Jakšić, Đura - PROZA
Rtnja miris od zdravca; po vrhovima planinskim igraju se zlatni i ružičasti oblaci, izgledaju kao lep venac od samoga cveća — i, odista, učo, katkad ti se čini kao da ga je neka veštačka ruka u ono modro kamenje uplela, tako su divni i šareni.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
sumorno bratstvo mraka i sveće od loja, tebi, zemno bogatstvo, i tebi, ljubavi moja, viseći na brezi iznad cveća i stada, obešen, plazim jezik veći od vodopada. 7. Pobeda će (s nama poleti u pad!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A ovaj kapetan jok! U njega su poslepodne, osobito leti, prozori otvoreni, na stolu mora biti cveća; zimi kadi se izmirnom ili šećerom... milina ti ući.
Dučić, Jovan - PESME
JESENjA PESMA Prvi vetri s cveća nose Sve peteljku po peteljku, Selice za gorske kose, I zvezde za crnu reku. A ništa me ne pogleda Još jedanput;
U večeri duge, Prah srebrnih zvezda dok lagano pada, I s cveća se diže svila, kao kose, Moja nova ljubav rodiće se tada Kao novi listak i nova kap rose.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Lepa, velika kuća, a na njoj ni krajcare duga. Pet prozora sa sokaka, a prozori puni cveća, a među cvećem dva kaveza sa kanarinkama.
, samo da što duže mislite na mene. — A da ne bi zaboravili, evo vam ovaj puket cveća. On neka vas podseti na moju molbu i na vaše obećanje — veli Melanija. — Sećaće me na vas...
— Sećaće me na vas... — Zbilja, gospodin’ Petrović’ — prekide ga Melanija znate li »govor cveća«? — Govor cveća? Ne znam, gospođice. — Šteta!
— Sećaće me na vas... — Zbilja, gospodin’ Petrović’ — prekide ga Melanija znate li »govor cveća«? — Govor cveća? Ne znam, gospođice. — Šteta!
Lišće vinove loze opada, pa se proredilo, makova cveća davno nema, samo štrče u visinu suhe glave pune maka, i daju povoda Šaci da se baca u sanjarije i da stvara slatke
Pred jednom lepom kućom, još novom šindrom pokrivenom, sa zelenim šalukatrama, i prozorima punim divna cveća, seđaše na klupi u hladu ispod senastih bagremovih drveta pred kućom jedna mlada žena, a oko nje dečica.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Tako su onoga prvoga dana razgovarali Aleksije i njegova verenica Natalija u malom i prijatnom stanu punom cveća, njene već duboko ostarile tetke, penzionisanje učiteljke strogih i mudrih nazora, u grobljanskoj ulici.
Jaoj! Eno strče moje mrtve noge do kolena: voze me u jednom divnom rimskom šaru sa dva točka od cveća. Neki truli, smradni i slinavi redovi promiču kraj mene; sve trulo i sve sami mlazevi, sline.
ove triumfalne kapije kroz koje prolaze klateći se moje mrtve noge do kolena u rimskim dvokolicama prepunim cveća! Pst! Kukavica kuka. Gde je moja senka? Gle pobeže u bezdan vremena, kao u muziku pobeže moja senka. Muzika!
Afrika
S vremena na vreme proplovi između njih pokoji snežno beli list. Jedan mornar mi kaže da je to od cveća koje cveta na obalama, četrdeset do pedeset kilometara odavde. Galebi sve tamnije boje.
U jednoj bari punoj beloga cveća kupanje devojaka. Malo dalje vidimo u dnu predela jednu kraljevsku povorku. Na malom arapskom konju, ogrnut u belo, sa
je iza ovog lišća novo koje se tek razvija, bledozelene boje, a sve to davalo je utisak, i izbliza čak, velikih buketa cveća.
Ako bih uzabrao cvet, ovaj nije imao oblik ostalog cveća afričkog, nije imao ni korena pod sobom, ni zelenih listova eko sebe, već je rastao pravo iz mahovine.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I dok su se ljudi u Mahali pokrivali gunjevima i ponjavama, selo je bilo pokriveno, noću, guberom od belog, mirisnog cveća. Kao nekim vezom od nebesnog behara.
Paviljon su, saperi, bili ukrasili suncokretima i gomila se beše stisnula sve do te leje cveća. Oni u prvim redovima muku su mučili da se odupru leđima, onima što su gurali pozadi.
Drveni doksat opkoljavao je dvorište, na spratu, pun cveća u ćupovima, koji su ličili na pletene kotarice. Nasred dvorišta bio je bunar, sav u ladoležu.
Kad iziđoše na mali doksat, u gvožđu, i loncima cveća, pod njima je bila, svetlucava, mračna, cela Vijena, sa svojim krovovima, ulicama, crkvama, baštama, rukavcem Dunava i
Približujući se Budimu, Pavla je pratila plaha, letnja, kiša, koja je zatim kapala, dugo, sa granja, sa cveća, sa trava.
Silazio je na padine, zasađene voćem, kroz Bečku šumu, a, oko varoši, ugledao je, najzad, kao šaren ćilim cveća, vinograde i bašte, sa kućicama, koje su bile bele i crvene, a imale gnezda roda na dimnjaku.
Imala je gvozdeni balkon, iznad bašte, iz koje je dopirao miris cveća. Isakovič je umoljen da sedne, i da čeka. Podmetnuta mu je bila jedna stolica, kakvu dotle nije bio video, sva od
On je u njoj, kao iz njenog detinjstva, probudio neke uspomene, bosih nogu, gusaka, poljskog cveća. Probudio želju ljubavi, onakve, kakvu je ljubav očekivala kad se udavala.
Ceo taj njihov kraj toliko je lep, toliko u njemu ima, drveća, cveća, tica, što pevaju, da se zove: Rajevka. Danju uspavljuje zujanje čela. A noću miris bagrenja!
Bilo je čak i uvelih, opalih, bulki, u zelenilu. Vazduh, u dvorani bulki i poljskog cveća, nije bio prijatan, nego ustajao. Jedva se disalo.
U toj, sporednoj dvorani, kockalo se, uveliko, a u njoj nije bilo, ni zelenila, ni poljskog cveća, ni suncokreta. Jedino su, po patosu, bili posuli zelenu travu.
U dvorani, u kojoj se igralo, u zagušljivom mirisu poljskog cveća, a po kojoj su se đenerali, serbski, Horvat, Ševič i Preradovič, sakrivali, od Kostjurina, kao zečevi, koji od trma do
Nušić, Branislav - POKOJNIK
IV AGNIJA, PREĐAŠNjI AGNIJA (mladalački obučena i našminkana, matora devojka. Ona donosi lep buket cveća): Dobar dan želim! (Rukuje se sa Antom, pa sa Spasojem.) Kako, zar ti sam kod kuće? SPASOJE: A, ne, tu je Vukica.
