Upotreba reči dade u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

ti nisu zaboravili... ti ne mogu zaboraviti! Onaj mali gospodin dade znak kuvarima da sipaju. Gladna sirotinja jurnu bez svakoga reda na kazan, pružajući svojim suvim rukama garave

kuvara, domaćica od te kuće, utrča u sobu, diže me, plašljivo gledajući u ljutitoga gospodina; posle me izvede napolje, dade mi moj lončić, pa me uputi kući, tužno gledajući za mnom. Predveče nam dođe Aleksa...

— A šta će ti bosiljak?... — pitaše ga Jelica. — Otkad mi je babo preminuo, to mi je najmilije cveće. Jelica mu dade stručak bosiljka. — Pa, Jelčice, daj mi i jedan pupoljak od ruže; lepo će pristajati sveže rumenilo uz bosiljak!

Htede uča i dalje da produži, ali mu ne dade Nikola: — Pa ko mu brani? Nek se ženi, al’, bogme, o njoj neka i ne misli!...

Učitelju pođoše suze na oči: — Ali, jednoga mi uzeše... Upalio je kuću, pa ga mučiše, predadoše ga sudu, a sud ga dade na robiju... Siromah starac nije mogao dalje da govori; činilo mu se da će ga suze ugušiti.

Baš sam danas mislila da ga bacim iz kuće, ta sav je istruleo!... Stari Sremac izvadi iz kese polovinu rublje, pa je dade Đošinoj majci; a ona se ustezaše primiti, činilo joj se da je to mnogo...

Obradović, Dositej - BASNE

Avgust cesar, otpuštajući od sebe učitelja svoga Apolodorija, zaprosi ga da mu dade svoj poslednji sovjet kako će se vladati.

Nije lud ko tri pogače izede, nego onaj koji mu ih da. Davno se čita u crkvi: kom se dade mnogo, mlogo će se i iskati od njega.

Neka im se dade nauka, bićedu ukrašenije čelovečeskoga roda. „Σοϕία μόνη των κτμηάτων αθάνατων, τα μεν γαρ ταχέως απολείπει, η δε

„Ta moj čoveče, a da ako bog dade i ti ozdravi, gdi ćemo li toliku silu volova nađi?” „Bre, idi ti i učini što ja tebi rekoh; nek' der se ja samo

Filip namah zapovedi da se ta ista čaša dade Evripidu, trađedijotvorcu, koji jeđaše s mirom, mučeći. „Kako to?” — veli ritor — „Ja je ištem, a ti je drugom daješ

„Blagoslovi bog Jova, i dade mu veliko bogatstvo.” I paki Solomonu govori bog: „Budući da si ti premudrost iskao, ja ću ti dati i bogatstvo kakovo

začu se u avliji topotanje konja i glas Svetogorca, koji kako sjaše, počne ka' u svojej kući zapovedati da se konjma zob dade.

149 Koze i Jupiter Koze se soglase, dođu sve skupa, i učine molbu Jupiteru da im dade rogove. Sovjetuje ih Jupiter da se prođu toga zaktevanja, kazujući im da se s rogovi jošt nešto mora dati što njima neće

toliko i na graždansku službu opredeljenoj, nauka na čistom evangelskom duhu i naravoučeniju osnovata iz prve mladosti dade.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Već sad idite i čuvajte narod i uklanjajte ga u planini da se ne porobi, a moja će briga biti za vas’ — i dade mi sto dukata.” „Taj isti dan zovne me Mihaljević na večeru, s kojim sam se poznavao i dobro živio.

god došli k njemu, po običnom poklonenju postoje malo turskog običaja radi, pak im zapovedi te svi posedaju, i kafu im dade, i, kako mi je otac kazivao, razgovarao se s njima kao sa svojim sinovima; a i narod je bio onda u najboljem spokojstvu,

Hajde da vam najpre kažem kako sam knjigu učio. Otac me dade jošt vrlo malena da kod popa Stanoja, našeg paroha, koji je blizu naše kuće sedio, učim.

reći: „Nije to moja nurija, neću da te venčam, ili molitvu čitam” — nego svaki svrši za što se pozove, pa što zasluži dade onome čija je nurija.

je knez bio umro, dođu moliti mog oca da sjedini Podgorje sa svojom knežinom, i da obadve knežine drži, ili da im on dade kakvoga iz svoje knežine kneza.

Sutradan dođe moj otac i knez Petar mitropolitu da im dade hatišerif, a on im rekne: „Otiđite najpre do vezira, pa dođite onda po fermav.

aspru više od vas uzimati neću, nego onoliko, koliko hatišerif glasi; a eto vas i vaši̓ aga i subaša, pa kako vam Bog dade!

i tako prema broju glava i vojsku sve u tefter popisa, i svakom knezu kopiju dade, koliko je dužan vojnika Srba dovesti, kad i gde rekne paša.

Moj otac ostane s vojskom u donjem gradu kod vezira, i što nije moglo vojske stati u najgornju kasarnu, paša dade trsku te oko kasarne naprave kolebe.

Vezir dade vojsci rakije i vina na naš Božić, i naša vojska, igrajući i pevajući, zapali one kolebe od trske pored kasarne, i iz

moliti, a on se ražljuti i počne i̓ odbijati, a on i sva ulema popadaju na kolena i ljube skutove, i veće tako jedva dade se umoliti: „Al hoću”, veli Aganlija, „da mi Ha— dži-beg vrati aračke novce!

Moj otac jedva umoli Hadži-bega te povrati petnaest kesa, a oni̓ drugi̓ petnaest razreže po nahiji te Aganliji dade, i tako spase Tu srpsku vojsku od očevidne propasti i pogibeli, i povrate se svojim kućama.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

A bogami, da mi nije one dece, sutra bih ugarak u nju! — I dade ti pedeset dukata? — upita onaj što je pogađao u kaiš. — Dade, ne dao mu bog vesela dana!

— I dade ti pedeset dukata? — upita onaj što je pogađao u kaiš. — Dade, ne dao mu bog vesela dana! — A privali dobar interez, privali — je li? — upita onaj što je bacao popa.

« Okreni, obrni — nemaš kud! Dam mu obligaciju... — Ih, Radane, zaboga! Zar baš dade?! — uzviknu jedan između njih uprepašćeno. — A ja šta ću, moj brate!... Da mi dođe doboš pred kuću, kuda ću onda?...

Kad se dobro razgori, on razgrte žar, pa bukagije usred vatre!... Ništa ti bog ne dade, nego stade piska, cika, pucnjava, kao da kokice kokaš...

Sad je baš i u redu, kao na polasku da mu date... Kmet izvadi iz kese dukat u zlatu i dade Đuku: — Na, brat-Đuko, i alali! — Nek ti je alal, brate! — reče Đuko predajući glavu kmetu.

Kapetan iz kože iskoči od ljutine što Đuko ne dade izraza sad takome veselju; nabrao obrve, pa jurnu na prozor, a čisto ciči: »Ta kamo taj? Pali, more!

Ta on je prezadužen i kosom na glavi... Sve će ti propasti!« I lepo odvratiše čoveka te mu ne dade... A kako se, siromah, beše obradovao! Čisto nanovo oživeo, pa mi se hvali kako će skinuti zlo s vrata...

On, siromah kao zgranovan, ulete u kuću. Svi se zagledasmo šta mu bi sad! Dok, ništa ti bog ne dade — grunu puška kroz jednu badžu, a moj se Uzlović prevrte, baš ni nogom ne mače!... — Ubi ga! — začudi se Pajo.

Primi Tiosav pare pa ode gunđajući sam: »Lepo meni veli Živana: ,Ne svraćaj, more, onom Cincaru!' Aja, ne dade meni đavo! Baš, ako će...

iz čajira i zatvorio ih u avliju iza mehane, da dobro zatvore sva vrata, da ih podupru iznutra stolicama i ciglama, dade njima dvojici po jednu cevaru, a on zadrža sebi arnautku, reče im da budu na oprezu, pa čim opaze hajduke da puca ju i

— učini ćir Trpko, pa stade šuškati po sobi dok nađe pare; odbroji im prema vedrini kraj prozora, a sve dršće. Dade im i, brže-bolje pritvori prozor. Već je blizu podne.

»na privat«. Sad se nešto priseti, pa ih izvadi iz škole i dade u varoš da uče. Dosad su svi seljaci do jednog voleli učitelja da ne može bolje biti i hvalili se njime: nigde nisi mogao

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Hoćeš malo duhana?... — Pa... ako je bog dao... — A dao je, ja!... Za tebe svega u Sulje ima!... Evo, naj!... I dade mu punu pregršt. Marinko napuni duvankesu, zatim zapali lulu, pa se diže u šumu...

Juče me je hteo ubiti, ali mu bog ne dade!... Danas to već neće učiniti!... Pozdravi ga i kaži mu da je od danas za deset godina moj!...

— A mi, harambašo? — zapita Zavrzan. — Mi ćemo na Žuravu. Hajde! I krenuše se. 13. PRVI MEGDAN Harambaša dade Stanku svoju torbu. Išli su ćuteći. Svaki je svoje misli premišljao. — Na Žuravu, dakle — reče Jovica.

— Bogami, ti si batli! — reče Zavrzan. — Ja sam ti, brate, morao čekati nekih mesec dana dok mi se dade prilika... — A ja petn̓est — reče Jovica. I počeše pričati o svojim prvim megdanima.

I jeknu dubrava od njegovog gromkog glasa. Turčin se trže i pogleda na ovu stranu otkud glas dođe... Stanko dade vatru... Puška puče, a Turčin s kopa kao pun džak... Nasta zabuna. Turci jurnuše napred... Jedna... druga... treća...

Ali se nebo zatvorilo!... Moliše se bogu. Ali je bog ćutao... Ni nade im ne dade. Okretaše se ludima. Ali ih ljudi prezreše. Prezre narod „lopovsku kuću”. On je na nju samo bacio prokletstvo...

On bi pustio Stanka da čini što mu duša želi. Još bi rekao: „Marim ja! Neka se ubijaju psi đaurski!...” Ali ovaj ne dade... Znaš li šta veli: „Ja ću da satrem oni lopovski izmet da mi ne pogani ovako dobro selo!...

Gledaj kako je blijed. — Nije mi dobro... Išao bih kući. — Sjedi, odmori se... I Kruška zaiska malo rakije, te mu dade... Rakija ga potkrepi. — Ama, vjere ti, šta ti bi? — Ne znam. — Je l̓ ti još koji put dolazilo? — Nikad.

Velimo li? — Velimo! — Onda, Ivane, evo! I on uze štap koji mu Jova pruži, pa ga dade Ivanu... Ivan se prepe na doksat, pa se poljubi s Jovom.

Nego, ej vala Crnobarcima! To se sve održa. Popa i Jova održaše megdan. Niko se više ne dade ocepiti od svoje braće. Čak je i Miloš Sević postao drukčiji... To zagorča život Kruški. Beše već oslavilo proleće.

— reče Marinko, a satanski osmeh zaigra mu na usnama. — E, eto vam!... Ja htjedoh čovješki, pa mi se ne dade. Sad ga predajem vama dvojici. Kako vi reknete, šta vi uradite — ono je rečeno i urađeno.

Aleksu prilično ožive svežina. On zatraži da ga spuste, pa onda poiska vode... Surep mu dade, ali samo jedan gutljaj. — Nemojte me mučiti... Izgoreh! Surep ništa ne odgovori, ali mu više ne dade.

Dučić, Jovan - PESME

Doneću na svet, kada panem, Prvu vest ljudskog srca. ŠUM Pođe šum s gore jasenova, Dade ga šumi jelâ, I bukvi bukva, zovi zova, Prenu se priroda cela. Bivolje stado diže glavu: — Je li to pesma o moći?

No ona obasja moj um obesnažen, I dade mom duhu, slabom kao slamka, Sto krupnih očiju, da ozaren, blažen, Mine svaki ponor i zna gde je zamka.

I da nikad strašni ne vidim ti presto, Ti mi dade sumnje mutno oko ovo; No da večno pitam za tvoj trag i mesto, Usadi mi bedno srce čovekovo.

Tad dade mladiću kćerku punu čara, I sa sebe dare velikoga cara: Zlatni pas za Serez i burmu za Voden. CAR Ceo dan sunčani

raba Olivera Despotu Lesnova i Ovčega polja, I Anu-Mariju, i decu; i volja Tvoja budi blaga kao tvoja vera. Dade hramu sela, zaseoke, paše; Na stari mlin vrati iz Zletovske vodu; Dade ulje, tamjan, i odežde naše; Lik Pantokratora

Dade hramu sela, zaseoke, paše; Na stari mlin vrati iz Zletovske vodu; Dade ulje, tamjan, i odežde naše; Lik Pantokratora u velikom svodu.

U srebro okova bezbroj svetih slika: Sve u večnu slavu blagovernog cara Stefana, kad dade carstvu Zakonika. Poveli sto bdenja. — Gavril, sluga Hrista, Kaza, a zapisah, đak iz Hilendara, Ja, Jež mnogogrešni.

