Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Te noći, kad smo se tukli na Valjevu, vidili smo s brda svo nebo crveno na Rudniku koji je Karađorđe i Janko Katić zapalio, i to kad vidi naša vojska, vrlo se ohrabri; a tako su isto i oni
pred njime knjiga koliko veliki triod i sve miče usnama i tajno govori, a u onoj knjizi sve sama imena, začalno pisme crveno; tako premeće i šapuće ona imena, ne znam kakva su, i baš ne htede na me da pogledi.
(Ali kakvo jadno vino! Crveno, istina, ali na dno pala kao neka sreš; i na dnu po 2—3 dramajlije; kad ti hoće da donese, a birtaš uzmućka, te se
Onde prostremo jedno japundže crveno, i brojimo novce aračke i poreske, od svake nahije donešene. Okolo sede sve starešine i Karađorđe.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— i ja poskočih vratima. Ali kao Crveno more pred Mojsijem, tako se njena lepa i suha ručica ispreči preda mnom. — Kad joj pogledah u oči, videh nešto ogromno
— Idi, ako ćeš! — reče ona, i njen pogled razdvoji Crveno more. — Idi, ako ćeš! Bog ga ubio ko ti u tom stane na put! Bilo je još toliko vremena da sam ih mogao vratiti s
Afrika
Zemlje crveno zarđala, ona što boji prste kao šafran, crvena kao zemlja arhipelaga Los, ili Konakrija, pokrivena je gustim zelenilom.
Dolazimo u selo Kumi. I tu je sve crveno; zidovi kosi, trapezasti; terase koje se krune od sunca i rastvaraju od kiše.
Neki je putopisac rekao da je „Afrika očajanje za slikara“. Samo riđe crveno tlo Afrike, zelenilo šume, plavilo isparenja, topla ugasita bakrenost gologa tela, morali bi nadmašiti bilo kakvo
Ipak sa manje uzbuđenja gledam njegova urođenička sela, njegove čopore majmuna i antilopa, njegove nežne kapoke crveno rascvetane.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nepomično, i crveno, stajali su pešadijski polkovi srpskih „šerežana“, da bi se, iznenada, pomakli, pretvorili u kolonu, koja maršira, i
čudno šarenilo, u zelenilu, i žutom lišću, koje je opadalo, a i to žuto lišće bilo je šarenilo žutog – manje, više, crveno, mrko, mrtvo.
Sunce je ujutru izlazilo na ravan kao buktinja, a uveče zalazilo iznad varoši, crkava, tornjeva, brdašca, crveno kao lomača. Proleće je u Rusiji došlo kao na nekoj trojci. Kao da su Sunce tri vranca dovezla.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mesec je bio jedva nekoliko santimetara izdignut iznad ševara i njegova svetlost bojila je mrtvu Tisu u crveno. Bila je to jaka i radosna svetlost, ali vidljivost je pri njoj bila ravna nuli.
Klatareći nogama, Vesna je lepila svojim šašavim zečevima otpale repove i uši. - Šta misliš kada bih obojila zeca u crveno? - upitala je, a ja sam dreknuo da me ostavi na miru sa zečevima.
Činilo mi se da stojim pod vodopadom. Zatim sam zaplovio. Oko mene su prolazile čudne zemlje i gradovi obojeni u crveno. Na ulicama nije bilo ljudi.
Nije moglo. Šine poda mnom bile su još vrele, ioko je sunce zalazilo a močvara se pretvarala u golemo, crveno ogledalo. Opet čuh hor žaba. Onda drugim kolosekom prođe dresina. To su se radnici vraćali iz šećerane i pevali.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ako je novorođenče veoma crveno u licu, biće ljuto.⁶² O sudbini novorođenčeta gata se i po njegovom plaču. „Ako dete plače kad se rodi, narod misli da
Kada se žena porodi, ona se odmah zakiti poviše desnog slepog oka pramenom crveno obojene vune. Zatim uzme vuneni crven konac, naniže na njega nekoliko oljuštenih čenova belog luka, jednu starinsku
³¹ Kolevka je često živopisno obojena, najčešće u crveno, i bogato je izrezbarena, a ove boje i šare očigledno imaju zaštitnu magijsku funkciju.
