Jakšić, Đura - PROZA
još nerazvijenu ružu, a videla sam onoga koji umire gde na grudi što izdišu poslednjom snagom pritiskuje od raskinutog cveta uveo list... Otkako ga pustiše u slobodu, bio je jednako slab i bled, ali ga nije ništa bolelo.
Lep je to mesec, taj maj!... I groblje je u njemu lepše: na svakom grobu cveta po jedna ruža, a bosiljak svojim tužnim mirisom miriše.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ŠLEMOVI 1. Ozbiljni Englezi, s licem u kaljuzi, s nosem kraj cveta čiji miris nesta! Kraj Degendorfa sahranjeni Rusi, Nemci zakopani na nepoznata mesta!
Semenka čega? Semenka mrazovca, semenka čička, semenka vodoplava! Semenka one kamenike, koja cveta iz nepobedivog zida, na severcu, koja se, možda i ljubičasta, plavi u sivom bedemu, čija senka pada na Grad i na
Ili nešto što se ukazuje iza usijane ivice oblaka? Je li to nešto što gori? Nešto što cveta? Da l se to cveće bere mašicama? Il je to neka vetrina, koja vezuje i razvezuje đavolje repove?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Prostodušna, iskrena, verna i odana. Ona je volela Stanka onom velikom i svetom ljubavlju koja, čak i posle groba, cveta u cvetku i zapaja vasionu svojim miomirom... Što više grdiše Stanka u kući njenoj, ona ga je sve više volela.
Dučić, Jovan - PESME
Svejedno ljubiš li drugog ili mene: Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta. Ljubav bi ti moja bila zatočenje, U tvom bezgraničnom, granica i meta; Takva, večna ženo, kroz život i mrenje U
je plašt sunčani možda tkivo laži; Laž s tih usta kaza reč najdublju njene Strašne misterije; no dok udar traži, Sve cveta pod njenom nogom kuda krene.
A kada je, prvi put obučena u belu svilu, sa dva mirtina cveta u ruci, otpočinula pod srebrnim mramorom, nad kojim je mrki čempres šumio dugim crnim šumom, — Ona zaželi da čuje
I dok ja stražarim noću pred njenim šatorom, umirući od požude, ona spava držeći među prstima dva srebrna cveta jasmina. SVETAC Noćnim putem, belim i prašljivim, vraćao se svetac iz grada u planinu gde je bila njegova koleba.
Beše tada slavna a sad si i sveta, Pevaj sva krvava kroz njive i luge. Naša zvezda slave sad i dalje cveta: Pre svačiji sužnji neg ičije sluge.
Afrika
S vremena na vreme proplovi između njih pokoji snežno beli list. Jedan mornar mi kaže da je to od cveća koje cveta na obalama, četrdeset do pedeset kilometara odavde. Galebi sve tamnije boje. Čitam istoriju Afrike, u toku svih doba.
Stazama se opojno širi miris jasmina, što je ovde miris beloga cveta kafe. Dok jedni rasadnici kafe već zru, drugi tek cvetaju.
Kolibri, ptice blještavo zelene i crvene, sitne kao insekti, lete sa cveta na cvet. Posle ovako poznog ručka treba produžiti dalji put pirogom niz brzak.
Nije bilo nijednog cveta oko nas koji bi mogao mirisati kao ciklama, ali veče nad savanama bilo je natopljeno ipak njenim opojnim mirisom.
Okolo, u daljim dvorištima, senke divnih oblika neprestano promiču. Toplo je i sa savane dolazi miris ciklame, koja cveta u šumama u Evropi, i miris šipra koji prodaju na pariskim bulevarima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kumrija je štalara. Sad je našao bulku sred žita, žito se talasa, vetrić ćarlija, bagrem mu cveta. Milo mu je da živi, od jutra do mraka. Ponela ga je neka oluja, diše, kao posle nekog strašnog zaguša.
Je li se Sirk-bara, u hrišćanskoj zemlji, pretvorila u neki predeo bajni, u kom cveće cveta i čele zuje, bulke crvene i tikva žuta zri? Kad ratovi prođoše, ponudiše im da budu paori.
Teodosije - ŽITIJA
posmatrajući krinove u polju, koji i Solomonovu slavu, po rečima Gospoda Boga mojega Isusa Hrista u jevanđelju, krasotom cveta nadmašuju. Ovako živeći, nekako nemilostiv, nezgodan i nepoštedan neprijatelj bejaše svojemu telu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Da bi kupanje imalo magijsku lekovitu moć potrebno je nabrati po tri žuta cveta iz devet bašta, zatim malo bosiljka, zdravca i selvina, pa sve to staviti u bakrač u kojem se dete kupa.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za zemlju, za slovo ljubve, poeziju ljubavnu njenu, za madrigale vodenog cveta, za svadbenu pesmu belog granja, za julskog neba zbirke soneta, za pesnika koji voli i sanja, za kosa, za slavuja, za
alfa i omega, između Zapada i Orijenta, kojima se čini i u Vizantu da nešto trune, i u Mlecima da nešto cveta; za one kojima i levi i desni protivnik bude, za ljude koji nikom nisu pravi, jer jasno vide i vlastelina, a i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
psovkom ili dodirom, među te ljudoždere što ne prestaju da žvaću: ona, miš mamin, maca rođena, izrasla poput čudnog cveta iz zajedničkih kuhinja, zajedničkih stanova, prolaznih soba, bede i pozajmljenog ulja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ona je gotovo sasvim napuštena i što ima pokušaja to su bez književne vrednosti. Ali lirska poezija cveta, i ima predstavnika od vrednosti.
Radičević, Branko - PESME
A odavde sve još ubavije: Kako samo dolina se vije, Kako gora podigla se gusta, A po gori sve ta lipa pusta, Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju, Uz kosove braća podvikuju: „Ao danče, ala
Poznam da sam kod matice naše, Ustavim se, ko tu kliktat neće? Kud poglediš, svuda krasno cveće, Cveta, miri, svu livadu kiti, Kako mora još iznutra biti! Valjda med se po zemljici lije, Jer košnica ne mož' ga da skrije.
“ veće ga obode, Već kâ munja put gorice ode, Već zamače još se vidi malo — No sad ga je već sasvim nestalo. Tužna Cveta u dvor pohitala, U potaji suze liti stala — Bog bi dao te sa većih jada Nigde nikad ne suzila mlada.
Kakve mane — kud si zamislio? Ta što god je na svetu divote, Sve to Cveta za sebeka ote. Oh uzmi je, nećeš se kajati, Ona će ti danke da pozlati.