S društvom svojim glumac Dobrosav iz Huma Dade tri predstave: sedam dana šuma Prođoše u gozbi svetlijoj od išta. Kad daleko beše gost od Radovišta, Za prvom

Jer stvari imaju onakav izgled kakav im dade naša duša. 2. OSTRVO PAPAGAJA Ostrvo bez ljudi, u predelu mora kuda brodovi nikad nisu prošli.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

” Joca, poznatom manevrom, zapevši nokat od palca za sekutić i odapevši, dade mi znati: „Hič!” Neki me hladni znoj obuze. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku.

Ja i sestra da umremo od smeha, a to se i ocu dade nešto na smeh pa nekoliko puta razvuče malo levu stranu od usta, i oko levoga oka nabra mu se koža.

darnu to mog oca, baš videh, ali mislite da je popustio? — Bože sahrani! Izvadi samo još jedan dukat pa mu dade: „Na, na put za uši!” Ode Proka, a on se kaje u sebi što istera na pravdi boga najvaljanijeg momka.

On mahnu mosurom više glave, lupi njime o zemlju, slomi ga i uze se smejati. I Velinci se dade na smeh: — A što, Zlatane? Šta ti je učinio Vilip? — E, a hoće da uzme Anoku! — Pa? Neka uzme! — E, al' ja ne dam!

Arsen skide kapu i priđe ruci. Đeda se nešto namrštio. Ne diže glave, ne dade mu ruke, samo suhoparno promrmlja: — Ži' bio! — Đedo, molim ti se, ja.. nije vajde... obraz pod noge!

Kad ga opet vratiše u kuću, Mićo iznese ponovo rakiju. Prvu čašu dade kumu Ninku. On uze čašu, skide kapu i ustade, a seljaci nehotice svi poustajaše i poskidaše kape.

Kad se svi izrediše, Ikonija izbroja dva dukata u zlatu i četiri i po u srebru i krajcarama veza novce u maramu, pa dade popu: — Na ostavi; ovo je Marijino!

— A ja mislim i kažem da se dijete vaspitava! — Šta to? — reče Mojsilo Prokić. — Mislim i kažem da se dijete dade u školu. — Kaku školu? Ko je još video da žensko čeljade ide u školu?

A otkud ti znaš? — Pročitala sam ono dolje. — Zar ti umiješ čitati? — Umijem. Vladika donese jednu knjigu, pa je dade Mari da čita. Ona otvori u srijedi.

Kad svrši škole, može, akoće, biti i učitelj. A poslije, u varoši druga sreća čeka dijete. Pop zaćuta i dade se u misli. I vladika ćuti. Tako to traja neko vrijeme, onda reče pop: — Treba li tu štogod trošiti?

Pop se prekrsti, pa natraške iziđe iz sobe. Odatle ode polako kući. Seljacima ne reče ništa. Sam se dade u neke misli. Od to doba on učitelja nikad više ni za šta ne zapita, niti je s njime dolazio u dodir.

Psuje Jerotije što mu na usta dođe, i kad se on dade da ga uči kojeko ko nije ni orao, ni kopao. Tako i on ostavi učitelja sebi sama i njegovoj glavi.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Dvadeset i više godina je kod mene; sam engleski čelik, oštar k’o brijač. Izvol’te se uveriti! — pa ga dade g. Peri. Ovaj se čudio čeliku, i reče značajno jedno »O!

— ’Ajde popi ovo da ne ide u štetu! — reče pop Spira i dade mu svoju rakiju, a i od Perine nešto ostalo. — A kad misliš da ćemo stići, kad je takav put? — Fala, gospodin-popo.

— I pop Spira izvadi brže onaj zub iz zamotuljka, i metnu ga sebi u džep, a iz džepa izvadi onaj zamotuljak što mu ga dade Arkadija, i zavi ga u zavoj pa metnu u pojas pop-Ćirin. — E, je l’ gotovo? — Sve je u redu; svakom svoje.

Uveče stigoše u selo. Isplatiše Peru Tocilova pošteno po pogodbi. I jedan i drugi mu dade pogođenih deset forinti posle dužeg traženja po ogromnim popovskim šlajpicima, ne što nisu našli i što nije bilo

Enđebule zapevaše, zaplaka se gđa Persa, a i mlada malo, brišući suze špicom od »šnuftikle«. A stari svat dade znak, i kola poleteše sokakom, i začas se nađoše izvan sela.

— Da im dođemo u gosti!... »Mi tako volemo kad nam ko dođe u gosti« — ponavlja u sebi putnik reči Juline, pa se dade u misli. — Ona je srećna, a tek on, kako je on srećan! Kako je srećan! — reče putnik, pa se opet dade u misli.

— Ona je srećna, a tek on, kako je on srećan! Kako je srećan! — reče putnik, pa se opet dade u misli. Dugo je ćutao i mislio tako, a kad već behu daleko iza varoši, u polju, odmahnu putnik rukom i reče jedno »Eh!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ali, da se i tog kurtališem, zajazi ga za deset dukata, pa nek je kraj. — Ja ću je, dakle, otkupiti. Ćirković dade na znanje Moricu da će za tepsiju dati deset dukata. Moric donese tepsiju.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Njen otac, senator Jakov Bogdanovič, imao je običaj da kaže: „Kud mi Bog dade Tatarku!“ Bila je to žena tamnih očiju, a obrva sraslih nad očima, oštra nosa, i crvenih, punih, usana.

Pa vam tu čitulju njegov brat, Spasoje, nesretnik, dade, za dukat, pa se još hvalio, kako je dobro prodao, čađavu kupusaru. E, ne verujete, je li, ali tako je! Ne lažu mrtvi!

A ti gledaj posla! Valja skoro večerati! Starac je zatim izvadio kesu, pa ga pozva: Odi dedi da ti dam para! I dade mu nekoliko turskih parica. A on je bio malo stao, pa ga gleda, da li je dobar, kao onaj drugi.

Ali kad mu mati reče: Idi! Vidiš li, daće ti para! On priđe. Zatim otrča materi i dade pare njoj: Na, Pepo! Čuvaj mi ovo! Da vidi deda Gavrilo, šta sam dobio!

Zatim baba Goša kutlačom nali iz bakrača, vruće, medene rakije, pa turi u čašu još meda i dade ujni da pije. A i njemu dade. Ali on ni da okusi nije hteo!

Zatim baba Goša kutlačom nali iz bakrača, vruće, medene rakije, pa turi u čašu još meda i dade ujni da pije. A i njemu dade. Ali on ni da okusi nije hteo!

U tom mu deda uđe na vrata i povika: Šta si mi, Kezo, doneo? A on se onda okrete materi i poiska čuturicu i dade je dedi Gavrilu. A deda Gavrilo povika: Živ bio, sine, kad si mi ovo doneo! A hvala i prijatelju Luki!

On je hteo da joj podigne glavu, ali ona mu ne dade to, nego mu je šaputala, strasno, da joj je, tako, lepo. Posle je, kroz suze, govorila, da joj je svejedno, kada će se

Gospoža Božič beše, brzo, zaboravila tu ženu sa zelenim očima, pa se dade Isakoviču, sad još strasnije, još luđe. Vikala je da ga niko kao ona voleti neće!

Sve je drugo bilo glupavo. Neka ih pozdravi i sretan mu put! „Ja se onda zabatrga“, pričao je Pavle, „a dade mi se na smeh, kako starac pamti ženu svakog među nama, a vas trojicu i ne pomenu.

Otići će u Rosiju, pa će tamo biti sretna. Ali je Pavle dodavao, da kaže: Zar je ovo sreća, zar je ovo, što joj Bog dade, posle smrti njenog muža? „Ama reče li ti njoj da ide s milim bogom do njenog Drniša?

„Gledam te, Pavle“, reče mu jedno veče, kad u kola uđoše, „pa pomislih, što mi Bog ne dade da tebe sretnem, pre Trifuna!“ Pavle onda pokuša da gospožu Kumriju opet nagovara, da se vrati.

Teodosije - ŽITIJA

I kada je osetio da su zaspali, božastveni mladić, budno oko, ustavši od njih pokloni se pred svetim oltarem i dade svoje obete Gospodu, pošto ga blagoslovi iguman, i uze jednoga starca, odlikovana svešteničkim činom, te uziđe pa

Atanasija, izvanredno predusretan i primljen od svih, gde, poklonivši se i od sviju blagoslov primivši, bosim nogama dade pokoja od putnog napora, ljubazno ugošćen sa onima koji su bili s njim.

I reči Jova: — Gospod dade, Gospod kako je blagoizvoleo tako n učini, budi ime: Gospodnje blagosloveno! I odmah mu poslaše mnogobrojno zlato na

I odmah savivši pismo, dade ga za oca poslanima od oca. A kada je pismo doneseno, samodržac otac ustade sa prestola, i klanjajući se ljubavi sina

I dade im Hilandar sa celim naseljem, utvrdivši carskim pismom i svojim zlatnim pečatom. A bogomudroga Savu mnogim počastima o

A on izvesti oca o carevu pozdravu i dade mu pismo, a s njim donese i zlato dano mu od cara, i reče da im je car darovao Hilandar sa svakim nasledstvom i

carskim manastirom, i da njime ne vlada ni prot niti ko drugi, carskim pismom i svojim zlatnim pečatom utvrdivši, i dade mu car svojom rukom žezal, i zapovedi da se ovaj čuva u crkvi, i kada bratija postavlja igumana da ovaj imaju posred

A prepodobnom ocu njegovu, radi sećanja ljubavi, opet dade mnogo zlato, govoreći: — Sve tvoje prozbe ispunio sam, oče sveti.

A ovaj hristoljubac veoma se obradovao zbog toga, i od svoje zemlje dade mnoga i najbolja sela, koja se i do sada čuvaju neizmenjeno pod vlašću manastira zvanoga Hilandar, obogativši ga ljudima

svoje na ljubljenog sina, blagoslovi ga, i umnoživši k Bogu molitvu za njega, zagrli ga sa suzama i poslednje celovanje dade mu.

Ali i ovo bogodarovano srebro dž zlato nije sveti za držao kao lihvar, nego jedan deo dade u Konstantinov grad manastiru presvete Bogorodice Evergetide; drugi, veći deo, razdeli manastirima u Svetoj Gori;

A ovaj Bogom bogati darovalac učini i za njih milosrđe, dade pomoć siromaštvu i otkupi založena manastirska imanja, i razoreno utvrdivši pa i crkvu oslikavši i ukrasivši svakim

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

I njemu Miš prorok pregrize uže oko vrata i tako mu dade punu slobodu, koju siroti Šarov nije imao još od ranog djetinjstva. — Kud ćemo sad? — upita Šarov.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Sad i ovi sednu. Gospodar Sofra dâ doneti još polovače dobra vina iz prvih kola pa počne obojicu častiti, a momcima dade u birtiji doneti koliko su hteli. Tu je opet bilo pevanja, i sam je komesar pevao.

Čakšire, čizme s mamuzama, pojas, dolama, ćurdija, kalpak i štap. Još i veliki prsten htede na prst navući. Ne dade mu Čamča, no donese mu sablju da opaše. Sofra se smeje. — Prsten nipošto, no sablju. — Zašto?

Otac ne da. Laćman hoće da se svuče radi frajle Juce, ali otac neće za to da zna; a za laćmana ne dade je, da kojekud po svetu luta. Tako kaže njen otac. Frajla Juca — živa ili mrtva, ili njega — ili nikog. Bila je odvažna.

Šamika ode sam u magistrat i pozove svedoke. Dok su ovi došli, gospodar Sofra dade se u paradnu sobu odneti, u krevet. Dođu svedoci. — Pišite testamenat. Predajem bogu dušu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pošto mu je bilo stalo da ih što pre krene, potera konja do užadi i dade naređenje šajkašima da kreću. Nastade mala gungula u čamcima, i ljudi poskakaše da još jednom pogledaju svoje.

Skinuvši klobuk, dade ga slugama i pojaha pred njima, tresući se opet kao bure. Sve je bio svršio. Čim je uzjahao, vrativši svoju ćerčicu,

U beznačajnim događajima, tako, prošao joj beše taj dan i ne dade da opaze na njoj što joj se dogodilo. Primetiše samo da je jako uplakana i to se posle po kući rašču.

Tako ih, najposle, zajedno sa sluškinjama i kučićima, otera. Dade zvati ženu Dimče Diamantia, onu zakonitu; jednu dugačku crnu metlu, koja je po ceo dan pajala po kući, odevena uvek sa

Sa željom za nepomičnim i neprolaznim, iznenada, dade mu se da ispuni svoju želju za telom svoje snahe, koju je sanjao i voleo, kraj svih bezbrojnih žena koje su mu dovodili,

Bog mu ga dade. I eto, kao da ode za Vukom Isakovičem, kao da će otići, ostavivši njemu samo taj grozni tok, pomešan krvlju, što teče

da odmah zatim nastavi, zagledana, tronuto, u Srbe: „Ovaj dan računam među najsretnije dane svog života, jer mi se dade da još jednom vidim one koji su bili uvek i u svim prilikama naklonjeni nama i verni.“ Zatim je počela da suzi.