Po obliku, ona je bila dinjasta, sačinjena od parčeta vunene tkanine ili čoje crveno obojene.⁴ Zahvaljujući radovima Sime Trojanovića, danas se zna o javnom oglašavanju momaštva jednim neobičnim,
I ako se i druga šarena vuna uzgred darovala, ipak je štap izdaleka, gledajući crveno odsjajivao. Ovaj šareni štap svuda se zove momčanik.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Videće svog oca i majku, povećane i retuširane, majci su obojili usta crveno, a ocu rozete odlikovanja, između njih stoje on, ošišan do glave, sestra sa jabukom u ruci, i tri brata kojih se ne
strani Tajmsa, dok su ga gurali tamo-amo u gomili što je zurila u izloge, grickala semenke i kokice, brbljala i psovala crveno svetlo na prelazu. Narod. Nenavikao na pešačenje, u početku se veoma brzo zamarao.
sale je odvodio sve dublje u suprotnom pravcu prema stočiću za dve osobe, postavljenom uz lažni kamin iz kojeg se cerilo crveno električno svetlo iz plastične cepanice.
Milićević, Vuk - Bespuće
Đaković vidio s Panekom, ovaj se sam dobroćudno sjetio one večeri i počeo da se slatko smije: po obrazima mu se treslo crveno meso, male plave oči gubile se i iščezavale u salu, poigravala kulja i na njoj poskakivao debeo, zlatan lanac.
Radičević, Branko - PESME
Ti već zađe, nebo je crveno, Kao da je krvlju obliveno, Ao sunce, kao nebo ovo Tako beše crveno Kosovo, Od srbinjski teški palošina Krv s'
Ti već zađe, nebo je crveno, Kao da je krvlju obliveno, Ao sunce, kao nebo ovo Tako beše crveno Kosovo, Od srbinjski teški palošina Krv s' otvori kâ morska pučina, Divno li je tada Srbalj bio, Divno l' svaki
I prolazi danak sveti — Šta l' će noć doneti? Sunce sakri lice svoje, Kâ krv nebo crveno je, Ma de s' ona gora vije, Još je puno crvenije.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
još zorom je polijevala i mela dvorište, češljala se skrivena u sobičku i sjetna pogleda vadila ispod jastuka plavo i crveno cvijeće, „Vida“ i „Vidu“, koje je sinoć tamo stavila ne bi li u snu vidjela svoga suđenog.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali, da li strah, uzneverenost, zabezeknutost ili nešto drugo? tek on oseti umor. Znoj ga poče probijati i njegovo crveno, mesnato lice podnadu se. Usplahiren, rastresen, otvorenih usta i izbečenih očiju, on je trčao, klatio se i batrgao.
Onako sanan i razdragan jutarnjom svežinom idem u baštu. Tu, među cvećem, ispod ruža, stoji voda, a po njoj pliva crveno jaje, zdravac, dren i druge lekovite trave. Svlačim se i kupam. Pucnji i veseli glasi prolamaju jutro.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A bogalj ni pet ni devet, nego na njega: — Kurvo ćorava! Kako ti znaš da je hljeb bijel i vino da je crveno, kad ne vidiš? Sad ću te nogom u zadnjicu! Uz to siromah poviče: — Udri ga u moj odgovor, ja ću ga platiti.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Jedna je tako navukla obrve, da mi se učinilo, da je na teatru. MAKSIM: A koja nije nakićena kao u komendiji? Tu crveno, tu šareno, tu cvetovi, tu perje; dobro te se krave ne plaše od nji. SVETOZAR: Jednu sam osramotio, ali u nevinosti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
gledale zavidljivo sa ustima punim krempita, dok ste trčali ispred kafane „London“ u pola sedam, pretrčavali ulicu kroz crveno svetlo, dok ste se zaklinjali da se nikada nećete ugojiti, da nikada nećete nositi sive flanelske kostime, i nikada
Žene i deca ciče od sreće, kad pater familias prestigne nekoga ili profura kroz crveno svetlo, a bakute iz gepeka samo se krste i gledaju kako će sve to da se završi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ pa jurnu ravno, olujnom trkom, otkud je čuo drugarev glas. „Stanider, lijo, crveno pseto, u dobroj ruci škljocare eto, biće ti koža kao rešeto!