VUKICA: O. Mogu misliti kako vam je to draga uspomena. AGNIJA: Kako da ne! Drške od cveća iz toga buketa još čuvam... VUKICA: A čime ste vi, tetkice nagradili darodavca buketa za tu pažnju?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Biće tu horskih pesama, recitacija, cveća, dirljivih govora, suza, osmeha i gluposti svih vrsta. Profe će govoriti šta nas sve čeka kad uđemo u život, a
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Samo se za jedno pobrinuo. Onaj isti dan dao je iz Pešte doneti dva lepa buketa od svežeg cveća, jedan za frajla-Lujzu, drugi za gospođu Matildu. Katica neće ići na bal. Već osam godina kako ne ide.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pod levim ramenom beše natakla kitu cveća. Vrat joj je bio sav naboran, a na levoj strani razgolićenih grudi, videla joj se duga, modra, tanka, krivudava žila.
Dame sa čitavim žbunjem kose, cveća i perja na glavi, prefarbana lica, razgolićenih grudi i širokih sukanja, zbog kojih su oni, obilazeći ih, morali da se
već neće biti, kao ni tih šarenih ukrasa što su bili, njima u čast, izvešani po dvorani, načinjeni od pozlaćenog papira, cveća i stakleta.
Zatim, pogledavši krovove nad sobom, prozore, sa ćupovima cveća, i svoje pse što urlikahu nasred ulice, uzdignutim vratovima, propusti sluge koje odvedoše konje, a od kojih jedan
Sa užasom u ukočenom pogledu, zaiska da joj se prinese ogledalo, ono isto ogledalo, okovano u okvir od gvozdenog cveća, koje su joj babe, malopre, gurale pod nos, da vide da li još diše.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Sve ovo zavijeno je u čist ubrus. Ženskom detetu nosi se još i kita cveća (udaje radi).⁴⁰ Daruje se još i metalni novac, da bi dete bilo snažno.
Ona se obično priređuje praznikom, nedeljom ili o slavi (isključivo po mraku). Povojničari donose kitu cveća zavezanu crvenim koncem, pogaču i glavicu crnog luka. Za dete se donosi: kapica, platno za košuljicu i čarapice.
U Resavi se, pored pogače, soli i pića stave i tri kite cveća, a pored deteta cele noći „dežura“ babica.¹³⁹ Ukoliko su suđenice zadovoljnije ovim dočekom, utoliko će biti blaže i
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
dužu od ekvatora i više istuca kamena tvrda nego u pobrđu što je brda, koji poveza više snopa nego što drugi kita cveća.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
sumanute reči na njegovim usnama (zaboravljenu šifru sreće), ugledah onda srećne nedeljne porodice što su se sa buketima cveća uputile nekome u posetu, videh još i stare žene Sarajeva sa crnim čipkastim šeširima i novčanicama od izlizane svile:
ponovo pozivali na svečanosti i nedeljne ručkove, a u skromnoj hotelskoj sobi pojavi se opet stidljivo stručak poljskog cveća u čaši. Tapšali su ga pokroviteljski po ramenu i bili zabrinuti za njegovo zdravlje, koje obilno poljulja manija gonjenja.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Frau fon? Ne vidite li da je ova reč tuđa? Srbin ima dosta cveća u svojemu vrtu, zašto da od drugi ukrase traži? Ali, naravno, gospoda s madžarskim kokardama...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Za srpske pesme se interesuju Vilhelm Humbolt i Lamartin, koji je dao ovu poetsku sliku »divnog dunavskog cveća«, srpske narodne poezije: »Njena odlika je ljupkost u snazi i slast u smrti.
Ona je činila utisak svetlog prolećnog jutra, širila miris poljskog cveća, i mladi pesnik je izgledao kao mladi i raspevani faun u proletnjem cvetnom polju.
On je uopšte pesnik od snage, ali bez mere i sklada. Rečitost je njegova snaga i njegova slabost. Suviše cveća, suviše ukrasa, figura, i patosa.
On je bio pesnik sela, raznežen pesnik idealizovanog srpskog sela iz »starog dobrog doba«, idiličan pesnik »poljskog cveća« sa mačvanskih livada. On iskreno voli selo i seljake i prikazuje ih toplije i lepše no iko.
talenat, i vrlo često njegova poezija se svodi na jednu malokrvnu formalnu lepotu, hladnu i veštačku, sa lepotom cveća bez mirisa i bledih voštanih figura.
Sremac, Stevan - PROZA
baš taj kalendar njemu, kad Jova niti je kad bio niti će biti poljoprivrednik (jer osim nekoliko saksija gospoja-Kajina cveća, Jova nikakva zelenila nije imao)? I sasvim je tako. Ali je ipak Jova morao baš taj i nijedan drugi kalendar imati.
Radičević, Branko - PESME
Zar si mi se baš uzalud, mila, Tako lepo danas okitila, Zar ti nesi to prosula cveće Da po njemu moje zlato šeće? Cveća krasna vidim ovde sila, Al' najlepši de si ostavila? Vrelo ječi, a cvetići tuže, Jera nema među njima ruže.
Vrelo ječi, a cvetići tuže, Jera nema među njima ruže. Tako t' vrela, tako t' cveća toga, Ne muči mi jadna srca moga, Vrni zlato meneka nazada, O dones' ga samo, stazo, sada, Samo sada, samo
stiže, Šat i mene moje sunce dođe, Šat i mene danak ne mimođe, Doće danak, sunce će se dići, Na studencu još će cveća nići, Da dopletem venac započeti, Da dopevam pojak ovaj sveti, Braćo mila, za života svoga. (1844, jan.
su mesta sveta, Nji je tužno posadilo doba, Svako s' vije više jednog groba, Po grobovi trava obilata, Na dekome cveća umiljata, Ko zna koga grob ovaj pokriva, Možda cvetak tu kakav počiva, Pa je cveće poitilo amo Da se samcit bratac
ajde doli, Ne kidaj ga, tako t' boga, brate, Drugo cveće tamo cvati za te, Ajd' ti tamo, a ja ću onamo De bez cveća trava raste samo, Bez drveta, bez ikakva žbuna — Dva, tri kroka — eto mene tuna.
“ A ja vide kako navalice Kosi kukolj, čupa travurinu, Čkalj taj pusti i onu štirinu, A od cveća i krasne šenice Kâ od kuge deno soko beži, Prem i ona na dovatu leži.
odnekuda Pa kako se dovati livade, Travurine nestajati stade, On imaše nešto iza pleća, Glednu bolje, kad al' breme cveća, Kako dođe a on ga doiti, Pa cvetiće oko sebe iti, Amo do tri, tamo četir struka, U jedan čas okiti se luka,
strmi za kamena strma, A te, brate, ubave javore Pljušt pritiskô odozdo do gore, Svuda pljušta, trnja i bunike, Dešto cveća, ali čemerike, — Čemer nama bio bi doveka Da se jadu nije našlo leka, — Nit' izvora, ni vodice ladne Da se usne
Glete, braćo, tu rukotvorinu, Glete, braćo, čudo i milinu, Glete, braćo, puta tog zgodnoga, Glete tamo cveća narodnoga, Amo živo cveću poitajte, Pa ga s' mladi puno nakidajte, Da vam putem divno zamiriše, Da vam srce za
milost da mladosti nema, Što bi mladost da devojke nema, Što devojka kad joj venac uzmu, Što bi venac bez ljupkoga cveća, Što bi cveće bez te rose sjajne, Što bi rosa bez zorice bele, Što l' zorica bez brata sunašca, Što bi sunce da
što se gaju krije, Nemirna vrela žuboreći tek, Po šljuncima šarenim što se vije, Malene čele zukajući jek, Iz cveća štono meda slasti pije, — Sve to je lepo, no je lepše bilo, Kad moje oko nije suze lilo. (3—5.) (.................