No tek što poče da sviće, projaha kraj njih Berenklau, kao veštac, i dade zapovest da ih bude i odvedu iza šume, pod neke brežuljke, na pregled.

Pop je ispovedao pred smrt. Isakovič promeni šator i dade sebi iskopati u zemlji kolibu i pokriti je travom, okrenuvši izlaz tako da varoš ne vidi.

Pokrivena svilenom maramom, koju izabra oklevajući, ona dade kesu dukata, koju je čuvala pod jastukom, matorom slugi svoga devera, pa se zatim zagleda u vrata kao da je čekala da

U želji da mu kaže što prijatno, on mu spomenu nalog đeneralov da o trošku vojničkom dade izraditi svoju sliku u Beču, kao spomen na vojnu, pod Berenklauom.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

dete od dojke, izveštava Manojlo Kordunaš, vrše se i ove magijske radnje: „U mladu nedjelju uzme majka dijete na krilo, dade mu sisu, prinesavši uza se kraljaču.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ležao je na kukuruzovini, na izgorelom parketu svoje nove kuće, pušio i privijao travu »protiv taneta« što mu je dade neka stara veštica-vidarica iz Gacka, misleći neprestano na zrno u svom stomaku. Prve nedelje, grejao se klavirom.

— reče oborenih očiju — dvadeset šest hiljada trista osamdeset! Nina mu dade napojnicu, prezirući se kao nikada u životu. — Diži se! — prosikta momak.

Matavulj, Simo - USKOK

Drugi su se bili za njega, pa eto i mi! Kad se Napolijon bješe osilio i pregazio mu državu, onda mu se Franc pokori, dade mu kćer za ženu; a kad drugi carevi slomiše Napolijona, ondanak ćesar uze kćer natrag i uza nju pride Mletke i sve što

Ona primi to i poljubi ga u ruku, pa htjede i gosta, ali on ne dade. Udovica i Šuto takođe priđoše mu ruci. Knez reče Krstinji: — Evo ni, babo, jednoga gosta iz svijeta!

— Daj, bože! Amin, bože! — povikaše domaći, krsteći se. Knez preli unakrst badnjak, pa srknu i dade čašu gostu. Ovaj se sjeti šta treba učiniti, okusi, pokloni se i predade čašu pristavu.

Nadasve Janko se čuđaše njenim malim rukama i stopalima, čim se mahom Crnogorci odlikuju. Pošto Kićun krišom donese i dade knezu jabuku, on započe, utanjivši glasinu: — Hodi mali grdove, hodi k đedu da se pomirimo!

Nađosmo četrnaest topova hrane i džebane. Zbog ovoga uzeća dade Rusija Savu Markovu i guvernaduru kavaljerstvo „Svetog Đorđa“, a Stanku Petroviću, koji se tu i ranio, dade zlatnu

ovoga uzeća dade Rusija Savu Markovu i guvernaduru kavaljerstvo „Svetog Đorđa“, a Stanku Petroviću, koji se tu i ranio, dade zlatnu sablju i odličje svete Ane.

Zbilja, ti si uskok po drugi put!? Domaći dočekaše Janka s uzvicima, i svi se mirbožaše s njim. Knez mu dade naforu, pa je podijeli i ostalijema. Napiše se rakije, pa se Krcun oprosti.

— Neka joj je sa srećom — reče vladika i izvadi iz špaga dva talijera; jedan dade Krcunu, kao što će svakojem vojniku na kraju roka, drugi dodade, rekavši: — Podaj joj ovo malo poklona od moje strane

— Ja ću najprije do kneza — reče Janko. Pošto ručaše, Janko dade Krcunu dva dukata za nabavku darova, a Đuzi i Ramu po cvanciku, pa se uputi kneževoj kući.

Zahvali mu na ljubaznosti, pa naruči za deset dukata svile, skerleta, platna, đakonije i pića. Pismo i novac dade pristavu, pa otide na veselje. I dvorište i kuća bijahu zagušeni svijetom, ali Milicu ugleda od prve.

Nakon tri-četiri stotine koraka, vođ i Pero stigoše vrh puta što vodi od Nikšića u Gacko. On stade i dade znak da se ostali za njim ustave, pa dade znak Krcunu i Janku da mu stanu sa strane na četiri-pet koraka razmaka;

On stade i dade znak da se ostali za njim ustave, pa dade znak Krcunu i Janku da mu stanu sa strane na četiri-pet koraka razmaka; Markiši i Peri dade znak da budu na krajevima

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

O Radovićevom delu dade se govoriti sa dva stanovišta: može se proučavati njegov doprinos dečjoj književnosti kao takvoj, i, u vezi s tim, njegov

Moglo se sanjariti plodnije i lakše, tj. moglo se pretpostaviti da se do zavičaja neviđenih čudesa i nepojamnih tajni dade prispeti brodovima i čamcima.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

I sve to objašnjava što se on tako rado čitao, kao što se i još danas dade čitati. Time, kao i osnovnim dobrodušnim i intimnim tonom, on opominje na Ljubomora P.

U srpskoj književnosti ostalo je samo jedno Tomazeovo delo, njegove Iskrice. Navrativši se 1839. u Šibenik, on se dade na ponovno učenje srpskoga jezika i na čitanje Karadžićevih zbirki narodnih pesama, a i sam počne beležiti narodne pesme.

1844. Ivan Kukuljević Sakcinski izda ih u Zagrebu, ali austrijska cenzura ih zabrani. 1848, u Zagrebu, Kukuljević dade novo ispravljeno izdanje, sa naročitim Tomazeovim predgovorom. U Zadru je 1849.

posao ušao više ponesen opštom strujom svoga romantičkoga doba no svojim duhom i ukusom, i nije uspeo da išta dobro dade u tom pravcu.

Milićević, Vuk - Bespuće

Usput ga srete jedan njegov kolega, uze mu cigaretu duvana i dvije krune na zajam: „do sutra“ . On mu ih dade bez riječi, rekavši da ide malo u Karlovac. Nije ni sam znao zašto ga je slagao. I on sleže ramenima. Svejedno.

— Ne plačite, — reče, i osjetivši da mu glas dršće i biva slabiji, trudio se da ga pojača i da mu dade blagu mirnoću, — ne plačite, — reče ponovo sa nepogođenim tonom glasa, — nije to ništa tako strašno, to je dosta

Sremac, Stevan - PROZA

Obuze ga kao neka melanholija, koja tako često, nekako uvek uporedno s vinom, obuzima svakog smrtnog. I Jova se sada dade u tugovanje i zaćuta.

Radičević, Branko - PESME

svega Mene stvori iz ničega, Duom svojim ti podunu, U meneka dušu sunu; Pa mi, Bože, jošte tade I u dušu nešto dade, Ta i moja pesma ova, I nju meni ti darova.

tamo na nebesi, Al' se nebo ukraj mene desi, Bilo nebo, al' za doba malo, Postajalo pa g' odma nestalo, Bog ga dade — de ste grozne suze? Bog ga dade, al' zašto ga uze?

Bog ga dade, al' zašto ga uze? — Krasna moma ka meneka dođe, Dođe krasna pa me i mimođe, Ona dođe — ja zboriti tedo, Ali čuda

jednu: Gori sveća kao da izdiše, Al' de raja da zapali više, Kad vesela štono god imade, Do parice sve za Vino dade?

rasta, jezero i more, Stvori ružu, doline i gore, I magarca, pa jošte i jarca, S onim uši, s ovim stvori bradu, I dade im travu i livadu, Pa da onde dobro vide jesti, Jarko sunce na nebo namesti.

tek što ona suknu, A on ti je pijučinom fuknu, Ona pade, vetru dušu dade, Ako dušu kakovu imade. Ode sova, brate, najstarija, Najstarija i najglavatija, Dika, ponos svoj i drugarica, A

me amo pod pazuo, Vrela krvca iz rane pokulja, Ja u sedlu malo se zaljulja, Šćah iz boja okrenut konjica, Al' ne dade silna poturica.

Nje se seti, prepade se teško, Zaboravi poštenje viteško, Pleći dade, pa konjica savi Ka čadoru gde zlato ostavi, Da je uzme pa da bega s njome — Oh zašto je mače sa sobome!

Al' kad Arslan na ograšju pade, Tad se Talu i zgodica dade: „O Hajkuna“, reče, „sad si moja.“ Dirnu konja, uteče iz boja Pravo Hajci, — vesela mu majka!

inako, I naredi lažne glasonoše, Te na dušu svoju potegoše: E njen Gojko na ograšju pade, Al' se Cveta prevarit ne dade: „E pa dobro, dad' njegovu glavu, Da je vidim mrtvu i krvavu, I celivam mesto dragog svoga, Kad ga živa grliti ne

“ Tako reče, glednu niz čardaka, Šćaše skočit, al' joj se ne dade, Krošto? zašto? ni sama ne znade, Te pogleda u golemoj muci, Glednu gore nebu visokome, Onda glednu onoj gori

Slab on bješe već od rane prve, Ma sad sve se oko njeg' okrenu, Zanjiha se, šćaše o tle pasti, Al' ne dade Fatima djevojka, Pridrža ga, jadovati ode: „Jao sunce, da brzo l' mi zađe.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

on je sjedio među njima nasmijan i radoznao, uživajući u njihovim pričama, diveći se i čudeći, najbolji slušalac kakav se dade zamisliti.

Ne čudi ga, valjda, ni to što se našlo samo na milicionarskom stolu. Istina, malo je tvrdo, ali dade se podnijeti. Komandir se nagne nad upola razmotano dijete, gleda njegov okrugao nosić, malecnu stisnutu pesnicu i

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Jedva se dokopasmo pomalo snage, jedva skunatorismo nešto crkavice za nešto žena, a Hasanaga ne dade nam ni čalabrcnuti! HUSO: Da ne veruješ rođenim ušima! Pa taj je čuo i kad u sedmoj sobi zašušte dimije!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— — — I to bi! Zaprosi je učitelj sa sela. Čovek mlad, samac, a gospodin, pa šta će bolje? Popa je dade, a Todu već nisu ni pitali. Takav je običaj.

samo sanjaše nekadašnje bogastvo, zidaše svoje kule na meni i možda baš joj i to davaše snage i onoliko dugog života. Dade me u školu. Učio sam se prilično. Za sve vreme osnovne škole i niže gimnazije ne beše ničega neobičnog.

Vi ste sami, nikoga svoga nemate, a evo Gospod vam dade ovo pilence, ovoga crva... pa nemoj sinko!“... A on samo udri, psuj, viči. Mene već što...

Idi drugima, ljubi ih, celivaj, pa opet dođi, dragi, meni. Ne ljutim se ja, već hvalim Boga što mi te dade. A još više ću da ga hvalim i slavim, ako mi se opet vratiš i celivaš me...

Uvek su bili zajedno. Na njivi, polju, uvek, uvek behu oni jedno do drugog. On joj nikad ne dade da oseti, e je ona kod njih samo sluškinja.

Pogledaj, Gospode, smiluj se i pomozi. Blagoslovi sofru, hleb tvoj, što ga ti dade... — I pada kolenima tako silno, da pod odjekuje, i čujem kako joj zglobovi pucaju.

Kostić, Laza - PESME

se mučnih dana šest Dok stvori svet: svetline zrak u noćni vrže mrak, visine kršne odbi od mora, slavuja ruži, guji dade zub, magarcu uši a golubu lub, i stvarajući sve bez odmora, kad šestu zoru rad mu dočeka, i svoju sliku stvori,

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

carstvu i oglasi: ko je divove pobio i zmiju pribo, neka dođe da ga car obdari velikijem darom i da mu šćerku za ženu dade; to se oglasi po cijelome carstvu njegovom i car zapovjedi da se glavne mehane po velikim drumovima postave, pa svakoga

Kad to mehandžija čuje, brže potrči p caru sve javi, a car mu dade mnogo novaca, pa brže pošalje svoje ljude da sva tri careva sina njemu dovedu.

— jesam, čestiti care, — odgovori najmlađi carević. Onda mu car dade svoju šćer za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije braće reče car: „Ako

Kad car sve to čuje, zaustavi samo onog najmlađeg kod sebe kao zeta, a onoj dvojici dade dvije mazge novaca, i tako oba starija brata vrate se svome dvoru i u svoje carstvo.

Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni a treći imam, to je čudo veliko“, pa uzme maštravu te mu dade, a ovaj popije.

U tom, kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade, pa mu reče: — Zašto tako učini? Jesam li ti kazao da ne otvoriš devetu sobu?