Domisli se, obrte inako, I naredi lažne glasonoše, Te na dušu svoju potegoše: E njen Gojko na ograšju pade, Al' se Cveta prevarit ne dade: „E pa dobro, dad' njegovu glavu, Da je vidim mrtvu i krvavu, I celivam mesto dragog svoga, Kad
“ Tako Cveta, pa lice odvrati, Svojih misli jađanih se lati, Od obraza suze joj udriše — Radivoja jadi pokosiše, Od jada mu
Hej čaušu, ovamo i k meni! Ma ko s' ovo, pobratime, ženi? „Ta Zmajević, da li ne znaš Gojka?“ A mlada mu — „Cveta je devojka, Mila ćerka — no pij, što si stao — De još jednom — pa s Bogom ostao!
Rodi Cveta sinke jednolike, Četir sina, očine prilike, Još očinog srca i desnice, Ta desnice pa još i srećice. Zatim Cveta
Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka behu lepotice. I tako sam pesmu dovršio, Pa te molim, pobratime mio, Oprosti mi što
Ti ne beše onaj raste silni Koga bura s ukom dole ruši, Veće cvetak skrovan i umilni Koji cveta, vene, pa s' osuši. Brate dragi, cvete mojoj duši, Malo cveta, klonu, pa s' osuši!
Brate dragi, cvete mojoj duši, Malo cveta, klonu, pa s' osuši! U knjigu te meto žitka svoga, Žitka svoga, brate, mlađanoga; Čitam knjigu, pa se onde smijem Di
Bez imena pa tada utiče, Dokle glasak vrule ječi, pa umire, Ljubičica dokle, dokle ruža niče, Dokle ona niče, cveta, pa unjiva, Dok se jasno sunce u zapad sakriva! O sunce onde u zapadu jasno, Ala sjaješ amo meni krasno!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A još više ću da ga hvalim i slavim, ako mi se opet vratiš i celivaš me... Ah, moje cveće tako lepo cveta, jer ga suzama zalivam; tice mi tako slatko i tužno poju, jer ih leblebijom hranim, što sam za tebe čuvala...
Sramota je! — — — — — — — — — — — — — — — — — U NOĆI Na njivi je sedela Cveta i očekivala muža, Jovana, da dovede vodu, te da natope duvan, što su još prošle nedelje zasadili, a nikako do sad
i njihovo dozivanje, ali je sve to, opet, na mahove, raznosio još topao vetrić, koji je pirkao preko ove ravnice. Cveta beše mrtva umorna, ali se silom savlađivaše da ne zaspi.
Nesreća, kažem ti!... — Istina, istina! — odgovaraše onaj drugi. — Bože, opet on?! — Trže se Cveta preplašeno, kad ču onaj drugi, više ženski no muški glas.
— ’Bro veče! Radite li? — upita on tiho i nekako plašljivo. Cveta na pozdrav ništa ne odgovori. Tobože, zaneta poslom, Nije čula.
— Na mesečini, zagrljeni, daleko, daleko!... — nesvesno otpoče Cveta da šapuće glasno, nihajući se napred i stiskajući prsa. — Na mesečini... Jaoh!
s visokim topolama i gustim vrbama, sve se pokrenulo, kao dahnulo, i učas se osetio onaj tih i kô balsam noćni miomir. Cveta se krstila, drhtala, slušala u daljini kako žubori reka, šuštanje lišća, konje kako sputani pasu, udarce motike...
usred ove blještave sjajnosti i noći, jedan jasan i tužan glas uzdiže se, zatrepta i razastre se na sve strane. Cveta je već znala, i obamre. — U-u-uh! — strese se ona i poklopi se ničke na zemlju. ... „Hej Stojane! Čuj, Stojan peva!
— Oh dosta, dosta! ... — Kao i sebi i njemu poče besvesno šaputati Cveta, onako poklopljena, zgurena, stiskajući prsa i gušeći se od suza i navrelih osećaja.
! Ču se gde zapeva on. — Žalba! ... — dahnu silno Cveta. I slomljena, pobeđena diže glavu, zinu put Stojana otkud dolažaše njegov glas, te kao da htede da i poslednji akord
Kostić, Laza - PESME
Oj, ta pun sam svega troga pored ovog cveta moga, oh, ta ti si, ti si, mila, ti si mi taj cvetak bila. I setim se božjeg slova nebeskoga blagoslova, da pokažem
vekova davnih, vekova davnih, časova slavnih, šareni leptir kad si još bila, po lepom vrtu srpske celine poletajući s cveta na cvet?
— Sva se plemena stekoše sveta, te ti u nakit umetne kose umenja svoga sklopove nose, ko čele s cveta: Talije blage hvalisav sine, što mu pod rukom i kamen zbori, što šarnu rumen otima zori, da likom sine; Pa
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Mužu je sunce ona, doma zvezda, a dečici Majka, S njome rajska sreća, s njom zadovoljstvo cveta. PREDGOVOR Onom koji je s nemačkom literaturom malo više poznat, pašće može biti na pamet da je ovakovo što i u
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Neka naša ljubav raste i cveta, večito ista, bezbrojna leta!“ A deda Triša zakletve sluša i samo gunđa: „Eto, pod mojim krovom, u mlinu ovom
Pođe i deda, zapet ko puška, hoće da vidi cveta li kruška. Plavi se nebo ko šator sveden, odjuri zima na sever leden, a navrh gore, u sami mrak, sinu još jednom
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
silovanje, trpi, drhće na tankoj stabljici od upornoga rada što je u njemu; od toga drhću i zeleni listovi iznad cveta. Zatim pčela izleće, izgleda zanesena, luda, juri pravo napred na novi bokor bilja, u novi cvet.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
PESMA Šaren leptir širi krila Kroz proletnji svet, Pa ih svija zadovoljno Sa cveta na cvet. Kad pomamni orkan duše I pomrači dan — U bokoru rujnih ruža On počiva san.
A kad sunce s nova sijne, Zamiriše svet, On spokojno opet leti Sa cveta na cvet. NA STENI Zevsova plamena strela na stenu udari dole, I stena na dvoje puče...
