Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad, ako bog da, budeš imao dece, stići će i bolja plata. Ja se još više stidim, ali se i kuražim: — E, dabogme, a čime ću hraniti decu? — Bog s tobom, ne govori tako! A čime drugi svet svoju decu hrani?
Eto gospodina doktora, pa i gospodina Joce. Je li oni kažu, oni valjda bolje znaju od tebe.. Kažu... dabogme... Nemoj plakati! Levi kraj usne zadrkta mu.
On htede da priskoči čiča-Đorđu, pa se obrte devojci, poče mlatati rukama i odsutno vikati: — Ta da, dabogme... Onaj, onako... Znate... da.. dakako! — Eto vidiš! — kaže Đorđe.
— Dabogme, da me još izgrdi tetka Soka! — Ta koji ti je đavo, šta ima da te grdi? — Pa tako ... sto puta ... u nevreme! ...
Bolje bi mu bilo sto puta da je umro! A on ništa — živ! Pa još puši! Ništa mu, kaže, ne škodi! — Pa dabogme! — Samo to mi se ne dopada što prosi. — Pa mora da jede! — Znam!
— Dabogme! Jer to je hala, nije konj! E, ali tako... Kapetan ga mirno slušaše, kao onu šetalicu na sahatu. Ni ona, ni Blagoje nim
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Sve će dobro biti. I pravo je rekao neko: da je u ratu najbolji saveznik stanovništvo one države s kojom se ratuje. Dabogme, ti popovi tamo, u svili i kadifi, što tajno ikad se napiju nazdravljaju patriotske zdravice, oni seljaci u čistom belom
I kukam i vrištim, zapomažem, vapijem i tražim onu jednu jedinu na čijim bi grudima hteo da zaboravim sve. Dabogme, sve je laž, i ja znam da je laž, i opet sedim tu u vozu, i sve sam novo obukao, i poklone joj poneo da je obradujem.
Nego vi ste taki: ne volite ništa, ne oduševljavate se ničim, ne verujete niušta. Dabogme, ovo je vreme prolazna zima, a proleće ide... — Proleće je u Klermonu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Jego blagorodije Pavel Isakovič Vlkovič, dabogme, našao se, posle takvog razgovora sa oberkrigskomisarom Garsulijem, iza katanca – i to u okovima.
“ To bi dabogme izazvalo, uvek ponova, vrisku i ciku stidljivih žena, a njegov brat, Petar, pocrveneo bi. Đurđe je to i hteo, u svojoj
Priviđenje mu se učini tako jasno, da je poželeo da joj priđe, pa se diže, podnadulim nogama, zaraslim u čizme. Dabogme, kad je učinio dva‑tri koraka, omama očiju i ljudskih misli nestade.
Taj sve ume. Taj sve zna. Sve može. Sve hoće. Dabogme, to košta. Trandafil ne ferma ni hungarske vlasti, ni mitropolita. To jest, on se lepo snašao i među njima.
Gospoža Evdokija, koja dabogme nije znala šta Pavle razmišlja, sedela je ćutke. Protivno onom što je očekivao, njena ćerka, međutim, opet mu je brbljala
Što, dabogme, nije bilo. Husari su, posle toga, rešili da se veselje nastavi u Varadinu, to jest čak u majuru, u Futogu.
Nema tog oficira, koji nju može da zamori, na bojnom polju ljubavi, toliko, da prizna da je borbe dosta! Dabogme, sve to košta!
Ni jednog nije izdala. Ni jedan nije iz njene kuće otišao u arest. Ima ona veza. Dabogme, to košta. Treba Isakovič da se pretvori u lava, u kavezu, na nekoliko dana. U pitanju je glava.
Prostorija u kojoj je živeo, poče Isakoviča, sad, sve više da seća zatvora. Razlika je dabogme bila velika, između onog zatvora u Temišvaru, u podrumu, u memli, sa pacovima i miševima, i ove sobe, u ogledalima, i
Zna jednog apotekara, koji je tamo, pre, zaista, odlazio. Dovešće ga Isakoviču. Taj će sve udesiti. Dabogme, imaće da se plati, nešto. Vani je, za vreme razgovora, sa Isakovičem, dobro jeo i pio.
