Obradović, Dositej - BASNE
poslušati gdi potoci po dolinam šušte, čisti zefiri luge prohlađuju i raznose miris ljubičice, gdi se livade s poljskim cvećem krase i privlače svakog oči na se.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
požive šesnes godina umre na ivanjdan venci ptica rasturaju se u nebu jedan šugav pas šunja se oko humke pokrivene cvećem prva hladna zvezda podseća na sneg mladić i devojče goli spavaju na visoravni vazduhom namirisani borovim al krst
Dučić, Jovan - PESME
Ni šuma, ni glasa; samo jednoliko Izbija časovnik kog ne čuje niko. LETO Iz dubrovačke Župe Okićenu lozom i cvećem od maka, Sreo sam je jednom, jednog vrelog dneva. Na pučini magla providna i laka, U vrućome žitu prepelica peva.
Izgleda to kao praznik grobova. Nasluškuje se neki šum i nazire pokret. Oseća se dah, i po mirnim stazama pod mokrim cvećem, provejava čežnja. Čuje se ritam. Sve prožima neka mirna i bolna radost, uznemireno, požudno.
Pustinja će se posle toga pokriti cvećem i rumenim plodovima. Svud će biti klasje do pojasa i šume do neba. I on je išao sve dalje za suncem i zvezdama, i
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Lepa, velika kuća, a na njoj ni krajcare duga. Pet prozora sa sokaka, a prozori puni cveća, a među cvećem dva kaveza sa kanarinkama.
Pa kako bi ih jedno do drugoga ukopali i svi ožalili i cvećem im grobove zasadili, a njih spevale paorske devojke: kako su se voleli, i kako jedno bez drugog nije moglo da živi na
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
željni, gladni, siđu u svoje grobove i iščekuju da im toga dana njihovi živi, dođu na grob, prepoju ih, okade, zakite cvećem. I to mnogo.
I to mnogo. Ceo grob da im prekriju cvećem i drugim zelenilom, te kao da bi ih time opomenuli šta se ovamo, na zemlji, nad njima zbiva i događa.
Afrika
Malo pale poto–poto, pun rascvetanih lotosa i nenifara; devojke i mlade žene traže neko bilje međ cvećem. Nebo je ljubičasto i survava se kosim talasima na nas. Grdna larma insekata.
tropske šumice, ali tako česte, zbijene, pretrpane biljem, lijanama, mahovinama, papratima, obojenim pečurkama, cvećem i usamljenim džinovskih lišćem, da daju kudikamo više iluziju tropike no sama prašuma.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Varvari je šešir, slamni, bio pao s glave, za vrat, tako da se činilo kao da joj neka kotarica sa cvećem visi, na vrpci.
Doksat je bio sav u ladoležu, a sa njegovih stubova visili su lonci sa cvećem, sa crvenim smrdljevkom, u cvatu. Fenjeri su sjali iznad tih lonaca, i njihova svetlost padala je u svaku treću sobu.
Sve je bilo krivonogo. Pred njim, na stolu, na kom su bila četiri čibuka, ugleda vazu, sa cvećem, kakvu nikad nije bio video, a u jednom ćošku ognjište, mramorno, sa ražnjevima i rešetkama, u srebru.
Imala je svoj čudni osmeh na licu. Njen veliki slamni šešir ležao je na travi kao kotarica sa cvećem. Ona mu onda reče da je bila u kući Višnjevskovoj, zvata, a da je tamo sa njom bilo svega i svačega.