Zar je zima strašna tako, Te razvijaš krila jako? — Za poljima, za gorama, Jarko sunce sija nama. Rosno tamo cveta cveće, Ne odlazi premaleće. Tamo, gde se lasta sprema, Nema zime, mraza nema.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i ruži sam po unutrašnjim prostorima koji se lako obrnu ka spolja tu se i mnoga potroši snaga potrebna cvetu da cveta i suncu da greje i ljubavi što se prenosi skokom.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
8. Tri su cveta u gori cvetala, Do dva sjajna, treći potavnio. Što cvetaše do dva sjajna cveta, Ono jesu dva brata rođena; Što
8. Tri su cveta u gori cvetala, Do dva sjajna, treći potavnio. Što cvetaše do dva sjajna cveta, Ono jesu dva brata rođena; Što međ’ njima treći potavnio, Ono jeste seja međ’ braćama, Potavnila od mlogi svatova
- trgovac; ulica u Sarajevu gde su nekad bile trgovačke radnje bear, behar cvet(ovi) na voćkama; latice od takvog cveta bedevija - kobila arapske pasmine bećar - momak, neženja; veseljak, lola biljur - kristal Božo = Božić Božole =
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vijaj oblake proletne, rumene, pitaj ih za raj. Ne treba nam žena kad cveta, ni kad vene. Ne bacamo decu u zvezdan beskraj. Za naša srca ništa nije dosta. Za naša srca ništa ne osta.
Da živi groblje! Jedino lepo, čisto i verno. Da živi kamen i ruševine! Prokleto što cveta u visine. Mi smo za smrt! TRAG Želim: da posle snova ne ostane trag moj na tvom telu.
Često zazvoni u noći, mirisno i meko. Često je kao sunčana morska stena, na kojoj sja jedini kamen koji cveta: mir. Smrt moja zavisi od pevanja tica, a nemam ja doma, ni imena.
Pa i na tebi nije više svila, sa ljudima radiš ceo dan, za ljubav ne čekaš da cveta jorgovan, ne gledaš sa tornja za mnom.
Lako, kao tica, koja kratko živi. Naš viti korak ne vezuje brak, ni nevini zanos zagrljaja prvih. Nego osmeh lak, što cveta u mrak, ni usnicama sa dve‑tri kapi krvi. Ruke nam ne drhte, od stara prstenja, nego od žudi, straha i sažaljenja!
Ah, nije taj strah samo naš uzdah, kad vidimo šumu, kako lako cveta. Nego je to plah, isprekidan dah, kojim bi nekud dalje, sa ovog sveta. U Slobodu, kud, nad nama, grane jezde.
Prvi akt lova je završen. Posle, tiho, laganim motorom vučemo mrežu po dnu mora, koje ove godine jako „cveta“. To znači da je mnogo mulja i da nam se mreža sad provlači kroz morske trave i gmizavi život morskog dna.
Ti pužići se nabadaju na igle, pa liče na crve, a zalivaju se nekim divnim, žutim vinom, koje cveta nasred stola, i miriše.
I videti da od cveta do cveta i videti da od žene do žene i videti da od bajke do bajke i videti da od dana do dana uzalud smo išli.
I videti da od cveta do cveta i videti da od žene do žene i videti da od bajke do bajke i videti da od dana do dana uzalud smo išli.
Daleko, negde, oko sveta, gde sneg i led i nebo cveta sve će se sliti, i od svega biti: Mir, mir, mir... 1920. ŽIVOT Sve to ne zavisi od mene.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A kada žega dnevna minu I pade veo noći crne — Bubica s cveta prne — I kao bleda varnica sinu. HRISTOS NA PUTU Obilazeći gradove i sela Na rabotu je pošo svoga dela.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
IZVOR Na raskršću kiše i vetra, Gde zukva buja i ljutić cveta, Zemlja je zinula, ali joj onda Usta ispuni bistra voda.
Rakić, Milan - PESME
glavu svoju ponosito, I kao mujezin s tankog minareta, dok poda mnom šušti nepregledno žito, I na mesečini plavi kukolj cveta, Uzviknuću gromko kroz predele neme, Da obuzme svakog nevernika strava: ''Jest, samo je ona lepotica prava, A ja
O, umreti tako: bez piska, bez sveta, Bez dosadne, glupe komedije smrti, Nečujno, ko miris uvenulog cveta, I život i dugo očajanje strti, Kao jednim mahom, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem septembarske noći!
svako veče, kada svet se smiri, U mojoj duši zatreperi seta, I tiho raste, razvija se, širi Ko crni cvet što samo noću cveta.
Tajac. Ćuti polje ravno Gde nekad pade za četama četa... — Iz mnoge krvi izniknuo davno, Crven i plav, Kosovom božur cveta... SIMONIDA (Freska u Gračanici) Iskopaše ti oči, lepa sliko!
Pandurović, Sima - PESME
prošlost je ono što nam uvek stvara Iluziju sreće i vidljivost jada, Što je uvek draga, kao majka stara, I kad cveće cveta, i kad lišće pada.
A krunica svakog mladog, novog cveta, Seća me na pale krune starog doba, I prolećna raskoš na taštinu sveta, I mirisi maja na zadah od groba.
I kao uzdah, tuga ovog sveta Šumeće zrakom nemirno i spretno Vest smrti naše s bagremova cveta, Kroz polja, prostor i podneblje cvetno.
Da, misli, želja, snova neznan kraj Hoće li biti u grobu il’ van? Gde crvi mile, il’ gde cveta maj? Jer sve je, ipak, samo šaren san!
grobove svoje, Humke prvih snova, radosti i jâda, Kolevku detinjstva, mesta draga, sveta Gde i sada, možda, u samoći cveta Uspomena starih koji bledi cvet.
U proleće svih nada, sviju snova, U proleće kad cveta prvo cveće, Gled’o sam da se jedan oblak kreće Uvek nad vrtom mladosti i snóva.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Drugoj polovini) 408 — Šta je hladno, a žeže? (Kopriva) 409 — Šta na ovom svetu cveta, a na onom rodi? (Krompir) 410 — Šta prođe kroz slamku a ne šušnu?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pod seniju krila njegovi[h] cveta učenije, pravda i opšta ljubov triumfira i pobednuju pesan poje; razum, slovesnost i mudrost carstvuju.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Od nje se više odvojiti neću. Čim zavesu maknem: već na mene sleću Dimljive latice cveta koga nema. Evo bežim kroz nju, iz nje, ali sporo. Manje mi se noge kao u kornjače.
Ćosić, Dobrica - KORENI
tušti se modrinom kukuruz ka o mlad topoljak; to i nije kukuruz; to je divlja barska perunika u sušnim godinama, kad ne cveta. U vinogradima, čokoće se ne vrâni grozdovima; to i nije čokoće; to su škrbavi panjići posečenih glogova.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kad, gle vraga! Princ ni da pogleda konja. Samo zamagljenih očiju zuri u daljinu, a na licu mu cveta tuga. Šta sada? Kako da od princa odagnaju dosadu? Kako da ga izleče od njegove strašne tuge? Većali dvorski mudraci.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A odavde sve još ubavije Kako samo dolina se vije! Kako gora podigla se gusta! A po gori sva ta lipa pusta! Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju; Uz kosove braća podvikuju: „Ao, danče, ala si
ili mene nema, Ili tebe - nas oboje nema; Ljubim li te... ili nema sveta, Nema sunca, ni rose, ni cveta, Već sve tmina što je pak'o mesi, A po tmini vitlaju se besi, A međ' njima prabesina spava Moju ljubav u snu izmišljava!
