Dučić, Jovan - PESME
NOSTALGIJA Jesenje popodne mre u zavesama, Tužno cvili vetar iz dalekog granja. Mir. To je svečani trenut kad se sanja. I kad duša hoće da ostane sama.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Zaustavlja ih. Onde diže čas majku, staru, samu, koja već iznemogla od plača, poklopljena, tiho cvili; onde čas udovicu, sestru... I tako svuda. Po gde-gde bi, ali to retko, bio kakav muški.
Pa što mi se čedo u snu češće ne javljaš, ne dolaziš? Dođi, sinko, javi mi se, te majka bar češće da mi te viđa... — cvili već iznemogla majka. Ali joj pop ne daje dalje.
Radičević, Branko - PESME
“ Začu cura, zatrepeta, Ćaše uteć lepa, Al' je veće vreža kleta Za nožicu ščepa. „Puštaj, vrežo“, cvili jatka, „Puštaj, teški jade!“ — „Nemoj, vrežo, nemoj, slatka!“ Opet momak stade.
gledat bistro vrelo, Čini mu se neveselo: Za vodicom voda goni, Kô da neko suze roni; Voda ječi i žubori, Kanda cvili, kanda kori. Sve mu srce jad poplavi, Novo drago zaboravi, Zaboravi bela dvora, Njega nagna uz izvora.
XXIII Gle nad rekom tog grebena! Al' je gleda straoviti! Ona od njeg' uplašena Tuži, cvili, dalje iti. Stoji greben, gle ga samo!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Majka joj dotrči. dete se probudi. Poče ono da cvili, obi grava oko nje. A ona ništa ne zna. U košulji, gotovo luda od straha, samo cima za rešetke, a opet zna da nema gde,
U košulji, gotovo luda od straha, samo cima za rešetke, a opet zna da nema gde, ne sme nikuda. dete cvili, cvili, da čak i komšije čuju. Preripe zid.
U košulji, gotovo luda od straha, samo cima za rešetke, a opet zna da nema gde, ne sme nikuda. dete cvili, cvili, da čak i komšije čuju. Preripe zid. Ali ne dolaze oni, već prvo otvore kapiju i na nju puste žene da one kod nje idu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U šuplje gajde vetrina svira: cvati mi, cvati Roѕa canіna. Rascepom svesti cvili rakita. Selenu hvata ljuta groznica. Od teške zveke sjajna nakita pucaju vene, drhti lozica.
Svaka je stopa zverinja loga. Budi li išta zaspalog Boga? Centar je tesan - cvili Četvrtak. Sredica tek će: Utorče grubi, krpaš mi jutro, mutiš mi vrutak. Petak se krije.
raspline Slova i somnabulno nevin leluja, pa se ni krvnik, pritajen negde, ne laća pera, tople bodljike, žedno što cvili, no skrajnut čeka da Kalòpera, na primer ovca, čedno izmili među paviti.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A šta je meni do velmoža u svili, sa sokolom na ruci? Otac mi je sebar što na točku cvili, a kćer mi glođu vuci. Baš ništa me za crkve duša boli, za silnoga cara dom.
olako, brzo ispijeno, prilazi sad drhtanjem munja, telesnom lepotom ružičastih kameja i snagom, pod kojom se u sećanju cvili. Tako se putniku neka sumorna mesta u Češkoj javljaju iz prošlosti, u smehu i opadanju cvetova, sa voćaka što dišu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
za tu celj sve depozite državnih kasa, gde je deponovan novac privatnih lica, da na taj način pomognu otadžbini koja cvili u nevolji.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
POSLEDNjI DAN ZIME Kraj levog uva —severac duva, Zdesna, Kroz lužnjak, Stiže južnjak! Severac cvili: „Zbogom bili!” A južnjak, Junak, Kroz topal čunak Huči u suirak!