Činio se sav kao posut cvećem od zlata. A dugmad su mu bila zašivena ritmičnim redom, kao da su vojnici na egzerciru. Kostjurin je bio lep čovek,
Sve je bilo iskićeno poljskim cvećem. Bilo je čak i uvelih, opalih, bulki, u zelenilu. Vazduh, u dvorani bulki i poljskog cveća, nije bio prijatan, nego
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nešto kao ljubavna pisma s cvećem i telefonskim pozivima baš onda kada ona bude pitala za ocenu. On bi telefonirao i dostavljao pisma.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Njegove pitomice idu svake godine o ružičalu na njegov grob i ovenčavaju ga cvećem, kao drugog „frauenloba”. On je to i zaslužio. Urezali su mu na ploči pokraj njegovog imena: „večiti mladoženja”.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Video je njene visoke, svilene potpetice i čarape, izvezene zlatnim cvećem, njena pleća i njena zrela kolena čak, boje bresaka, kad joj je pomagao pri jahanju, ali je govorio sam sebi da sve to
koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav izvezen cvećem i grančicama, pod kojim nema ničeg.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ispratili smo je na železničku stanicu sa cvećem i nategnutim šalama. Bila je bleda. Videlo se po podočnjacima da je plakala, a ipak se smešila dok je sedela na svom
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pavla Stamatovića, »cvjetnik«, »s različnim drage narodnosti, duševnog uveselenija, zabave umne i slovesnosti serbske cvećem zasađen i obdjelan« (Budim, 1830—1841), Upanія Dimitrija Tirola (Beograd, 1837—1838), a naročito Golubica »s cvetomъ
Sremac, Stevan - PROZA
Kao Herakle na raskrsnici, razmišljaše Jova: hoće li trnovitom stazom dobrodjetelji, ili drugom, onom utrvenom i cvećem posutom stazom, i naposletku se reši da udari ovom poslednjom.
Gospodin okružni načelnik, koji je počasni član Poljoprivrednog društva, iako ni jedne saksije s cvećem nema u kući, dobio je pedeset komada, i Jova je kao čovek kome književnost naša (a naročito poljoprivredna, koja je još
Radičević, Branko - PESME
Bija žedan, te pođem pešice Da potražim u gori vodice, Nađem jedno vreoce studeno, Stenjem, cvećem divno okićeno, Tu se vode ponapijem dobro, Te pogledim okoline, pobro, Al' stajau stene ponosite, Lipe grane
Ta pusta je volja u Srbinja. Jedna mala dolina se vije Kroz kamenje i kroz provalije, Travom, cvećem, žbunjem okićena, Za pesmice divno ugođena, I za vrulu i za te slavuje, Al' se jako sasvim drugo čuje.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Uvek nakrivi šajkaču na desno oko tako, da mu se ono i ne vidi, zakiti se cvećem oko ušiju k’o devojka, i metnuv ruke pod pojas ide on, klati se i peva razne pesme, ali sve na jedan glas.
Jedino što mu beše kao neka strast, to je: pesma i kićenje cvećem. Kad pukne proleće, zamiriše zelenilo, njega nestane. Drvari ga tad viđaju po planinama gde se pentra po gudurama i
Dimitrija obuko novo odelo, (ma da ga je popa grdio pa hteo i da bije za to) zakitio se cvećem, čak i perunikom, pa sav crven, oznojen od silna rada, trči, smeje se i peva koliko ga glas drži.
U ranu zoru budi me mati. Onako sanan i razdragan jutarnjom svežinom idem u baštu. Tu, među cvećem, ispod ruža, stoji voda, a po njoj pliva crveno jaje, zdravac, dren i druge lekovite trave. Svlačim se i kupam.
naše kapije, u gomilicama i u novo obučene i duboko zabrađene, da promiču žene i idu k njemu, da mu zapale sveću i cvećem ga okite, ali najviše šimširom. Ja nisam hteo da idem. Znao sam da je tamo sada vreva, piska.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ —ili tako nekako, i pazite sad šta se dalje dešava! Svečano odeveni carinici i graničari zasipaju cvećem izlapelog tipa, pioniri pevaju „U divljaka luk i strela...
Najzad, stiže i ta priroda! Na nežno zelenoj livadi, posutoj prvim prolećnim cvećem, žvakaćim gumama, starim novinama i zarđalim kutijama sardina, udišemo punim plućima svež vazduh, izmešan s devedeset
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Cijuče duša, kaplja s izvora. Zahuje živci uz drobni lišaj i peče zumbul, zumbul otrova. S ivanjskim cvećem, livado, istraj! U smernoj tuzi romori gora. Zeleni breže, dugom zablistaj i plamen svuci niz lice stvora.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ — čuješ iz noći crne — Davida Štrpca, Velikog Jožu, Bakonju fratra Brne. Ovamo pesme s cvećem i travom, jer si platio glavom!
Piši mi opet, unuko mila moja, obraduj starca cvećem duginih boja, na zadnje dane prospi začaran sjaj. Rođena moja, deki će brzo kraj.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Moj najlepši venac što sam poljem brala, Učitelju svome baš sam jutros dala — Tim najlepšim cvećem, kao darom slave, Da ikonu kiti svetitelja Save.