A jedan cvetić što ga Najlepši rodi maj, Čuo je što sam krio Najtajnij' uzdisaj. Miris se toga cveta S uzdahom zamrsi, I cvetak porumene, Pade mi na prsi.
Srpska momo, sele moja mila, Ti mi nesi groba ni vidila, Ta ni groba, ni na grobu cveta Tuđa noga po njemu se šeta. Srpski doli, puni rajska čara, Srpske gore, željo moja stara, I potoci što žubore
njih nema više leta Nad oblakom mraka gusta; Bez njih bi se malaksalo, Bez njih bi se brzo palo, Svet bi bio grob bez cveta, Život prazan, - mladost pusta!
o, umreti tako! bez piske, bez sveta, Bez dosadne, glupe komedije smrti, Nečujno k'o miris uvenulog cveta; I život i dugo očajanje strti, Kao jednim dahom, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem septembarske noći!
Pustimo ljubav slobodno nek' cveta. „Koleginice! ljupka, mlada ženo! Zašto kopniš tako u odaji sama? Iziđi da vidiš draž aprilske noći!
Nemadoh snage da uskinem cveta, I sagoh glavu nad njegovim strukom, A kao vapaj podzemnoga sveta Zajeca vetar pomamnim fijukom...
To je tvoja nadmoć nad kalugom greha, Ta snažna lepota netaknutog cveta. Devičanstvo večno, o duboka tugo! O pobedna silo, čista jalovosti!
Vera u uspeh, uspeh je pola. Slobode prsten ko na ruci nosi, Taj već je jači nego sila hola, I cerov list mu već cveta u kosi, Verujte prvo, i stisnite pesti, Pa onda tresti, tresti!
“ V. Rajić ZAVRŠNA PESMA CLXIX PESNIK I PESMA Ne kopkaj silom perom po srcu! Nema li cveta, nije mu vreme Hrani zametak brižno u grud'ma K'o dobra zemlja pšenično seme.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
to podešava promene koje se dešavaju u živoj prirodi u određenom, rekao bih smišljenom, pravcu da se iz njih razvija i cveta snažno stablo organskog života na Zemlji? Žan de Lamark, moj veliki predhodnik bavio se tim pitanjem pola veka.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
To novo, to milo sunce, taj cilj, To je Boba. Opija me pomisao da će me dok sam živ grejati, zanosi me već Miris cveta koji ću negovati, drhti mi duša od želje da je vidim veliku...
mahati lično baš Jaćimu Medenici svojim punačkim i rumenim čehoslovačkim rukama, u kojima neke nošahu kite lipovoga cveta, a neke opet polutke od limunova, predostrožno pripremljene za usisavanja protivu opasne julske sunčanice.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Odmani rukom i zatvori oko, Crvljivo doba neka naglo tiska Spomene, slavu, u blato duboko, Gde porok cveta i razvratnost niska. Za lice tvoje ogledala nije. Živi međ ljudma u muzici bluda. Živi! I nek ti vlaga srce pije.
Volim oblak, cveće, kad cveta i vene, Al' nikako ljude što ropću i pište: Što drugoga boli, ne boli i mene; Mene tuđi jadi nimalo ne tište.
Obišli smo mesta svetovna i sveta, Razvaline slave, izvore jauka I domove, kamo strah jedino cveta; S buktinjom slobode prognasmo bauka.
Tvoje gladne oči, moja divna zoro, Hrani ljubav majke: “Neka žive deca.” Ulaziš u sobu. Suze te već guše. A dva naša cveta iz četiri rata U tvome su krilu, obraze ti suše: “Mama zašto plačeš? Je l' pisao tata?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U sviknuće našli su se pred gospodarevim dvorištem. Župan prikupljao je težake da s njima pođe u polje. Cveta priđe k njemu: —Uzmi i nas dvoje! —Ne treba! Ima nas dosta. —Nismo, valaj, na odmet. Dede, primi nas! —Što tražite?
U suton su Marku dali da nosi u vreći nešto preostalih maslina što gonjač ne mogaše da naprti. Cveta uze torbu i pođoše. S večera ih gospodar nastani u kućici na kraju dvorišta.
Još trojicu težaka iz jedne kuće, dvoje muških i jedno žensko, udomio je gospodar s njima. Cveta se začas ogleda po kućici i iziđe da kupi u varoši kukuruznog brašna.
— opazi neko iz druš tva —Mutno je i nečisto, prosti bože, ružno ga je i gledati! — odgovori Cveta. —A masline zdrave kao dukat. Biće da je pri dnu. Po večeri skupa sedećke molili su se bogu.
Tako je prošlo nekoliko dana — jedan lepši od drugoga. Bilo je umora i smeha, uzdisanja i pevanja. Cveta se veselila: „Ako ovako potraje, biće zarade!” — i već je u glavi sricala koliko će novaca doneti bolesnom čoveku.
Mali Marko živo se umorio. Nije bio vičan takvoj radnji. I Cveta se prelamala iznoseći vodu. Kad su izašli iz konobe, još je dan bio mutan, ali nije padalo.
— Ni danas nema zarade! — reče s praga tužno Cveta sinu Marku i uljeze u kuću. Pri najžešćoj vatri nisu mogli da se osuše. Iz odela se pušilo kao iz kotla.
Vazduh je očišćen i prozračan. Vedrina neba i mora lepo se u njima odrazuje. Uputiše se u polje. Cveta se nadala da će taj dan raditi i tako unapred do njihova povratka.
Jedva dočekaše dan. Marko se nije digao, nego ostade ležeći na vlažnoj slami. Ujutru u dvorištu desio se župan. Cveta mu priđe: —Sina mi noćas zabolilo, — javi umilno. —Pa šta ću mu ja? — odvrati župan. —Ništa!
— Dajte malo suhih drva! —Zar ste sve izgoreli? Ča radite od njih? —Ima, ima još, — požuri Cveta, — no mokra su. — Osušite ih... Vidiću ja. Uljegoše u kućicu. Ogleda se i opazi uza zid naručaj naslaganih drva.
—Da—nu... Bog ti dao! — željno ga uhvati za reč. Oko desete došao je lekar sa županom. Cveta ga uvede u kućicu. Lekar pregleda bolesnika i zabeleži mu na hartiji lek. Marko je jedva izgovarao i malo se poplašio.
