, „sve će mu se rađati djevojke“.
Postoji još jedna zanimljiva zabrana vezana za pol budućeg deteta. Ne valja se, kažu u Crnoj Gori, „da žena sjedi na prag od kuće a čovjek pored nje ulazi u kuću, dok se ona ne digne s vrata, jer mu se ne bi
²¹ Kada je trudnici deblja gornja usna, smatra se da će roditi muško dete, a je deblja donja — rodiće žensko.²² U Crnoj Gori veruju da „koja žena kad je bređa poružni rodiće djetića“.
²⁸ U trudnoći žena promeni i svoj ukus u pogledu hrane, pa je i to, po verovanju, znak pola deteta. U Crnoj Gori — gde se smatra da bremenitoj ženi kojoj se gadi mleko, sleduje muško dete — trudnice se obično hvale: „Meni je
Narod u Hercegovini, Crnoj Gori, Kordunu i drugim krajevima veruje da se žensko dete rađa ranije, pre roka, dok se muško prenese.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Detektor se slušao pomoću para slušalica, a njih smo krali iz »meseršmita« u Vojnom muzeju ili kupovali na crnoj berzi. Slušajući, čovek je neprestano strepeo za zvuk koji je stizao do njega.
momcima pokažem čudne stvari; da je makar na moru, pa da im kažem da nam je more najplavlje na svetu; da je makar u crnoj Gori, pa da ih zbunim planinama! Ništa od svega toga!
Matavulj, Simo - USKOK
Za njim se uputi brkati Rako Mrgudov, pomlađi od popa, a obojica „pečena čela“ i „dobre puške“, kako se u Crnoj Gori kaže za nebojše, koji su u ratu još izdržljivi.
Sad, može se reći, nema više gladi u Crnoj Gori, jer dobro rodi, a, bogami, uzme narod i lijepu paru za nju u Primorje.
Ovaj naš striko Mrgud, stari barjaktar, zanago najstariji u Crnoj Gori, imao je gdje zaglaviti i pedeset puta! Sav je izvrešetan zrnima, ali mu je bog dao vijeka, pa je imao i lijeka.
arhimandrita Vučetića i još trojicu, ne bi li umolili cara Aleksandra da ne ustupi Boku Francuzima, no da je pridruži Crnoj Gori!
— Reci, striko! — povladi knez. — Neka oprosti ovi đetić, ali ako je od velje kuće, on je u Crnoj Gori prognanik, praznov, nejačica, sirak, bez odbrane i zapleća, te ga svaka rđa može nadgornjati! Je li tako?
Jer, treba da znaš, iako u Crnoj Gori ima zla svakojega i nereda velikoga, ima, vaistinu, i dobra, kakva nema, može biti, u bijelome svijetu, ima
S njima je ručao i Joko. Razgovarali su najviše o Napoleonovijem i crnogorskim ratovima i o prilikama u Crnoj Gori. Poslije ručka pohodiše i trećega brata, Toma Markova.
Nego, poznaje li to dijete mnogo glavara? Josif odgovori: — To je pametar, kakvoga, da-ti, nema u Crnoj Gori i Brdima! Taj ti zna sve glavare u glavu i po imenu, čudo jedno! — Onda je dobro! — završi vladika i pođe.
— Nažalost, tako je — potvrdi vladika. — Znaš šta, Janko? — nastavi đakon. — Takvoga oružja ima po Crnoj Gori na tovare.
Jeste li došli da date primjer svoj Crnoj Gori kako poštujete svoga vladiku i zakonik, na koji ste zakleti? — Nijesmo, oprosti, vladiko sveti — reče serdar.
Ta već bješe toliko poznao prilike u Crnoj Gori i toliko ušao u duh crnogorski, da tako pitanje nije mogao postaviti! — Vladici to ne može biti krivo — reče suho
— Sve je tako! — I ti sanja ono baš za Krcuna? — Sanjah! — E, biće lakše crnoj Stani Serdarevoj! Vidi se da je sudba bila! A sad pomozi, bože! Daj, bože, da iznesemo našega mrtvaca!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
* VASILIJE PETROVIĆ Rođen 1709. u Njegušima u Crnoj Gori, sinovac vladike Danila, Vasilije Petrović je bio namenjen za vladičanski čin. 1749.
zavladičen je u Beogradu. Iste godine mitropolit Sava Petrović prenese građansku vlast u Crnoj Gori na njega. Putovao je u Ugarsku nekoliko puta, i dolazio u sukob se tamošnjom srpskom jerarhijom. 1752.