U zasenak njen Po uskoj stazi ja se budan krećem I slušam šumor kroz duboki mrak I gledam zemlju, okićenu cvećem I žudno pijem mirišljavi zrak.
A kad sijne premaleće I otopi hladni sneg, Kad ukrasi rosnim cvećem Ravno polje, travni breg, Moja ruža biće ljupka, Jer će doći život mlad, I veselo s povetarcem Ćeretaće srećno tad.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
POJAVA II SARKA, PREĐAŠNjI SARKA (obučena u upadljivo crvenu ili šarenu haljinu, pod šeširom okićenim cvećem ili pantljikama): Dobar dan, ožalošćena porodico! Dobar dan, šta mi radite, kako ste? SIMKA, VIDA, GINA: Ju, Sarka?!!..
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nevidljiva vila oplela je mrežu od samih ljubavnih konaca, posula je ružom, šebojem, rutvicom i drugim mirišljavim cvećem, pa u njoj ljuška i uspavljuje zanesenu, ljubavlju očaranu dušu... Da, ona ljubi!...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Šta si se ostrvio odjednom? BLAGOJE: Krv mi je pala na oči! TOMANIJA: Našla si koga ćeš da kitiš cvećem! Sodomistu! BLAGOJE: Jesi li se za njega toliko kupala? SOFIJA: Boli! BLAGOJE: Jesi li se za njega našminkala?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pred veče je pred Operom prepuno. Prekjuče su ispratili Pučinija. Maestro je izišao na mala vrata, sav obasut cvećem. On je skoro sed, ali je još uvek vrlo lep. Mučile su ga samo gospođe. One su dolazile da mu ištu autogram.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Vrata sa desne strane i u dnu. Na levom zidu dva prozora, na svakom čiste zavese i saksije sa cvećem. Između prozora minder sa žanilskom zastirkom; sa strane bolje drvene stolice.
Između peći i vrata orman sa fiokama, a više ormana kredom rađene slike, Jevremova i Pavkina. Na ormanu vazna sa cvećem, figurice od gipsa, veći sat, šatule od bombona, slike u ramovima sa naslonom i druge sitnice.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U dane pretprolećne, ničije, blage, Koji čekaju godinu da moćno grane, Ona i mrtva nađe snage Da cvećem okiti svoje rane, Cvećem koje neće doneti rod... Leži, u travi, kao nasukan brod.
ničije, blage, Koji čekaju godinu da moćno grane, Ona i mrtva nađe snage Da cvećem okiti svoje rane, Cvećem koje neće doneti rod... Leži, u travi, kao nasukan brod.
Rakić, Milan - PESME
i bona, Starinska pesma mnogih miliona I dok po nebu kruže senke crne, Eto se bude iz prošlosti gole Spomeni s cvećem, sa ružom i krinom, Ćućore tiho kao pod surdinom, Drhtavi zvuci starinske viole.
šetalica, ja se večno krećem Između sveta čeznuća i stvari: Jedan me goni kao krvnik stari, A drugi krišom posipa me cvećem.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
slava, Uskrs, Božić, isto je onako bilo nameštano i spremano, i ona, mati joj, u najlepšem odelu, povezana, zakićena cvećem. | Sofka tada uvek u novim haljinama, svilenim, od najnovije i najskuplje basme koja bi se u varoši počela da nosi.
Slobodna, ništa ne krijući na sebi, nikad sa izvučenom iznad čela šamijom i skrivenim cvećem po kosi, već uvek onaka kakva je inače unutra, u kući, i sa još slobodnijim pogledom, uvek kao u prkos, na
I tada bi, gotovo kao luda, počela da razgovara sa cvećem. U svakom bi cvetu nalazila po jednu svoju želju, u svakom cvrkutu tica po koji neispevani, neiskazan uzdah i glas neke
oko varoši, oni vrhovi od planina, i sama ona, Sofka, u isto ovako odelo obučena, isto ovako sedeći, pred istim ovim cvećem, pa čak i sama kuća, iz | kuće glasovi i idenje ili matere ili drugih, i same reči, želje, naglasci, sve to, čini joj
pred izlazak, kada dojuriše tetke i strine, i plačući, praštajući se od nje, počeše je grliti, ljubiti i kititi najviše cvećem po kosi.