Marko je jedva izgovarao i malo se poplašio. Nije bio vičan tim poslovima. Pre nego će izići Cveta upita: —Što ću mu predati za ručak? —Razumi se, juhe i dobra crna vina... —E, da ga je! — opazi župan. .
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pri tome se previđa da se iza slikã kupole u hramu, krunice perunikina cveta i nebeske kupole, slikã koje se međusobno upoređuju i metaforički ukrštaju na zaista sugestivan način, da se iza svega
Boja i oblik perunikina cveta i krunice po sličnosti se ukrštaju sa kupolom neba i hrama, ali ispod toga povezivanja u Popinoj pesmi postoji i veza
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako, na primer, u pripoveci U noći Cveta voli Stojana, ali roditelji žene Stojana drugom i Cvetu udaju za Jovana; u Pokojnikovoj ženi Anica voli Itu, ali je
Dok, recimo, Stojan, tugujući za Cvetom, peva svojim mekim, napola ženskim glasom, dotle se Cveta, opijena njegovom pesmom, od bola, grča uvija na njivi, među redovima zasađenog duvana, i od prejakih osećanja samu sebe
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
K tebi se žure, šireći ruke, Gdegod te vide dečica mala. Voli te kuca, voli te cica, Vole te pčele, znalice cveta; Za tobom trče pilići mali, Kanarica ti na rame sleta.
“ Tišina zastrepi, Oko nam zaslepi I razli se seta Kao miris tužna cveta S nekog lepšeg sveta. I ja slušah jako, Pa sve tiše, tiše I na brzo, braćo, Ja ga ne čuh više, Ja ga ne čuh više.
madžarat, madžarsko vino. mirta, mirča, zimzeleno drvo beloga cveta; venac od mirte i danas krasi nevestu pri venčanju.
Miljković, Branko - PESME
LAZA KOSTIĆ Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor. Da li ćemo je naći u povratku noći u povratku cveta u povratku sna i gora na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu nemoći od naše žeđi i mrtvog anđela gde se skamenila
O neima puta kojim bi do mene mogli doći Ko proleće koje zaboravi da cveta sad ležim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najveća moja noći!
od svega malo pepela u rukama za buđenje mi osta kad ugasi krv moja ime što ga rekoh mukama. Krv moja ima ime jednog cveta; da uzberem to ime u sleđenoj krvi hoću za nju što kroz moje užase mirno šeta, kad zveri beže zle u naše reči noću.
i zvezdana, tamo, tvoj cvet mi srce slaže, kroz krv šeta, ako ga uberem ostavlja me samog, ako ga napustim za leđima mi cveta. 1957.
Gle mesec bliski iznad rujnog cveta Dobi oblik srpa: lepota je smrt Gde vrlina otkri mogućnost uzleta. Nepomičan si, zato te ne mogu stići; Tako blizu
To pelud Nekorisnog pada na nevinost belu Cveta treznog čije ime posta nada. O anđele blagi uprkos svojoj moći, Il upravo zbog nje, vatro sa svojom noći, Kako se zbi
Nevažno Sprema u svemu viđenom poraze Oku i uhu dok sazvežđa silaze Kroz levak cveta u zemlju, prestrogo Štivo korenju. Tu sam iznemogo. I višak vatre posta sunce zlobe, Zlatni početak otrova i teskobe.
Sve je nestvarno dok traje i diše; Stvaran je cvet čija odsutnost miriše I cveta, a cveta već odavno nema: Bespućem do nade pesmu mi priprema, Kad izdan još volim onu koja spava.
Sve je nestvarno dok traje i diše; Stvaran je cvet čija odsutnost miriše I cveta, a cveta već odavno nema: Bespućem do nade pesmu mi priprema, Kad izdan još volim onu koja spava.
Seno Na tragu odlutalog cveta čije ime Miriše izvan vrta i vodi me Do čistih mesta, nestvarnih bez nade, Ružo pomerena najslađi moj jade, O kako
1958. UTVA ZLATOKRILA (1959) FRULA Groznice nežne poremećenog cveta Slutiš. Gle, bilju klanjaš se opet. Tragom pjanog juga i iščezlog leta Požuri, opevaj pre praznika svet.
tvog leta Mir tvoga kretanja što mi nemir snio I nepokretnost moja kad sam mrtav bio Sam u svom srcu bez munje i cveta. Gde je uteha za ono što znamo Nada bez onoga koji se nada, san Bez onoga što sanja, svet bez seni!
Petrović, Rastko - AFRIKA
S vremena na vreme proplovi između njih pokoji snežno beli list. Jedan mornar mi kaže da je to od cveća koje cveta na obalama, četrdeset do pedeset kilometara odavde. Galebi sve tamnije boje. Čitam istoriju Afrike, u toku svih doba.
Stazama se opojno širi miris jasmina, što je ovde miris beloga cveta kafe. Dok jedni rasadnici kafe već zru, drugi tek cvetaju.
Kolibri, ptice blještavo zelene i crvene, sitne kao insekti, lete sa cveta na cvet. Posle ovako poznog ručka treba produžiti dalji put pirogom niz brzak.
Nije bilo nijednog cveta oko nas koji bi mogao mirisati kao ciklama, ali veče nad savanama bilo je natopljeno ipak njenim opojnim mirisom.
Okolo, u daljim dvorištima, senke divnih oblika neprestano promiču. Toplo je i sa savane dolazi miris ciklame, koja cveta u šumama u Evropi, i miris šipra koji prodaju na pariskim bulevarima.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XI „Aj, pusti me da odletim — Mio mi je let. — Da obiđem, da posetim Tvoj rumeni cvet. Da ja vidim oko cveta Kako trepće maj.“ Tako mi je prošaptao Jedan uzdisaj.
ili me i nema, Ili tebe, — nas ni jedno nema; Ljubim li te... ili nema sveta, Nema sunca, ni rose, ni cveta, Već sve tmina, što je pakô mesi, A po tmini vitlaju se besi, A međ njima prabesina spava — Moju ljubav u snu
Miris se toga cveta S uzdahom zamrsi, I cvetak porumene, Pade mi na prsi. Pa sad mi cvetak draži Od samih očiju, Pa sad mi cvetak
Tu je sunce, sela, crkve, Tu su vrti puni cveta, — Tu ja gledam, tu ja gledam, Ne treba mi druga sveta. LIII Đulići, Đulići, Slabiji i jači, — Poljupci,
XIV Ti si većem bleda bila, Al’ veselo sa mnom šeta; Ti si većem bila bolna — ...Ja se sećam jednog cveta. Ja se sećam jednog cveta, Koji sam ti onda dao, — Baš bejasmo kod Dunava — Ti zadrhta, — cvetak pao.