— Pita ga: „Who are you? Do uou speak English?” Cvili kočnica, sikće kvačilo, U dva veka sve se izopačilo. A naopako je počelo još Dok se znalo ko je dobar, ko loš:
Rakić, Milan - PESME
Pokraj nje se krve narodi i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili, Ona, večno sama, na zlatu i svili Veze strašne bole otmene joj duše.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
druge sobe jednako je dopiralo ono svekrvino cviljenje, da mu se činilo da joj se, otkako ju je udario i otkada ona već cvili, sigurno već cela prednja strana lica onako u krvi izgubila u zemlji.
Pandurović, Sima - PESME
A u duši, kao marš pogrebne pesme, Cvili, kao u snu bunovnom i groznom, Plač i strah za njima što se reći ne sme, U sumraku nada žalosnom i poznom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
OD PODLjUTI N. (ime bolesnika) ima grdnu ranu, cvili i pišti glasom do neba, suzom do zemlje. Susrela ga majka božja Bogorodica.
“ — „Ne pišti, Petre, ne cvili, — veli mu majka Bogorodica, — nego idi Doni bajalici neka ti dušom oduha, neka ti rukom omaše, neka ti basmom obaje,
(Kosa za košenje trave) 120 — Svoj drob ije, svoju krv pije? (Sveća — lojana ili voštana) 121 — Sito cvili, gladno ćuti? (Meh u kovačnici) 122 — Skoči srna iza trna, i gde pade, tu ostade?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije to bio ženski plač i kuknjava kakve je do tog dana čuo. Tako je mogla da cvili samo neka zverčica što je tek došla na svet.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pokraj nje se krve narodi i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili; Ona, večno sama, na zlatu i svili, Veze strašne bole otmene joj duše.
nebo počinje da plavi, Vraća mi se jato belih golubova, Klonulo od bola, i krila krvavi', I tu pokraj mene umirući cvili. Jadno drago moje, znaš li gde su bili, I zašto umiru tužni i krvavi? D. Simić CXLVI RASKLAPA ZORA...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Obiđem sve spratove i sva vrata i sve prozore — ništa. A stomak — da poludim, vri, čupa, svira, cvili, razdire, ključa. „Svršeno je, mislim, jer u pomoć više ne smem vikati dosta mi je ono batina pred kafanom.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kroz svet, pokrete, kroz šum preko granja. Kroz dokon vetar što uzalud cvili, Ja čujem korak moćnog raspadanja; I raspadanje, raspadanje mili Kroz svet, pokrete, kroz šum preko granja.
Povorka doba izumrlih sada Za njom se kreće: nit ropće, nit cvili, Uvelo lišće šušti, tiho pada — Život nestaje, al' trag za njim mili. “Tako mi noći i prirode ove!”...
Krakov, Stanislav - KRILA
— Odstupimo, odstupimo — cvili ađutant kraj njega. On se već uzdigao i očajno pogleda na jarugu pod sobom. Bombe prašte sve bliže i bliže.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO: Ne cvili, gospo, nemoj, Svetlosti! Dok su ti ove grudi koštane Nežnosti divne čvrsti oklopi, Mirisne kose t’ dlaku svilenu
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
ga ne ubiće, pa provlači sitno po strunji a grlo ukoritio, pa misli čojek: ne pjeva već zajedno sa strunjom plače, jeca, cvili.