Pandurović, Sima - PESME
DOGODILA SE PESMA OVA U vreme plavih jorgovana, Kad s cvećem pupi čežnja nova, U doba rânih majskih dana Dogodila se pesma ova.
U vreme plavih jorgovana, Kad s cvećem pupi čežnja nova, U doba rânih majskih dana Dogodila se pesma ova. PESMA TAME Noć.
Neću umreti u vlazi i studi, U grobu tvome, u memli i smradu, Već s tvojim cvećem, i da ne probudi Nikad svest nagon životu, i nadu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mlad čovek i nerazuman gleda prsi ženske kao da nisu ni za što drugo tu nego da nakićene i ukrašene cvećem uveseljavaju i naslaždavaju oči njegove; a razuman i pametan, kojega um dalje prolazi i ne zaustavlja se pri svakom
Onakovom dobrodeteljnom mužu lasno je bilo venac pohvale sastaviti, ibo sav put života njegova bio je pokriven s cvećem blagonaravija i dobrodetelji.
Ćosić, Dobrica - KORENI
zelene lestvice pobodene crvene i plave kugle pored putanjica s varoškim cvećem koje ne miriše, i što ne znaju šta je livada.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Prozori njene kuće prekriveni su ledenim cvećem. Ko zna ima li unutra ikog živog? Jedna devojčica se priseti: uze vruću lepinjicu i prisloni je uz Tatagino okno.
Što ponese sa sobom čudesne zdele ukrašene izrezbarenim lišćem i cvećem? Što slava sela poče da raste? Kada je i kako u selu nastala prva rezbarija, više se niko nije sećao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović Zmaj XXI Sniv'o sam te, a ti puna cveća! Među cvećem lekovita bilja, Bilo stitka, ljubice, i krina, Odoljena, čubra, devesilja.
S belom bulom, Sa zumbulom, Šaren-rajem, Rajskim majem, Cvećem, mirom, Sa leptirom, Letimo ti mi Srca topiti - Ćiju ći!
„Svuda te tražim!... Pri tom se sagla, I k'o od čežnje obamrle Padoše vlasi garave, bujne, Pa se sa cvećem, sa travom grle. Po njima pada svilena magla, Dok cveće kvase suze joj nujne.
Kad u odaju stupih svoju gluhu, Sa suhim cvećem u rukama vrelim, Od duga puta u prašljivu ruhu, Osetih tada da ništa ne želim Ceo mi život u prošlost utonu!...
Sad nema ljubičica! Hodeć' kroz cvećem išarana polja, Gde one smerne ne cvetaju više, Gde naše staze povetarac briše, Duh mi se vraća u vremena bola, Što
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Izvanredno!“ „Rumford je umro 1814 godine. Posećujem često njegov grob i kitim ga cvećem. Kako bi mi drago bilo kada bih mogla da posećujem grob moga prvog muža; kitim ga cvećem i rosim suzama!
Kako bi mi drago bilo kada bih mogla da posećujem grob moga prvog muža; kitim ga cvećem i rosim suzama!“ „Ali njegov lik nosite u svome srcu“. „Dogod sam živa!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Usred one vedre i žive svežine prekrasnog letnjeg jutra, na velikoj travi i među cvećem, pored šume pune tica, ono ljupko stvorenje više nije imalo ničeg zemaljskog. Oh, kakvo blaženstvo!
Baš u to vreme, iako opijen slavnim pobedama, Beograd se pobožno sećao mrtvih, zasipao ih silnim cvećem, zahvalnošću i suzama, više i usrdnije, možda, nego ikad dotle.
Tužnog izgleda, u dubokoj crnini, sa velovima oko glave i cvećem i svećama u ruci, žurile su žene da se, pošto promaknu kroz kapiju sa srednjim velikim ulazom i krstom na sredini,
I dok su joj se devičanske grudi talasale u onom nemiru, ona je besvesno, zajedno s cvećem i snegovima, pozdravljala ovaj slobodni, široki, radosni život.
