Dučić, Jovan - PESME
Taj arhipelag gde su cvetala Tek otkrivena polja rumena, I himerična jata sletala Na mladu brazdu prvog grumena. Gde neprohodne šumske pagode
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trgovina, koja je još bila u rascijanskim rukama, cvetala je, kao što tamo, ogromni, suncokreti cvetaju. Međutim, u kući Trandafilovič, gde je Isakovič nadao se odmoru i gde je
Ljudi su bili izgubili veru u pamet onih koji upravljaju. Ada je, tako, pre trideset godina, još cvetala, i bila puna stanovnika, kao što su košnice pune čela. Pa je sve više počela da pusti.
sačekao da otpusti sluškinju, našao je Varvaru, dignutu na uzglavlju, kod prozora, pod kojim je, na nizbrdici, šavranjika cvetala i bagrem mirisao. Bila je rasplela kosu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali škola nije cvetala, selila se iz Karlovaca u Beograd i iz Beograda u Karlovce, imala nestalan broj đaka i nije pokazivala velikog uspeha.
U evropskom romantizmu naročito je cvetala lirska poezija i drama. Isti slučaj bio je u srpskoj književnosti. Naši romantičari su u prvom redu i iznad svega
Realist po svojoj prirodi, on je počeo realistički roman u srpskoj književnosti u doba kada je kod nas cvetala romantika i sentimentalnost.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od čuda Žuća da siđe s uma: „Gledajte čuda, cvetala šuma!“ A Toša češe sanjivo rebro: „Eno i polja zasuta srebrom!“ Dedica samo zamišljen kaza: „Evo nam jutros u goste
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
8. Tri su cveta u gori cvetala, Do dva sjajna, treći potavnio. Što cvetaše do dva sjajna cveta, Ono jesu dva brata rođena; Što međ’ njima treći
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Što bi se krila u robijaški vrt i cvetala iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata?
Ona su mi se grohotom smejala, kad sam skinuo obuću i pošao. Ljubičasta, stostruka bića, što liče na cvet, cvetala su u vodi, i modra kao letnje ruže, prilepljena na kamenje, osula su mi noge bojom koja je kao krv.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Pun snega, naheren ko toranj u Pizi: Čkiljim kroz zamrzlo okno moga vida. Krvna bulko, što si cvetala u žili, Kud to cvet svoj rasu u ljuspice leda? Noga bi da krene — al joj santa ne da. U belu me neku pustinju sakrili.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nema više kod nas takvih ludi kao što je bio Aćim Katić. da je on živ, cvetala bi Srbija. I Švabe bi nam zavidele. Šta ćeš, pusta smrt. Ti si, dakle, njegov unuk? I ličiš na dedu, ličiš, bogami.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I sve tako, sve tako. Pa se vraćamo kući leti o raspustu i srca bi nam cvetala od sreće da nije one strave. Žurno silazimo s kola, strepimo, ne vidimo ga na velikoj kapiji gde nas ostali čekaju.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
kao, na primer, u biologiji, koje nisu tako tesno povezane sa elektromagnetnom teorijom i njenim menama, takođe cvetala i brzo se razvijala u toku poslednjih dvadesetpet godina.
Krakov, Stanislav - KRILA
Oficiri su boli mamuzama mršave konje da zvone potkovanim kopitama o kaldrmu. Po ulicama su cvetala ženska tela zamagljena kao čaše u barovima.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U našoj književnosti nikada nije bilo toliko znalaca stranih jezika kao u ovo doba: nikada pentaglotija nije u nas cvetala tako raskošno kao tada.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najzad, narodni jezik je bez sumnje bio izražajni medij usmene književnosti, za koju imamo dokaza da je u srednjem veku cvetala iako ne raspolažemo zapisanim tekstovima. Osmanlijska invazija nije izmenila zatečene odnose u književnom jeziku.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Dragano moja, loza nam nije cvetala. No udahni mandragore, kô celov opija. PESMA ŽENA U MAHANAIMU Šumo Efraima, gde kobnih vrana let, Pobrali s grana
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Suva d., o kojoj su obešeni nevini Momir i Grozdana, koje su lažno oklevetali, ozelenila je i cvetala belim cvetom, a Momir i Grozdana na njoj posvetili se (Vuk, Pjesme, II, 29, 374 idd). U srbuljama d.
Šantić, Aleksa - PESME
Ali najgore što je, To veće ne znade vajno; Najgore i najluđe ja sam U srcu nosio tajno. 25 Cvetala je lipa, slavuj klicô jasno, Smejalo se sunce radosno i vedro; Ti zagrli mene i poljubi strasno, I pritisnu čvrsto