Obradović, Dositej - BASNE
Malo potom nameri se negde na ubijena orla, koga već crvi jedući među sobom govorahu: „Divno čudo, i sami visokoparni podnebesni orli za crve su na svetu!
” Sad se toprv naš pustinjak opameti kad mu padne na um da i njegovo telo od crvi neće uteći, da nije istina da je bog sve za samoga čoveka stvorio.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
bez groba i popa, u rasutom žitu i lokvama krvi I dok trune jesen i kiša ih kopa na zemlji svetkuju pobednici i crvi. 2. Ko je taj što me strela i kolje i čamov sanduk brzo stesa - Dok pada čađ na snežno polje za 70 kila mesa?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ovo su smrdljive stenice što te napadaju iz mraka. A kad im staneš oči u oči, oni se viju kao crvi!... Mislio sam da je bar Lazar drukčiji!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
je zmijski gmizalo duboko u njegovoj duši kao u nekoj paklenoj senci te se sav osećao jadan i ukaljan, sav od smrdljivih crvi i nekog pacovskog gada. Sve, baš sve što se od onog trenutka desilo.
To su strasti što se oko mene vulaju, viju, gmižu kao pravi pravcati crvi. Ili, možda, nisu strasti nego sve same sante leda.
O nigde života! Pod mojim pokrivačem opružen leži moj leš pun crvi. Osećam sve više kako se tuli java. Osećam užasan san i haos svega i neizmernu dubinu najcrnjeg ponora.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
od nekih životinja ili same životinje, kao na primer: gujin svlak, ježeve bodlje, ljuske jajeta, zečje sirište ili mravi, crvi, bubice.
⁴⁸ Iz istog razloga za plod su opasni i crvi. Trudnica ne sme da dođe ni u dodir s mečkom, jer dete može dobiti belegu na telu ili postati zver, odnosno imati po
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
i mislio kako je život đavolji, ništa — on će, eto, umrijeti jednoga dana, zakopaće ga i ožaliti, poješće ga sveg crvi, a kuršum će i posle njega ostati. Kao nov! Jer, kuršum je stariji od čoveka.
Radičević, Branko - PESME
Ali puno još Srbinja ima Štono Turčin ljuto pritiskao, Pod topuzom kâ crvi se viju, Ni uzdisat jađani ne smiju! Dok ponekom bruka ne dodija, Te poskoči i hvati se gore, Pa se sveti, i
Kostić, Laza - PESME
Na usnama ti plodovi vise pa zar je i tebi zabranjen plod? — Ej! tantalski rode, Fruško tantalico! crvi ga jedu, avetni crvi, a ti? — a ti se smešiš, samo se smešiš. EJ, NESREĆO...
— Ej! tantalski rode, Fruško tantalico! crvi ga jedu, avetni crvi, a ti? — a ti se smešiš, samo se smešiš. EJ, NESREĆO...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Tu je i zbor bogova, došli da se napiju krvi na ljudskoj hekatombi, nad-vuk je srećan i krilati crvi praćakaju se čilo u žitkoj zemlji.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ružičasti sjaj obasja ravnicu i sićušne ljude koji gamižu kao crvi. Iz pozadine dopre neki otegnut glas: „Drži desno-o! Artiljerija, drži desno!
Pandurović, Sima - PESME
Ona, bez sumnje, leži ovde smerno S nadama mojim obojenim smrću, I ne zna da je pohodim još verno; A žuti crvi oko nje se zgrću, I piju oči, moje oči sjajne, I troše telo, iluziju snóva, I snove moje raskidaju bajne, K’o
Da, misli, želja, snova neznan kraj Hoće li biti u grobu il’ van? Gde crvi mile, il’ gde cveta maj? Jer sve je, ipak, samo šaren san!
I nakon svega, posle borbe svojske, Crvi se sada o lešine bore. Po pustoj zemlji kud su prošle vojske Napuštena sela u daljini gore...
Surovo smo svoje sahranili snove U sanduke tvrde, u duboke rake Zaborava večnog, gde se crvi tove, Zaborava duše i nežnosti svake.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
„Ako ti te drage Jelene iz zlatnih nita ne iznitiš, iz srebrena brda ne izbrdiš, — krvi ćeš rakati, mozgom ćeš kijati, crvi će te točiti, a mravi će te sklopčiti!“ Oj ti, vilo Zagorko, posestrimo moja!
A kamo ta sjekira? U kovača za pasom! A kamo taj kovač? Zavuko se u mijeh! A kamo taj mijeh? Rastočili crvi! A kamo ti crvi? Pozobala koka! A kamo ta koka? Snijela je jaje! A kamo to jaje? Izjela su djeca! 3.
U kovača za pasom! A kamo taj kovač? Zavuko se u mijeh! A kamo taj mijeh? Rastočili crvi! A kamo ti crvi? Pozobala koka! A kamo ta koka? Snijela je jaje! A kamo to jaje? Izjela su djeca! 3.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Devojka sedne, ala joj metne glavu na krilo i počne da je poište, kad tamo, ali glava puna crvi, pa smrdi kao buba. „Smrdi li moja glava? devojko!” zapita je ala; a ona odgovori: „Ne smrdi, majko!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Duša moja znam da nije za nji[h], to mi je dosta znati; a za telo, ta ga crvi izeli, ta ribe, meni je to svejedno.” P[relat]: „Kakav si čovek! Dakle, ti sve ovo za šalu držiš?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đule, samo jedno treba vama, slepci, pa da nađete zaklon, da se zarijete dublje nego taj brest, crvi i vatra pojeli mu utrobu, što se svi ne zbijete u brest, pa da barut na vas ne troše i potpale vas.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To su bile morske zvezde, račići, školjke, ostrige i crvi. Ti organizmi su onda još smatrani za rudimentalne, no ja sam, secirajući ih, našao u njima iste one organe kao i kod
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ne, nego za sebe samog! I veliki suncokreti okrenuti su ovamo, biće tako fino; puno je vode i zmija i skorpija i crvi, i tri raspala leša tvoje dece koju si mučio.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oni spavaju prosti, bez ukrasa, I njine grudi gusti crvi plave; I dok se gube iz svog lepog stasa, Humke im rastu u cvetove slave.