Ja se sećam jednog cveta. Ja se sećam jednog cveta, Koji sam ti onda dao, — Baš bejasmo kod Dunava — Ti zadrhta, — cvetak pao.
Ovaj pramen kose crne, To je kosa mog babajke. Ovo su mi kô dva cveta Iz detinstva, iz davnina; Ova rosa na tom cveću, To je suza njina sina.
LXII Svaku našu sreću Strašna avet vija; Ispod svakog cveta Skrivena je zmija. Svakom časku milja Neka kletva preti; Svaka radost naša Ljuto nam se sveti.
Kako u vis ševa leta; — Kako nevu grli sreća; — Kako krasno ruža cveta; Kako j’ život pun proleća. Take slike ja bih svetu Brže nego pesmu dao, Nikom nikad ne bih rekô, Čime sam ih
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Otkako je veka i načala sveta, Pristrastije čudno međ gospama cveta: Ponose se jedne, druge su stidljive, Mnoge preko toga jošte su ćudljive — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i
Više se penji slave na lestvicu. Prepona tmu tih ljutih seci, K dverma besmertija speši bodro. Obitelj trudom željeznim cveta već, Bliže ju k svetoj celji privedosmo. Ne sredstvo rabsko drugim više, Bićemo konac visoki sebi.
Jovan Pačić LALI Od rubina i opala Blistajušča cveta lala. Zavistnice nju ne gledu, Sagnule su glave, bledu Pokraj lale.
Opet čovek sad sme gordo pogledati zemlju, Sme svoja prava večnosveta iskati! Opet ruža u gradini cveta! Opet karanfil Kiti devojke kipeća prsa ljubvom, Stidljivoželjno pogleda na mlada i lepa junaka, Da ga nedram’ grli, u
„O, ukloni, svemoguća, Ovo od tvog naroda; Nije narod, nije zemlja Gdi ne cveta sloboda.“ Al’ bezglasna stoji sudba, Oko nje je užas, strah; Dečanskoga krv obliva Pri podnožju njenom prah.
uspuže se tron; Rukama moste pravi, daljnu da pozdravi braću, Sveza ljudstva i lep srodstva utvrdi se splet, Trgovina cveta, spriopšte se misli uzajamno, I opšte-zlatni svetu ukaže se vek. Je li Trajanovog mosta ta celj?
Golubicu i Danicu predstavljale, ovu pesmu otpevale: PESMA SRPSKOJ MATICI u svanuću celog sveta I razvitku srpskog cveta. Matica nam procvetala, Rodoljupcem budi hvala!
Čista rosa zorice Cveta krepi lik, Meni pogled Milice Daje nov oblik; Neka rosa krepi cvet, Meni prija Milkin svet, Veli slavnog roda
” M. Ćurčin, koji nigde ne beleži da je ova nova verzija Cveta štampana, zna da je ona izrađena za potrebe komponovanja (kompozitor je Nikola Đurković; note v. kod Ćurčina).
kod Ćurčina). Tekst Grobnoga cveta koji objavljuje Ćurčin, 189—90, nešto se razlikuje od teksta u Podunavci. Iz Ćurčinovih komentara se vidi da je pesma
Bojić, Milutin - PESME
Vrtovi kopne, blesak čili, Jauču ploče i drveta, Ograšjem pustim sever cvili I zaborava bokor cveta. (1913) POSLEDNjI IMPERATOR Pauk je ispleo mrežu svoju u carskoj palati, sovuljaga je zakliktala svoju noćnu pesmu
tornje i kubeta I svečanu holost, što vrh tebe klizi, Dokle u daljini po stenju i nizi U sutonu plavom zreo život cveta.
U mozak moj je dah tvoj bio utkan. I zato danas neću čase jada I bolni uzdah cveta koji vene, Jer još si lepa, puna magle snene, Mada u meni krik strasti je sćutkan.
Iz svakoga cveta hoću po kap jednu. Kidajmo ih! Ali niz je njihov večit. Ređaju se boje presvetle, pretamne I igre mirisa slatke i
Nastasijević, Momčilo - PESME
prostranstva, i poljima širine; vazduha tankog divotnim nekim glasima oglašénje; i zemaljske daronose mirisnog cveta, i travonosne; no i čovekove biti same obnovu i razigranje dostojno ko da iskaže?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
o svemu što se čuje za Mladena, srećno, zadovoljno bi pričao kao da je Mladenova kuća i radnja njegova, i ona napreduje, cveta. Sav srećan, kad bi mu se dosadilo kod kuće, on bi izlazio. — Kod Mladena...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je zar uzrok taj što b.
od bolova u nogama i leđima (GZM, 20, 1908, 346; ZNŽOJS, 11, 262), srdobolje (ŽSS, 312; SEZ, 17, 562), sipnje (tej od cveta, ZNŽOJS, 11, 262), od čira i otoka (kao spoljnje sredstvo, SEZ, 14, 230; ZNŽOJS, 9, 45); njegov koren, ili popareno
Prema narodnom alegorisanju, donja latica od cveta je maćeha, dve srednje, to su njezine kćeri, a dve veće, gornje, to su joj pastorke.
tajnu i o banu sa krmećim ušima (Begović, ŽSG, 189). U narodnoj medicini z. ima široku primenu. Tej od cveta je lek od grudnih bolesti (GZM, 4, 167; BV, 16, 1901, 280; ZNŽOJS, 11, 50), i glavobolje (ŽSS, 314; GZM, 4, 167); list
Kad se jasenak uveče uzabere i ostavi gde, nestane mu noću cveta (Vuk, Sofrić). Od jasenka pravi se melem za rane (GZM, 20, 1908, 351); njega upotrebljavaju pri vodenoj bolesti kao
U okolini Đevđelije uoči Đurđevadne obeleži devojka crvenim koncem tri r. cveta, i svaki cvet nazove nekim muškim imenom; sutradan pozove drugarice da pokažu koji hoće cvet i da joj tako pokažu
, pa je neće imati čak do druge godine, dok r. opet ne cveta (ŽSS, 187; upor. i GZM, 4, 162). Uopšte, s pomoću r. vrača se da menstruacija bude uredna (»ružo rumena, daj ti meni
»Sirće od r.« (tj. sirće u kome su metnuti cvetovi od r.) dobro je za glavobolju i vatru (ZNŽOJS, 11, 269). Sok iz cveta je sredstvo protiv kolere, a šipak se upotrebljuje (protiv) pljuvanja krvi; srdobolje; padavice (GZM, 4, 162).