On poznaje srpski narod i u Banatu, i u Bačkoj, i u Sremu, i u Slavoniji, i u Hrvatskoj, i u Dalmaciji, i u Crnoj Gori, i u Srbiji.
bez obzira na pokrajine u kojima žive i države kojima pripadaju, i Srbe u Ugarskoj, i Srbe u Turskoj, i Srbe u Crnoj Gori, i Srbe pod Mletačkom Republikom.
Pored Srbije duhovni život budi se u Hrvatskoj, gde je nacionalno osećanje počelo da slabi, zatim u Dalmaciji i Crnoj Gori. Još 1817. pisao je ruski konzul u Dubrovniku Jeremija Gagić: »Ljudi su bezčustveni k naukam u ovom kraju.
U Crnoj Gori u početku XIX veka prosvetne prilike bile su žalosne, i još 1826. vladika Petar I pisao je da u zemlji sem njega nem
u Ključu, pomoćnik krajinskog serdara, istoriograf kneza Miloša, carinik, poverljiva ličnost za diplomatske misije u Crnoj Gori. 1836. išao je u Lajpcig da štampa svoju istoriju drugog ustanka.
U Srbiji se zove Sarajlija, van Srbije se naziva Srbijanac, posle bavljenja u Crnoj Gori — Crnogorac. On je u raznim trenucima svoga burnog života bivao: trgovac, vojnik, pisar, čuvar bašte, učitelj,
1828. skupljao je za Vuka Karadžića narodne pesme u Crnoj Gori. 1833. štampao je u Budimu veliku zbirku Pѣvanniя cernogorska i hercegovačka (drugo, umnoženo, izdanje izišlo je u
PETAR PETROVIĆ NjEGOŠ ŽIVOT. — Rodio se 1. novembra 1813. godine na Njegušima, u Crnoj Gori. Kršteno ime bilo mu je Radivoje (Rade), a kada se pokaluđerio dobio je ime Petar.
Vuk Karadžić mu je otvorio oči i pokazao mu vrednost narodne poezije, i on je narodne pesme u Crnoj Gori stao skupljati.
Predmet je istraga poturica u Crnoj Gori, crnogorsko Badnje veče u početku XVIII veka, koje je u njegovim očima značilo rađanje slobode crnogorske i srpske
Milićević, Vuk - Bespuće
zvonca u dječjim rukama; isprekidano i lomno miješala se zvona sa starog manastira; krupan plećat kaluđer, u staroj crnoj odeždi koja mu je bila prekratka, sa raširenim krstom na leđima, držeći u koščatoj ruci nisko oborenu starinsku knjigu
Radičević, Branko - PESME
U Beču, 18 (6) dek. 1847. PETRU PETROVIĆU NjEGOŠU, VLADICI CRNOGORSKOM Oj vladiko, Crnoj Gori glavo, Naša diko, naša velja slavo!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ovu noć, i bez toga šašavu, nekakvim velikačkim pijanim mjesecom, koji je svaki čas upadao u moju bukaru i ljuljao se u crnoj vodi sjeneći mi oči.
— Šta da ti duljim, brate Rade, tek što svane dan, a čovjek seljak okuje ruke uz plug il motiku, savije draga leđa crnoj majčici zemlji, pa tako, korak po korak, kao da su mu noge u bukagijama, miče se uz brazdu.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ajde, sad će i najgore proći... HASANAGINICA: Kako proći, crnoj meni, kad najgore tek počinje! (Ulazi beg Pintorović) MAJKA HASANAGINA: Čuo si, beže, za našu nesreću?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Oh, grešna i crna ja! — I misao o grešnosti, mučenju na onom svetu zbog takvih nečistih misli, sve to iziđe pred nju u crnoj i strašnoj boji...
da se gase viju se gušće, lelujaju se, istežu i ulaze u maglu, te se zajedno s njom lelujaju i rasplinjuju po mokroj, crnoj, obranoj zemlji. NUŠKA Već uveče i kojekako. Zabunite se, zaboravite i zaspite.
Kostić, Laza - PESME
Al' osim greha žive duše nema, nekoliko samo kostiju beli' što su ih po garu vetrovi razneli, po pučini crnoj prosute se Nižu, bledilom smrtnim kô da reči pišu, da strašna lista, da strašnijih slova što ih napisa pisac vekova!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
11. Vuk vitez Vrčević: Narodne satirično-zanimljive podrugačice, skupio ih po Boki Kotorskoj, Crnoj Gori, Dalmaciji, a najviše po Hercegovini, — Dubrovnik 1883. 12.