Nestaće tada sveg što moje beše: Pokreta, lica, i kose, i krvi; Uzeće ruke, usta što se smeše Zemlja i vlaga i gomila crvi.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
A onda sam crvi put mogao da izaberem predmete koji su mi se dopadali i nisam više morao da se gnjavim sa slobodnim crtanjem.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Dok je izjeda, on se po njoj kreće. Ali ne pitajte crva kako jabuka izgleda! Svi smo mi u maternjem jeziku – crvi u jabuci.
Mi smo – da ponovimo sliku – crvi u toj velikoj jabuci. Ali nisu to isto i pesnici, jer oni posredno ili neposredno aktiviraju jezičku memoriju.
Miljković, Branko - PESME
Pred kapijom sam koju crvi glođu za zlatno groblje gde se sahranjuju ruže. IV Ne, više nije važno šta ću reći. Već beše sve to nekad ko zna kad u
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Da nije ovoga smrada, ovih muva, ovih crvi, ove krvi, mislio bi umorna družina spava. Čekaj da ih prebrojimo koliko ih ima: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 47...
Bojić, Milutin - PESME
Dalje prošli dani! Snage! Smrt u mome srcu groblja zače! Smrad, pepeo, kosti, crvi lešom zbrani! Trava iz mog tela! Novi život niče? Vri život u grobu, nad njim kriče vrani.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Njome se leči zubobolja (GZM, 2, 1890, 315; 6, 1894, 800; ZNŽOJS, 5, 95; SEZ, 19, 222); »isteruju crvi iz zuba« (Karadžić, 3, 1901, 167, Aleksinac); ‹njome se leči› i okobolja (GZM, 3, 1890, 315); bolesne sise kod porodilje
«, SEZ, 19, 199), o Svetom Trifunu, 1. II (žene ne rade ništa iglom, »da crvi ne bi jeli k.«, SEZ, 14, 26), na Čisti ponedeonik (da vrane ne bi jele k.
muke (kako joj je teško u zemlji, kako joj crvi podgrizaju korenje, kako se muči u vodenici između dva teška kamena, pa onda u peći, i najzad u ustima kada je žvaću),
Koga boli zub, treba da se nakadi na osušenom lišću s. p. (»da bi poispadali crvi iz zuba«, ib.). SMILjE Sandruhrkraut (helіchryѕum arenarіum). Smilje, smilj, cmilje. Kod Srba s.
vrh saviju k zemlji, pritisnu ga kamenom i govore: »Ja te evo reštim (zatvaram) i neću te pustiti dok ne ispadnu svi crvi iz rane toga i toga marvinčeta« (LMS, 139, 88). Kuvano lišće lek je od zaušaka (SEZ, 16, 432).
, 58). Na svetog Trifuna Orezača, (1. II) ne rade žene ništa iglom, »da ne bi crvi jeli š.« (ib., 26). Kad na Božić pada kiša, rodiće š. (SEZ, 19, 82).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kao da nam dovikuje odozdo iza debelih zidova i zamandaljenih vrata: ja vas ne primećujem, crvi! vaše kazne su smešne i moj duh moćno lebdi nad vašim sitničavim zakonima. Gordi se taj momak, eto to on radi.
gnezdima rasprsla jaja i iz ljuski se promolile ružičaste glavice ptića s otvorenim halapljivim kljunićima, jedino možda crvi nisu radosni ili su to bili kratko dok su se sunčali na mlakom jutarnjem suncu pre nego što su nestali u klizavim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
na đubre ono čime se „eto, neki siromašak mogao sit nakoristiti, ali, šta ćeš, požderali moljci, rascrvotočili crvi”. Govorilo se da sve gazdačke kuće imaju po tim ormarima i skrovišta za ljude, s vezama i prema tavanu ili podrumu.
Petrović, Rastko - PESME
za krvi; Pod katarkom oborenom zdruzganih creva izdisasmo tad prvi A već se za nas rađalo i rađalo mirijadama novih crvi. Pariz, 1922.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA Što da ne? Kako da ne? Zašto da ne? Zar ja ne znam šta me čeka, što mi je pisano? Da umrem! Toj! Zemlja, crvi da me jedev! Toj! Što da se ne ubijem? (Potegne jataganom.) U to rupi Arsa, s policajom i dva-tri pandura.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
KOLO SREĆE A u čemu se, o čoveče, znaš s čim ponositi i visokoumiti, kade su ti crvi telu gosti? Rođak si zemlji i sadrug bliži prahu, a na mertigu ovde stojiš u tvome stasu; to te snahodi što se ne stoji
« PAHORSKI BOG SE SRDI Zlo je nerodna zemlja, a gore jošte kad gotov rod satre rđa, te izčami ili crvi pojedu. A kako ne bi kome o tom velika tuga bila sve leto o čemu radeći i videći već gotovo da veselo zbere i doma za
I povratiti ću za one godine što su vam od pređe bili pojeli crvi i gusenice, mol i svaka erđa, — moja velika sila, što sam bio na vas poslao.