PESME II (1851) MILETA I Svud veselje i radost i sreća, Vetrić šuška oko ljupka cveća, Vrelo bistro po šljunku žubori, Tice poju po lisnatoj gori, Pastir pesmu uz vrulu izvija, Da travica stadu bolje
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
se jorgana kojim se pokrivam, plašim se jastuka na koji spuštam glavu; plašim se viljuške, tanjira, kašike, plašim se cveća! Dotaknem hleb, pa ustuknem, ko da sam guju dotakla! A ti me još pitaš zašto ne jedem.
Samo noću mogu od sebe da odahnem! Ovo carstvo noću nije sultanovo, miris cveća je jači od njegove konjice! Noću ni Bagdad nije daleko, ni Indija, ni ljudi iz drugih vremena!
Prstić na nozi mu miriše! Zumbul beli! Kosica mu na sapun i na cveće miriše, kolevčica mu, ko oblak prepun cveća, miriše... Plače, đurđevak... Bez tvojih suza majka sirotica, suzama tvojim Stambol ceo da kupi...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Žene, devojke i ludi, sve se to na nj smeši, zivka ga i dira. A on kod svakog zastane, daje mu cveća, kojim je uvek zakićen, jednako smejući se i gledajući milo, tiho i ponizno. Ko njega nije poznavao?
I svako jutro, pre izlaska sunca ustao bi, umio se, očistio dvorište i ostale kutove. Onda bi nabrao cveća za Todu, doneo joj vode i seo bi na prag od njene sobe, čekajući da ga ona pozove, te da je polije, pomogne pri
san, san detinjstva i mladosti; san stare, pocrnele i čađu svu ispunjene kuće sa velikom baštom ograđene tarabama i pune cveća, starih šimširova, ispucanih stabala od krušaka i kajsija, S gustim, gustim džbunovima i grmljem; san potoka što pored
Neke sele u travu, druge kleknule oko cveća, a treće uzele lišće i njima pucaju, te tako kušaju vernost i ljubav svojih dragana. Nagoh se na prozor. — Šta ćete?
A ta velika sveća, onako visoko, ozgo, osvetljavala ga mrtvog, a naročito lice mu, glavu, oko koje beše poređano cveća, šimšira, i to varaklisanog, te se varak caklio i od njega je sad žuto, izduženo, malo podbulo, njegovo mrtvo lice
Kostić, Laza - PESME
GOSPOĐICI L. D. (Lenki Dunđerskoj) U SPOMENICU Svet je svakog pun stvorenja, jednom cveća, drugom stenja, jednom žetve i košenja, drugom žela i prošenja, Tebi mladoj mladoženja.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
„Mali predah“ i „Intermezzo“, znate već, onim fenomenalnim stvarčicama gde, kao, neka dečica furaju po Kalemegdanu oko cveća, a penzioneri se sunčaju i sve, dok se ispod toga rastoleže muzika za „dobro nedeljno raspoloženje“.
krčmi, munja i gromova raznih vrsta pića, sirotih majki, rodnog im kraja, ptica pevačica, kumova, siročadi,uvelog cveća, svačega! Sve ovo, Čarli, ne bi samo po sebi značilo ama baš ništa da nije neka vrsta simptoma! Kako? Lepo.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Vaš je trud pun ružična cveća za mene. JELICA (natoči vina u čašu): Ako smem služiti... ALEKSA: Ljubim ruku. Vina nikada ne pijem.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Potrča Žuća, lagan i bos, mirisom cveća da časti nos, i Toša kreće, uz puno slavlje, da miša pita, kako mu zdravlje.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Posle duge, mračne zime, K'o prvenče mladog cveća, Iz vlažne se zemlje diže Prvi vesnik premaleća. Još su gole tihe ravni I pesma se još ne hori, Samo smreka zeleni
Ustale su pčele, podiglo se cveće, Sa dalekih gora povetarac leće; U mirisu cveća, u bisernoj rosi On vam svako zdravlje i veselje nosi. Po poljima travnim razleže se jeka, Odjekuje nebo i gora daleka.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
mnogo vino pijem) i tužan bejah: prosjacima nit imah šta da udelim niti sam bejah prosjak, u gradu punom brodova i cveća nikoga nisam poznavao doli gospoda Boga samog.
unutra i spolja i svaka je ličnost vredna izbacuju se koprive iz reči i zida se krematorijum velik nasred polja i cveća u vizantijskom stilu mnogo će da košta krematorijum za junačke kipove gojne ali će da trezni i da leči biće tvrd
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Posle svršenih poslova u bateriji požurili smo našoj kući. Na stolu je bilo puno cveća i sva je soba mirisala. Aleksandar digao glavu i udiše širokih nozdrva, dišući duboko.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Znate li vi... znate li... o, pa vi ne znate, vi ne vidite!... uzviknu on usred dva okićena voćnjaka, opijen mirisom cveća, prisustvom i suzama ove devojke, kršeći ruke od muke što ne ume ili ne sme jasnije da se izrazi.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Zatamnjenje) VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE (Obala reke. Mesečina. Sparna letnja noć, puna cveća, zrikavaca i svitaca. Sofija, posle plivanja, briše kosu.
DROBAC: Valjda svakoj. SOFIJA: Sigurno si travar! DROBAC: Travar? SOFIJA: Lečiš bolesne ljude pomoću cveća! DROBAC: Ja? SOFIJA: Nekoga boli glava — ti mu daš seme gorušice, cvet kamilice, majčinu dušicu!
DARA: Ovo mora da je bila neka velika ljubav! Vidi kolko su trave i cveća povaljali! BLAGOJE: Kurvetino! SOFIJA: Pustite me! GINA: Šta si se ostrvio odjednom?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sedim sad sa ostarelom Frau von Thiess u pansionu i ona me ispituje o Birimcu. Bio joj je doneo cveća kad je kroz Beč prošao. Ona više nema ni šećera za kafu, ni kafu. Stavlja mi pilulu saharina uz šolju. Plače.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Velike zmije uvijale se oko drveća ili se sunčale na kamenu i nisu mislile o zlu. Oko cveća su obletali leptiri sa velikim, kao duga sjajnim krilima i zujale pčele bez žaoka.
A u bašti je bilo mnogo svakojakog cveća, a najviše ruža sa krupnim, sjajnim, kao sneg belim cvetovima. Crvenih ruža onda nije bilo, već samo belih.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Tu beše vazda: nekakav „Stručak” — uzbrao ga taj i taj, te „Kitica cveća” — nabrao je miloj deci taj i taj. Sve lepi naslovi i lepa poučna sadržina: „Bilo jedno nestašno dete, pa se popelo
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Veska Vesić, gospoja beogradska, Samoj sebi čestita i polaska: „Evo meda, bez cveća, bez polena, Muvi do grla, a meni do kolena!