Kad sokolovski car već vidi da ga nikako odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa mu ga dade govoreći: — Na ti — veli — to moje pero, pa kad ti bude velika nevolja, a ti iskreši vatru pa ga zapali, a ja ću ti

Onda car orlujski kad vidi da ga odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa ga dade šuri: — Na — veli — šuro, kad ti bude nevolja, ti ukreši vatru pa ga zapali, ja ću ti onda s mojijem orlovima odmah u

Devojka se stane odgovarati: — Ja te služim toliko godina, pa mi nikad nisi dala užeta, a on kako dođe, odmah mi uže dade. Onda carica otide k onim devojkama, što čiste grad, i stane vikati na njih: — Tamo one ovakvice i onakvice!

devojke joj se stanu pravdati: — Mi toliko godina tebe verno služimo, pa nam nikad nisi dala metle, a on kako dođe, dade nam svakoj po metlu. Najposle otide k lavovima, pa i njima stane govoriti: — Tamo oni ovaki i onaki! Šta učiniste?

oni se stanu odgovarati: — Mi toliko godina u tebe služimo, pa nas nikad nisi ničim site nahranila, a on kako dođe, dade nam svakom po pečena ovna. Onda ona ućuti i pomisli u sebi da je sama kriva.

Pa mu ih onda izvede i dade. Sad se carev sin nanovo obraduje, što je i braću našao. Car im dade njihove obe galije i sve ljude; još ih suviše

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Čuli ste valjda, kako je stiglo pismo na našu vlast od nekog neimenovanog, i sto dukata, da se ovo kao nagrada dade onoj u varoši našoj, za koju se osvedoči da je dobra žena. MAKSIM: Taj je morao, siroma, poluditi, pa ne zna šta radi.

SVETOZAR: To ćemo čuti sutra, jer je opredeljeno da se sutra dade nagrada onoj koja bude proglašena da je dobra. MAKSIM: Tu čast neće niko drugi dobiti, nego moja Soka.

Spasić, umesto da bi se usovetovao, i uvidio svoje pogreške, drugi odgovor dade od 4 lista; u kom jedva 24 reda ima o stvari, a drugo su sve lične grdnje i nasrtanja.

) DOKTOR (Manojlu): Tu ćeš i ti ostati, jer si đak, da štogod naučiš. (Šaljivcu) A vi uzmite ovu knjigu (dade mu svoje Zemljeopisanije) i sudite kome može čaša pripasti. (Putniku) Pa, gdi ste putovali?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

— Mišelinoooo ... — promucah ali me on nagazi čizmom i uvali crvendaća portiru. Namignuvši saučesnički, portir mu dade ključ od gajbe i mi ti se, zajedno sa pola garnizona i jedno dvesta najsumljivijih ženskih kreatura koje sam ikada

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Sad car dozove Golog Sina, poljubi ga pred svom vojskom, dade mu sela i učini ga baronom Golićem. JELICA: Ah, to je lepo! MARKO: Ali šta je upravo vaš gospodin?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

KUPOVINA Kupujem slona od čokolade! Ako ga neko besplatno dade. Jasle broj osam, Ranković Rade. NAĐENO Loptu od krpe našȏ sam. Pozor!

Mamila gospa noćnika smela na meki ležaj, na slatka jela, i najzad mačak izgubi glavu, dade slobodu za mašnu plavu, za čanak mleka i topli kut, savi se leno pod svilen skut.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Svršene su muke, Despod dade dušu u Božije ruke”. 7 Sa rudničkog visa, po sumornoj noći, Mrtvački se sprovod polagano slazi, Tupo zvoni doboš u

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

) SARKA (spazi služavnik): Čekaj, čekaj, prijateljAgatone. Sve hoću da te zapitam, pa mi nekako ne dade da dođem do reči: ama šta je tebi, čoveče, pa si se ukrutio kao mlada na viđenju?

PROKA (očajno): Pa dosta, bre brate, sa tim ukrštenim pitanjima! SARKA: Dade li ti bar kakav ukršteni odgovor? AGATON: Znaš kako je, nije mi odgovorio, ne mogu reći da mi je odgovorio, ali sam

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

I opet komande, zatim pozdravljanje, raporti — onda ponovni pregled. Oblio je znoj i ljude i konje. Tek tada komandir dade voljno.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ne dam ti, kaže ona, pa da si još toliki... i drži, bre, i povuci i potegni, dok jedva dade još jedno. Tako dobismo osam za groš!... III Učiteljica se žurno približavaše školi.

Ima vremena i za odmor. Gojko, onako sumoran, naređuje Stojanu da trči za bisage, a on se dade na posao: da malo uredi i dotera svoj žalosni stan. Prenerazi se kad vide da soba opet nije počišćena.

Izvadi iz stola delovodnik, zabeleži tamo nešto, stavi numeru na onu ispisanu hartiju, pa je dade Stojanu. — Nosi. Neka pročita i nek se potpiše da joj je saopštena naredba.

odgovori on gledajući samo cifru, na koliko je glasila priznanica, pa nemarno zabaci hartiju u džep, a Ljubici izbroja i dade koliko je trebalo.

Posle pola časa, on savi jedno pismo i dade ga Stojanu. — Pisarevu... onoga, njegovu ženu ti poznaješ ? — Znam je kâ tebe; kako je ne bi znao...

Palanački rečnik je za ovakve razgovore veoma bogat, te se i Ljubici dade prilika da čuje što novo i neobično, ali ona ne beše u stanju da razume sve što se oko nje zbiva.

U takim mislima ode u školu. Prvo svrnu u Ljubičin razred; deca behu na okupu. Dade im čime će se zanimati, pa ode u svoju školu.

Htede se vratiti, ali je nekakav urođeni inat teraše napred, i ona odjednom poskida sav nakit i dade ga Gojku da ostavi, samo joj na grudima ostade skupoceni broš. — Skini i to, molim te...

Ljubica za tu veštinu nije ni znala, pa zato joj revizor smanji ocenu i dade četvorku, rekavši da je inače ceo rad odličan.

slobodna!... i uz tu misao ukaza se odmah i druga, ali iz daleka, nejasno... Nu ona joj ne dade razviti se, činjaše joj se nezgodna sad, kad ovaj paćenik umire.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

2. “Oj oraču, mlad oraču, Ko ti dade mlade voke, Mlade voke vitoroge, I jarmove javorove, I palice šimširove, I zavornje bosiljkove, I bič — kosu

Stade munja dare dijeliti: Dade Bogu nebesne visine, Svetom Petru Petrovske vrućine, A Jovanu leda i snijega, A Nikoli na vodi slobodu, A Iliji

Umori se, oznoji se; Pak se maši u njedarca Te izvadi svilen jagluk, Utr sebe, pa djevojku; Pak djevojci jagluk dade: “Naj ti, dušo, svilen jagluk, Oper’ mi ga, ubjel’ mi ga!“ Suze roni djevojčica: “Kako ću t’ ga ubjeliti?

Šćah na vrata da uljezem Jedan sleće sa prozora I raširi crna krila, Ne dade mi da uljezem! Kraljevi se sjediniše, Tursko carstvo pregaziše, Kraljevine proširiše, Svuda zemlje pregaziše Tužno

Ili mu konjic oronu, Ili ga glava zabole, Ili mu majka ne dade. Ako mu konjic oronu, Da Bog da, da mu prerone! Ako ga glava zabole, Da Bog da, da ga preboli!

Ako mu konjic oronu, Da Bog da, da mu prerone! Ako ga glava zabole, Da Bog da, da ga preboli! Ako l’ mu majka ne dade, Duša joj raja ne vid’la!“ 111. Tekla Sava na kamenu sama, Na njoj Mara platno bijelila.

“ A đevojka milostiva I iz srca žalostiva, Dade njemu i obadva. Ljubi oči željno momče. 140. Oj ti Cveto, lepo cveće, Bog ubio majku tvoju!

“ Ona kučka milostiva I na srcu žalostiva, Pak mu dade i obadva. 208. Dika kaže: “Ljubi me, umreću!“ Nisam kamen da mu kažem: “Neću!“ 209.

Gledala ga s čardaka devojka, Gledala ga, pa je besedila: “Bože mili! da čudna junaka! Da li mi ga Bog u sreći dade! Pod njega bi karanfil sterala, A pod glavu rumenu ružicu; Nek miriše, nek se često budi, Neka moje belo lice ljubi.

249. Zarekoh se, zatekoh se, Da ne ljubim mlada vojna; Bog mi dade najmlađega, Najmlađega, najluđega. Opremih ga za kozama, Kad u veče veče bilo, Sve su koze doma došle, Moga draga

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

tamjana mirisom sumornim, nećemo znati koji greh to beše, među gresima što ko oblaci plove, što nam ta tela i duše dade divne i nove. MOLITVA Oče naš senko sveta seda pogurena na drvenoj ragi.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Ali mu car ne dade da dovrši, već ga ljutito prekide: — A znaš li ti da sam ja car pa ti mogu zapovediti da novac uzmeš, a ti znaš šta te

Al od to doba zbog dobrote njine, Što nisu bile od zavisti slepe, Mirjam im dade draži i miline I dragoceni dar da budu lepe...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Pričaše mi slavnu i vitešku prošlost našeg naroda, a na samrti ostavi mi amanet: „Sinko, meni smrt ne dade da umrem u mojoj miloj otadžbini, sudba mi ne dade da mi kosti primi ona sveta zemlja koju sam krvlju svojom natapao da

našeg naroda, a na samrti ostavi mi amanet: „Sinko, meni smrt ne dade da umrem u mojoj miloj otadžbini, sudba mi ne dade da mi kosti primi ona sveta zemlja koju sam krvlju svojom natapao da bi slobodna mogla biti.

Nesrećna sudbina moja ne dade mi da me, pre nego oči sklopim, ogreju zraci slobode u mojoj miloj postojbini. Ali, prosta krv moja, jer će ti zraci

Poslužiše me vinom i kolačima, i ja se pozdravim sa šefom i pođem s jednim pandurom, koga mi dade da me odvede u gostionicu, ukrašen zvezdama i ordenima, te sam mogao mirno ići ulicom bez graje i gužve od svetine,

vide da su ostali svi zauzeti jedan s drugim u svoje razgovore, pretresajući svoje nevolje, odahnu, a zatim mi glavom dade znak da govorim lakše i oprezno me povuče za rukav da stanemo malo u stranu, dalje od ostalih.

i klečeći na kolenima zahvaljuje premilostivom Tvorcu, koji milošću svojom otkloni veliku bedu od našeg naroda i dade ozdravljenja tebi, vrli naš državniče, da nam dugo poživiš na sreću naroda i ponos zemlje!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Kora se sve diže i diže dok, najedared, ključ je probi i mleko suknu, ali ga vredna planinka preteče i ne dade mu da pokipi. Digoše bakrač, plamen suknu i jara udari po svoj kući...

Kapetan ode, a kmet uze da razdaje ljudima barut i olovo koje mu dade pandur. Čim svanu, ljudi postadoše slobodniji i veseliji, počeše neki da se šale, neki drže poslednju »smotru« nad

— Popo, hajde i ti sa mnom. Pop se diže i ode s njim, narod se raziđe, ali nas nekoliko ostasmo, jer nam pop dade znak da ga čekamo. Posle jednog sata pop se vrati. Bejasmo gotovi da »iskočimo iz kože« od nestrpljenja. — Šta bi?

Osvanu nedelja. U devet časova dotrča momak iz telegrafa s jednom ceduljicom i dade je kapetanu, koji seđaše s nama pred kafanom.

kao u ljutoj groznici, odjapi ih širom, pa kao da mu ona crna praznina što zijaše kroz vrata iz neosvetljena predsoblja dade novu snagu, on se skupi sav kao da se sprema za skok, pa se odjednom ispravi i vrisnu iz sveg glasa: — Evo ih!...

Prošle godine sam nekako naišao na revizora duševna čoveka, koji mi bez velike muke dade trojku. Ali šta ćemo sad? Kakav li je ovaj, i šta li se kuva u toj natmurenoj okrugloj glavi, koja se energično i

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

XXI MLADEN, PREĐAŠNjI MLADEN (donosi jednu hartijicu): Dade mi ovo ceduljče gospodin Sreta. JEVREM: Sreta? Je l' baš on ti dade? MLADEN: Jes'! (Odlazi.

JEVREM: Sreta? Je l' baš on ti dade? MLADEN: Jes'! (Odlazi.) JEVREM (radoznalo razvija i teško čita): „Sad sam razgovarao sa Sekulićem.

) Braćo! Četrdeset i dva litra vina... (Prekine.) Ko mi sad dade ovaj račun? (Zgužva ljutito i baci na zemlju pa izvadi Ivkovićev govor i čita.) Braćo!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Odmara se tako, gleda lepo nameštenu sobu i — i dopade mu se. Zatim se dade u neke njegove misli. Mora da misli sad o prilikama u selu, o zadatku koji ga čeka.