Sofrić (207) zabeležio je o postanku cveta jednu priču, za koju kaže da je narodna, iz okoline Niša. Neka devojka poželela da joj momak donese nekakav lep plav
Turčinak, bulka, divlji (poljski) mak, crljeni čoek, crljeni kukurik, fratar (Šulek). Tri cveta t., stucana u prah, daju se govečetu kad ima krvoburno (SEZ, 17, 1911, 581 id). Cvet od poljske b.
— Prema verovanju zabeleženom u Kačeru, »pčela je bilo više dok se sadio duvan (valjda zbog duvanskog cveta)« (SEZ, 72, 1958, 209).
Da ne bole oči, na Vidovdan pre sunca umiva se vodom u koju je isceđen sok iz cveta č. (SEZ, 70, 1958, 389, Leskovačka Morava). Č.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Krvave krpetine, okorele od dugog stajanja na ranama, skida tako brižljivo i nežno kao da dodiruje latice najlepšeg cveta. Zatim lagano klizi pogledom preko površine raspadajućeg mesa.
Radije sam ostao pored igumana. Tu u toj tesnoj odaji ispunjenoj mirisima užeglog loja, bosioka, sporiša, lipovog cveta, kraj mrtvački bledog starca razjapljenih bezubih usta iz kojih je curila pljuvačka, u roju muva zunzara i sitnih mušica
kostobolnom telu, para što se diže iz lonca u kome ključa mrka vodurina sa patrljcima korena belog sleza, latice zovinog cveta, trščice sporiša i ko zna kakve sve travuljine, znaci čiljenja, bolesti i grčevitog straha od smrti, lebde kao utvarna
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. LjUBIČICA Međ gustom travom, skrivena od celog sveta, Mirno i tiho ljubica cveta plava, I lepo lisje nežnog i bajnog cveta Strnjika krije i gusta, visoka trava.
LjUBIČICA Međ gustom travom, skrivena od celog sveta, Mirno i tiho ljubica cveta plava, I lepo lisje nežnog i bajnog cveta Strnjika krije i gusta, visoka trava.
tuda, nit slavuj pesmice poje, Priroda divlja sumorna krila širi; A lepi cvetak ne svija lisje svoje, Već diže stablo i cveta, i slatko miri.
1883. PESMA Šaren leptir širi krila Kroz proletnji svet, Pa ih svija zadovoljno Sa cveta na cvet. Kad pomamni orkan dŷše I pomrači dan U bokoru rujnih ruža On počiva san.
A kad sunce snova sine, 3amiriše svet, On spokojno opet leti Sa cveta na cvet. Što ja tužim? Što ja venem? Što da plačem ja? Kad mi srce tako lepo Uživati zna!
Kad mi srce tako lepo Uživati zna! Ja sam kao leptir mali, Bašta mi je svet Pevajući kroz nju letim Sa cveta na cvet! 1883. POD LjUPKIM NEBOM...
Hajdemo gde palma raste i ruža i lotos cveta, Gde mirne gazele pasu i rajske tičice lete I Ganges večito šumi, Noseći sveštene vale sa daljnih indijskih gora U
NIMFA Tamo gde gusti bršljan šumori s lisnatih grana, I bistro jezero šumi i vetrić uljuljkan spava; Gde divlja ružica cveta, i raste zelena trava, I blagi pokoj vlada U drevno, iskonsko doba, u doba proletnjih dana, Življaše nimfa mlada.
1889. POMENAK U tavno zelenom sadu ugodni hladak se širi, Sanljivo žubori potok i ruža prijatno miri I plavi pomenak cveta. Pred gordom caricom cveća Nežno te njegovo lisje na skromnost i tunu seća.
Pod čudnim i žarkim nebom, gde varoš Kordova cveta, Junački Omajid—Rahman iskrsnu jednoga leta. Muhamedanske Mavre on živo skupljati pođe, Obori kalifat stari i na tron
1887. LjUBAVNA PRIČA O DONU NUNECU I DONA KLARI U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec od Alkantara.
A kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: „U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec od Alkantara.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Tamo cveće divno cveta, Oh tamo je sada raj, Ne možemo mirovati, Hajdmo, hajdmo dok je maj, Hajdmo svi u gaj! Tamo ćemo cveće brati, Ti
Ko voli zimu, ko voli sneg Nek hita amo na snežni breg! Gle mile trešnje – osula cvet I badem cveta – kako je lep! I čela leće, pa kupi med Da medom zasladi zimski jed.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Nek se spomen tvoj ogleda u spomenu milog roda, nek cvet cvetu ljupkost doda, tako opšti venac cveta. PREDGOVOR Kad bi se po načinu gdikoji spisatelja hoteo faliti, ja bi mogao s prozopopejom navesti da je ovo delo
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Evo ovde, vidiš? — i tu bi upro kažiprst u teme. — Tu je Severni ledeni pol. Tu je večita zima, nikad ništa ne cveta, sve je izumrlo, a i ako ima čega, to je zakržljalo. To su, uostalom, neispitani prostori.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Oseća se odnekuda i dah limunovog cveta... Sa mora dopire laki šum talasa. U daljini cvile šakali. Agave večito ukočene i trome.
Nosili smo bujne kose i razbarušene kravate. Kroz otvoren prozor naše sobe dopirao je miris trešnjina cveta, a mi smo pevali: Vы žertvoю pali v borьbe rokovoй za čestь i svobodu naroda...
Petrović, Rastko - PESME
No ljubav služi za čast silnim u vozu, između dve železničke stanice; Na prozoru saksija s tri cveta, lice neke starice, Na poljani iz amrela izviru četiri noge gole...
U vrtu puti one kao jednaka dva cveta cvetaju A krv ruže je pod njenim nježnim noktima. Protiče venama njinim mistično proleće Gde beži ljubičica, gde različci
sa anđelima mešaš svoja sanjanja, Teškoga srca katkad u dnu čudnih smrkavanja, Ne pomišljajući da u rukama samim vašim cveta čvrstina, Svi vi velite: !!Gospode, gde dakle je, vaistina, Isceljenje, jer neizmerne su nam ove muke?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
okretalo je Sunce nebo, gonili se oblaci lakši od morske pene, rastao slani dah mora i slatki miris ruzmarinovog cveta. Kako je sve blještalo sve treptalo blistavije i nežnije no što je riba zapamtila! Sedefnoj ruži stade dah.
A starac Milija kaže: — Ili će dečak napustiti kulu, ili će u njoj ostaviti glavu! Bez Mesečevog cveta nema mu ozdravljenja! — Potražićemo i naći cvet! — kažu otac i majka. — Dečak ga sam mora naći!