Pomisao da ga neko može poznati, zaledi ga. Nekad, cvećem okićen, sa zastavom koja će se proslaviti, koračao je on granici i pevao buntovnu pesmu Pobede, u koju nikad nije
A za sve vreme nijedna misao o prošlom, o detinjstvu, o mladom regrutu cvećem okićenom, o kućici na proplanku brdovitoga sela.
Ali i to danas razumeti nećeš, kao što i ja u tvome dobu razumeo nisam. Nekad, cvećem okićen, žurio je granici i pevao buntovnu pesmu Pobede u koju nikad nije posumnjao.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ona ih je sama okupala i obukla. Pošto ih je prema običajima svojih predaka ukrasila cvećem, položila ih je na odar. Kada se otac vratio, sve je bilo pripremljeno za hrišćansku sahranu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A uokolo, dok oko dopire, vide se žuta polja posuta žitom, cvećem i drvetima, veliki deo stambolijskih predgrađa sa svojim vijugastim ulidama, morem groblja minareta i zelenila, a dole
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
96 Isti prizor, sa fenjerima i cvećem, pojavljuje se još jednom, tri glave kasnije - u trenutku kad Sofka zanavek napušta kuću.
koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav izvezen cvećem i grančicama, pod kojima nema ničeg.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Dotle su humku digli, Zaboli krstaču, I novi stanak čedu Cvećem pokrovili. Prilaze stari, mladi Da humku poljube I majka j’ ljubi mirno — Hvala ti, golube! »Vijenac« 1887.
Kakav je venac što ti na grob mećem? Iskićen je samo prirodnim cvećem. Uzdišuć’ mirisom, cveće zbori tio: „Čovek si bio!“ Imô si srca, imô osećanja, Uz koje sreća nikad ne prianja.
I zato se pesnik sad seća tebeka... Ja ne pitam dalje, sve sa uma smećem; Ovaj venac svežim, rosnim poljskim cvećem Na grob, koji dušom dršćućom oblećem, Čoveku mećem. »Starmali« 1881.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
I kad šešir hoće žena, Muza je s cvećem zadovoljna. POZORIJE 6. SARA, RUŽIČIĆ SARA: No, kako vam se dopada madamojzel?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Malo pale poto–poto, pun rascvetanih lotosa i nenifara; devojke i mlade žene traže neko bilje međ cvećem. Nebo je ljubičasto i survava se kosim talasima na nas. Grdna larma insekata.
tropske šumice, ali tako česte, zbijene, pretrpane biljem, lijanama, mahovinama, papratima, obojenim pečurkama, cvećem i usamljenim džinovskih lišćem, da daju kudikamo više iluziju tropike no sama prašuma.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Dvoje grudi, dva su srca, — Jedno drugo dopunjuje. HHHІІ Snivô sam te, a ti puna cveća, Među cvećem lekovita bilja, — Bilo stitka, ljubice i krina, Odoljena, čubra, devesilja.
Ja se neću kitit’ cvećem, Već ga kidam na odelke, U knjigu ga, evo, mećem, Te đuliće — te uvelke. XVIII Prevrćući prašne knjige, Prašne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Već smo zaboravili kako to izgleda kad maršujemo kroz varoš i kite nas cvećem jada se Brana „Maher“. — Kako?... Zar nisi video gospodina kapetana, pre nekoliko večeri? — veli Pera. — Naravno!
Na čelu drugog bataljona jahao je oficir, čijeg su konja iskitili cvećem. Mahao je veselo rukama, pozdravljajući levo i desno. „Fikus“, kada ga ugleda, kao da pretrnu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
slepi U spasenja stan taj lepi, Putem punim crne jame, Punim večne šumske tame, Putem glatkim i klizavim, Punim cvećem mirisavim! Ti ćeš, epiko, tam’ zaići, A ti ovde, možd’, ostati, Pa ni jedan k meti stići, Majci pomoć niko dati.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MARICA (dočera čašu s cvećem koja sšoji na stolu i tresne je o zemlju). ANĐA: E, jesi besna, kćeri! MARICA: Kazala sam ti, nije da ti nisam
) IX MARICA, zatim JOSA MARICA (sama): Ja ovo neću da trpim. (Uzima sa stola tanjir na kome je ranije bila čaša s cvećem.) Počeću da lupam sve po kući, pa im se mora dosaditi. Drukčije ne mogu izići sa njima na kraj.
