Jakšić, Đura - PROZA
Vi, gospo, beste đon na čizmama vaših gospodara, a gospodari, naravno ne gaze po blatu, oni su po cveću gazili... gazili su sve što beše lepo, uzvišeno, idealno...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Neće golotinjom spaliti Aziju. Neće Mikenu pozdraviti sa lađe. Neće se, bleskom silovane, probuditi u cveću koje greje kao vatra. Udovice. Autobusom do Atine, pa avionom u Englesku.
Dok ga zasenjuje slovo, što se beli u leptiru, dok ga zaglušuje slovo što zuji u grožđu i cveću, Sveti Sava sunčevu svetlost deli s hlebom i maslinama, a hleb i masline deli sa kosovima što mu na ruke sleću.
Dučić, Jovan - PESME
U crkvi mirno drža sveću; Na raskršću, u hučnom dolu, Dodola ta je, sva u cveću, Igrala tu u svakom kolu. U kasnu ponoć krenu kući, Kad uštap zasja iz planina; I ode teško posrćući, Od sunca i
Od prošlosti je duša napravljena; Slike su po cveću zrak sunca od juče; Od svačega je pala neka sena; I usahle reke i sad negde huče.
U luci purpurna jedrila široka, Celo more pline posuto u cveću. Carski vitezovi, kneževi gospari, Jedni prema drugim, kad se muklo začu Plašljiva reč Kneza; i mladi i stari Svi
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
kao ono bez mirisa dućansko cveće prema miomirnom naturalnom i prirodnom cveću iz bašte ili perivoja. — Iju! — kliknu Melanija. — Ala vi to lepo sravnjavate, samo kad bi to bila istina!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Sunce je krvavilo U sunčanoj magli vazduh je još drhtao, a na cveću sunčali se leptiri... Te iste večeri, u jednom praznim kupeu brzoga voza, Jurišić je plakao sa maramom na očima.
Afrika
Pod nama se ukazuje jedan vrt sav u cveću. To je Banfora. Milo mi je što znam da je nju zasnovao Vuije, podigavši tu prvu kolibu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona je šafolj obilazila, šetajući po sobi, kao da je šafolj neki, dragocen, sud, u cveću. Imala je da vidi i oprane obojke Isakoviča, koje su se sušile, na konopcu, ispod jednog ogledala, visokog, na zidu.
Kaže da, tamo, pozvane, na igranku, ne uvode stepenicama, na sprat, nego da ih neke drvene sprave, u cveću, podižu, pravo, u salu. Isakoviči su se na to, u Temišvaru, zgledali kao u čudu.
A na spratu, u prozoru, u cveću, svaki čas se videla neka mlada žena. Oni su, oboje, radoznalo posmatrali gosta u komšiluku.
Đurđe, kad to ču, poče da posmatra tu mirnu kuću, u bašti, i cveću, razrogačeno, i zamoli Pavla, da to ne kazuje pred Anom. Ona je u trećem mesecu i ne treba da joj takve priče pričaju.
Kao da je ceo predeo pokriven nekom mrežom paučine, koja je od snega. Sve je bilo u ledenom cveću. U šumama gde je, dan pre, opadalo žuto lišće, gde je sve bilo u jesenjem crvenilu, u isprepletanom granju, inje je bilo
Tereziju video samo sa odstojanja, kao i hungarski oficiri, koji behu pušteni da se približe tribini, na kojoj je, u cveću, lepa i debela, imperatrica sedela, sa svojim mužem – koga je zvala Francl – sjaj austrijskog Dvora bio je toliki, da
Nušić, Branislav - POKOJNIK
AGNIJA: Da... da... iz ranijih dana. Dobila sam, tada, takav isti buket sa vizitkartom na kojoj je pisalo: „Cveću cveće”. VUKICA: To je tako lepo! A šta je pisalo s druge strane vizitkarte? AGNIJA: Ništa!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ponekad neku svoju tajnu. Ta nije ništa naročito. Reč je obično o tu ili tamo dignutom cveću ili jabukama. - Na! - Htedoh da joj pružim cigaretu, ali se setih da ona sem šortsa na sebi nema ništa u šta bi mogla
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ručnike su mu sada menjali svakih petnaest dana, ostao je bez televizora i telefona, a o svežem cveću, koje je zaticao svakog dana u vazi, nije bilo ni govora!
