Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Vrelo olovo čvrknu u vodi i načiniše se od njega parčad svakojaka oblika: neka kao cvetići, neka kao iglice, a jedno poveće iziđe dosta nalik na dete: lepo se beše izlila kao glava i neke šapice tamo i amo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dođi, oh dođi, oni te čekaju, tvoji divni crveni cvetići. Pa kidam i cepam sve sa sebe, gledam svoje golo telo i kao luda tražim, vrištim, hoću tvoje poljupce, tvoja gusta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ne primetivši voćke što su bile zarasle čitave bregove, sa kojih su kao mirisna kiša već počeli da padaju cvetići, ni svet koji beše zakrčio ulice i napunio prozore, diveći mu se, njegovom ogromnom, teškom konju, njegovim raspevanim
Radičević, Branko - PESME
diže, Pa za časak nasred neba stiže, Kako stiže, odma silno planu, Pa travicu zelenu preplanu, Klonu drvo, klonuše cvetići, Iz oblaka popadaše tići, A iz vrela udarila para, Taka, brate, ujedanput jara, Ali čuda, ni žeže ni pali!
Cveća krasna vidim ovde sila, Al' najlepši de si ostavila? Vrelo ječi, a cvetići tuže, Jera nema među njima ruže. Tako t' vrela, tako t' cveća toga, Ne muči mi jadna srca moga, Vrni zlato meneka
sve još ubavije: Kako samo dolina se vije, Kako gora podigla se gusta, A po gori sve ta lipa pusta, Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju, Uz kosove braća podvikuju: „Ao danče, ala si mi
napojiti žudno; Vodu piješ, a vrelo žubori, A nad tobom lipa mirisava, A slavuji svud poju po gori, A kraj tebe cvetići i trava!
“ Pa s' primače, pogleda ga Kako teče, kako s' vije, Međ cvetići kako s' krije, Kako šapće i žubori: „Pi me, pi me“, kanda zbori.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I dok tiho zamagli noć, ulice pune seni, ja imam neba bezgraničnu moć, svi boli sveta skupe se u meni. Ko cvetići beli sa Meseca rađaju se po ulici deca. Od smeha mog umire dan, a svakoga kog pogledam, stiže moja sudba, sreća i san.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kako gora podigla se gusta! A po gori sva ta lipa pusta! Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju; Uz kosove braća podvikuju: „Ao, danče, ala si mi beo!
kroz mene kako bije Dah tajni onih što će za mnom stići, Budućnost daljna što još brižno krije: U pupoljku se to bude cvetići.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
seđasmo ne beše još olistala, ali su njena stabla bila prepuna jedrih pupova, ispod njih, u džbunju, videli su se već prvi cvetići, a vazduh je mirisao proletnjim dahom. Darvin ga udahnu duboko.