— A, mi smo, znaš, od bir-zemana ovako naučili! — Ost’o mu tako adet! Ali se Sreta ne dade ni osoliti. Ostade stalan i ne ode tamo, nego se vrati kući u nameri da se zabije u sobu i smisli dopis u kome će

— Eto, to je mislio i dokonao Sreta kad je uzviknuo glasno: pik, Jovo, nanovo! Zatim se opet dade u misli uvrćući po svom običaju jednako svoju bradu.

A men’ mi za zborenje lako, tol’ko za pisanje muka! A ja da izmislim i da kažem, pa da mi dade bog tvoju učevnost, gospodine, — he, he!

Koliko će mu samo taj čin vredeti radi kupljenja veresije! I, boga mi, on se baš dade na posao. Nešto po svojoj pameti a nešto po Sretinim uputstvima, ele privuče i on, bome, dosta njih na svoju stranu;

Sreti se okrete sudnica. Tolika suma! Ko sme pomenuti ćir-Đorđu! Ali se Sreta ne dade zbuniti. Sede i prepravi drugu malo kraću depešu sa malo manje potpisnika.

»predstavnika«, dâ mu dobar bakšiš i posla ga u srez, naznačivši mu sva sela gde ima škola i u koja će da svrati. Dade mu i jedan cirkular kojim poziva sve učitelje da mu zakazanoga dana dođu; imaju radi jedne važne i hitne stvari da se

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sedmom, pa trećom, pa onda petom, Ovamo prstima, onamo petom. Sve brinući kojom ću i kada ću: Bože, strašnu mi dade zadaću! Stotinu nogu! O, užasu: Misliti, o svakoj, u svakom času...

vlažne bašte, kod Stalaća, Krastavac, poput puža golaća, Na dalek put je krenuo, ali Vreža, pripeta na obali, Ne dade mu u svet da ode: Osta, zauvek kraj hladne vode Beličast debeo, na rosnoj vreži Ka daljinama zalud da teži.

maštanje I reče, sa smislom za praštanje: „Mi svi grešimo, jer smo smrtnici, I svakog ljubav grdno izvara”, Pa onda dade Joši-prznici Novčanicu od pedeset ravno...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Evo tajna besmrtnika: dade Srbu stalne trudi; od viteštva odviknuta u njim' lafska srca budi. Faraona istočnoga pred Đorđem se mrznu sile, Đorđem

VLADIKA USTADE I DADE MANDUŠIĆU IZ ODAJE SVOJE JEDAN DOBAR DžEFERDAR. KRAJ

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Mati, kao uvek, ne brojeći novac (ma da je svakad, u svakom njegovom fišeku, nalazila po nekoliko rđavih groševa) dade bakšiš dečku, isporučujući pozdrav Tonetu i njegovoj domaćici. Dečko ode. Kapija se za njim zatvori.

Donesi, Magdo! Sofka joj ne odgovori. Ali joj mati ne dade. Pokazujući glavom u kujnu na onu korpu sa jelom i komađe pita, poče da je nudi: | — Uzmi, uzmi. Makar okusi.

Seljaci nemo, iznenađeno se digoše. Počeše da joj prilaze ruci, ali ona ne dade. I sa istim osmehom, sa očima malo zatvorenim od zadovoljstva, u lakovanim cipelama, zakopčanim na kopče, s visokim

Jedino se ne dade tetka Stoja. Ona kad dođe, pošto se ižljubi dole sa Sofkom, tu i ostade i sita se narazgovara, pa tek onda ode gore kod

Stana, tek kada on ode, kad ostade sama, uvide da je zaista sve to istina. I onda se sasvim uplaši. Ali Arsa joj ne dade. Silom, donoseći joj haljine, gonio ju je da se oblači.

Prosti su, pijani su. — Ako, ako, tato! — Ne, ne... šta ćeš ti? Nemoj ti ovamo. Nisi ti za ovamo... | Ali Sofka ne dade. — Hoću, hoću tamo... Zašto? Hoću ja!

Sofka, sedeći do njega, sasvim se oslanjajući laktom o njegovo koleno, ne dade da se primeti kako se umorila, već, na zavist svima, a u najveću počast njemu, svome svekru, tati, poče samo njega da

sveže i meke slame i povrh nje, u sredi, crneo se Marko mrtav, ispružen, ukočen i pokriven širokom gunjom, onda Arsa ne dade da ga iko drugi s kola skida.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Sva četir mu druga nasmijaše se. Krcun se odmah uozbilji, pa šćaše da ga još drma i da mu govori, no mu ne dade družina. „Pusti, ga, vidi da ga je groznica uhvatila; neka počiva!“ reče jedan.

I Spasoje to isto učini, pa stade kresati. Krcun odriješi mješinicu u kojoj je bila voda, pa se napi i dade i drugima da piju. Mišan spremi ostatke u torbicu a mrve baci među jatašce tičica što skakutahu nedaleko po ledini.

Jan veselo ispriječi toljažicu želeći da se i pred ocem pozori, ali Vira, koja bješe ušla za ocem, dade bratu neki znak. Ovaj razumjede, pa (siromah sa diplomatskijeh razloga!) pusti da ga stariji lupi.

Jer, serdar Pejo, čim doznade što se dogodilo u Duzi, dade prenijeti ranjenoga Janka iz Ozrinića u svoju kuću i dozva nadanj čuvenoga vidara iz Crmnice, Iličkovića.

Zatijem primače se k ognju, dade kraj od stijenja nekoj od ženskijeh, pa ga namaza melemom. A kad to svrši uze vino, cijev, i „fitilj“ (tako zovu taj

Mjesto žalosti obuze ga srdžba i pregnuće, pa kliknu: „A sokolovi osvetite me! A, Janko, Janko...“ No mu Stana ne dade da dovrši. Ona mu uprije obje ruke u ramena i to taman kad ponovo ćaše da se odigne.

Vladika izvadi iz džepa jedan ključ, pa ga dade đakonu, rekavši: „Uzmi iz stolića dvadeset dukata i podaj ih ovoj jadnici!... Ajde ženo!

“ To rekavši predade serdaru malo platno, obješeno o trakama. „Ikona, ja šta!“ reče serdar nemarno, pa je dade Stani. Djevojka se zagleda u Elvirinu sliku. „Ja bih rad vidjeti ranjenika!“ reče Spasoje, sestrić serdarev. „I ja!

„Ha, noževe, noževe amo!“ graknu Pejo. Stana hitro dohvati sa oružnice jatagan, pa ga dade rođaku, a Petar Ceklinjanin izvuče svoj, pa ga dade Luci. Sad stade fiska ostrijeh gvožđa po pecivu.

“ graknu Pejo. Stana hitro dohvati sa oružnice jatagan, pa ga dade rođaku, a Petar Ceklinjanin izvuče svoj, pa ga dade Luci. Sad stade fiska ostrijeh gvožđa po pecivu. Cijepahu na izmjenu i živo. Okolo stojahu svi, pa i ženske.

Onaj drugi stranac, skinuo šešir, pa zinuo od čuda. „Adolf!...“ „Jan!“ Radost i čuđenje ne dade im maha jeziku, te tako ostaše nekoliko trenutaka, gledajući se i držeći se za ruke. „Da ti nije to brat, Janko?

„Čuo sam tu pjesmu, čoče, već“, prekide je serdar. „E, bogme, kad ne puštaš zboriti! Eto ne dade za Rajčevića. Ja ne znam, vjere mi, zamjerke mu nema, niti bi mu je našla čija mu drago šćer...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Rekao mi je aga, kad ove razderem, da će mi on nove kupiti. 8 Pitali rajino dijete oca: — Zašto, bâbo, dade agi ono jagnje? — He, moj sinko, bolje je dati jedno s mirom nego dvoje silom.

Ja odoh oblaku, Da mi oblak kiše da. Meni oblak kiše dade, Ja kiše ’rastu dadoh, ’Rast meni žira dade, Ja žira bravu dadoh, Brav meni sala dade, Ja salo mački dadoh,

Ja odoh oblaku, Da mi oblak kiše da. Meni oblak kiše dade, Ja kiše ’rastu dadoh, ’Rast meni žira dade, Ja žira bravu dadoh, Brav meni sala dade, Ja salo mački dadoh, Mačka meni mače dade, Ja mače plastu dadoh,

Meni oblak kiše dade, Ja kiše ’rastu dadoh, ’Rast meni žira dade, Ja žira bravu dadoh, Brav meni sala dade, Ja salo mački dadoh, Mačka meni mače dade, Ja mače plastu dadoh, Plast meni sena dade, Ja sena kravi dadoh,

dadoh, ’Rast meni žira dade, Ja žira bravu dadoh, Brav meni sala dade, Ja salo mački dadoh, Mačka meni mače dade, Ja mače plastu dadoh, Plast meni sena dade, Ja sena kravi dadoh, Krava meni mleka dade, Ja mleka starcu dadoh,

dadoh, Brav meni sala dade, Ja salo mački dadoh, Mačka meni mače dade, Ja mače plastu dadoh, Plast meni sena dade, Ja sena kravi dadoh, Krava meni mleka dade, Ja mleka starcu dadoh, Starac meni štap dade, Te isterah vrapca

dadoh, Mačka meni mače dade, Ja mače plastu dadoh, Plast meni sena dade, Ja sena kravi dadoh, Krava meni mleka dade, Ja mleka starcu dadoh, Starac meni štap dade, Te isterah vrapca Pipca iz bobca. 8.

dadoh, Plast meni sena dade, Ja sena kravi dadoh, Krava meni mleka dade, Ja mleka starcu dadoh, Starac meni štap dade, Te isterah vrapca Pipca iz bobca. 8.

6 Poranio Husein vladika Pređe zore na petnaest dana, Na vrančiću konju bijelome, Pa eto ga moru na planiku; Dade mu se nešto pogledati: Morem trče dva pečena zeca, Ćeraju ga dva hrta odrta, A gađa ih puška bez kremena, A nišani

(Onome koji plače) Tjera Plačko goveda I babinu junicu; Zakla baba junicu, Dade Plački kapicu. Ode Plačko plačuć’ I kapicu žvaćuć’!

“ Kad padne bakren novčić, poviče čauš: „Ne ubijaj se, jadni druže! Ne kolji se bez noža:: sve dade, što imade!“ B) VERTEPSKA (Još iz daljine začuje se religiozna pesma: „Roždestvo tvoje, Hriste bože naš, vosija mirovi

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ Ovrъoše. Međed žito podijeli; ali ga ne podijeli pravo: zašto ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a pšenicu svu uze sam, lisici ne dade ništa.

podijeli; ali ga ne podijeli pravo: zašto ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a pšenicu svu uze sam, lisici ne dade ništa.

34. Zakla vola bivola, izudi ga na udiće, svaki ud vola dade. 35. Zakla vola bika, sve selo svika, a kad oće da slavi, nema šta da stavi. 36.

Ovaj je gospodar bio pošten čovek pa sve blago dade čobanu govoreći mu: „Evo sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi Bog dao Nego ti načini sebi kuću pa se ženi, te

Sad se nanovo učini veselje za nekoliko dana. Posle najmlađi sin odvede oca i mater sa sobom, a braći svojoj dade spahiluke, te su od ono doba gosposki živeli. 12. ZLATORUNI OVAN.

Kad on to čuje stane se busati: „I ti li si moja sreća, Bog te ubio! Ko tebe meni dade?” A ona se odmah uteče: „Mene je Usud tebi dao.” On je onda za- | pita: „A gde je taj Usud?

” Brat ga posluša i dade mu u sudu vode, i izvede ga i ostavi pod jelom više vrela. Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše | vile

Kad prođe dan i noć, đevojka ostade čista i zdrava od gube. Kralj se veoma obraduje, i dade mu pola kraljevstva i šćer za ženu, i tako on postane kraljev zet i prvi do kralja.

” Pošto baba to ču, sažali joj se pak se maši u njedra i izvadi jedan bokunić kruha, i dade | ga carevu sinu govoreći: „Na ovo kruha, ali ga čuvaj kao zjenicu od oči.

Starac zapahnu njega duhom, te u oni čas steče krila, rep i male roščiće na glavi, i dade mu jedan štap dvorogi, crljen kao vatra, govoreći mu: „Evo ti ovi štap, kad ti gođ bude potreba od novaca, njime u

” upita car, a siromah odgovori: „Bog je nju umudrio i naša jadna siromaština:” Tada mu car dade trideset jaja i reče mu: „Ponesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izleže piplad, pak ću je dobro

Jednom joj dade ujutru punu torbu kuđelje pa joj rekne: „Ako ovo sve danas ne opredeš i u kokošku ne smotaš, ne idi mi doveče kući,

Sveti Sava - SABRANA DELA

svog blagorodnog i ljubljenog sina, kneza Vukana, blagoslovi i postavi za kneza velikog, i odeli mu zemlje dovoljno, i dade i njemu zapovesti date ovome.

Jer ne samo tu u manastir svoj, već i u Svetoj svoj toj Gori i svim manastirima tu dade preizobilne milostinje, za pomen sebi i svemu svom nasledstvu.