Zna ona zašto je njena mati, krišom, od kuće odlazila, i kuda je odlazila. Dabogme, dolazila je kod Ziminskih, ali je i kod njega bila. Oseća to ona. Rekla je to i materi.
Opija se. A kad se opije, ne zna šta radi, ni koga vidi. On, dabogme, zna da gospožica nije dolazila kod nekih oficira, pa ni kod Isakoviča, nikad, do sada, ali šta se tu može?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
“ MATI: Pak i jesi bila mlada. DEVOJKA: Dabogme mlada, sad eto kako se udajem. MATI: Pak šta će? Momak je lep, a vidi se i dobar biti.
Sad imaš najbolju priliku da možeš na drugu stranu. MUŽ: O ženidbo, ženidbo! ŽENA: Dabogme, i drugi se ljudi žene, ali kupuju ženi što joj treba. - Šta si uzeo šešir? Idi, idi, da ne izdangubiš.
- Šta si uzeo šešir? Idi, idi, da ne izdangubiš. MUŽ: Dabogme, bolje je sediti na pendžeru. ŽENA: Pak, ako sedim, kod mog pendžera sedim.
ŽENA: Već, kakvom sam mužu pala u ruke, zaboraviću i ono malo što sam znala. MUŽ: Kamo sreće. ŽENA: Dabogme, ti bi jošt želio da umrem. Al ja neću da umrem, oću da se gojim tebi u inat. MUŽ: Dobro, dobro!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Više je Nađ uvažavao naš narod nego vi kao Srblji. LEPRŠIĆ: Dabogme, zašto se boji. A zašt’ ne spominje naše privilegije?
MILČIKA: Mene je strašno jedilo kad je navalila bila da promenite ime. NANČIKA: Dabogme, kad je njeno ružno. MILČIKA (gledi na pendžer): Jao, mami! Eno je sokakom, sigurno će k nama.
ŽUTILOV: Ja sam služio kod Madžara, pa sam i taki napustio kako se Srpstvo podiglo. LEPRŠIĆ: Dabogme, kad su vas iz službe izbacili. ŽUTILOV: Mene iz službe izbacili? Vi, bezobrazan mladić, što ste izneverili vaš narod.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Da ga vrag nosi i s tvojim poslom i s tvojim redom! SOFIJA: Oćeš da dam drugome da šije? MAKSIM: Dabogme! Kod vas dve, da plaćam jošt. SOFIJA: Tako i ja kažem. MAKSIM: Oćeš ostaviti te trice?
SOFIJA: Vidite, pa da zađemo po celoj varoši, nećete naći ni tri da se na muževe tuže. MAKSIM: Dabogme, i ne mogu se tužiti, kad su muževi dobri. SOFIJA: Valjda će se opet naći koji, da ne valja.
NIKOLA: Ali ona to čini na tvoje zahtevanje. MAKSIM: Dabogme! žena sve čini, što muž zahteva, i opet biva, što su one naumile.
LjUBA: E, moja majka, to su vremena luda. STANIJA: Dabogme, što je stidljivo, to je ludo, nego što je bezobrazno, to je kod vas lepo. Ajde, neka prosi devojka momka.
LjUBA: I treba, imam mlogo koješta da posvršujem. PIJADA: Kad podžes na venćanje, da te ocesljam. LjUBA: Dabogme. Samo da bude lep cvet. PIJADA: Nacinicu ti tituskopf. LjUBA: Kako je to?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kad se malo pribra, Velja opet progovori : — Otpustiće je, dabogme!... Čuo sam ja kako je on bio okupio predsednika da je optuže zbog nemoralnog vladanja...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
slučajno, izostala, Turke bi u Segedinu sačekala čorba od čvaraka, a u vagone bi im se korpama ubacivala slanina. Dabogme, dolazilo je zbog toga do velike dernjave među saveznicima, ali pogreška, katkad, nije mogla da se popravi i Turci su
To je bio čovek neobično, kod nas neobično, lepog ponašanja, sa vanrednim čulom za zvuk stihova. Rukopise, dabogme, ni on nije čuvao. Ja nikad nisam video aljkavijeg i efikasnijeg urednika od Benešića.