Radičević, Branko - PESME
Što se beli, žensko je odelo, Al' ga, brate, tuđe nosi telo, Nema zlata po travi i cveću, Tuđe mome preko luke šeću, Mome idu krasne svekolike, Ali šta su prema njene slike?
tu rukotvorinu, Glete, braćo, čudo i milinu, Glete, braćo, puta tog zgodnoga, Glete tamo cveća narodnoga, Amo živo cveću poitajte, Pa ga s' mladi puno nakidajte, Da vam putem divno zamiriše, Da vam srce za kućom uzdiše, Napred, braćo,
POEME I EPSKE PESME TUGA I OPOMENA 1. Odavna već su ošli kruti mrazi, Doline, brezi nisu više sedi, Po cveću noga svuda tebi gazi, Zelenilo ti oko svuda gledi, Zlaćano jutro odonuda lazi, Krasote svoje nimalo ne štedi; U
Još bi duže veselo trajao, Sunca tvoga zlaćana gledao Slušâ groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvome cveću i tvome izvoru — Mog života vir je na uvoru.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
u bradi mu se cvet zamrsio. Oko glave obvio belu čalmu, a ogrtačem se plavetnim ogrnuo... Stoji u cveću do kolena... Miriše kao livada, kiša i duvan... Stoji i čeka me, a telo mu i kroz odeću svetli...
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Međ njima jaganjci bleje i zvonca srebrna zvone, I mnogi leptiri lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske, šarene tice na mirne obale sleću.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
put se videlo da žene mru jedna za drugom kao stare munje gasila se lica lepa na postelji na livadi na tavanu i u cveću na početku šume nisu se više ni kopala groblja ona ostavlja kuću decu i ognjište i gazi po iverju dok se sledi neki
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nasred crkve, na Veliki petak, imali smo grob Hrista, u cveću, a čuvala ga je straža vojnika domaće regimente Temišvara, dvadeset i devete, sastavljene u 80% od Srba.
Ja sam te svoje zemljake znao, dotle, samo sa školskog raspusta, u cveću bagrenja i mirisu jorgovana. Sad sam ih upoznao i na latrinama, čučeći – na latrinama u koje su bili, iz higijenskih
Posle večere, vraćam se u praznu kuću. Sva je u mesečini i cveću. Hodam po kući kao veštac, sa svećom u ruci, i tražim svoje knjige, mastilo i pero.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I oni bi se zajedno radovali cveću i radovali se životu, hvaleći Boga. Na zemlji u ono vreme beše večito leto. Nebo je bilo uvek plavo i vedro, pa i kad
Rakić, Milan - PESME
Tako sam i ja evo već tri noći Blažen i bujan, dok se pesme hore, U muzici, u cveću, i samoći, Sisao sreću sve do same zore.
Pandurović, Sima - PESME
daleko od njih Sad smo, a oni žale mir naš tih. Oni baš ništa nisu znali šta Dovede tu nas. U cveću smo išli Slaveći strasno osećanja ta Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.
I sada je drag Taj spomen, tako oživeo, setan; Izgleda da je trenut istovetan. Jer cveću i sad tepa vetrić blag, I miris spomena po zemlji se kreće K’o najlepši sjaj. I sad pada cveće...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Malena sam... i cveće je malo, Što je svojom dušom mirisalo; Lako j' cveću kad mirisat' znade Pa izlije iz srdašca jade.
Tu blizu potok daljinu para, Tu se na cveću cveće odmara, Tu mene čeka ašikovanje O lakše samo kroz gusto granje! Pašću, umreću, duša mi gore, Rastopiće me do bele
K'o crne njihove vlasi, tako se i žele njine Pletoše u jedan venac. Pod burom detinjske strasti, Podobno majskome cveću, oni se svijahu družno, Pijuć' iz zlatne čaše nevine ljubavne slasti.
Međ' njima jaganjci bleje i zvonca srebrna zvone, I mnogi leptiri lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske šarene tice na mirne obale sleću.
trnje, šta je kam; Za kršne klance on je sluš'o možda, Ali po njima nije iš'o sam; Za njega svet je perivoj od ruža, Po cveću šeće kao paun mlad, Njegova duša jezero je mirno, Njegov se nikad ne koleba nad. V. Ilić CXXIII 4 Istina, gdje je?...
Biću, mila, ceo K'o u dečjoj bajci putnik iz daleka Promrz'o od studi, i od snega beo. Oprezno ću tada po mrazovom cveću Kucnuti na prozor. U prvome stra'u, K'o sad da te gledam, nećeš znati ko je, Kad iz mraka čuješ moje „Bau! bau!
K'o ona, sve je puno sete, Ljubavi dušâ i tuge svete. Il' tako samo Mandušić sanja... On to u cveću, mesecu, magli, Oseća slasti tužaljke njene; Njegova duša to žudno nagli Al' u tom času čari tajanstva Zar otkrit' tajne
A svaki slavuj cvrkutaše: Ljubi! ------------------ „Ljubavi! srećo, kojom život sladih! Šumarci! staze obrasle u cveću! Vi pratioci mojih dana mladih, Nikad vas više ja imati neću! „Ne!