I došavši k njemu, mir i blagoslov primiše jedan od drugog, i ne dade im otići od sebe. Govoraše im: „Provedite kod mene dok telo moje, svetim i časnim vašim pesmama opevavši, ne

Jer kako je i ovde, u državi svojoj, molio u Boga i dade mu, tako ni do ovoga časa ne htede ni jedne stvari lišiti se duhovne, već sve Bog ispuni njemu.

javi se postom i molitvama, koje primi Vladika tvoj, a za milostinju ništima pravoverja nastavnik; stoga ti blagodat dade i sveta grobnica moštiju tvojih miro miomirisno [toči], oče Simeone, moli se Hristu neprestano za tvoritelje spomena

Stanković, Borisav - JOVČA

Pa sad eto taj njen sin... Ti, kao što znaš, kad mi dade one pare da otvorim dućan, trgovinu, ja od tih para odvojih i dadoh i njemu, mome zetu, njenom mužu, njegovom ocu.

NAZA (razvlačeći, prigušenije): Ali, kad ono poraslo, zalistalo, zažednelo... — ti mu ne dade... JOVČA (čisto plačno, kao pravdajući se): Sve sam davao! Šta joj nisam dao?...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Da mi dâ poznati šta je tuđinstvo i tuđ hleb, odvede me u Tamišvar i dade me jednom maj-storu kapamadžiji i trgovcu. Ovi je imao vsegda po pet-šest momaka s kojima bi hodio po veliki pazari u

On, polazeći u rečeno mesto, dade mi petnaest dukata (malo je više imao za svoju osobitu k svom manastiru vernost). Pri našem rastanku, ovi mi razgovor

Moj ljubezni Antun otprati me u sestre svoje kolesi do Turova Polja. Tu se zagrlimo i izljubimo i on mi dade svoga poznanog čoveka koji me dovede u Pe|trinju. Pri rečenom svešteniku prebudem do Uskrsa.

Konzul venecijanski, na koga sam imao vručiteljno pismo, primi me učtivo i dade mi pasaporat da mi ne bi nigde u Turskoj [h]arača iskali.

Po obedu odvede me i prikaže konzilijaru Filipidu, dade me zapisati gdi nadleži, ko sam, da ću tu i radi česa prebivati.

Ovaj mi dade poznati izbranejše ne samo franceske no i engleskoga, na ovi jezik, prevedene knjige. U isto vreme, slušajući od latinsk

svojstvene važnejše opite opisuje, i koji je u moje vreme tu na štampu iz|dao, za osobito i vsegdašnje vospominanije dade mi.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

mi, vra-Brne, pravo da ti kažem, malo je beskaran, malo je svoje glave, malo je živ, življi od druge dice, ali, jopet, dade se i svitovati ima niko vrime!... — Hm! Ta-a-ko! Čagalj se značajno nakašlja, što učiniše i svi njegovi.

Kušmeljić, pored sve trke, ne dade odušiti sluzi no ga pitaše za ovo i za ono: koje je ono selo, kuda vodi put, otkuda teče rijeka itd.

Ako te tuže ne boj se, izvući će oni deblji kraj... Izlazite odma, ili ću sad ka gvardijanu. Kad oni odoše, Grgo dade Bakonji sredine hljeba da žvaće, pa ga svjetova da legne, što Bakonja i učini odmah, pa brzo zaspa, iako mu se još ne

istinu, samo prećuta da je oteo od Kenja onih pet krunaša, i još izmisli da mu je obećao drugih pet, koje Naćvar odmah dade, pohvalivši Bakonju. Poslije ručka sin isprati oca do voza.

Daj bože da i’ mnogo doživite! Gvardijan mu dade njekakvu knjižicu crvenijeh korica, pa reče: — Jevo ti, sinko, ovi mali, ali dragoceni dar.

Ja jedva izmakâ. Biž!“ Ja svrnem s ceste i prilegnem ispod jedne međe, a moj gornjak dade nogama maove na drugu stranu. Konj ostade nasrid ceste.

Muški su na raboti, po polju. Njeka ga baba đavolasto pogleda i dade mu prstima znak kuda će okrenuti, a on odleti na stranu, pa će u šumu, ili u njeki zaklon, gdje ga čeka Jelka.

Kad Butre donese hladnu vodu, Bakonja mu dade čvočicu u nos, pa unese vjedricu u stričevu sobu, hvaleći Isusa. Brne reče stenjući: — Ti si jopet pušija nesritniče!

A da bi se to ozbiljnije prepriječilo, fra-Brne dade napraviti rešetku pred stubama. Osim toga sta uređivati dvorište i vrt, koji bjehu prilično zapušteni.

Da ne bi njega, moguće je da bi Bakonja tu svadbu odgodio, pa i pokvario. Ali mu Srdar ne dade premišljati, no učini da s tim pohita. Radi toga Srdar ode u Zvrljevo i dođe sa svatovima.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Tromo i teško uđe Nikola. Dade mu tronožac da ne bi seo uz naćve, u senku. Sme li da se raduje? pita očima Nikolu i ne opaža kako se od njenog pogleda

Aja stojim u njemu i blago mi oko srca. Ponekad zapeva. Glas mu nije bio bogzna kakav, ali se videlo da muško peva. Ne dade Bog da njegovo ostane za njim.“ Tri su joj deteta od njega umrla od bolesti.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ali kad otvori šaku, na dlanu vide pregršt čudnog svetlucavog semenja, teškog i toplog, utrča u kuhinju i jedno dade majci. 3atim pođe po svetu da ostale razdeli bolesnima...

Čak ni u snu nije prestajala da jeca: — Ne lažem. Videla sam ih. Svojim očima videla sam Tataginu decu! Žena dade znak mužu da ode i proveri. Ovaj pozva suseda i pođe Tataginoj kući.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Osta soko u opseni golubičinoj, Dugo nije pobre vid'o, ne godi mu boj; Dugo nije, - jedva, jedva, dade im se srest' Al' za pobru već ne beše pobratimska svest. Perje mu je sagorelo, što će neznanik?

Ta zar bi tako - oh, braćo draga! Ta zar bi tako prezreli vas?... Prezrite bratstva pokor i kletvu; Što nebo dade, pogaz'te vi! Ta nije l' grešno, nije li grozno Krv dece vaše gledamo mi!

Bila jednom ruža jedna... Al' to momče leptir beše, I nju prezre, srca ledna: Drugoj momi ruku dade. Bila jednom ruža jedna...

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Strašna sudba prvijeh nebesah, o kojoj je pomislit užasno, ona dade smjelom grabitelju slučaj zgodan te prostor zavlada, i prisvoji ime svemoguće svojom voljom, svojim soglasijem.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Nijedan od njih ne mogadne da mi dade odgovora. „Svake godine izliva se taj stari Nil iz svog korita i plavi svu svoju okolinu.

Dok je on tako govorio, bacahu ribari mrke poglede na Milona i došapnuše mu: „Budalo! A što dade tu najveću ribu džabe?“ „Ne berite brige, deco moja žutokljuna!

Tako se magarac oseti slobodnim, pa raskreči što je više mogao prednje noge, savi glavu do zemlje, pa stražnjim nogama dade telu svome toliki zamah u vis, da od njega ne behu pošteđeni ni njegovi tovari.

Njega pozvaše bogovi, a mene baci sudbina u ovu zemlju Grka. On dade Aristotelu znak da mu se primakne bliže, pa mu šanu na uvo: „Ti znaš da se naš prestolonaslednik Filipos nalazi sada

- Zašto, odmah ću ti to rastumačiti. Počeću sa jednim pitanjem. Reci mi, sinko, šta je to kružna linija?“ Aristoteles dade besprekornu definiciju takve linije.

Takav ispitivač prirode beše, u mnogo većoj meri, Demokritos, jer on se ne dade zavarati vizijom neke svrhe, jer uvide jasno neminovnost, kauzalitet, u prirodi, i u njoj mogućnost da se prirodne

Dositeos, pozdravi biranim rečima kralja dobrodošlicom, zahvali mu se na visokoj poseti i zamoli ga da kolegi Aristarhu dade dozvolu da održi svoje predavanje o veličini i otstojanjima Sunca i Meseca.

Zbog toga se Aristarhos ne dade obeshrabriti Aristotelovim argumentima, već stade da ih ispituje kritički još jedanput, dvaput i mnogo puta.

On pozva odmah k sebi zapovednika svoje mornarice i upravnika svoje riznice, pa im dade svoja naređenja. Onda dade pozvati i Aristarha. On ga dočeka prijateljski i reče mu: „Slušaj, sinko!

On pozva odmah k sebi zapovednika svoje mornarice i upravnika svoje riznice, pa im dade svoja naređenja. Onda dade pozvati i Aristarha. On ga dočeka prijateljski i reče mu: „Slušaj, sinko!

Luk i strele kakve su se donde upotrebljavale na Siciliji, usavrši na taj način što dade luku spretniji oblik, a streli metalan šiljak i masivnija peraja.

Izvedi mi tu stvar načisto!“ Arhimedes se primi teške dužnosti da izvrši analizu zlata kruninog. On se dade odmah na posao, uze iz riznice kraljeve jednu zlatnu i jednu srebrnu polugu, izračuna geometriskim putem njihove

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Nego ime mu zaboravi. — Znam ja — veli komandant, a sav pozelenio. I te noći svaki bataljon dade po jednu patrolu, i patrole, bez milosti, pretresoše celo selo, svaku kuću, svaki kutić, ambare, vajate, tavane i

On joj ne dade da govori dalje i nežno zatvori šakom njena vrela usta: — Ubijaš me tako... — Ti, ti, ti, — šaputala je ona kroz

Naša generacija još nije svršila svoju nacionalnu ulogu. Imaćete prilike... On odmahnu rukom duboko uzdišući i ne dade mi da završim. Lagano koračajući, vratismo se u sobu. Više nije moglo biti sumnje.

— Srbi! — zapovedi Gospod kratko i rukom dade znak da je razgovor svršen. I opet se zbi kako reče Gospod. I Srbi pobediše braću i vratiše se kućama svojim ovenčani

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Njen otac je imao mali mlin za buhač i uživao glas mirna i čestita čovjeka. Pobrinuo se da kćerki dade nekakav odgoj, pa je poslao na tri-četiri godine u jedan djevojački zavod koji su vodile duvne.

U tolikom obilju bogova, i u tolikoj slobodi da ih svak iznova po svojoj miloj volji stvara, dade se zaista izmisliti nešto bolje. Kako ja stvari zamišljam, čovjek je, u razvoju svijeta, nastao veoma, veoma kasno.

baroknih teatara: za četiri franka i pedeset santima svako može da ima svoj stalle de coté na velikoj operi, pa i da dade izvikivati svoje ime za najamna kola koja ga čekaju.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Posle već popa dade jednome kadionicu, jednome crkvenu ikonu, a kmet i odbornici izabraše jednoga da nosi opštinsku ikonu Spasovo

Stanka ne znađaše ništa o tome, a on joj ne dade ni jedne prilike da se sama doseti šta se u njemu zbiva. Tako prolažahu dani...

Otud mu se vrati pogled na rudnički venac, na Kozelj, Ostrvicu, dva Šturca. I taj pogled kao da mu dade neku novu snagu, jer u oku mu zasja odlučnost, a po licu se razli grozničavo bledilo...

Kaži to Milevi — prekide ga ona i obrte desno, k svojoj kući. ... Međutim, Vujo, doznavši za te objave, dade se u brigu.

Trebalo je odmah preseći ove puteve za predaju, i Vujo se dade na posao. Pre svega naredi Đurici da se nikud ne miče iz onoga ćilerčeta, jer ga, veli, sad žurno traže.

Istoga dana Vujo dozva jednoga svoga poverenika, dade mu nekakav nalog, pa se uputi u varoš. Na varoškom trgu nađe Simu kovača, svoga glavnog agenta iz varoši, progovori sa

Zatim uze oružje, te razdeli svoj trojici. Đurici dade ostragušu, revolver i nož, a preko ramena prebaci mu širok kajas sa naređanim mecima.

Tu ih sačeka njihov uhoda iz istoga sela, koji im dade sva potrebna obaveštenja. Prema njegovu saopštenju, Radovan odluči da se napad izvrši oko podne, čim se ukaže zgodno

— odgovori Vujo, pa, zatvarajući prozor, dodade: — Požuri, da stigneš pre svanuća. Legnuvši u postelju, on se opet dade u misli:.

Ona se prenu. Pogleda oko sebe začuđeno, i ne videvši nikakvih ostataka od ove pojave, dade se opet u misli. »Šta li je to, Bože, bilo ?... Je li to san ili java ?... Čini joj se da nije spavala...

— Bar ona dosad nije nikad tako što sanjala!...« I opet se dade u misli, dok je devojke, koje behu otišle da se kupaju, ne prekidoše glasnim i veselim smehom. — Ja bruke naše, bolan!