Rakić, Milan - PESME
I zaječaće setne violine U svežu noć, kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine, Poviće cveće svoju rosnu krunu I zaječaće setne violine.
kada veče padne, U svetlosti skromnoj kandila i sveća, U čistoti duše moje, nekad jadne, Čitavu bujicu proletnjega cveća. U sobi će biti sumrak, blag ko Tvoje Srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
I tako kraj cveća ostaćemo sami... — Proliće se tada, kao bujne kiše, Stidljivi šapati u blaženoj tami, I reči iz kojih proleće miriše...
Obmana hladna kao santa leda; Ja znam: životom buja svaka tvarka, I hiljadama očiju me gleda Iz gustog žbunja, iz cveća i trave — To stari gresi u zasedi stoje —, I mlaz ledeni kajanja i strave Preplavi namah bedno srce moje.
Noć lagano pada, Kao dan jasna noć i kao dan vruća, I s brežuljaka vraćaju se stada. Voćnjaci, cveća i pesama puni, Gde začikuju kosovi slavuje, I na ovcama, zaraslim u vuni, Klepetuše što ravnomerno bruje.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Po bašti lišće šušti; iz trave i aleja cveća diže se onaj vlažan i jak miris. A znala je kako će se to sve više odvajati, snažiti i otuda kroz tu tišinu ovamo do
Od cveća zakiti se samo jednom kitom svežih, u bašti nabranih zumbulova i međ njima jedina bela lala. I to se zakiti ne gore, viš
pušaka, kao neko halakanje, topot konja, krckanje samara i, po bašti, i od konja i od ljudi, u tišmi rušenje ograde, gaženje cveća — otuda nijedna bašta posle udadbe ne može se po dve, tri godine nanovo podići i sasvim zazeleneti — sve se to oko nje
Izlazeći na kapiju oseti samo kako joj lice i kosu do- | dirnu onaj venac od šimšira i drugog cveća, već osušenog, gotovo sparuškanog od fenjera, i to je zadahnu nekim zagušljivim mirisom kao na tamjan i sveće.
Pandurović, Sima - PESME
Tad, posle dugih, zlih orkana, Ćudi što nose sunce, kišu, To beše prvi dan bez mána, Kad duše cveća svud mirišu. Sa šumnom pesmom mladih grana, Kad se od zore u daljini, K’o s plave ravni okeana, Veliki osmeh sunca
Ti si mi došla sa tih strana, Na presto moje mašte sela U pompi nada i đerdana I plavog cveća s bleda čela. I otad vladaš ti, bez brána, Prostranim carstvom snova moji’, Skazaljka Večnog gde lagana Časove
Mirišu opojno duše poljskog cveća. I nad jedva čujnim talasima rečnim, Nad dušama našim kojim veče prija, Boreći se s tamom, prostorima večnim,
Ti si ostavila svoju kuću celu, Svoje knjige, igre i saksije cveća, I devojačku postelju ti belu, I uspomene svih ranih proleća.
A danas je jesen, izdisaji kratki Cveća koje vene, lišća koje žuti; Nadama su bledim zastrveni kuti; I iščezli davno svi putevi glatki, Bivše nade, želje i
i snóva Ja sam voleo, srećan bio, znam; Isti je bio vruć proleća dah, Isti je vetar nih’o vrh od zova I puno cveća što na jedan mah Strese na zemlju. A ono zamiri Što mu proleće još uzima dah, Tužno zamiri...
Stoga sam ves’o. A flaute cvile Nestanak cveća, ljubavi i patnja, Želja i nada što su sjajne bile, — Tralje života koje nosi pratnja. Muzika jeca tonom čiste tuge.
— Kobni zvuk smrti života i cveća. SEVERNA NOĆ Nedogled pukla večitoga leda U vedroj noći svetlucavo siva; Zamrznut mesec ukočeno gleda Na sante,
Svaka nosi jedan dugi sanduk želja, Maštanja i nada, i cveća i snova, Umrlih časova tuge i veselja. I što dalje idu, senka biva njina Sve veća na svodu mramornom i zlatnom, I
Nenadno te noći, dok je mesec trn’o, Južni vetar prođe ulicama burno. Nosio je teške, zanosne i meke Mirise cveća, i živost, i nadu, Dah proleća bliskog iz zemlje daleke, Rasuo ih, krišom, raskošno po gradu.
OSRAMOĆENI SAN Sinički i grubo zatvorismo srca Za lepotu zemlje, i zvezda n cveća, Za intimnu radost, za tuđ bol što grca, Za ljubav i nemir budućih proleća.
druže, ostavlja svoj trag Nevidljiv i nežan, rasut kao prah, A osetan ipak, tužan ili drag, K’o miris starine, kao cveća dah. Duše sviju stvari žive, dragi moj, Lutaju i žive... i ko im zna put!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
S desne strane potoka pružila se jedna veselovidna dolina, sva pokrivena i ukrašena s livadami punim zlaka i cveća selnoga, koja se protegla do blizu manastira, a s one strane doline, rekao bih da su carske bašče.
Blagouhanije livadni[h] cveća i svakojaki[h] voća obalzamljavaju oni krotkopitomi vozduh. Ne zna ko kako tom blaženom dolinom prođe, kako li k
Svak može sebi lasno voobraziti kako je od marta do konca novembra po ovom ostrovu hoditi. Miris takovih ploda i cveća da bi čisto pomislio ko daje u raju.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Potom, kako je Isus sakrušija bogoljubnu zmiju, tako je u svoja grka justa metnuja kitu cveća, a prokleti sotona prosuja otrov! Kâ što su vridni bili svi naši misnici, dvadeset i tri do tebe, tako će i nakon tebe!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ujutru su po livadama nalazili gomilice žutog cveća. Tola Dačić laže po selu da nožem koljem pse Katićima i da ih bacam u Moravu, jer njima stalno nestaju psi, pa i kerovi
) U kaputu sede na krevet i uzdahnu. Moja soba, reče glasno, a zimski miris voća i suvog livadskog cveća u venčićima na zidovima i stari miris ove sobe, samo ove sobe na svetu, poteče svim njegovim žilicama kao krv.
Simka ispuni sobu glasnim buncanjem. On ne može da joj se približi. Gleda je uplašeno i ćuti. Krug suvog cveća obešenog iznad njenog uzglavlja raste, širi se. Suvo smilje, miriše na tamjan i vosak. Samo Adama da otme, Misli.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Zabljesnu je sjaj vrta, kakav nikada nije videla, ošamuti miris cveća, za koje nikad nije čula. Iznad visokih, krupnih cvetova letele su plave ptice nalik krupnim plavim leptirima, ali šum
Tek sada je brdo likovalo: — Pogledaj se, nemaš ni riba, ni cveća, nisi ništa! Lokva od stida saže glavu, a žablje društvo se namnoži.
Taj glas je molio Sunce da ga isuši, pretvori u oblak, u ništa. — Ružna sam, odbačena. Nema ni riba, ni cveća. Šta će mi život? Beloj žabi se učini da to lokva ponavlja njenu sopstvenu jadikovku.
Nije mogla da zaboravi ni njih, ni prohladni dah planinskog cveća, ni svoje krilate vode. Njene peščane obale bile su ravne.
Njene peščane obale bile su ravne. Na njima nije bilo srebrnog odsjaja planine, niti cveća, i reka poče da tuguje. Naročito joj je bilo teško u zoru i u suton kad se u njenim vodama kupalo Sunce i samo nalik na
— Hm, hm! — promrmlja som kroz brkove. — Kažeš da reka ne može bez cveća? Pa, budi ti cvet! Jednom u godini budi cvet!