Daleko od njih Sad smo, a oni žele mir naš tih. Oni baš ništa nisu znali šta Dovede tu nas. - U cveću smo išli, Slaveći strasno osećanja ta, Zbog kojih lêpo sa uma smo sišli.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
cilinderi, sva Salajka, policajci u mađarskoj uniformi i seljaci iz bogate okoline; i venci, zastave, karuce u cveću, trijumfalne kapije, neiskrazano oduševljenje, jednom reči, u kome je kao nikad dotle plivala opijena srpska Atina.
Ja uzviknuh do vriska. To beše Nikola. Na divnom zelenku, sav u cveću i peškirima, u prostoj vojničkoj šajkači, sa Karađorđevom zvezdom na prsima, ponosit, ozbiljan, hladan i kao da mu je
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ja sam se peo, uzdizao gore, Mislio sam da si na najvećem visu, I da pleteš vence, donosiš bokore, Da si sva u cveću i samom mirisu.
trajno gde se od nas krije, Gde svesti nema, već ideje same, Otkud bol sleće, da osećaj svije U meni o njoj, o lepoti, cveću I o mladosti — o još jednom samo, Da mi je da se moje misli kreću, Da mi je da sam još jedanput tamo.
U suncu, noći, u šuštanju grana, U nebu, zori, mirisu i cveću, U onom nizu prirodinih tkanja, Što trepte etrom, što se stalno kreću Putem promena — ostaće da žive, I posle mene, i
Svuda kraj mene kuknjava je glasna, Krvave suze po krvavom cveću, Potmuli topot, ubijanja strasna. Idite i vi, moje nade zdrave, Nađite sebi vernijega druga: Ja moram ovde, kraj
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
) poreskoj knjizi Knjižice, knjigo, red je na tebi. Hoćeš li odu? — O, zašto ne bi’! Bila u trnju, bila u cveću, Ti nisi nikad kazala neću. Tebe je lako poznat’ sa lica: Nemaš uveza, nemaš korica.
Miljković, Branko - PESME
Da li to znači reći promeni: neću! I ostaviti pesmu da se sama menja? Pokloniti sebe životinjama i cveću i snagu svoju dati gladi crnog korenja? U ovoj noći mene nije stid što pevam iz zida lepše no na slobodi.
Krakov, Stanislav - KRILA
Novine su pisale o generalima, o ulasku u osvojeni grad, o devojčicama i cveću. Novi vozovi ranjenika stizali su, n pravili zabunu po već punim bolnicama.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pod nama se ukazuje jedan vrt sav u cveću. To je Banfora. Milo mi je što znam da je nju zasnovao Vuije, podigavši tu prvu kolibu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
se neprijatelj primiče varoši, dobija neki život, neki žubor, neko kretanje, ono strahovito kretanje, što se opaža na cveću kad se kroz njega prikrada guja prisojkinja. Neprijatelj se primiče kradomice, vreba, puzi, previja se...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Otvorila si česme Kroz gore ubave, Osnažila si pesme Da slavu proslave. Dočarali si ptice Da lete po cveću, Slavuji da se s mojom Pesmom nadmeću. V Oj devojko, željo živa, Što si tako žalostiva?
Moj je biser, a na mom je cveću, — Zavideću, — al’ zamerit’ neću. HHHV „Moj dragane, gde si sinoć bio, Il’ si pio il’ si dangubio?
Ovaj pramen kose crne, To je kosa mog babajke. Ovo su mi kô dva cveta Iz detinstva, iz davnina; Ova rosa na tom cveću, To je suza njina sina. XXX Što je java tako kivna, Da ti veru svu potresa!
XL Svako jutro sunce suši Biser-rosu sa cvetova, Sunce zađe, noćca dođe, A na cveću rosa nova. Opet sunce rosu briše, A rosa se nova sliva; Tako danas, tako sutra, Tako dugo, dugo biva...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Lepo je ime cvet, samo Svak ne miriši cvet, gdikoji daje sa mirisom polzu, Al’ da to božur nije? Ne razumem se u cveću, od smrada Njegovog glava boli. — Ja ne namećem, — reče mi druga, — Biraj, pa koji se dopadne; žita bez kukolja nigdi.
dopisao sledeće dve potpuno nove, sasvim orfelinovske: I pčelice iz košnica sada izleću, i padaju po travica i ranom cveću. Med i vosak sabiraju, divno saće sočinjaju. o zlatoje proleće!
Jakšić, Đura - PESME
Ja ustupam cveća staze Kojima je noga meka; Nek’ po cveću žene gaze, A trnje je za čoveka! 1856. GDE JA... Gde ja šećer sijem, Tu otrov izrasti; Gde ja pevat mnijem, Tu
Tu blizu potok daljinu para, Tu se na cveću cveće odmara, Tu mene čeka ašikovanje; — O, lakše samo kroz gusto granje!