Godinu na Rijeci u Eksportnoj akademiji, dabogme, ne priznaju. Upisujem se, kod Bogdana Popovića, na uporednu, književnost (iluziju Ezra Paunda), na istoriju, i
Nije to bilo tako davno, kad je Dučić, ismejan, usudio se da napiše da „šušte zvezde!“ Mi, dabogme, odosmo dalje! Možda te, formalne, novosti manje zanimaju čitaoca? O njima treba govoriti drugi put.
Prošla nedelja bila je madžarska. Sve su novine ćutale i čekale. Neka nikog, kod nas, ne prevari njina korektnost. Sad, dabogme, kažu da ih je bio strah od zapleta, koji je mogao nastati da je vojska Male antante ušla.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
! — reče gazda, zagledavši se sluzi u oči, misleći da je pomerio pameću. — Dabogme da nema — odgovori sluga i obori oči. Gazda se još bolje zagleda u nega, premerivši ga od glave do pete.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Dabogme, ćuti čovek i misli nešto. To ne može biti druge nego je vrlo pametan — zaključiše i ostali, pa uzeše opet zagledati str
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ako, ako, nek ima što više; samo jesi li i pismo nakitio onako... — veli Mitar. — He—he—he... dabogme!... zvanično!... — veli kapetan i udara glasom na poslednju reč tako, da ona objašnjava celu sadržinu pisma.
Tada se, obično, sećaju i čiča Pere i nagađaju šta li on sad radi. Tu se stvori dosta raznovrsnih planova, a uz njih, dabogme, padne i po koja lepa šala na čiča Perin račun. Ko zna šta li sad on radi?...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Da li si, Marko, zabeležio ime tog botoudnog priložnika?“ „Pa dabogme!“ „A da li su petlovi dobro utovljeni?“ Kaluđer mljacnu samo jezikom, a opat mu naredi: „Da se očita naročita molitva
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ko, je l’ ja? — Pa ti, dabogme. — E jesam, priznajem. — A što, bre? — Pa ’nako, žao mi, setio sam se. U desnom redu, kod srednjeg stuba, podnimljen
Rasplakale su ga šumadijske čarape. Dabogme. A zašto? Zato, brate, što od svoje granice i od nekoliko godina pa dosad, sve što je video za njega beše novo,
Šumadijske čarape, dabogme. Jer to je njegovo, originalno, isključivo njegovo, a on to godinama nije video. Eto zato je plakao.
— Eh, nemamo suza, nismo patrioti... — Šta kažeš? Nismo dabogme, to jest ja nisam, ja znam o sebi i o sebi govorim. A ti se sećaš kako je onaj nemački oficir što je prošle godine
i koristi što mu ih ona pruža, zbog njenih institucija i zakona, sigurnosti, prava i blagodeti što mu ih daje. Dabogme. Nivo ljudskoga duha peo se.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
tajiti da to zavisi i da će sa svakim danom sve više zavisiti od naše spremnosti da čuvamo ono što se čuvati mora. Dabogme, što je maločas letimice pomenuto, tek je deo srpske kulture na Kosovu, za koju mislim da je ne poznajem ni u celini
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Nije to bilo tako davno, kad je Dučić, ismejan, usudio se da napiše da ‘šušte zvezde'! Mi, dabogme , odosmo dalje”. 283 Slobodni stih se dakle - što je dovoljno jasno kazano - shvata kao stih sa ritmom oslobođenim od
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ćelije, odaje za posetioce, velika trpezarija, skrivnica, konjušnica i kao što pristoji celiteljnom manastiru, dabogme i ludnica.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Ta se rečca otrcala“ — Vele neki stari; Jest, dabogme, po ustima, Ali ne po stvari. Ova rečca, koju davno Ne čujem u grudi, Ova rečca, omladino, Sad se življe budi.