Na prvom koraku u novi život, ona zadrhta... XIII Đurica se požuri, te nađe Vuja i dade mu izvešće o poslednjem događaju.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ali joj soldat opet ne dade, nego otide sam, pa kaže: — Evo je došla opet smrt, pa pita šta će sad raditi. Bog reče: — Neka sad mori stare ljude.

Soldat htjede da je ustavi, ali se ona ne dade ustaviti. nego uteče unutra, a on ostane vani. Kad smrt uđe unutra i bog je vidi kakva je, prepane se, pa ju upita: —

Ja sam otišla pa sam devet godina kopala, a kad sam sve raskopala, dođem opet da te pitam, ali mi on opet ne dade k tebi, nego otide on, pa kad je izišao, kaže mi da si ti rekao da sav onaj kamen sanesem na ravnicu na jednu hrpu.

Ja otidem pa opet devet godina nosi, a kad sam sanijela sav, pođem k tebi, ali mi on opet ne dade nego uđe on, a kad iziđe, kaže mi da si ti rekao da onaj sav kamen nasitno stučem, te ja otidem, pa opet devet godina

Kad je jedanput bila gladna godina, a starac nije imao nigdje ništa, molio se bogu da mu djecu sačuva i da im dade hrane; ali to bog ne htjede čuti, nego mu pomru sinovi. Kad to starac vidi, digne se pa otide po svijetu.

Kad mu to kažeš, onda mu reci neka ništa ne uzima za platu osim neka mu vrag dade onu staru kabanicu iza vrata, pa kad pođe od njega, neka onda kabanicu zamoči do polovice u kotao, a kad dođe napolje,

On će ti davati novaca, ali ti nemoj ništa nego neka ti dade onu staru kabanicu iza vrata. Kad ti je dade, a ti je zamoči u kotao do polovice, pa onda otidi od njega, pa kad dođeš

On će ti davati novaca, ali ti nemoj ništa nego neka ti dade onu staru kabanicu iza vrata. Kad ti je dade, a ti je zamoči u kotao do polovice, pa onda otidi od njega, pa kad dođeš na jedno polje, a ti onda kabanicu ocijedi.

Ali stari reče: — Neću, nego kabanicu, pa ćy se pokriti s njome gdje budem spavao. Kad to vrag čuje, dade mu kabanicu, a on je uzme pa je zamoči u kotao i otide.

Ovaj je gospodar bio pošten čovek, pa sve blago dade čobanu govoreći mu: — Evo, sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi bog dao.

Kada to ču car, peći će odmah mlađima da se momku natovari dvadeset tovara blaga i dade, ali nuto čuda, momak neće na to ni da pogleda, no će caru: — Hvala ti, care, na blagu.

Caru bi žao kćeri, kan̓ ti kad mu je jedna, pa povrati mladića i dade mu tražen prsten. Tada ga zmija posestrima isprati do onoga mjesta gdje su se prvi put sastali, pa će mu: — Kad god

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ja vidim danas, pri pojavi svake Nevolje koja divan narod prati, Veliku neman koju dade tama, Što zna da rađa k'o prokleta mati, Izume pakla i plodove srama, I još nevolju koja narod prati.

Krv kao savest ne dade mu spati. A šta mu mogu pomrčina gusta I šume mraka — šta mu mogu dati? Da l' večan pokoj, da l' željena usta?

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Od čega umuje? — Cveta kaza kao za se. —Poznaješ ga: radiša kao niko u selu. I, onako neornu, ne dade mu se stati prekrštenih ruku. Ode u goru da nasječe drva. Kad se vratio, tužio se da ga boli.

živjela no u gradu, gdje je u neprestanoj trzavici i pod gospodarevim okom, pa nema vremena ni da se sabere, ni da dade maha pustiš mislima. Ide, a snatri o nečemu nejasnome.

Čekaše dugo dok je sluga donio ključ od župnika, a veli im: — Jedva mi ga fra—Jure dade. Ljuti se. Kaže da nemate prava na vodu nego samo u nedelju, kad k misi dođete...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Evo tri deseterca iz pesme o Ognjenoj Mariji iz Vukove zbirke: Molićemo boga istinoga Nek nam dade ključe od nebesa, Da zatvorim sedmera nebesa.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

SIMA: Uvažena mi je ostavka! ŽIVKA (cikne kao ranjena): Bog te ubio da te ne ubije, a što je dade? SIMA: Zbog tebe!... ŽIVKA: Šta, zbog mene? A što zbog mene, smetenjače jedan!

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Vaj!... Njemu udari plamen uz obraz, pa brzo trže pištolj i opali na najbližega. Ali ne pogodi. Hajduku ne dade družina da ga pogubi, pošto je njihov poglavica izrično naredio da se svi živi dovedu.

Teško beše jedan put i Sulj-kapetan vo Gora. Rezil će se napraveše. Ama ti mu go donese obraz na mesto. So junaština. Dade mu hata za dete i mnogi ćemeri so zlato... Take li je? — Pa, aga... — Ubavo!... Vrati li ti toj stari poturski pes?

Upitah ga kakvim je dobrom utrudio svoje stare kosti. — Će dade Gospod dobro, gospodine... dobar je on — dobro će bidne, ako Bog da!

“ Ali ne dade se, da bi ovo nastalo. Pobegao sam ovamo. Razgovaram sa svojim pčelama, zurim niz Kosovo n danju n noću i mirim se sa

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

I dok tako čini, u najteži dani I Bog je i pravda na njegovoj strani. A kuda će Srbin? — Zar on da se dade Putu na kom nema zakona ni pravde.

Oh, žalosne kobi! Oh, udesa ljuta — Kad se vrli klone Hudima sa puta. 1883. MARIJA TRANDAFIL Bog joj dade blaga zemaljskoga A uz blago srca milosnoga, Bog njoj dade na svetu ovome, Ona kome — već narodu svome.

1883. MARIJA TRANDAFIL Bog joj dade blaga zemaljskoga A uz blago srca milosnoga, Bog njoj dade na svetu ovome, Ona kome — već narodu svome.

Ti zausti: „Sutra do viđenja!“ I bilo bi, al’ ne dade bes; Što bi bilo, ne bi štetno bilo, — Što se razbi, nije Rački kriv. Još mi zvuče poslednje ti reči.

“ Starac ribi pokloni se: „Ribo-gospođo, Ne dade mi baka mira, prosti dosadu! Eto vidiš, njojzi treba novo korito, — Ono staro juče nam se uzduž raspuklo.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

ANČA: Devet prošlo. FEMA: Sad je najbolje praviti vizite, je l’? Ančice, samo dobro uredi. Evo ti trinkelta. (Dade joj tri cvancika.) ANČA: Milostiva gospoja! FEMA (uspija ce): Ančicken, to je moje pravo ime.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

U svakom slučaju pričekajte na moje pismo. — Černjajev.« Ovaj mi telegram dade povod da prema materijalu, koji imam pri ruci, razgledam kakav je taj položaj timočko-moravske vojske, o kome đeneral

Komarov otkide list iz svoje beležnice, napisa na njemu nešto i dade mi da prevedem. Taj je listić i sad kod mene i na njemu stoji ovo: »Komandantu drugoga korpusa (pukovniku Protiću).

— Ah, vi ste divan, divan čove...k... Navrnuta čaša hladnoga napitka ne dade đeneralu da lepo dovrši poslednju reč. Razume se da je za prvom čašom došla druga, treća, četvrta i tako dalje; pa onda

« Je l te, to vi mislite? E, varate se. Evo šta je bilo »zatim.« Zatim đeneral dade napraviti od lisnatoga granja zaklon od sunca, pri ruci se nađe i malo meke postelje i đeneral leže da malo »otpočine.

U kafani ce nađoh s kapetanom J. Velimirovićem. On mi kaza o smrti svoga brata, i pošto mi je prvo pročitao, dade mi da odnesem đeneralu jedno pismo. U pismu je bio izliv bola ucveljenog bratskog srca.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ti si kamen naučila Ljubit’, goreti, A srcu mi dade krila, Srce odleti. Odletelo nebu, raju, Bogu, svetlosti, Večnoj zori, večnom maju, Večnoj radosti.

L Molio sam Boga krepko, Što ga moljah Bog mi dade, Te mi s’ čini duša moja Da j’ i ona more sade. Legli vali, pa zaspali, Kao višim čudom nekim; Maina im bogodana

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Otkuda mi znamo šta se krije iza ovih bedema! Dakle, tako!... Ponudio me je nekom rakijom i pri polasku dade mi i kutiju konzerve. Kada sam se vratio pozvao sam vodnika i desetare. Saopštio sam im. Oni ostalo znaju.

— već da sebi oduzmem život. Jedva sam se setio. — Skini bajonet! — rekoh vojniku. On mi ga dade gledajući me šta ću da radim sa njim. Nisam mu kazao pravi razlog, već onako... da i ja imam nešto od odružja u ruci.

Onda su se pogledali, držeći jedan drugoga za ramena. Opet se poljubiše. Sergije Nikolajevič dade rukom znak i bataljon krete, a njih dvojica, držeći se za ruke, pođoše za bataljonom. — Otkuda se njih dvojica poznaju?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

sada privetstvuju I čto po njem sledujet zdje proročestvuju: Sirječ, da jest bilo i posle će biti Da se svaka gospa dade namoliti.

Primorije, slatka želji od mojih dnej junih, I iz tebe mora nešto da mene uzbuni! Da vkusiti duhu dade mom tvoje prelesti, Pak za kratku sladost da se sad ljuće odmesti!

Kad je došlo da se igra Šaljivoga jastučića, Bacila se mala kocka Da u ruke jastuk dade Ili momku il’ devojci. Kocka pala, kocka zlobna, Na pečalno Cvet-devojče.

Znala je sudba da zora da svane Nećeš ti, nećeš dočekati moći, Pa zašto dade da se kreneš k celi, Za koju nužno dan ti treba beli?

Glednu me mrko, pa skoči k’o srna, i uteče k društvu, Ama bar jedan pogled da mi bežeći dade. No pri ručku se srećno nekako do nje doturam, I prekinutu žicu nastavim lepo opet.

Ništa ne htede reći, i ništa učiniti mlada, Razma da mene boli, razma uprkos meni. Veza kitu od cveća i dade, namenjenu meni, Na oči moje drugoj, samo da mene peče.

i glasom počne umilnim, Nema na svetu pesme slađe od glasa toga: Nemoj da ti tuga zaludu razdire srce; Ranu koju ti dade strela, doneće joj lek. Čudo, al’ istina; mlado ne da se ljubovi srce: Prva ljubov uvek mora da skrha mladost.

Kćer mi dade mati da je po lugu provedem; Iz tog vidi se da svet vere u mene ima. Laksemburg je bašta prekrasna, i nema joj para:

Drva ko gora, devojče k’o jagnje, a ja ti baš noć pre Snivah o slatkom čedu da mi s’ poljubit dade. Odmah setim se mog sna, i u nedri mi srce Štrecne, i sva mi umah krv u žilama stane.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Ali zar ne znah? Il’ dužde nije znao mletački Suđenje gorko — Zetu zetovu? Pa što me dade?... Što pođoh ja?... A Venecija?... Ah!... Ta plavog mora hladna boginja Beše li majka, ili maćeha?

STANIŠA: Život je tražio.... MIRA: Živote moj! (Ljubi ga i opet grli.) STANIŠA: Umal’ ostade.... MIRA: Umal’ ne dade Životu mome ranu samrtnu. Pa je li teška!... Danče ranjeni!...

naše nesreće — A tvoga dvora tvrdoj zidini Burnoga sanka mašta svemoćna U času prvom svoga stvaranja Nesrećan oblik dade galije... Sve beše pusto, nemo, divije...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— upita neko. — Ja mlim, ljudi, trebalo bi da se selo poreže, pa da mu skuca štogođ troška? Sevap je! — reko' ja. Ne dade pop, a knez zaprijeti da će svakog sudu javiti ko mu samo jednu paru dadne.

Onda mene ispovjedi i pričesti, a ostalu vojsku samo blagoslovi i poškropi vodicom. Opremi' se ja za tren oka. Dade mi Partenija svoju pancijeru-košulju, gerenalsku kabanicu i onu škrljačinu što je neke godine, kad je išô u Kaursku,

Da mi lanjske godine o Lučindanu ne dade svjet jedan carski oružnik gore na Kadinoj Vodi, ne bi' se ja danas s vami razgovarô, već bi trunô u ledenom grobu.

Bojić, Milutin - PESME

I jednog dana Nimfa topla, meka, Dade mu pehar prepun čedne slasti, I on se opi od detinske strasti, I u trk pusti u polja daleka Zauzdan orkan i sunčane

Ja sam hteo razlog života da rešim I čuh glas tvoj da me zemnoj slasti vuče, Jer zemaljskih tajni da mi dade ključe. Tvoje sunce me je učilo da grešim. I neću mu reći da se za to kajem.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Čitaj! TASA (čita): „Plava riba, kljukana dinastija... JEROTIJE (trgne se i otme mu): Ama, nije to, ko ti to dade? Gospodin-Vićo, ovo je trebalo uništiti. (Trpa u džep ovu, a vadi iz drugog džepa drugu hartiju i daje je Tasi.