Nastasijević, Momčilo - PESME
4 Blažen u tebi da zanemim. I od nema mene stena da prozbori gori, gora cveću. I radost naša tebi, darodavče, rumenilom da okadi prostore.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kad čovek izdahne, meće mu se u ruke b. (SEZ, 19, 240). U cveću koje žene donose na mrtvački odar, mora biti »na prvom mestu« i b. (SEZ, 7, 75; 19, 241; Brastvo, 9—10, 442).
odličan članak u Srpskom mitološkom rečniku i o cveću kod Sofrića (213 idd). Ovde još samo nekoliko reči u vezi sa »devetorim biljem«.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ali po njima nije išô sam. Za njega svet je perivoj od ruža, Po cveću šeće kao paun mlad, Njegova duša jezero je mirno, Njegov se nikad ne koleba nad.
Međ njima jaganjci bleje i zvonca srebrna zvone, I mnogi leptiri lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske, šarene tice na mirne obale sleću.
dole: od kapije Roni Odmorni se ljudi s buktinjama kreću, Zaljubljeni pastir svoje stado goni, Kao mladi faon po rosnome cveću; S Akropola tvrdog uzvici se hore, I jutarnja straža kliče u daljini; Daljni istok plamti kao rujno more, Da pozlati
Kô crne njihove vlasi, tako se i želje njine Pletoše u jedan venac. Pod burom detinjske strasti, Podobno majskome cveću, oni se svijahu družno, Pijući iz zlatne čaše nevine ljubavne slasti.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
VIDA I ZLATAN SAN JOVAN SUBOTIĆ Zaspala je mala Vida, Njoj dolazi zlatan sanak, Da se malo poigraju, I po cveću provitlaju. Zlatan sanak na prag stao, Preko praga na nos pao, A Vida se zasmejala, Pa se u snu nasmejala.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
iz Italije; tamnosiva vertikalna ploča, u njoj reljef beloga anđela koji se blago smeši, i leti je do kolena u divnom cveću. Na horizontalnoj mermernoj ploči dva vrlo mirna stiha iz hora tragedije.
Brinuo o grčkoj parceli usrdno, podigao aleju tuja, starao se o cveću. Šimšir je orezivao sam, na grčki način, da raste povisoko kao drvce, na vrhu da ima perjanicu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mogla bi s njom da popriča: možda zna nešto o oblacima, o cveću? Možda je nekada bila u gornjem svetu? Možda zna put k njemu? Lako je ribama: plivajući stižu do površine!
Ribica nije prestajala da priča o oblacima koji plove visokim, plavim nebom, o cveću rumenijem od korala i vetru koji u šupljinama stena stvara prigušene, nežne glasove. A onda tu su i ruže!
Niko joj više nije bio neophodan. Nikoga nije tražila. Skoro i zaboravi na priče o cveću i oblacima, kad senka nečijeg tamnog tela sunu kroz vodu, nečija je ruka zgrabi, otrže s dna i ponose u visine.
Ako bi ga iko i primio? Nebesima i cveću ne pripada, a zvezde i leptiri osećaju da nije njihov rod! Krilati Belko poče i od sopstvene senke da beži, u trave,
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
DRAGA LEPTIRI SA LEPIM GLAVAMA Leptiri sa lepim glavama Ne mogu da žive u stiskama Već u polu među travama I na cveću među liskama Leptiri sa lepim krilima Ne mogu da lete noćima Već u boji sunčanog ćilima I u bašti među voćima
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ama na bilju, na drvlju, razliko dejstvuje: mekša i tvrdi, sladi i gorča, bojali čini, miris i zločest zadah primeće cveću i travama; ubeljuje, zeleni, žutka, crveni, crnpurasti, plavetni i prešaruje; na papradi sladi, na pelinu gorča, a neke
Sad već i dragoposlene pčele iz košnica izlaze, svoju mudrost ukazujući im; po cveću svuda obleću tražeći medenu slast, te jedne prave satove, pune š njima košnice, a druge snose med, puneći okna, — čudnu
Tko te urazumi, i dade ti videti nebo, sunčani hod, i rasmotrivati mnoge zvezde, i u svem tomu, ka u nekom mnogom cveću, lepu svezu i dobar način imadući vremena rasproznanju?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Samo je lepa Zona znala kakvoga sve cveća nije bilo u bašti, jer ona se starala o cveću i zalevala ga. Skoro svako doba godine imalo je svoje cveće, i kuća Zamfirova mirisala je preko cele godine.
— Avlija je sva bila u cveću. Kao i svi na Istoku, i Mane i majka mu Jevdokija voleli su i negovali cveće. U kući je bilo i golubova i gugutki u