Ko bi to mogao biti? Svuda, dokle je oko sezalo, carevala je tišina, rasli mirisi trava, otkida le se zvezde i latice cveća, a gore u visini plovio Mesec i sam nalik na veliko srebrno jaje. »Mora da mi se prisnilo?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović Zmaj XXI Sniv'o sam te, a ti puna cveća! Među cvećem lekovita bilja, Bilo stitka, ljubice, i krina, Odoljena, čubra, devesilja.
Začudih se, na što tol'ko cveća; Al' mi cveće tihano progudi: „Tiho, tiho, tako srećan bio, Da se tvoje zlato ne probudi!
Zora će nas razgoniti brzo, Al' će ostat' iz cveća, iz bila, Čista duša oko tvoje duše, Čisto milje oko tvoga milja“. J.
I zaječaće setne violine U svežu noć kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine Poviće cveće svoju rosnu krunu, I zaječaće setne violine.
čitam strasnu povest, koje se mnogi još seća: Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na zemlje mirisnog cveća. U vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom, Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena, i zveri.
Senokos mladi pun poljskoga cveća Strepi u sjaju meseca i studi. Sanjaju bulke, mak, i rozalije; Ali ni miris ne sme da bludi, Već stoji dole, pritajen,
Sv. Stefanović CXLV NOĆU Noću, kad se svuda oko mene raspe Tišina, i pokoj, i miris od cveća, I kad me s nebesa mesečina zaspe, I vreli dah noći što me tebe seća, U mojoj se duši šumno dižu s nova Nekadanje
Noć prolazi mirno. Tišina i pokoj, i miris od cveća, I vreli dah noći što me tebe seća, Polako se dižu u nebo prozirno.
Al' sliku tamnu moje mračne kobi Odagna odjek klika razdragana: To seljančicâ u šarenu ruhu, S rukama punim ivanjskoga cveća, Gazeći travu i strnjiku suhu, Rasu se čopor duž reda drveća. Vetar umuče pred obesnom klikom!
I malene se opružiše ruke, I kao cvrkut tičica maleni' Sliše se reči u nejasne zvuke. Sagledah cveća ruke svoje pune! Na uzburkane pritisnuh ga grudi: Kletva se diže, da udes prokune, I mračnu kletvu što skovaše ljudi!
i verna, Pred slikom tvojom padoh na kolena, Od svud tišinom okružena gluhom; I okitih je, bolom satrvena, Ivanjskog cveća rukoveti suhom. Danica Marković CLVI APRILSKA ELEGIJA Prošle su ljubičice!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
školu, sedeo sa svojim mladim prijateljima i uživao u blagoj mesečini, osluškivao slavuja i udisao balzamni miris cveća, reče Aristoteles svojim drugovima: „Po mišljenju našeg velikog učitelja, najsavršeniji filozof bio bi onaj koji ne bi
Jer sve što sam onde video, beše za mene neopisivo iznenađenje, bujnost vegetacije, raskošno šarenilo cveća i leptirova, pa i sama atmosfera sa njenim pljuskovima kakve ovde nikada ne doživesmo“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Život naš imao je da bude večita pesma i mi neprekidno pijani od sreće. A posle, umesto raja i cveća stizala je naizmenično bolest njena, Bobina, moja. Zatim nesporazumi, ljubomora, razočarenja.
A od pristaništa do Vladičinog konaka ponova se zahori, zahuja i prolomi: „Živeli, živeli, živeli“ i mlazevi cveća sipahu na zastavu koja se pojavi i dovede uzbuđenje do vrhunca.
i ona lako i graciozno siđe, komandant je pozdravi sa nekoliko izabranih reči zahvalnosti i pruži veliki buket poljskog cveća u znak toplih simpatija i blagodarnosti ojađene vojske i građana.
Bože, zar je to, dakle to je vitlo? Na mene više nisu obraćali pažnje. A oko mene bilo je puno cveća i nada mnom su pevale tice.
Bio sam se već sasvim povratio kad ugledah dva leptira što su poletela iz cveća. Ja skočih. Moj okrugli šeširić od slame ležao je na travi. Ja ga hitro podigoh i pojurih za njima.
Iz cveća oko mene poleteše dva leptira. Čvrstim, lakim, detinjskim, kao krilatim trkom, ja pojurih za njima. Oni mi umakoše.
želeo da se umiri, ali je njegov nemirni pogled lutao na sve strane: čas po uglovima sobe gde se niz ukusne police od cveća spuštale zelene vreže lozica i ruža puzavica, čas na toalet načičkan skupocenim bočicama od kristala, a čas na
On je nađen usred cveća, na jednoj krasnoj uzvišici borovog parka, gde se ubio pri zalasku sunca. On je bio devojački lep, ali je njegovo lice
besmrtne osetljivosti u jednoj duši tako uzvišenoj, detinjskoj i čednoj, tako dostojnoj da se rajski odmara usred onoga cveća! I zamisli kakvu sam smrt ja onda zaslužio!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A on se zaturio u kolima, nakrenuo se u stranu i naslonio leđa na Mitra, podigao jednu ruku, u kojoj drži kitu cveća i voštanicu, pa gleda u gomile naroda besmisleno, pijano...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U toj bašti bilo je mnogo lepog i raznovrsnog cveća a pored sviju staza bile su ponameštane kamenite klupe. Šetajući gore-dole po bašti, ode do jedne takove klupe, pa
Kad je devojka nabrala cveća, okrete se, pa kad opazi Petra, drekne od straha i padne u nesvest. Petar joj pritrči u pomoć.
Naposletku dođu do jedne brazde, na kojoj nijedne travke nije bilo. Sa one strane uz brazdu bilo je tako lepog cveća da se Petar začudio, pa zapita devojku: — Kakva je to zemlja gde ne može trava da raste?
Petković, Vladislav Dis - PESME
bregu što je nad životom, Tražio sam mesto gde stanuje sreća, I išao dugo okružen lepotom Iz predela snova u predele cveća.
Posle jesen došla na saranu maja. Na sarani maja bila je i ona; Saranila dane cveća i mladosti I sa njima vence, i svoje radosti, I sve što je bila njena vasiona.
I u toj grobinici mladosti i cveća Disala je ona još lepotom svojom U jesenjoj noći, u noći sa kojom Grlila je život svih mrtvih proleća.
Ali jedne zore, prve zore potom, Zaspale su blago njene oči dana, Njene oči cveća, sred živih obmana, U jeseni tužnoj, sa njenom lepotom. Zaspale su potom.
A iz venca, a iz snova, Melodija i zvukova Zabrujaše pesme cveća, Pesme sunca i oblaka I anđela i junaka I mladosti i proleća: To je bila pesma straha I padanja i uzdaha.