12. Vuk vitez Vrčević: Narodne basne, skupio ih po Boki, Crnoj Gori, Dalmaciji, a najviše po Hercegovini, — Dubrovnik 1888. 13.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Poznat je i Mostar, gdi ima kovačnice vrlo dobri sablji. No vi ćete voliti što čuti o Crnoj Gori. PUTNIK: To, to! DOKTOR: Podnebije je u Crnoj Gori istina oporo, ali je vozduh zdrav; vladjenije je
No vi ćete voliti što čuti o Crnoj Gori. PUTNIK: To, to! DOKTOR: Podnebije je u Crnoj Gori istina oporo, ali je vozduh zdrav; vladjenije je duhovno-vojničko. PUTNIK: Duhovno-vojničko?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Stajaše nad tim izvorom čovek bled i u crnoj rizi. Crnorizac, dakle. I jedna ptica, tiha, svesna da je neko posmatra odozgo, iznad nas, sa grane.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Eto, taj mali pešak stoji sada kao džin u ovoj crnoj noći na braniku otadžbine, dok pozadina mirno spava. Bila je to beskrajno duga noć. I uvek na istom mestu.
Nekako oko ponoći, na istoku zarude i ogroman mesec rasu svoju svetlost nad zavađenim ljudima. U ovoj crnoj i strašnoj noći ta svetla kugla liči nam na neko ogromno živo oko, koje nas u početku posmatra bojažljivo, potom
Pređe rovove, obazre se neodlučno levo i desno, prođe između mrtvih i približi se obali... Onako osamljen, u crnoj dugoj mantiji, ličio je na nekog svetitelja sa starih ikona.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
GARDISTA I TRI PITANjA Volo bih stajati u jednoj crnoj gardi, a perjanica bela da mi leprša visoko. Da imam brčiće smeđe i vrlo male, pa kad bi zorom sve zavese popadale i
Ribari u crnoj maji, sa kapetanom Blaževićem. Ljudi, koji su plovili oko pola sveta. A nikad dalje od sata hoda u zemlji ovde bili nisu.
Izgleda, katkad, da će doći do tučâ i do pucanja iz revolvera. Dolazi do burnih diskusija. Na mojoj crnoj oficirskoj kapi, na mestu rozete Habsburga, nema ni srpske trikolore. Nego rupa.
U tom odboru, ako me sećanje ne vara, bili su, toga dana, sledeći: Vukićević, stariji, u crnoj košulji anarhista. Rajić, demokrat, urednik lista, časopisa, Ljube Davidovića. Gec, i njegova žena, oboje komunisti.
Dole, ispod bedema, čeka me jedan smešni, žuti, zarđali tramvaj. Oko njega se okupila gomila crnih ljudi, u drvenoj, crnoj obući, sa somotskim prevezima, koji vise sa njinih širokih, crnih šešira, u neredu, kao da su nečije krpe.
Misliš da su stene dedovina tvoja. Lovćen da daje stene za pazar. Ti... more seti se, da znamo u Gori Crnoj pašu da dočekamo pa kad je prokletstvo naše krv i nikad nije još pomogo bog, ni plač, ni čast, ni junaštvo, ni
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
„Zaboga, Cico, gde si dosad bila? Nisi se valjda u crnoj zemlji krila? Brže bi došla iz sedmogodišnjeg rata... — Četiri sata. Molim te, četiri sata!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Da mi se je pomamiti, sestri crnoj, da te kako zaboravim, kukavica, e prezgodna glava bješe, mladi brate! Da uz cara sjedijaše, mudra glavo, šćaše carev
Najpriđe ti Božić čestitamo, čestitamo Božić Gori Crnoj! Mi pet bratah pet Martinovićah i tri tvoje sluge najvjernije sa sokolom Borilović-Vukom poklasmo se sinoć sa Turcima.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sunce je tonulo u more. Sa zapada do pola neba bješe vedro, a od pola put sjevera pavedrina. Iako je u Crnoj Gori obično vidjeti raznijeh pojava u vazduhu u jedan mah, opet je toga časa tako čudno bilo na nebu, da se ono
On im u kratko kaza da je bjegunac, da misli ostati u Crnoj Gori, i da bi želio poći na Cetinje k Vladici. Sve što je dalje govorio sve im je mili postajao.
Božo, „ama svuda; ali nigdje me veselije ni svesrdnije ne prihvatiše kao u srpskim zemljama, a najskoli u lomnoj Gori Crnoj!“ To je Božo najprije rekao, a zatijem razvede na dugo, i potanko ispriča sve.
njegova, kunijahu Crnogorci, amanet je najviši koji se predaje s koljena na koljeno u ovome amanetu srpskom, u Gori Crnoj.