u šumi sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već kako koji, vukovi tule na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži spokojno stoji, proleće donose laste, na vrbi — grožđe ne raste.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Razbojnici te zgrabili na kladencu, odenuli u crveno, u lađu bacili, preko mora prodali u roblje. Sada te u bašti vidim gde ležiš na uplašenom lišću i ruke gole
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
protivničke baterije, koja nas je odmah zasipala čitavim pljuskom čelika, da je ceo prostor oko baterije bio išaran crveno-žutim buketima šrapnelskih dimova.
Sunce već zalazi, i poslednji zraci se povlače po zemlji. Najzad, crveno i krvavo, ono zamače za horizont i tamna senka pređe preko zemlje. Naiđe Aleksandar. — Šta ćete vi ovde?
Gađala nas je samo jedna poljska baterija, „sitna posla“ — što rekli vojnici. Gledajući one crveno-žute dimove u velikoj visini, imali smo utisak kao da posmatramo neki vatromet.
Pojam čovečnosti je utrnuo. U svakome kipti nezajažljiva žela za ubijanjem. Pretrnusmo... Šest crveno-žutih dimova svitnuše nam s leve strane. Gađala nas je jedna baterija sa Drena.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojku se obrte svest... nešto se smrači oko njega, ništa se ne vidi, samo se iz mraka pomalja crveno zversko lice i više ništa... On izgleda kao osuđen na smrt, kad ga prvo tane pogodi...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 11. Porasla jela do neba, Savila grane do zemlje, Na granju lišće zeleno, Na lišću cveće crveno, Na cveće čele popale.
Što mi je jela visoka, To mi je crkva Gračanka; Što mi je lišće zeleno, To su mi knjige crkvene; Što mi je cveće crveno, To mi je pričes u crkvi; Što su mi čele popale, To mi je narod u crkvi. 12.
88. Ovo je vino crveno, Popijmo ga veselo, Nek ne čuje sve selo, Da smo zdravo i veselo. 89. Pade listak naranče Usred čaše junačke.
- činiti da se što orosi, prekrivati rosom; daždeti, kišiti, padati u sitnim kapljicama, sipiti rujno vino - crno (crveno) vino rusica - deminutiv od rusa, ružica ručni đever (dever) muževljev brat koji vodi mladu na venčanje Saba (sabah)
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ko ima srdobolju — daš mu gorocvet, kopitnjak, orahov list! Plavo, ljubičasto, žuto, belo, crveno, zlatno, reckasto... celog leta i jeseni po planinama bereš lekovito bilje...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vojska nove Austrije, tobože republikanska, pojavljuje se, na ulici, pod zastavama novim, crveno‑belim, srednjovekovnim.
Nebrojene kule svetilje, bliže i dalje, trepere celu noć i, skoro, ceo dan. A zvezda nikad nema. Iz stenja teče nešto, crveno kao krv, a stene su posute nekom žutom maglom, koja guši, strašna kao sumpor. Šest dana ćutim i živim u mraku.