To je bila pesma jaka, Klik orlova, cvrkut ševa: I u nama sve zapeva, Sve zapeva, sve zaplaka. A iz cveća, a iz snova, Melodije i zvukova Oživeše zemlje, mora, Cvet nepoznat belih gora, Novo nebo, strani vrti, Stara ljubav,
kraju staroga neznanja; Ponova evo osećam potrebe Za pali trijumf bola i nadanja I iluzija, i za sve potrebe, Saranu cveća, želja i stradanja.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad: Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled što me gleda kao iz cveća, Što me gleda, što mi kaže da me oseća, Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi
Osećam studen sa pospalog cveća, Veliki korak od te spore pratnje, Oblake dima nevidljivih sveća, Skupljene suze za nevine patnje.
Možda me to zovu moje nade drage, I zalazak slave i ljubavi stare Uz osmehe cveća i pesmu vetrića? Il' sudbina za me sprema nove dare I grobove nove, pakao otkrića, I zalazak slave i ljubavi stare?
Lagano, sporo, bude se gore, Svud život cveća veselo raste, Zemlja se brzo sadi i ore, Nada se diže k'o nebom laste; Lagano, sporo bude se gore.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Očigledno je – i to ne treba dokazivati – da su ovde ljudi koji uzimaju pričešće viđeni kao pčele koje iz cveća vade nektar.
po sličnosti se ukrštaju sa kupolom neba i hrama, ali ispod toga povezivanja u Popinoj pesmi postoji i veza između cveća staroga slovenskoga boga neba i groma Peruna (perunika) sa kupolom neba i hrama, i to slovenskoga hrama u
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Venac od cveća postao je uveo i sasušen, što kao i sve druge pojedinosti kod Stankovića, uz retke izuzetke, ima takozvanu realističku
Izlazeći na kapiju, oseti samo kako joj lice i kosu dodirnu onaj venac od šimšira i drugog cveća, već osušenog, gotovo sparuškanog od fenjera, i to je zadahnu nekim zagušljivim mirisom kao na tamjan i sveće.
ćerku po licu i kosi dotakne na dvorišnoj kapiji - kroz koju prolazi da bi zasvagda promenila boravište - venac suhog cveća s mirisom tamjana i sveća, onda ne možemo a da ne pomislimo na svadbenu stilizaciju, u slovenskom folkloru dobro
Po bašti lišće šušti; iz trave i aleja cveća diže se onaj vlažan i jak miris”. 116 Po tome vidimo kako ju je pisac zamislio kao lik sa osobito čulnim telom, pa
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Vidite li tice kako drukče lete Kô da s’ miris cveća sam u venac plete. Lahor kanda veje dušu suze čiste — Osećate l’ danas što još nikad niste?
sa neba sneo: Kad sve to nikne pa se razgrana, Svanuće zora lepšega dana; Opšta će sreća u vrtu svêsti Najlepša cveća venac oplesti. Venac će ovaj podarit’... kome? Viktore Igo, spomenu tvome! »Starmali« 1885.
Dok god traje pobožnoga žara, Pravoslavnih hrama i oltara, Njenom grobu poslaće se sveća, Venci viti od svežega cveća.
Deca kao deca lepša i od cveća, Trenutni poljupci večitih proleća. Goriš da ižljubiš taj podmladak sveti — Ono iz kolevke kroz dušu ti leti.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Ovo je moj rođak Svetozar ot Ružičić, koji je... RUŽIČIĆ (digne ruku): Stante! Ružica je cveća carica. Kad je boginja Venus, ili Afrodita, Adonisu jagnjence davala, raskrvavi se od trnja okolostojeći ruža, i ružicu,
Krakov, Stanislav - KRILA
Piperment je bio popijen. Poneo je kao dete na rukama. U njenoj sobi je bilo mnogo sparušenog cveća. — Opet je onaj odvratni Englez dolazio. doneo mi je pletenu torbicu... Čisto zlato...
Qu'eIle-ѕ'en-va... Parter je urlao i odsecao reči. — No, eto, zapljeskajte toj ženi, pošaljite joj cveća, i ona će poći večeras sa vama u postelju... — Debela je, branio se Duško.
Petrović, Rastko - AFRIKA
S vremena na vreme proplovi između njih pokoji snežno beli list. Jedan mornar mi kaže da je to od cveća koje cveta na obalama, četrdeset do pedeset kilometara odavde. Galebi sve tamnije boje.
U jednoj bari punoj beloga cveća kupanje devojaka. Malo dalje vidimo u dnu predela jednu kraljevsku povorku. Na malom arapskom konju, ogrnut u belo, sa
je iza ovog lišća novo koje se tek razvija, bledozelene boje, a sve to davalo je utisak, i izbliza čak, velikih buketa cveća.
Ako bih uzabrao cvet, ovaj nije imao oblik ostalog cveća afričkog, nije imao ni korena pod sobom, ni zelenih listova eko sebe, već je rastao pravo iz mahovine.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Na svojim grud’ma sprema postelju I po njoj čudan raskoš prostire: Rosice sjajne, sitnu đinđuvu, A meka svila cveća mirisnog Šarenu glavu spušta pažljivo Da ti, umornoj, mirom prijatnim Uspava dušu ozlojeđenu. (Odlaze.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
HHIH Daj mi ruku, da je vidim... Ova ruka, ova mila, Kol’ko je već krasna cveća U moj život posadila. Daj mi ruku, da j’ osetim...
Dvoje grudi, dva su srca, — Jedno drugo dopunjuje. HHHІІ Snivô sam te, a ti puna cveća, Među cvećem lekovita bilja, — Bilo stitka, ljubice i krina, Odoljena, čubra, devesilja.
Začudih se, otkud tol’ko cveća, Ceo vrt se preselio amo! Al’ mi cveće tijo progovara: „Ne čudi se, to je u snu samo!
Al’ mi cveće tijo progovara: „Ne čudi se, to je u snu samo! Zora će nas brzo sa nje stresti, Al’ će ostat’ ispod cveća, bilja, Lepše cveće, duša tvoje duše, Čisto milje oko tvoga milja.
! — I tad ćemo jedno biti. Evo venca tužna cveća, Koj’ sam tebi počô viti, A venac se šire spleo Sve vas može zagrliti!
Ha — osmejak taj me seća, Šta je čudno ovim ljudma — To je ova kita cveća, Što j’ na mojim vide grudma. Oh, opros’te strani ljudi, Oprosti mi, ledno doba, Evo skidam s mojih grudi Rosno
— Što mirišeš, pesmo moja, Kao tamjan bosilje? „Ne miriše tvoja pesma, — To je miris rajska cveća, To j’ blizina dveju duša, Kojih-no se sinak seća.
“ I tog je glasa tako Rajski utešna moć, Od glasa tog se vedri Žalosti moje noć! I čitav vrt se stvori, U njemu cveća šar, — I ja po vrtu hodim I berem cveće, star.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Izišli su čak i meštani sa buketima cveća. Mi smo se ispeli na neku gomilu kamenja ispod jednog platana, da bolje vidimo, a i da se zaklonimo od sunca.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dizati serpsku liru: — Na liru našu cveća ot sopstvenog Na polju branog radosnom rukom tam' Junaci gdeno britkim mači Nemanje prostiru staru slavu, Harite nježne
— Ako si rad da kupiš, sve sama je ruža kod mene, — Druga mi reče učtivije. — Hoću od treće; jer ti mi Cveća ne biraš sama, mogu, slep, božur u ime Ružice izbrati.
lišća zelena Na njoj leja selena, Mlađanost ga sadila Te lepojku mladila, Njim se ona ogrće, Srca na se obrće; — Mesto cveća beljana Njoj nevinost peljana Selendivu krasuje, Dičjem dodu pasuje; Plod je lepšin miljavost, Duše l’ srce smiljavost!