Zatijem svečano reče: „Na dobro ti došlo novo ljeto, Gospodaru, sretno bilo tebi i Crnoj Gori!“ Zatijem pokupi nekoliko cjepanica iz nugla, složi ih na oganj pa kleknuvši stade snažnijem dahom da raspiruje
dođoste evo ovdje... tres. Dobro jutro i sretna ti nova godina, Gospodaru, tebi i Crnoj Gori. No mi smo, Gospodaru, i pogladnjeli...“ E, možete zamisliti bi li smijeha.
I Vladika se podiže da se uvjeri. Prije svega, poštovani čitaoče, posumnjaćeš ovako (otprilike): ili je u svoj Crnoj Gori bio tada jedan jedini iguman, ili je taj o kome se govori tako „izvjestan“ bio da se razumijevalo koji je.
Bojala se da zbilja ko ne rupi, pa da je zateče e se češlja, jer u Crnoj Gori to se djevojkama sramota godi. A kad tamo, kiša počela rominjati, te kapi ljoskahu po slamenomu krovu.
Iličkovići su čuveni ne samo u Crnoj Gori no i u Hercegovini i po svom Primorju. U svim tijem krajevima, kroz eto stotine godina, oni bjehu jedini vidari.
U našem je narodu rodbinski osjećaj snažan i među daljom svojtom. On se prenio u pobratimstvo pa čak i u kumstvo. A u Crnoj Gori, u ono doba, cijelo brastvo (ponegdje i svekoliko pleme) živjelo je kao jedna obitelj. „Dakle, hoćeš li poći za nj?
Kazivao im je — ama lagano, gotovo šapatom, kako mu je putem gospodin svašta pričao o Crnoj Gori. A pričao mu je, razumije se, ono što bješe čuo; strašne priče... „Kosa mi se, bogami, kostriješila. A kako nećeš?
Ništa, naprijed! govoraše on. Po tome možete vidjeti da je dosta junačan. Meni se vrzlo po pameti sve što sam čujao o Crnoj Gori. Slušao sam da su junaci, da se uvijek biju s Turcima, ama ne da napadaju na prolaznike.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
narod ostvario svoju težnju da razgovara u slikama i simbolima svoje fantazije, i to samo u naročito vreme U Primorju, Crnoj Gori i Hercegovini „samo uz mesojeđe“, u Srbiji „uz belu nedelju“, u Bosni i Slavoniji se „zagonetke zagoneću samo uz
Svaka te sreća na put pratila! Sve ti se po dobru poznavalo! Svijetla ti kao Miloševa na Kosovo! — reče se u Crnoj Gori, kad ko učini kakvo odlično junaštvo. Srećan bio i kud putem hodio i kud vodom brodio.
— Pod jagnjećom kožom mnogo puta kurjak leži. — Ne gledaj vlat, nego klas. — Pauna gledaj, ali ne slušaj! — U crnoj zemlji belo žito rodi. — Neće haljina na nebo, već duša. O SMIŠLjENOSTI — Ćutanje je zlato.
— Ko vetar seje, buru žanje. — Slabo seme — njiva jalova. — Kakva setva, takva žetva. — U crnoj zemlji bijelo žito rodi. — U ratara crne ruke, a bela pogača. — Nema očevine bez krčevine.
— Bog je spor, ali dostižan. — U Boga su vunene nige, a gvozdene ruke. — Lako melju božji žrvnji. — Bog i u crnoj noći na crnom panju crnog mrava vidi, bahat mu čuje i pomisli zna. — Dobar je Bog, ali su i đavoli jaki.
VEZIROV MOST (Car Dukljan) U Crnoj Gori i onuda po okolini pripovijeda se da je car Dukljan u viru pod Vezirovijem mostom svezan u sindžir, koji jednako
gvožđe naoštrio, objesio devetera sjemena o levom ramenu, a desnom rukom ma’nuo, pa mu rodilo po drvetu, po kamenu, po crnoj zemlji — za najviše na’raniti: i carsku, i kraljevsku, — i tičicu u gorici i mravka u zemljici!
Bu! Bu!“ — i ovo se zove baba-korizma, kojom žene plaše djecu da ne ištu mrsna jela... B) POKLADNE 1 MAŠKARE U Crnoj Gori, uz bijelu nedjelju, djeca se nagare i objese o sebi zvona i svakojako drukčije nagrde se, pa idu po selu od kuće
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dvadesetipetgodišnje moje prebivanje i putovanje u Dalmaciji i Crnoj Gori, u Albaniji, u Greciji, u različni ostrovi Sredizemnoga Mora, u Smirni, u Italiji, u Moldaviji i, sad, u
Sveštenstvo da ti uzmu — i tako kažeš da u tvom otečestvu ne primaju te za popa, jerbo si se u Crnoj Gori zapopio. Šta će ti drugo uzeti van da te raskaluđere?” Ja: „A oni nek raskaluđere, pak će viditi!