“ Nad zidom su se šarenile zastave, i primetih i našu, onu staru, crveno‑plavo‑belu. Malo me je začudila ovde, jer je davno video nisam.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Na vratima se pojavi jedno crveno, mlado, zajapureno lice, na kome ni neočekivana vest nije mogla odjednom izbrisati tragove neobuzdana veselja.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Spazi mu (plakate u džepu.) A šta ti je to? SRETA: Koje? JEVREM: To crveno? SRETA: A ovo? Pa to je ono. JEVREM: Koje ono?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ROTKVICE Rotkvice — obrazi im rujem gore — u gomilicama nešto ćućore; pognutih glavica, crveno-sjajne, šapuću rosne baštenske tajne; a lišće njihovo ćuti, čučeći, tek tako, da svežanj bude veći.
juče, kraj potoka, zeleni struk tonuo je u težak muk: zemlja je kroz četvrtasto, šuplje vreteno šiknula u zeleno i u crveno, na stabljici — takva se stvar desila — našlo se po dva, po tri kila, te domaćin (ko da je usnuo ludo) nerazumljivo
Iz večnosti svanjiva, A sadašnjost je hladna, sanjiva. OSVIT Sunce ispruža žalce, Sjajne krake meduze: Crveno ogledalce S kojeg se slivaju suze. Na hladnoj šumskoj stazi Podrhtava ciklama.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ružičastu boju od crvenih ćilimova, trnula je svetlost od sunca, koje zalazeći iza brda, snopovima je obasipalo varoš crveno, žarko, kao krv. Međutim iz varoši sve je više i više nestajao onaj žagor.
osvetljavala sredinu, „teršene“, a okolo po svodovima, po „kurnama“ gde je bio potpun mrak, | gorela su kandila i mrko crveno osvetljavala. Iz čepova šuštala je voda padajući u kamena, mramorna, četvrtasta korita.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
STIDAK Ova biljka ima bijel cvijet, u srijedi malo crven. Srblji pripovijedaju da je ono crveno od prije veće bilo, pa sad svaki dan biva manje: jer već nestaje stida među ljud’ma.
u Dalmaciji, imaju dva jezera, od kojih se veće, koje nigde ne presuši, zove Crljeno jezero (zato što je oko njega crveno kamenje); više ovoga na bregu poznaju se nekakve zidine, za koje se ovde priča da su ostaci od Gavanovih dvorova, pod
(Konoplja koja daje i koja ne daje seme) 180 — Žuto je, — smilj nije; zeleno je, — jed nije; crveno je, — krv nije? (Drenov cvet, granje i plod) 181 — Zvono, a ne zvoni?
(Jela) 192 — Najprije bijelo, pa onda zeleno, a najposlije crveno? (Broć) 193 — Nogama u blatu, a glavom u zlatu? (Klas) 194 — Ozdo perjanica, ozgo brada, a u srijedi turska čalma?
(Tikva na vreži) 204 — U proleće te odmaram, leti te hladim, s jeseni te hranim, a zimi te grejem? (Drvo) 205 — Crveno, maleno, cara od konja skida? (Jagoda) 5 (PRIRODNE POJAVE) 206 — Bijele pčele na zemlji sjele?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ A bogalj ni pet ni devet, nego na njega: „Kurvo ćorava! kako ti znaš, da je hljeb bijel i vino da je crveno, kad ne vidiš? Sad ću te nogom u zadnjicu!“ Uz to siromah poviče: „Udri ga u moj odgovor, ja ću ga platiti.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Daj reči koje imaju telo I u telu srce crveno, Sve one koje će gorko čelo Naći u svetu razbijeno. Daj reči gorde ko mač topola Za naše prazne ruke bola.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Dugo se klati zadihana tutnjavom u grudima. I svog koraka se boji. Crveno oko peći gasne i pleh sitno cvokoće. I mraka i plehanog cvokota se boji. Kolena joj udaraju o daske kreveta.