I ja uvijek pobjegnem iz ovog sumornog grada, što potajno i nevidljivo tuguje i cvili za nečim, na Plivin vodopad, da tamo slušam urnebesno huktanje i šumenje divlje, neobuzdane Plive kako urliče i jauče,
Bojić, Milutin - PESME
Vrtovi kopne, blesak čili, Jauču ploče i drveta, Ograšjem pustim sever cvili I zaborava bokor cveta. (1913) POSLEDNjI IMPERATOR Pauk je ispleo mrežu svoju u carskoj palati, sovuljaga je
On sad čudno šušti kao da mi veli: ''Voleo si onda i kad sever cvili, A danas si tužan. Poljana je ista I vedra i mlada, a nebesa čista. No tvoj pogled luta, jer on Prošlo želi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Opet izbiše na obalu. Na putu leže i lagano se miču pruge svjetlosti od nažganih lampi; u luci škripe brodice i cvili vjetar kroz nategnute konope na jarbolima, a šum što iz otvorenoga morskoga prodora dolazi sobom nosi tužne zvukove,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gle, ja stojim pod Lauševim prozorom. Vetar njiše kapak koji cvili na šarkama i, s vremena na vreme, udara u drvenu prečagu. Neko od njih dvoje ustaće da bi ga prikačio kvačicom. Ona.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
čoveka ovlada, ili kad žena ne može muža po volji za kose da očepa; dalje, kad žena kod postelje bolesnog svog supruga cvili, i proče; ove se suze zovu: suze krokodilske.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
CRNOGA BORBA On još ne zna Ko je on Nosi na ramenu ćivot Svog svetog kralja Iz groba u grob Hrastovina cvili I na uvo mu tumači Jezik zvezda vodila On sluša mršteći se Premešta ćivot S jednog ramena na drugo I levom rukom se
Šantić, Aleksa - PESME
Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si? Nijemo gledam kroz potoke suze, Po oštrom mrazu tebi duša bludi — Vapije, cvili... Pita ko te uze, O, ko te trže sa mojijeh grudi... Žedan sam...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
da je vila, na više bi bila; da je guja, pod kamen bi bila, Nit' je vila, niti guja ljuta, već to cvili Perović Batriću u rupama Ćorović-Osmana... (Perović Batrić) Šta se b'jeli u gori zelenoj?
Milane, a treće je Kosančić Ivane; bacio ih na dno u tavnicu, đeno leži voda do koljena, a junačke kosti do ramena. Cvili junak Miloš od Pocerja, cvili Miloš kako ljuta guja, jer se Miloš nije naučio podnositi muku i nevolju; cvili Miloš kako
Cvili junak Miloš od Pocerja, cvili Miloš kako ljuta guja, jer se Miloš nije naučio podnositi muku i nevolju; cvili Miloš kako luta guja, privlači se na
Cvili junak Miloš od Pocerja, cvili Miloš kako ljuta guja, jer se Miloš nije naučio podnositi muku i nevolju; cvili Miloš kako luta guja, privlači se na pendžer tavanici, te on gleda junak po sokaci, ne bi l' koga znana opazio, al'
Pak posjede tanku bedeviju i otide u primorje ravno da on kupi kićene svatove. Kad to začu careva đevojka, cvili jadna kako ljuta guja: „Jaoh mene do boga miloga! Za koga sam lice odgajila? Da ga ljubi crni Arapine!
“ Cvili, pišti đever do đevojke: „Stani, kume, stani, stari svate! Stani, pobro, Milić-barjaktare! Ustavite svirke svekolike, u
77 VUK ANĐELIĆ I BAN ZADRANIN Procvilio sužanj Milutine u tavnici bana Zadranina, gorko cvili devet godinica. Kad nastala godina deseta, tad govori sužanj Milutine: „Gospodine, bane Zadranine, hoćeš mene pustit na
Da je vila, na više bi bila; da je guja, pod kamen bi bila. Nit’ je vila, niti guja ljuta, već to cvili Perović Batriću u rukama Ćorović-Osmana.
A prevrće kako lastavica, tj. cvili (prevrće glasom). I kukaće do suđena dača, tj. do smrti. 66 U riječi pali pod Udbinu, tj.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Iako je iz „razgovora“sa svojim Nikolicom shvatila da joj valja ostati u logoru, Žuja ipak stade žalosno da cvili kad je vidjela da mališan zaista odlazi.
! Nepoznata skitnica sunula bi nato kroz mrak poput svjetlice, a Žuja bi nastavila da sanjivo cvili: — Nikolica, Nikolica! Kolika li je onda njezina radost bila kad je ujutru, od ivice šume, čula Nikoličin glas.
Sirota kuja, prevarena tako na brzinu, počela je da cvili i da zaskakuje uza strme zidove. Nikolica je uze tješiti: — Lezi samo, Žuja, lezi, eto nas ujutru.