Ćosić, Dobrica - KORENI
žirom među nožicama presavijenim u kolenima, maše ručicama, miče ustašcima kao da joj nešto priča, i ona ga ljubi po crnoj kosici što je prekrila čelo, ljubi ga po grudima, stomačiću i tabanima, ljubi ga svuda, svoje dete, sina!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad je, sa svojim golaćima, poginuo i Zeka Buljukbaša, Stojan je, u crnoj tišini, preplivao Zasavicu i otisnuo se u izgnanstvo. (ALI KAO ŠTO ZNAŠ, TI IZ ORANA U ALŽIRU, TU PRIČI JOŠ NIJE KRAJ.
Dok je tumarao bespućima, sam u crnoj neizmernosti, Višnjić se čudio kako su, u tome, njegova raja i Turci slični: možda je, kod raje, strah bio nešto dublji a
kako hoda, pod jarom, savskom padinom, pored Ičkove kuće, zabeležio je da je „sa crnom šamijom, raspletenom kosom i u crnoj vezenoj halini ličila više na kakvu kaluđericu nego na vladajuću kneginju“. Ali, tu još nije bio kraj.
Kako je sve više bilo onih koji su je primećivali, to su se i priče o crnoj svetlosti sve više ispredale. U to vreme izgledalo je potpuno jasno ono što u naše vreme ne izgleda nimalo jasno: da
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Gde na druga brojim, Tu krvnika imam, Gde ja lovor svojim, Trnov venac primam. - Skori sveća kraju, Danak crnoj noći, Al' kraj mome vaju Nikad neće doći. Đ. Jakšić XXXIX NA LIPARU I VEČE Jeste li mi rod, siročići mali?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pitagora ga pomilova po crnoj kosi. „Drago moje dete! To ne beše tako lako i jednostavno kao što ti sad zamišljaš. Da bih mogao ući u Sais, tadašnju
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
zeleni dimovi obavijali su rovove pa se utvarski vukli, vitlali i povijali pod pobesnelim vetrom i po izrivenoj, crnoj i mokroj zemlji koja se tresla, ljuljala, drhtala.
Pa otvaram prozor i zveram po ulici. Grad zamro. Mesec nestao. Lišće šušti, i negde daleko prema crnoj šumi drhti jedina svetiljka. Sve je zamrlo, sve.
i samu gospođu Leđenski čim je, još usred one prijatne opijenosti od utisaka koje je tamo primila, svojom nožicom u crnoj svilenoj cipelici, laka kao lasta iako punačka, stupila na ulicu među šumnu i mirišljavu gomilu sveta.
Draču), pa se — poznato je mnogim očevicima, kaže se u toj tendencioznoj izjavi — kao takav za dinar i po, i to u onoj crnoj kaluđerskoj mantiji, peo i puzao uz razne telegrafske i telefonske bandere, i to onde pored „Šumarice“ idući
Petković, Vladislav Dis - PESME
A gde su deca? Moji mališani? U dnu dvorišta mati, nogu bosi'. Cvet crvenog kranfila u njenoj kosi. U crnoj kosi crveni cvet. Crvenog traga po licu eno! Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Ozgo, iza onih brdina, i pokaza lakim kretom ruke prama Crnoj Gori, — odavno me dovedoše dolje... Sreće ti, ti bolje znaš, kako se žive tamo? — upita iznenada živo.
Najednom, iznebuha, ispade iz litije visok, dugovrat čovek s nabreklim žilama, u crnoj tunici, potrča do Marka i blagoslovenom voštanom svećom svom silom udari ga po glavi.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
NEOBIČAN MUČENIK Petrovdanski je sabor u manastiru Crnoj Rijeci. Iznad Ribarića, u jednom stravičnom ždrelu što ga izdubila plaha planinska reka, visoko iznad njena korita u
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
PESMA 127 ZIMSKA 130 ZIMA 133 JELKA 135 PESNIK PRED BOŽIĆ 138 PREDBOŽIĆNA 141 PRETPROLEĆNA PESMA 143 BORA U CRNOJ GORI 145 UDOVICA, SIROTICA, NEZNALICA 148 UDELA SIROMAŠNE UDOVICE 151 RODIO SE HRISTOS!