Prvo kupio plavo jorganče, pa mu se nije dopalo, pa onda čak iz Pešte crveno naručio. — Ćuti. Kamo sreće da se naša gazdarica svake godine po dvaput porađa.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Polunaga Naksis o Izosu sanja U to strasno podne antičkoga leta; I, požudna, jednom, kad se tače granja, U crveno cveće sva šuma procveta. J.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No nomofilaksa spopade neopisiv bes. Lice mu postade plavo-crveno, a oči mu mal’ ne iskočiše iz duplji. „Smešljivi filozof!“, razvika se on. „Budala - ništa drugo!
Zenodotos, sav zaduvan, brisaše znoj sa svoje ćelave glave i gledaše, kao razdražen no iznemogao bik, na crveno ćilimče, prostrto za predavače.
„Jesi li to dobro opazila?“, zapita crnojka. „Kako da nisam! Njegovo lice posta crveno kao ovaj ogrtač ovde“. I ona pokaza rukom na jedan purpurni kraljevski plašt, izložen među poklonima.
“ Pemberton oklevaše, ali kad vide kroz prozor kako Njutnove kočije projuriše ulicom, a crveno uniformisani vratar kovnice i njen plavo odeveni služitelj krenuše u pravcu krčme, on isprazni čašu i pobeže.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Napolju se orio piskavi kikot, kad se ponovo našao pred ogledalom. A tamo, crveno, izgužvano, razbarušeno, zajapureno, začuđeno do panike, gledalo ga nešto razrogačeno i pitalo samo jedno: Šta je?
Zraci sunca koje se rađalo zanesoše mu oči. Potom ugleda celo veliko i crveno sunce, koje se rodi iza brega. Kad uze nov ram da napuni, on oseti kao da ga ušica sekire udari u levu stranu čela;
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tamo kao da se događalo neko strasnobolno krvavo nasilje. Golemo crveno sunce tonulo je u more sporo, jezivo sporo, nekako nepovratno, neopozivo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A bogalj ni pet ni devet nego na njega: — Kurvo ćorava, kako ti znaš da je hljeb bijel i vino da je crveno, kad ne vidiš? Sad ću te nogom u zadnjicu! Uz to siromah poviče: — Udri ga u moj odgovor, ja ću ga platiti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja o tome ne znam. Al' kad pada veče Na crveno sunce i dan k'o dim beo, Kad iz svakog kutka noć crna poteče I pritisne oči, nebo, vidik ceo, Znam da čujem svuda, da
Doći će i sunce, crveno i sveže, I naći će mene prekrštenih ruku Sa svećom nad glavom, dokle mrtve leže Moje crne oči u novom sanduku.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
jelovito je crkva, pri tome su grane što i ozidane strane manastira, listovi na grani listovi su crkvenih knjiga, a crveno cveće, to je crveno vino na pričešću: Visoka jela do neba Puštila grane do zemlje, Na grani listi zeleni, Na liste
pri tome su grane što i ozidane strane manastira, listovi na grani listovi su crkvenih knjiga, a crveno cveće, to je crveno vino na pričešću: Visoka jela do neba Puštila grane do zemlje, Na grani listi zeleni, Na liste cveće crveno.
to je crveno vino na pričešću: Visoka jela do neba Puštila grane do zemlje, Na grani listi zeleni, Na liste cveće crveno. Što su im listi zeleni, To su mi knjige crkvene, Što im je cveće crveno, To mi je sabor u crkvi.
Što su im listi zeleni, To su mi knjige crkvene, Što im je cveće crveno, To mi je sabor u crkvi. Nije, doduše, rečeno da je crveno cveće pričesno vino ili bar pričešće, nego sabor u crkvi.
Nije, doduše, rečeno da je crveno cveće pričesno vino ili bar pričešće, nego sabor u crkvi. Ali sabor u crkvi, a ne pred crkvom, to je sabor pričesnika,
Ali sabor u crkvi, a ne pred crkvom, to je sabor pričesnika, koji očekuju naforu i crveno vino. U poeziji se, uostalom, snagom sinegdohe uvek može pomenuti celina umesto nekoga njoj podređenog dela, što po
varijanta od ove: tamo su sve pojedinosti čistije izvedene, jasnije poređane u analoške parove, pa tako i par crveno cveće – pričešće.