Vrata se naglo otvaraju i otud lete u kancelariju: tanjiri, šerpenje i saksije sa cvećem. Svi zaprepašćeni skaču sa svojih mesta. Otvaraju se vrata od praktikantske sobe, te svi praktikanti nagrnu na vrata.
Jakšić, Đura - PESME
Ava toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži! 1856. STAZE Dve preda mnom staze stoje: Jedna s cvećem, druga s trnjem; Gvozdene su noge moje — Idem trnju da se vrnem.
Pa gde sad počivam?... O, da divna mesta! Lepša nikad nije s uresom nevesta! Izvezeno cvećem, okićeno goram’ — Ja i ovo mesto ostaviti moram!
S belom bulom, Sa zumbulom, Šaren-rajem, Rajskim majem, Cvećem, mirom, Sa lepirom, Letimo ti mi Srca topiti — Ćiju ći! Moje tice male, jadni sirotani!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Odmah iza nje baba sa materom, a iza ovih čitav red žena, tetaka, strina. Sve u novom, sa svećama, cvećem i zabrađene novim, crnim šamijama.
Znao je kako će to biti lepo kad se samo poruši zid pa obe kuće postanu jedno. Njena visoka, s cvećem, alejama, a njihova gore. Gore u kući baba, majka, brat mu, a dole njena mati i otac joj.
o njenom sad istina zbog neizvesnosti njegova odgovora malo bledom, uznemirenom, ali uvek nasmejanom licu; o zakićenim cvećem njenim toplim, tihim, mirišljavim, nedrima, o polovini, o bošči njenoj koja joj tako lepo pada i obvija njena vitka mila
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Pored mesta na kome se, o Ivandanu, lože (lustrativne) vatre, usađuje se (odsečena) bukvar; devojke je okite cvećem, i ona tu stoji ponekad preko cele godine (GZM, 6, 1894, 387). Uoči 1.
‹= majsko drvo›: u Kreševu (Bosna) uoči Ivanjdana naloži se vatra; posle se u to ognjište usadi grab, koji devojke okite cvećem, i on pokatkad tu stoji preko cele godine (GZM, 6, 1894, 387). Na Biljani petak nalome se g.
raste sred raja: grane su joj od zlata, a lišće od srebra; pod njom je postelja posuta svakovrsnim cvećem, najviše bosiljkom i ružom, i na postelji se odmara sveti otac Nikola (Vuk, Pjesme, I, 209). Suva d.
Pri ogrtanju k. kopači ostane jedan struk neokopan, bace na njega po jednu motiku zemlje, i okite ga cvećem, pa posedaju oko njega.
LALA Tulpe (tulіpa). Lala. Uoči Đurđevdana bere se sa ostalim cvećem i travama i meće u nenačetu vodu, s kojom se sutra pre zore umiva (SEZ, 17, 177). Inače l.
»Božja brada«: ona se poveže crvenim koncem, okiti cvećem, i ostavlja pod strehu, pa se iduće setve od nje poseje nešto zrnevlja (SEZ, 17, 17; TRĐ, S. n. igre, 33).
(SEZ, 19, 65). Ako bole oči, treba zelenu kalenicu napuniti vodom, pa tu metnuti č. sa strtorkom <cvećem>, vidovom travom, i jednim dukatom: to treba da prenoći u košnici sa pčelama, i ujutru pre sunca tom vodom treba umiti
, 264). Đurđevak. Bere se (»da bude cvetna godina«) uoči Đurđevdana sa ostalim »đurđevskim cvećem« i »đurđevskim travama«, pa se s njima i vrbovim grančicama plete u vence, koji se stavljaju na krovove zgrada i na
devojke i momci na poslednjim strukovima raznobojnim poljskim cvećem vezuju po nekoliko strukova zajedno (prave »kola«) — »da bi se uzeli mladi i ,zeleni̓ kao što je kukuruz«, i bacaju
Pomoravlju slično vračanje zove se: »lera« ili »lero« (poslednji struk svi zajednički zagrnu zemljom, okite ga najlepšim cvećem i listove mu zavežu onoliko puta koliko žele da imaju kola, a zatim na gomili »zakrste« motike, da bi k.