»Starmali« 1888 BORA U CRNOJ GORI (Slika F. Zveržine) Ako turska puška ćuti, Nađe s’ drugi udes ljuti Koji borcu Crnogorcu Ne da dušom odahnuti
»Srpske Ilustrovane Novine« 1881. OBRAZ Jest’, u Crnoj Gori na koju se rado Podrugljivo smeše naši „prosvetnici“ U zemlji dvoboja (iz pištolja praznih), Zemlji pronevera,
pronevera, svakidanjih krađa — Da, međ’ Crnogorci, koje grdnjom bede E zlotvor’ma svojim ni nosa ne štede: U toj Crnoj Gori desilo se nešto Što će kusa pera židskih novinara Probeležit’ jedva slovima sićušnim.
časa ne počasi... Dževerdar opali... svoj život ugasi. Eto to se zbilo. Al’ neko mi zbori: „Ta to retko biva i u Crnoj Gori.
bѝstijerna (po lat.), studenac, bunar (u Crnoj Gori). bren (crkv.-slov.), brȅnan, od blata, od kala. bora (tal.), bura, severni vetar. vic (nem.), dosetka.
Miljković, Branko - PESME
kojoj se prilagođavam šta inspiracija za muzičku fotografiju praznine koja se penje slična praznim vodoskocima zvezdi crnoj ko sklopljeno oko hajdemo proste vode hajdemo to je mala šetnja do uvežbanim navikama šta njena zlatna ludost misao
Krakov, Stanislav - KRILA
Duško je već tiho šikao sa glavom na bisagama, i nije osećao kako mu revolver žulja krsta. Sanjao je o nekoj crnoj ženi, koja je pri hodu izbacivala visoke kukove, i imala jamice na laktovima. Major je ležao na leđima.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Kuku! Zar mrtva?... (Gleda usplahireno u Saliju.) Čovek si, vidim, Ali u tvojoj crnoj zenici Kô da se živi đavo zgrčio, Te onde duva mehom paklenim, Da munje spremi grozne poruge Što će se mojoj bolji
razlika Od one staze što, krivudajuć, Sa glavnim drumom sela vezuje, I one druge što, kô niz brdo, Putnika vara crnoj provali. GLAVAŠ (uzima pušku i skače sa stolice): Na noge, momci!... Hajd’ u poteru!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
HHI „Može l’ sunce sjati I u crnoj noći?“ Odgovor će dati Tvoje crne oči. HHII Vidiš, sad sam došô k tebi, Da mi sine rujna zora, Al’ zaludu, duša
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali i on je bio isto tako premoren kao i ja. Žurno smo pošli niz jarugu ka Crnoj reci, da pronađemo četu. Prekinuo sam Vlajka u pričanju i pitao ga kako je mogla da ode četa bez njega i narednika.
Ali onaj moj isti redov opali i na njega, te i ovaj pade. Naredio sam jednom od mojih ljudi da dopuzi do onoga u crnoj pelerini i vidi da li je oficir. Vojnik se vrati noseći jedno pismo, koje je onome virilo iz džepa...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
kao što sam mu i prije kazivao, da se za hajduke zlo proriče u onoj godini kad kukavica iziđe rano te kuka po crnoj šumi, a da ih njezin glas po zelenoj šumi vrlo veseli, i da je to znak da se odmeću i skupljaju.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
NA STRAŽI CRNOGORSKE ČETE SERDARI, VOJVODE I KAPETANI IVAN, sinčić Đuraškov [VUJO, perjanik] Zbiva se u Crnoj Gori. PRVI DEO PRVA POJAVA U kneževome dvoru Jelisaveta gleda kroz prozor.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Srbije, dok je Karadžić pisao svojim rodnim ijekavskim govorom, raširenim u zapadnoj Srbiji, u Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori i među Srbima u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji. Ispočetka je izgledalo da Karadžićeve reforme ne mogu uspeti.
Epika bune - kojoj prethode pesme o bojevima za slobodu u Crnoj Gori i koja opeva srpske oslobodilačke ustanke protiv Turaka početkom 19.
Kao istoričar opisao je sve važnije događaje i ličnosti Prvog i Drugog srpskog ustanka, objavio na nemačkom knjigu o Crnoj Gori, sarađivao s nemačkim istoričarem Leopoldom Rankeom u radu na delu Die serbische Revolution, preko kog se
Matavulj je živeo po raznim krajevima, u rodnoj Dalmaciji, Crnoj Gori, Srbiji, a putovao je dosta i po stranim zemljama, što je sve našlo mesta u njegovim delima, među kojima se izdvaja
daje nove obrasce dijalekatske poezije, pune frazeologizma, koji čuvaju ostatke jednog vida tradicionalne kulture u Crnoj Gori.