što su granama listovi, veli narodni pesnik u prvom licu, to su meni listovi crkvenih knjiga, i što je za njih crveno cveće, to je za mene sabor u crkvi, pa otuda: „što su im – to su mi“, „što im je – to mi je“.
U gori drvo visoko, Na drvu lisja široki, Po listom cveće crveno, Na cveće pčelke popale. Štono je drvo visoko, To jeste crkva Gračanka, A što su lisja široki, Sve to su knjige
Štono je drvo visoko, To jeste crkva Gračanka, A što su lisja široki, Sve to su knjige popove, A što je cveće crveno, To jeste pričes u crkvi, A što su pčelke popale, Sve to su ljudi u crkvi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ružičastu boju od crvenih ćilimova, trnula je svetlost od sunca koje, zalazeći iza brda, snopovima je obasipalo varoš crveno, žarko, kao krv”.
Krakov, Stanislav - KRILA
Stigli su. Kraj okruglih šatora nosila se sticala jedna za drugim. Laki ranjenici dolažahu sami. Crveno i belo meša se pri svetlosti malenih fenjera. Doktori su bili umorni i ljuti.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Zemlje crveno zarđala, ona što boji prste kao šafran, crvena kao zemlja arhipelaga Los, ili Konakrija, pokrivena je gustim zelenilom.
Dolazimo u selo Kumi. I tu je sve crveno; zidovi kosi, trapezasti; terase koje se krune od sunca i rastvaraju od kiše.
Neki je putopisac rekao da je „Afrika očajanje za slikara“. Samo riđe crveno tlo Afrike, zelenilo šume, plavilo isparenja, topla ugasita bakrenost gologa tela, morali bi nadmašiti bilo kakvo
Ipak sa manje uzbuđenja gledam njegova urođenička sela, njegove čopore majmuna i antilopa, njegove nežne kapoke crveno rascvetane.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Karteč je odneo oboje. Više njega stoji zapečena i jako okorela na suncu crveno masa — to je procyt i krvlju obojen mozak. Duša se grozi, ti hitaš dalje i dalje i prizor biva sve užasniji i gnusniji...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Da ne celujem usne no čelo neveseloj, teklo nam teklo na vale. SUTON Krila li to? Nenadno mahnu na tamu. Ili crveno jato potonu za breg? Breza li to, il’ bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton.
Pojavi. Vatra me gori, o vatra iznutra. Ulazi u me, probija me Do srži, o mračna vatro. Agni, Agni, kao crveno gvožđe. Izlazi, izlazi, pojavi se. Ah! Prevario si me, ti si Saul.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Stidak, sramak (Sava Petr.). Stidak ima beo cvet i u sredini malo crven: Srbi pripovedaju da je ono crveno od pre veće bilo, pa onda svakoga dana biva manje, jer nestaje stida među ljudima (Vuk, Rječn., ѕ. v.).
— Pretpostavlja se da je bojenje u crveno broćem, koji uspeva u našim krajevima, bilo »opšte, i za uskršnja jaja i za bojenje tekstila«, a kao najstariji spomen o
vrača se protiv lišajeva — na taj način što se svaka od desetak slamki kida na više delova dok se govori: »danas crveno, sutra bijelo, a prekosutra kakovo je i bilo« (ZNŽOJS, 43, 1967, 154).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo gdela u njegovo crveno lice sa plavim pjegama i u čuperak kose, uredno očešljane. — Metni fes na glavu, metni! A što ćeš mi pričati, znam sve!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
“), te seme trune po tavanima a vratimljski seljaci nemaju sa čim da zaseju poplavljene njive. Četvrtasto Bogdanovo lice, crveno od umora ili od stida, ili od straha, ili ko zna od čega već sve ne, nadulo se kao da će svaki čas pući, ćela mu se
Te noći se razvedri i steže mraz. Osvanulo je zubato, crveno sunce i sleđeni predeo koji je svetlucao i caklio se u reskom vazduhu.