Krakov, Stanislav - KRILA
Šta? Opet je ta prokleta koza pojela... Ađutant se ljutio i tresao ižvakanom hartijom. — Pa dabogme kad su oni grmalji pri istovarivanju sav sanduk razbili. Sad i koze mogu po poverljivoj arhivi preturati.
A Duško se smešio, jer se sećao poljupca koji je danas sa zlatnih zuba u letu primio. Sećao se i Mija. — Eh, dabogme da smo imali uspeha. Te kakvog.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kad polete suze oku, Ona stisne, pa im krati; Na večnu te muku meće, — Da joj platiš trenut sreće. XXVII Ta, dabogme svaka rana Ima svoje bilje, — A mene je očaralo Moje — novo milje. Haj, ala je divna moma Našla verna druga!
Čini mi se kô da vidim Svetlo lice zvezde svoje; Ja je vidim, ja je vidim, — A nje davno nestalo je... LX U snu, dabogme u snu, I gde bi drugde bilo, Dođe mi moja majka I pozdravi me milo.
Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se jadi Nebeskom nekom moći. U snu, dabogme u snu, Dođoše druzi mili, I stisnuše mi ruku, Sumor mi razvedrili.
U snu, dabogme u snu, Dođoše druzi mili, I stisnuše mi ruku, Sumor mi razvedrili. U snu, dabogme u snu, Dođe mi moja draga, — U salomljenim grudma Razvi se nova snaga.
I proleće se zasja U duši mojoj tijoj, A zaigra mi srce, I počeh pevati joj. U snu, dabogme u snu, Deca mi stigla mila, I odmah sam ih poznô, Ma da im nikla krila.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1834. pesmu koju valja navesti u celini, a dabogme ne radi njenih umetničkih vrlina. Pesma glasi: SOČINITELj, kao sin Otečestva, izvan kojeg se onda nahodio, bojeći se
sa Brankovom poezijom pa sagledati jaz koji deli ova dva pesnika i sve ono što su njih dvojica — i ne samo njih dvojica, dabogme — nosili i značili.
Možda su, mnogi među njima dobri znalca i kada ne uvek đaci Horacija, pamtili njegove čuvene stihove o rečima koje, dabogme, nisu večne: o tome kako će se mnoge koje su danas već iščezle jednom ponovo pojaviti, a druge koje su danas još u
” das nicht ganz vor einem Jahr an sie gedichtet ward, — piše Gete u navedenom delu, str. 315). Dabogme da je veoma slično bilo i kod Francuza.
— Tužbe na neznanje srpskog jezika kod Srba u ovo doba su česte i teške; česte su i osude što Srbi rado govore tuđim, dabogme najčešće nemačkim, jezikom, Pavlovićeve Narodne novine, č. 62. od 13. avgusta 1842, str.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
David: Pa ima jedno trideset godina s jedne strane, a... Pisarčić: No, mlada je još. David: Dabogme da je mlada. Još joj prednji zubi nijesu padali.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To, dabogme, ne umanjuje zaslugu Adamsovu. Da, draga prijateljice, i u nauci valja imati sreće, kao i u ljubavi. I ja sam je imao -
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— A da li nosiš apsenicima ponekad da nešto pojedu? — pita Jana. — Nosim, dabogme da nosim, i hleba, i sira, i šta imam, samo moram da se čuvam da me niko ne vidi. Ne sme se sa apsenicima razgovarati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Oni su preko svoje špijunaže tačno obavešteni o svemu. Dabogme! — I sad žure! Znaju da još nismo sasvim naoružani, da smo brojno daleko slabiji od njih i baciće se velikim snagama,