Jakšić, Đura - PESME
Skori sveća kraju, Danak crnoj noći — Al’ kraj mome vaju Nikad neće doći! 1856. JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
na pazar, pa do tada nije dolazio i nije čuo za smrt očevu, pa kad bi došao, ušao, video nju, gore, do čekmedžeta, u crnoj šamiji, odmah bi se trzao, dosećao i ulazeći uznevereno pitao: — Šta, zar gazda?... — Eh, Bog da ga prosti!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Bosni uzima se ona (pored hrasta) i za badnjak (GZM, 6, 1894, 381; Schneeweіѕ, 17). Na Spasovdan, u Crnoj Gori, prekrštaju svako žito zelenom bukovom granom (ako nema leskove), i kite bukovim granama tor i kuću (SEZ, 17,
RSA, ѕ. v. bubica, 2, i RJA, ѕ. v. ѕvіlen, b = ѕvіlac›). U Crnoj Gori dud se seče za badnjake (Karadžić, 2 1900, 150); u okolini Đevđelije od d.
ZANOVET Geіѕѕklee (cytіѕuѕ capіtatuѕ). Zanovet. Može biti apotropajon. U Crnoj Gori žene, kad noću izlaze izvan kuće, upale z., »jer ona čuva od nevidljive naudbe« (citat u S.
, SEZ, 41, 1927, 492, № 22). JAVOR I KLEN Ahorn (acer pѕeudoplatanuѕ i acer platanoіdeѕ). Javor ili (u Crnoj Gori, v. Vuk, Rječn., ѕ. v.) jahor. Feldahorn ili Maѕѕholder (acer campeѕtre). Klen.
LOZOVINA Weіnrebe (vіtіѕ vіnіfera іnѕulta). Lozovina. U Crnoj Gori veruju da veštice prave krst od l. i metnu ga na detinje srce pa ga popiju (Karadžić, 3, 1901, 193).
TIS Eіbe (taxuѕ baccata). Tis. Tis uživa svuda izvanredno poštovanje, a naročito u Bosni i Crnoj Gori. On raspolaže sa takvom apotropajskom snagom kakvu, osim glogovine, nema ni jedno drugo drvo.
U Crnoj Gori na Spasovdan krsti se zelenom hrastovom granom svako žito, i kite se torovi i kuće (SEZ, 17, 181). U Sv.
Otuda se desilo da se, po raznim krejevima našeg naroda (npr. u istočnoj Srbiji i Crnoj Gori), od š. seče badnjak (SEZ, 19, 70; Karadžić, 2, 1900, 150). U istočnoj Srbiji pod š.
), da se bolest može prepeti na onoga koji uzme j. (sa »nišanom«) ostavljenu na raskršću (ibіd.). U Banatskoj crnoj gori zabeležen je veoma zanimljiv obred: omladina uoči Nove godine čuva j.
, 219, Homolje). P. može i da spreči pojavu bolesti, i toga radi, u Srbiji i Crnoj Gori, mazali su volovima i kravama na Todorovu subotu »vrat i grudi kuvanim kukuruzom, pasuljem i belim lukom« (GEM,
Somina (ѕabіna). U Crnoj Gori i Sandžaku, ako se ovce rano mrču, daje im se, da bi se izjalovile, ova trava; njom se i metilj uništava, i stoka se
u kotlini između Bitolja i Prilepa neka drveta »kraj crkava, džamija, starih grobova« (ZNŽOJS, 43, 647), u Skopskoj crnoj gori hrast, brest i klen (GEI, 24, 129—136), u Visočkoj nahiji brekinja, trešnja, oskoruša, kruška divljaka, hrast i
Ćipiko, Ivo - Pauci
Našu istrganu domovinu možemo uporediti crnoj kukavici—udovici, raščešljanih kosa, koju svako može da kinji... Ali ona ne boji se stranih dušmana, već je duša boli
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
bedem ovako kljast i skvrčen, a i da sam sposobniji, neprilično bi bilo za jednog kaluđera da juri unaokolo u širokoj crnoj mantiji i da vitla iznad glave teškim mačem za dve ruke. Bila bi to ružna slika, uvredila bi svud prisutno božije oko.
Neće. Jer, evo ga i crni ratnik u crnoj odeždi kako se smešta na njegova leđa. Sveti Đorđe? Da. On. Brčine mu crne, oči divlje.