Do sto rifi blonde (ne pitam šta košta!) I toliko svile, znam, biće mi dosta; Cipela, šešira, cveća svake fele, I za toaletu neke bagatele, Vode od kolonje, samo da je fina, Pariske pomade, plajvajsa, karmina,
Čujete li kako banda Po sokaku lepo tuče, Da navesti karneval I veseli noćas bal? Dajte brže korpu cveća I četiri ogledala, I voštanih devet sveća, Novi mider od perkala, I pariski rokoko, I pantlika barem sto.
Ništa ne htede reći, i ništa učiniti mlada, Razma da mene boli, razma uprkos meni. Veza kitu od cveća i dade, namenjenu meni, Na oči moje drugoj, samo da mene peče.
Ta dva mesta su sledeća: 1) st. 5 strofe II kod Orfelina glasi: venac z cveća na jej glavi; Vladisavljević je izostavio ono z; 2) st.
Pored košnice sedilo je takođe dete, Narodni list, a pored njega devojčica zvezdom na glavi ukrašena, kotarčicu cveća i Danicu zagrebačku u rukama imajući.
predstavljene Matice (u kojem se veliča Gajeva Danica, „kad mi kotarčicu punu mirisnog i raznovidnog hrvatskog cveća, koje na našoj gori raste, u krilo prosipa”), izveštaj se završava ovako: „Po svršetku slova ovog uzvisio je mili
Bojić, Milutin - PESME
Kolutave oči svetle, nikad site, A uvela usta grizu tela vruća... ''Dosta! Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite! Mira, večna mira, bez životna znaka!
strani, Ni grobovi starih umrlih stoleća; Mirni smo na gozbi u svetskoj dvorani I kad nebrat pije miris našeg cveća.
Jakšić, Đura - PESME
Ja ustupam cveća staze Kojima je noga meka; Nek’ po cveću žene gaze, A trnje je za čoveka! 1856. GDE JA... Gde ja šećer sijem,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Otuda je prirodna stvar da je npr. naročito lekovit onaj luk koji je bio upleten u venac od ivanjskog cveća, o Ivanjdanu (ŽSS, 133), ili koji je pronikao kroz zmijinu glavu (Karadžić, 4, 1903, 194; SEZ 32, 41), ili koji je o
U jednoj Vukovoj pesmi (5. 708) kaže se: »U ruku joj mača od b., od b., od srpskoga cveća«. U popularnom srpskom romanu »Rajko od Rasine«, od Č.
U okolini Prespanskog jezera, kada se, o Svetoj Trojici, »daju krčazi za dušu«, u krčag se zadene, pored raznog cveća, još i obavezno, orahovo lišće [o htoničnom karakteru oraha v. članak Orah] i grančice v. (GNČ, 24, 250).
Uoči mladog utornika vračara odnese pod kakav g. u polju malu pogačicu, vina, vode, soli, cveća, konjsku potkovicu i klinac, i zaklinje demone na g.
N. je vrlo popularan u [etimološkoj] ljubavnoj magiji. Nevesta donosi svome mužu u kiti cveća nevena, da bi venuo za njom (narodna pesma, Vuk, 1, 645; Vrčević, Pomanje, 32). Ako devojci nikne n.
U takovskom se srezu takođe, između drugog cveća po dvorištima, »neizostavno gaji i perunika«, a veoma je često zasađena, kao ukras, i na grobovima.
A da mu one oproste, treba da načini kitu od bosiljka i cveća i da iznese rastvorena meda ili šećera pa da pomoću te kite od cveća prska slatki rastvor po onom mestu gde je stradao
mu one oproste, treba da načini kitu od bosiljka i cveća i da iznese rastvorena meda ili šećera pa da pomoću te kite od cveća prska slatki rastvor po onom mestu gde je stradao i moli andre da mu oproste, pošto je on čovek, pa ne vidi, ćorav je
U Gornjoj Resavi (u Panjevcu) mlada na polasku od svoje kuće skida sa kapije venčić od cveća na kome je i j. i spušta u nedra, i čini to isto i kod mladoženjine kuće (GEM, 25, 1962, 149 id), a za vreme ručka čauš
Čubar. U narodnoj pesmi (Vuk, Pjesme, 1, 645) jedna od devet biljaka kojima se čine ljubavne čini: »Čubra cveća — da me dobro čuva«, tako se hvali žena koja je mužu u prvoj večeri dala devetoro bilje (etimološka magija). Č.
se nalazi među uglednim biljkama u mitu i religiji (kroz pomaleno selo ne može se proći od momaka i devojaka i od cveća svakojaka: »Od selena i od kalopera, Od bosiljka i od trandovilja, Od kadive male i velike I od one pitome ružice«).
Milodua — da se milujemo, Kalopera — da me ne otera, Ljubičice — da me svagda ljubi, Karanfila — da se ne karamo, Čubra cveća — da me dobro čuva, Bosioka — da m̓ ne smeće s oka, A nevena — da mu srce vene, Samdokasa i okoločepa«.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
vitka, sedefaste kože, okupana u svetlucavim mlazevima vilinskih kladenaca, namirisana isparenjima šumskog i livadskog cveća. Možda Dorotej? Visok, mršav kao hrt, bezazlen. Ali, ne. Žena je na njemu ostavila svoj žig.
U nozdrvama mu gusti smolasti, lepljivi miomiris, malo otužan no lepši od svih miomirisa sveg cveća i sveg drveća na zemlji.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Rastužen i zbunjen starac stenjući raširi ruke, I bokor proletnjeg cveća pažljivo poče da ređa; A kad je svršio posô, on reče spokojno tada: „No, sada, sinovče dragi, penji se na moja leđa.
veće, A gdegde u rosnoj travi prvo je cvetalo cveće Pod zrakom toploga sunca bujna se priroda budi, Vencima proletnjeg cveća nevine kiteći grudi! Jednoga toplog dana, pod senkom mirisnog hlada, Na svome cvetnome tronu štedra je sedela Lada.
Vetar je silno poljuljivo Vaš tanki veo, vašu vlas, A u zraku je odjekivô Bezmerno sladak, zvučan glas... Šta li smo cveća pogazili, To bog jedini samo zna! No vi ste onda srećni bili, A s vama srećan bejah ja.
Njeno tavno, tužno lisje na večnu te tugu seća. Ah, ja znadem njenu prošlost, kô i prošlost drugog cveća: Vidiš one razvaline na visini mračnih gora? To su tužni spomenici razorenih carskih dvora.
čitam strasnu povest koje se mnogi još seća, Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na zemlje mirisnog cveća. u vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom, Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena i zveri.
Pred gordom caricom cveća Nežno te njegovo lisje na skromnost i tunu seća. Psiheja, bludeći plačna, kad ljubav nebo joj uze, U cvetne čašice ove
kao sveta gora, Na drevni me Olimp u osami seća, Ja slutim, verujem: tu je draga Flora, Flora, nežni simbol mladosti i cveća. Kleon Sve je samo simbol što ti vidi oko, Sve što dušu tvoju i vedri i mrači.