Šapuću s njim breze i travke, nad njegovim snom bdi kupina, poverava mu kesten tajnu Mesečeva Cveta. Jedan jedini put u veku cveta taj Cvet, i to samo u času kad rog meseca dotakne vrh Srebrne Gore.
Jedan jedini put u veku cveta taj Cvet, i to samo u času kad rog meseca dotakne vrh Srebrne Gore. Težak i opasan je put do njega.
Kako i ne bi? Svuda oko njih treperilo je žuto more peska i nigde ni druge Kapljice, ni drugog Cveta. Je li čudo što im kroz glavu prođe da su jedinstveni, da su sami samcijati na svetu?
Kroz samu srčiku Cveta prođe jeza: sam! Sam sred pustinje. Sam pod okrutnim okom sunca! Sam! U mirisu Cveta oseti se strah od smrti, ali ponos
Kroz samu srčiku Cveta prođe jeza: sam! Sam sred pustinje. Sam pod okrutnim okom sunca! Sam! U mirisu Cveta oseti se strah od smrti, ali ponos u njemu bio je jači od straha. Cvet se prkosno uspravi i reče Kapljici neka ide.
« — kliknu Kapljica, ali ne oseti radost u sebi. Njen Cvet u pustinji cveta samo jednom u sto godina! — Vratiću se, vratiti! — viknu Kapljica. — Stići ću tačno kroz sto godina, čuješ!
Kad, najednom, iza stene, tu gde nežno sijaju oči morskog krina, vide Kapljica dvojnika svog Cveta. Pljesnu rukama Morski Car i Cveta nestade.
Pljesnu rukama Morski Car i Cveta nestade. Ali, svejedno: ma kamo da se okrenula Kapljici se činilo da se, bleđi od korala, u daljini njiše njen Cvet.
da nad izvorom nisu leteli leptiri kroz čija je krila prolazila svetlost sunca, kao nekada kroz latice pustinjskog Cveta. I nehotice leptiri su je podsećali na cvetove koje je neki ludi vetar zahvatio i poneo.
— bile su male stvari: treperenje zrna prašine u snopu sunčanih zraka, let oblaka, šara na podu i šara na laticama cveta. Samo budale misle da su oblaci magla koja se vuče po nebu, a ne začarani konjanici i devojčice srebrnih kosa.
Šantić, Aleksa - PESME
Pa kada me skoro anđeoske strune Zovnu s ovog sveta, Ja ću mirno poći u vrtove pune Zorinoga cveta. I tamo u vrtu radosti i poja, Gde su suncu vrela, Mene će moj otac, moj car, i vlast moja, Pitati za dela.
Mesec je ljubavnik njeni, On sjajem budi je i krepi, I pred njim otkriva ona Sve tajne nedara lepi'. I cveta, i gori, i blista, i u vis gleda iz dola; Miriše, plače i drhti S ljubavi žarke i bola.
14 Ja očima moga cveta Stvaram nize kanconeta: Usnicama zvonke, fine Madrigale i tercine; Licu što ga lepšeg nije, Stvaram stance
Još preda mnom lebdi njena slika blaga; Oči joj ljubice, a lik ruže rane, Ona još jednako cveta u sve dane. Pa da se udaljim od takoga cveta, To najveća glupost beše ovog sveta.
Pa da se udaljim od takoga cveta, To najveća glupost beše ovog sveta. 30 Oči su joj ljubičice rane, Lice rujne ruže neuzbrane, Ruke male do dve
30 Oči su joj ljubičice rane, Lice rujne ruže neuzbrane, Ruke male do dve bele lale; Još sve cveta moje čedo belo, Samo svelo srce joj je celo.
Žmirkavim očima motre Kako sve cveta lepo; Vrabaca pesmu sišu Dugim ušima slepo. No ja zastirem okna Zastorom crne čoje; Na posetu mi stižu I obdan
Ono je ljubavi zvezda Što tamo pada i gasne. Sa jabukova stabla Padaju hrpe cveta, Vetri stižu i tim se Igraju, vesela leta.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
neka mora Da čoveka mori Na životnom putu Pa iza krivine Čeka neka briga Da čoveka brine Tamo gde u travi Cveta ljutić žuti Čeka neka ljutnja Da čoveka ljuti Kad bi čovek znao Za sve što ga čeka Ne bi se ni rađo U vidu čoveka
U zasedi iza petnaeste JEDNOG ZELENOG DANA Jednog zelenog dana Onog zelenog leta Kada je bela rada Odlučila da cveta Neko je nekom rekao NAJLEPŠI SAN SAM STEKAO PODELIMO GA NA DVOJE SAD POLA SNA JE TVOJE SPAVAJMO SANjAJMO I
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ama tiha kišica ako i nije vrlo ugledna, ona nakisne i umekša za oranje zemlju i lepo ugledno iz nje svašto klija i cveta te se dor boji. A eda može biti mnogo i visoko landač do svojevoljna krote malo i tiho besedljiva pomudriji?
Ko seje kukolj, on će mu i roditi, a ne što bolje. Vrlo laža cveta, ali roda ne iznosi. Nečist ko brka, njemu pod nosom ponapre smrdi. Drugom zlokobljenje, onom i zavrat pada.
svaka na svome uredu a pismo je po svoj vaseljenoj rasađeno; i po ledu i po snegu, zimi i na vrućini, danjom i noćom cveta i rod rodi... Ono svakad lista i raste izdajući svoj plod iz sebe.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
samo od vremena na vreme izdigne se na sidžadetu, pruži nos — kao hrt kad hvata trag — i uvlači miris od žuta dafinova cveta i šakama ga još više grabi i priteruje svome nosu. Miris ga taj zanosi i opija.
Miris ga taj zanosi i opija. Budi u njemu davne uspomene taj orijentalski haremski miris žutog dafinovog cveta. Pa se čorbadži-Zamfir seća dahireta i rešmeta, i feredža i bademastih velikih očiju, i pesme jedne koja se negda tiho
I sve dok cveta dafina, ono nekoliko dana, čorbadži-Zamfir nerado ostavlja kuću i slabo izlazi u čaršiju. Tu sedi i puši, pije kafu i
Cvetu, pa i sada se još peva pesma: Gospodar mi sedi na sandalija, gospodar mi pije ljuta raćija; gospodar mi zbori, Cveta ga dvori, gospodar se smije, Cveta se vije! Čorbadži-Zamfir je čuo i znao za tu pesmu; nije se ni ljutio na nju.
Gospodar mi sedi na sandalija, gospodar mi pije ljuta raćija; gospodar mi zbori, Cveta ga dvori, gospodar se smije, Cveta se vije! Čorbadži-Zamfir je čuo i znao za tu pesmu; nije se ni ljutio na nju.