Prvo, ja sam u ovome trenu crni konjanik na crnom konju u crnoj noći. Iza mene je ostala prošlost, čist jedan poraz, preda mnom kraj nepoznat u koji dospeh bežeći glavom bez obzira.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mi smo rano stigli u Fanar, i ja sam u sobi glavnog sekretara Svetoga Sinoda, gde smo se obično sastajali pri crnoj kavi pre sednice, izvršio korekturu francuskog prevoda kalendarskih odluka kongresovih.
Kad prođoh jednom pored njegove zgrade, zavirih unutra. Na crnoj tabli, u atrijumu zgrade, primetih spisak predavanja filozofskog fakulteta.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Zabrađena je duboko. Jedva joj se oči i čelo vide. U crnoj dugačkoj koliji. Oko vrata povezana belom, čistom maramicom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedared samo poveri se poslužitelju čitaonice. „Znaš, kad tako čitam o Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, a naročito o onom Sandžaku, koji nikako ne mogu da uhvatim ni gde je ni kako je, osećam da mi nešto iz srca
— E, ta se toaleta posle popunila. Kad je gospa Nola omatorila, obesila je cviker o širokoj crnoj pantljici. Sinovi moji, koji se tamo vrzmali zbog Julice, opisivali su taj cviker: ogroman, strašan i kad visi i ljulja
A ja: pa zar vi ne znate da je crna kafa sa šlagom odlična, a badem ili orah u crnoj kafi, to se već ne može ni kazati koliko je to fino.
Ali se nije obesila. Umetnici su bili svi poslednji Vlaovići. Pala je mrtva niz granu, laka, suva, ravna crnoj zemlji. Ipak ljudi uzmu da brinu o pogrebu. Ali o Leksinoj sahrani, ko i kako da brine! Grobnica u selu je bila puna.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Sve se crnoj zemlji pokloniše i pođoše na Stambola grada. U hajdučkim — i uskočkim — borbama prekaljivale su se narodne snage.
„Oslobodilačka borba u Crnoj Gori“ — kaže B. Pavićević — „započeta crnogorskim ustankom u toku morejskog rata (1684—1699) ušla je na početku XVIII
da bi početkom XIX vijeka ušla u fazu rušenja plemenske samostalnosti i stvaranja državnih i javnih institucija u Crnoj Gori.“ O ovoj borbi govori ciklus oslobođenja Crne Gore.
drugu knjigu Ivan opravio pokraj mora lomnoj Gori Crnoj na sestrića Jovan-kapetana: „Bre, sestriću, Jovan-kaletane, viđi knjigu, časa ne počasi, pozivlje te ujak u svatove, da
slugu, udari ga po desnom ramenu, razdvoji ga na sedlu bojnome, bojno sedlo na konju doratu, a dorata na zemljici crnoj, i još zemlje malo zavatio! Javnu mu se Starina Novače: „Be aferim, dijete Grujica!
Pa da vidiš, moj brate Mujaga! Za njima je do pet konjanika, sve u crnoj čohi vedeničkoj, sve u crnu, na vranijem konjma, a naprijed junak na vrančiću, crnih, Mujo, do ramena brka, panuli mu
Za zdravo se natrag povratiše; dok dođoše lomnoj Gori Crnoj, u Zaljuti, selu malenome, susrete ga Vučićević Pero, ruke širi, u lice ga ljubi, Radul njega u skut i u ruku, darova mu
U Vukovo doba junačke pesme su se najviše pevale „po Bosni i po Ercegovini i po Crnoj Gori i po južnim brdovitim krajevima Srbije“.
— haka glave doći, doći glave kome dragokup — skupo plaćen dram — 2,5 grama Drekalovići — pleme u Kučima (u Crnoj Gori) država — držanje, svojina: dati, pokloniti nekome nešto u državu državina — imanje, dobro: Što j’ u cara vojske
(po Vuku) Metohija, (inače) severna Albanija duljiti — dužiti dumen — krma dumendžija — krmanoš Durmitor — planina u Crnoj Gori drnovit — mahnit, tvrdoglav, ćudljiv dušman, dušmanin — neprijatelj đakonija — raznovrsne ponude đaur —
sa munare da se muslimani mole bogu jezditi — jahati: Naporedo jezde dobre konje jezer — jezero Jezera — polje u Crnoj Gori blizu Durmitora (zove se tako, jer na njemu ima preko četrdeset jezera) jel — jer jelika — jela jemenija —
klobuk bele svile — kapa od bele svile kmet — (u Srbiji) znatniji seljak (koji upravlja seoskim poslovima); (u Crnoj Gori) sudija; (u Bosni) seljak koji sedi na tuđoj zemlji i u tuđoj kući kmetovati — (znači i:) odlučivati, ocenjivati