(pobuja) iz zemlje kao voda niz reku« (SEZ, 19, 361; 70, 543); »Kad se polazi u berbu grožđa, onda se kola okite raznim cvećem (najobičnije nevenom, smiljkitom i bosiljkom), te da bi vinograd (lozje) okitio rodom i dogodine« (SEZ, 32, 43).
Pošto na njega bace svi po jednu motiku zemlje, okite ga raznim poljskim cvećem i onda posedaju oko njega. Jedan od kopača donese zastrug soli ili slanicu i metne na onaj odžak, a Tri kopača unakrst
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zar da ih okupamo od strasnog znoja, obučemo u drugo, novo ruho, iskitimo cvećem i sahranimo u odvojenim grobovima pojući opelo? Poravnali smo pesak.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. ŽRTVA Okićeno cvećem od mirisne trave, Jagnješce se belo u Delfiju kreće, Gde žrtvenik bukti. Sa njegove glave Šarenê se trave i miriše cveće.
U zasenak njen Po uskoj stazi ja se budan krećem, I slušam šumor kroz duboki mrak, I gledam zemlju, okićenu cvećem, I žudno pijem mirišljavi zrak.
burni let; A nad mojom glavom uzneli se ždrali, Oni žurno lete u daleki svet Oni žurno lete u predele juga, Gde se cvećem krasi postojbina druga. Obale su puste i poljane mirne, A studeni vetar leluja mi vlâs...
1888. IZ BELEŽNIKA 1. Slobodna zemljo, po kojoj se krećem, Slaviću tebe uvek, kô i sada, I tvoja polja, okićena cvećem, Gde pasu tvoja sviloruna stada.
Plavo Dunavo, sećaš li se mene, I da li čuješ poznanika stara I vi, obale, cvećem pokrivene, I vi, kolibe ubogih ribara? Davno sam vaše napustio vale Za drugo cveće i druge obale. 4.
A daleko tamo, gde se gora diže, Okićena cvećem, plavom nebu bliže; Gde zanosno slavuj o ljubavi zbori; Gde potočić tiho žubori, žubori, Snevajući rajske čari i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vas molim da odvojite vaš radoznali pogled od lako zatalasane Marsove površine, obrasle vitim drvećem i filigranskim cvećem, pa da ga uprete na Marsovo nebo.
Stanković, Borisav - TAŠANA
MARA (otrči u baštu). SLUŠKINjA Ta dosta to cveće. Već ga i nema. Sve pokidaste. MARA (vraća se iz bašte sa cvećem, iščupanim zajedno sa korenjem i zemljom). SLUŠKINjA (uplašeno): Pa što ga sasvim čupaš?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Jednom sam opet, kad sam ostao sam u sobi, bacio kroz otvoren prozor saksiju sa cvećem, jedne makaze, jedno vezeno jastuče i majkin kurjuk, koji umeće u kosu, te, radoznao da vidim gde leže ti predmeti,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ona me podseća na tihu, bistru reku, obasjanu jutarnjim suncem, uokvirenu mirisnim cvećem, na reku koja, po nekoj ukletoj kobi, najednom ponire u bezdan.
Šantić, Aleksa - PESME
Svojim čelom samo pred njihove skute Padô sam, i cvećem osipô im pute, I klečô gde njihov svetli oltar stoji. One su mi dale svoga srca deo, I zagrljaj njihov i poljubac vreo
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
To, što je god polepše i krasnije dobro, ka zvezdni sastatak hubav na nebu, tako i zemlja s cvećem se kiti! Sad vodeni talasi s bregovi se mire, Sunce oblak toliko nadugo ne zaslanja, vetrovi se taškaju; zemlja sa
Suhi koren prorastljiku eto iznese, te bez vlage suha bašča sa cvećem prorasti po božijoj volji i bezvlažna zemlja cveće i nove rasljike zelene plodi i u bezrodnoj mnogo jesenje povrće
igrači jednim sahatom na zurnici: kad uzvidiš mnoge, a vrlo im se nasporava, toliko i drži da su se svakim travnim cvećem iskitili ka i one kurdizane što su se gospoda ukazali u tuđem ruhu, a neke svojim rodom i boravljenjem golići i šugavci,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
su maločas igrali i kikotali i podvriskivali ostade prazno i pusto i izgledaše tužno s onim pogaženim ranim prolećnim cvećem koje se otkidalo i otpadalo s igračica!... I Zona pođe zlovoljno kući.