Imala je okruglo, preterano crveno lice i sitne, žive oči, ali su zato njezine grudi bile divotne a kukovi bogomdani za uživanje. A šta je on drugo tražio?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
staro-hrišćanske bazilike: patos pokriven još gde gde mozaikom, podnožja i ispreturani trupci kamenih stubova od crveno i zeleno išaranog mramora, donji, profilisani delovi obimnih zidova.
To su oni Sunčevi zraci koje je Zemljina atmosfera propustila kroz svoje slojeve, a njena para ih obojadisala crveno. Popnimo se ovim liftom gore u kupolu. Evo vidite, draga prijateljice, ovo je Mesečev pejzaž.
Tim Suncima daje on različite boje: jedno je plavo drugo crveno, treće žuto. Koliko divnih igara boja na jednom tako obasjanom nebeskom telu!
Stanković, Borisav - TAŠANA
vratanca, kapidžik, a ostali zid je prav, pola od cigle a pola od letava, obojenih, posle oslobođenja, narodnom bojom; crveno, plavo, belo. Kroz taj zid od letava vide se nove, po planu podignute kuće Tašaninih sinova.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Julica je tanka kao senka; vuče na glavi grdnu crveno-zlatnu kosu; koža joj bela, i hladna kao u ribe. Kad govori, šapće; usta otvori, lepi zubi zasvetle, nešto je rekla, i
U sobičku hladno. Nata izvuče ispod minderluka kotaricu s drvima, naloži vatru u maloj furunici. Kad je sinulo crveno, kad je zastrujala toplina, Nata oseti samoću, strašnu sa moću.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tako, na primer, naučili smo da svinja grokće, da orangutan ima crveno zadnje lice, da krava teli (jedva si otelio trojku!
Petrović, Rastko - PESME
se zbivaju čudne stvari, kao da se spuštaju sa drugoga sveta: dok me ponova ne obuzme veliki vrtlog strasti, sve žuto, crveno, zeleno pred očima; tamo, gde je nekada bio dugački vidik planina, jedna noga, jedna glava, jedno smejanje bez
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A onda tu su i ruže! Sedefnoj ruži tako se otkri da postoji cveće koje zovu ružama; cveće belo i žuto, ljubičasto i crveno. Sada tek nije mogla da čeka. Zašto da čeka? Dokle?
«, pomisli i kao krilata polete s makovim čahurama u naručju. Nad njom je bilo nebo, pod njom zanjihano polje maka, crveno i beskrajno. Nije se pitala kako to, odjednom, leti; kuda leti.
Konačno ih sasvim nestade. Pred zapanjenim pogledom žene sada je bilo samo prazno nebo i zatalasano crveno polje maka. Od razočarenja, od užasa žena kriknu i probudi se. Niz obraz joj je klizila suza.
Kao zlatna kiša pljuštali su pokloni. Car je blagonaklono klimao glavom. Kao crveno-zeleni plamenovi jurili su carevi doglavnici i bili svuda i u svako vreme.
i male, bele i crne ovce, a hitro, kao da ih ludi vetar goni, letela su salom dva zelena papagaja, prateći jednog crveno-žutog, i ponavljala uglas: — Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! A gde je nestao Car?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Takvi su oni izvrsni opisi u Ženidbi od Zadra Todora u kojima je narodni pesnik pokazao redak smisao za sklad boja: crveno ruho, alatasti konji i riđi brci u jednih junaka; u drugih zeleno ruho, zeleni konji i smeđi brci; u trećih crno ruho,
dukat Cer — planina između Lješnice i Loznice cigli — jedini Crvene st’jene — nalaze se blizu Zadra crvenika vino — crveno vino crljen — crven Crni Đorđe (Karađorđe) — Đorđe Petrović (1752— 1817), vođa prvog ustanka u Srbiji, ubijen po