Snažna se njegova krila lagano razviše s pleća, A nad njim splete se šator od šumskog mirisnog cveća. A ćata, međutim, zbunjen, još kroz noć poljanom ode, Išô je gde noge hoće i kuda oči ga vode, Bežô je od samog sebe.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na stolu mog paviljona čeka na Vas svežanj poslednjeg jesenjeg cveća iz mog vrta, nekoliko sočnih smokava, koje su ove godine potpuno sazrele, i korpica plavih šljiva i rumenih bresaka.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
bio najprikladniji za dete (potencijalni darovi izraženi su deminutivima: lutčica, igrica, ptičica, ribica, kitica cveća), te s radošću zaključuje da im može darovati nešto vrednije i trajnije: „Pisati hoću/ djeci malenu,/ lepu, šarenu/
SRPSTVO MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Šta je Srpstvo? Bokor cveća Od najlepšeg pramaleća; Bogom cveća mirisava, Miris mu je: stara slava!
SRPSTVO MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Šta je Srpstvo? Bokor cveća Od najlepšeg pramaleća; Bogom cveća mirisava, Miris mu je: stara slava!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Njihovo je cveće tamo kod njih. Deca ga uzela. TAŠANA odlazi i vraća se vodeći dva dečka koji nose kite cveća. Tašana ih dovodi do korpi. TAŠANA (pokazujući deci gde će cveće metnuti): Tu, metnite tu. To je pozdrav tati od vas.
Ulazi Mladen (vodeći decu za ruke. Deca obučena u novo. Nedra im puna cveća, bosiljaka i kolača). MLADEN (s ulaza, sav srećan): Pa, čedo, Tašana (pokazuje na decu) mi smo već ogladneli!
(Vadi im iz nedara cveće): Pogle, koliko vam je cveća nadavala. Zbog vas sigurno celu baštu obrala! (Pokazuje na hadžiRistu, Mirona i ostale): Pa sada sve u ruku!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Velika Gospojina je sladak praznik u slatkoj prirodi predjesenjoj. Žuto lišće je još ukras; toplo je; cveća puno po svima lejama. I to naše domaće cveće je uvek nekako slatkih boja. Pita majstor Kosta gošću svoju ovo ono.
Salaš Moj mir sav se preobražio. Dozidali su još jednu terasu. Gvožđa su bila prepuna cveća. Čuvarkuća na krovu pojavila se i razrasla se u čitavu baštu, a to, kažu, znači sreću.
— Sad je taj balkon lepo doteran, zbog Julkice; mačaka nema; cveća ima. U njega je uprla oči palanka. Šta će biti s udovicom Nolom?
Od čega žive, i cvetaju, i mirišu, i krase svet čitavi plaštovi i zidovi onog zelenila i cveća — to ostaje zagonetka! Grančice rastu takoreći na očigled.
Na spratu, iz dvorišta, dužom fronta i dužom mnogo dužeg krila kuće, staklen hodnik — avliski balkon — prepun cveća i udobnih stolica za sedenje, dremanje, i ležanje. Hodnik taj se cele zime greje dvema velikim blehanim pećima.
Bilo je proleće; groblje ucvetalo od cveća baštenskog, ali naročito od ucvalih voćaka. — Evo vam, pod ovom velikom šljivom, to su grobovi ono četvoro dece...
Mirko je sutradan prešao u komšiluk, usudio se da uđe u kujnu i preda saksiju lepog cveća, od čega se Savina žena vrlo nerado rastala. — Zametnuće se valjda neko prijateljstvo — tešio je Sava ženu.
Ne pitajući za trošak, ukrašavali su crkvu i portu brdima cveća i sveća i ćilimova. Hristov grob — raskoš. Tamjan se jednako pali, sva porta miriše.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I mesto aplauza i kite cveća, što je sopranistkinju očekivalo na koncertu, kompozitorova je žena, na glavnoj probi, razbila o njenu glavu nov novcat
Jer ja sam znao da postoji govor brojeva, pa govor cveća, ali nisam znao da postoji i govor nogu pod stolom. Ja tada nisam ni obraćao pažnju na nogu apotekaričinu i nogu
Petrović, Rastko - PESME
Tad kralj sam stari, Obučen u jegere i ležući na krevet, Udiše nozdrvama strasno sve korpice cveća Kojima je zasađen tapet; Za politiku više ne mari, Ni za kostobolju nogu, dvorske se dame jedne seća; Pa i kraljica
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Bio je spreman da sluša čak i pesmu potoka koji je sebe nazivao rekom. Igra cveća u livadi i neumorno tumaranje mrava zanimali su ga više od kretanja sunca u nebu. U redu! Veliko je i moćno Sunce!
Uzalud su joj druge kapljice govorile da to nije ni važno: zemlja je puna cveća! Uzalud je to i samoj sebi govorila. Nebeske visine nisu je veselile, sve dok joj Zračak koji ju je digao sa zemlje ne
Čak su i prezrene zvezde bile pozvane da uveličaju slavlje. Šta tek da se kaže za Careve drugih zemalja? Kočije pune cveća i hrane gomilale su se pred kapijama dvorca: ništa nije smelo biti zaboravljeno! Ima li većih jastoga u moru?
— rekao je. — Sve dok postoji cveće.. — E pa, neće više biti cveća! Carica Plavog carstva pljesnu dlanom o dlan i reče doglavnicima: — Dajem vam tri dana da iz mog srećnog Carstva
Da je Carici neko ranije rekao kakva je upornost cveća ne bi mu verovala. Ko još vide toliku drskost? Po kamenjarima i pustinjama, po šumama i močvarama cveće je nastavljalo da
Naredi Carica da sve što u njenoj Carevini ima ruke i oči ostavi svakodnevne poslove i krene u rat protiv cveća. Osnovan bi poseban viteški red tamanitelja cveća i razmile se po Carevini.
Osnovan bi poseban viteški red tamanitelja cveća i razmile se po Carevini. Samo mladići očiju sokolovih mogli su postati vitezovi Cvetoborci, a oni nisu trpeli
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Negoli mnogo i mnogo prevazišlo je krasotom i lepotom od svega zemljanoga cveća i krasote, kade ima čovek u sebi dobar razum duhovni i vrlu pamet, i drži se granastoga slatka knjižnoga učenja, kojeno
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Avlija prostrana. Ispred kuće manja baštica, takozvana devojačka bašta, puna svakojakog cveća: ruže, karamfila, zambaka i kakvog ne cveća!
Ispred kuće manja baštica, takozvana devojačka bašta, puna svakojakog cveća: ruže, karamfila, zambaka i kakvog ne cveća! Samo je lepa Zona znala kakvoga sve cveća nije bilo u bašti, jer ona se starala o cveću i zalevala ga.
Samo je lepa Zona znala kakvoga sve cveća nije bilo u bašti, jer ona se starala o cveću i zalevala ga. Skoro svako doba godine imalo je svoje cveće, i kuća
kako obično izgleda čovek kad ga kakav belaj snađe, pa prenoći u apsi, nego je, baš naprotiv, izgledao kao kita cveća. Na njemu sve svečano. Lepo obrijan i ošišan, veseo i raspoložen, samo, izgleda malo neispavan.