Jakšić, Đura - PESME

Ta zar bi tako, oh, braćo draga, Ta zar bi tako prezreli vas?... Prezrite bratstva pokor i kletvu, Što nebo dade, pogaz’te vi! Ta nije l’ grešno, nije li grozno: Krv dece vaše gledamo mi!... A gde je pomoć il’ suza bratska?

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

SEZ, 16, 353; BV, 10, 1895, 28; 16, 1901, 364: »Da Bog dade te se ne udala, Dok ne vid̓la tri na nebu sunca, Dok ne čula kako riba pjeva, Dok ne rodi javor jabukama, Žuta vrba

J. koji rađa jabuke spada u tipična αδννατα ‹= što ne može biti› u srpskoj narodnoj poeziji (»Da Bog dade, ti se ne udala: Dok ne vid̓la tri na nebu Sunca, Dok ne čula kako riba pjeva, Dok ne rodi javor jabukama, Žuta vrba

Ćipiko, Ivo - Pauci

— I nadoda: —Gospodar što ne može u kući da potroši, dade svome krčmaru da proda. — A da što će od njega? — opazi Vojkan i nuđa varošanina i vinom.

— opazi pisar... — Dakle, pogodili ste se, a? —Čekaj! A prostite na kojoj ste, — presječe starac i zavika: — Neka dade svakome po dvadeset i pet talijera ravno... Neka smo jednaci! — Nek bude kako hoćeš!

i drugo on nabrajaše.. . A ne samo koliko ti ploda dade!...A mi računamo: daće mi, stavimo, oranica pedeset kvarata kukuruza; eto, to je, mislimo, čisto, kao da nam je iz

Sestra i majka toliko su ga puta za to zamolile. —Da smirimo i nju, pa što bog dade ... . — veli ocu. Cvijetu je zamjerio Vojkanov sin Radivoj. Sastaju se ponajviše na paši.

Drukčije pop ne bi bio rđav čovjek da se razlogu dade: ko će cio svijet staviti pod jednu kapu! Gdje je to! Jedne večeri, kad preldžije odoše, veli sinu: —Čuj, Rade,

Obilazeći svoja polja, premišlja i računa koliko će koristi imati, i što prodati i uštedeti, da gazdajovina čast dade. Prodaće suvišak blaga za koje preko zime nedostaje sijena, a svoga sijena neće prodavati.

Predao se sreći u ruke, u misli da je i onako njegov odgojak; to znadu svi ljudi, pa što bog dade! Urečenoga dana uputi se u planinu sa svojim svjedocima; u putu stigoše sudbenu komisiju na konjima, ali sa nekoga

— pregori Ždrale dobar pazar. Pogodiše se za sve, uglave da će kovač večeras novac donijeti, i dade Radi kaparu. Rade iziđe, a na raskršću u dvoumici je gde da okrene.

— Evo, daj Marku novac, i fala ti! Uzmi! Pa, uzevši iz Mašinih ruku đerdan, dade ga Božici: —Na, tvoj je! Bud' što moje propada, neka je tvoje na mjestu! —Zbogom, Mašo, zbogom! Opet ti fala!

i treba da se dogodi! ... Ali što? — I nikako da sebi dade čista odgovora ... Pred varoši stiže komšijska kola pretovarena golemim starim fijestom; kola cvile, lome se, a

Dvorištem razlijega se divlji kikot mladosti. A njega u grudima nešto tišti, pa neće da mu dade odahnuti. Gleda svoje selo, bijesnu buru što se puši morskom pučinom, osjeća zimsku stud, a majka, vrsnici i veselo

— Reka bi da zdrije, a onamo kruto je, trpko, k'o octo... Evo ti, na, okusi! I on otkide čevuljak i dade ga djevojci. — Vrilo je, — reče ona, — ma metniću na justa; mori me žeđ.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Prepelica mila Naglo se prènu i otrese krila. Pa izvi glavu i slušati stade, Al' opet brzo u sanak se dade. A vetrić pirka i trska se nija, I bledi mesec nad jezerom sija. 1887.

Nesrećna ljubav beše svemu vesnik! Istina, otad dade mi se zgoda, Te političar postadoh i pesnik, Veliki pesnik svoga malog roda; Sad blagostanju ne nadam se višem, S

I nesreća moja tog se časa zače: Odoh gde se peva, mesto gde se plače. Svatovima nekim raznosač me dade, Te po ručku dever čitati me stade: „Sažaljevam slučaj koji sudba uze, S tobom i ja tužim i prolivam suze.

Svršene su muke, Despot dade dušu u Božije ruke.“ Sa rudničkog visa, po sumornoj noći, Mrtvački se sprovod polagano slazi.

Zatim sagradi lestve, da juriš preduzme glavni, I dade veliku žrtvu u suton, tihi i tavni. Uzalud probahu s grada da smetu radove njine, Tukući strelama oštrim s kapija i

! On poče očajno piti. Lagano brkove sŷče, I strast ga obuze silna da se ma s kime tuče. I prilika mu se dade. Idući na dužnost svoju, Naiđe odnekud ćata, da i on popije koju.

Prope se na jedno okno, a kmetu buktinju dade, Al' otud naglo se sroza i dole pred kmeta pade. „Tamo nekoga ima!“ jauknu sa pritvornom stravom, „No nije nikako

Nabrzo i sâmi Amor na posô svojski se dade, Te larma paklena luče. „Otvori jedanput, more!“ Kmet se očajno derô, kô selo da negde gore.

Pa onda panduru selskom Amora i pismo dade, Radosno protrlja ruke i onda hodati stade, A pandur osedla konja, uzjaha i uze dete, I starešini sreskom sa pismom u

Nju znoj mrtvački probi Od misli na krajnje delo. Dva-triput zbunjeno stade, I onda od strave neke, u živu žurbu se dade. Ona je žurila naglo kroz trnje i gustu čestu Dok mrtva umorna stiže u zabran skrovitim mestu, Gde kravar trebaše doći.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Kada je Aleksandar sa svojom vojskom ušao u Vavilon, predani su mu ti spisi na svečan način; on ih dade mome nećaku Kalistenu da ih meni pošalje.“ „Pa zar ti spisi vavilonskih mađioničara imaju kakve naučne vrednosti?

Jedno od njih, upućeno komandantu „Aleksandreje“ da nas primi na brod i dade nam ugodnu kabinu, a drugo, da ga predamo njegovom aleksandriskom kolegi Eratostenu, koji će nas usrdno dočekati.

svetiljka - viša no što je Keopsova piramida, - sedmo čudo sveta, koja dobi ime po mestu gde je podignuta, pa ga onda dade svim ostalim svetiljkama mora.

Nastupio je podnevni odmor, i dvorišta se ispraznila. Mi lutamo po njima, dok nam jedan od domaćih ne dade potrebna obaveštenja. Ono je medicinska škola, gde se, pri studiji anatomije, seciraju leševi.

I u tome je kalendaru svaka četvrta godina prestupna (kao i u Julijanskom: ona čiji se broj dade bez ostatka podeliti sa četiri), no to ne važi za sekularne godine. To su one godine koje se svršavaju sa dve nule.

One su u Gregorijanskom kalendaru samo onda prestupne ako se broj njihovih vekova dade bez ostatka podeliti sa četiri, inače su obične.

Vlasnici takvog duha mogu se vrlo korisno upotrebiti u naučnom radu kao rabadžije, jer se njihov duh dade upregnuti u kola, ali oni nisu stvoreni za lov. Pravi naučnički duh mora biti sličan Vašem spriu.

Ali to počasno mesto ne zadržasmo dugo. Trinaest godina posle požara aleksandriske biblioteke dade triumvir Antonije celu pergamonsku biblioteku egipatskoj kraljici Kleopatri na poklon.

Amin.“ „Posle tih reči, dade Mitropolit svoj blagoslov razneženoj gomili. Kada se sa svojom pratnjom udaljio, pitaše se zaostali kako treba razumeti

Sa njegova dva sina, Jevremom i Markom, račva se naše porodično stablo u dve grane. Mlađi od njih, Marko, dade svog sina na visoke škole i postade time rodonačelnik gospodske loze porodice Milankovića.

prosvetna atmosfera koju je Stratimirović svuda oko sebe stvarao, opredelila mog pradedu da i svoje mnogobrojne sinove dade školovati. Najstariji sin Todorov Uroš, rođen 1800, umro 1849, svršio je prava, a zatim postao vojnosudski auditor.

“ Ali se Toskanac ne dade zbuniti: „Počinjem ih zato da bih se od Vas naučio pravoj mudrosti. Vidim da ste vrlo učeni, i peripatetičar uz to.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Zdravo, granje, što mi Pokloniste nada, I gorki pelenče, Što mi dade jada: Zdravo povetarče, Što mi dade vaja, Zdravo, cvetku, što mi Dade osećaja!

Zdravo, granje, što mi Pokloniste nada, I gorki pelenče, Što mi dade jada: Zdravo povetarče, Što mi dade vaja, Zdravo, cvetku, što mi Dade osećaja!

Pokloniste nada, I gorki pelenče, Što mi dade jada: Zdravo povetarče, Što mi dade vaja, Zdravo, cvetku, što mi Dade osećaja!

Zdravo, sunce jarko, Što mi dade plama, Triput zdravo bile, Vi tičice male Lagani pesama Koje stemi dale! O VIDOVU DNU MITA POPOVIĆ (ČIKA

Stanković, Borisav - TAŠANA

nekad bilo: kako je deda, kaluđer, bio naš komšija, pa s tobom odrastao, posle te tražio, prosio, pa kako te tatko ne dade za njega a on, tobož zbog toga, otide u svet. Toliko vremena nije se čulo za njega, niti znalo gde je.

Gotov li je ručak za nas? DECA Nano, nano, dade nam baka cveće. TAŠANA (grli decu): O, o, gle moji domaćini već mi došli!

I već tebe traži. Viče: »baba«, »baba«. TAŠANA (zamišljeno): Što ga nisi doneo? JOVAN Htedoh, ali snaška ne dade. »Nemoj«, veli, »još je hladno, bojim se nazepšće, pošto je nešto slab.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nije pio, nije trpeo pijane, nije se nametao, uzimao kao nagradu koliko mu ko dade. Postade popularan, i čak voljen. Tražili su ga ljudi kao nekog vidara, ispovedali mu se kao svešteniku.

Muškarac! Tek joj smrt poveza žensku kapu. — Šteta što joj Bog ne dade da nekom bude rođena majka. — Tu stade udarati zemlja po sanduku, i jedan od onih kraj ivice groba reče glasno i

gospa Stanojla dovela, i pokazalo se da će tu sad da poteče jedan miran život sa skromnom i pametnom ženom, gos-Toša dade jednog dana udariti nad ulaz svoje kuće na salašu tablicu s natpisom: Moj mir.

Malčice su kao uzele noge da izdaju gos-Tošu. Očni lekar mu baš zato dade odlično staklo, i otkad natače naočari, gos-Toša ne izbija iz kuće i mnogo čita, naročito poljoprivredne stvari.

Gospa Nola na to uze medalju i gurnu je u ormar međ stari porcelan. Gos-Toša, povodljiv kao uvek, dade glas svojoj ženi, i ostade u pižami u svome miru i u svome koritu.

ali drugi put ovdeka nema... Ono je nekada bilo, ono, na primer, odakle ste se vi doveli, a sad, dade vam Bog sermiju, kas' ti jedno carstvo, i samo da uživate... He-e, mir! Đavolska kobila...

” Ali mi Bog dade te joj začepih usta. — Neću u pansion, nego na ruke, ako mognem izneti čoveka, jȁ! Todor moj da je živ, kako je bio

čuvam ga kao oči u glavi; čim dođem kući, svučem ga i obesim u orman, a navučem neku staru anteriju koju mi Baba dade da mi služi kao šlafrok — ali šta ćeš, od jednih pantalona nikako ne budu dvoje!

Ovih dana se vratio s robije onaj nesrećni kaplar Radivoj. Još mlad čovek, a neće ga niko u službu. Pavle Čajnović mu dade mesto, i to baš u kući njihovoj! — Ko je Pavle, to ja najbolje znam, gospodin Joksime.

A Bog mu dade dva kamena: jedan se zvao tama, a drugi senka smrti; i rekao mu da ih tare jedan o drugi. Iskočila vatra, sine.

Ali tako da je sin bio onaj koji je ocu zamerao rasipanje. Padoše poteške reči. Sutradan, kao za inat, Marko dade opet neku težu svotu za trećeg jahaćeg konja u štali. Stefan plane: — Smrt će ga uzjahati, da znaš!

— Grobar zaćuta. Kroničar mu dade neku bolju banknotu, i on pođe. — Hvala, i nemojte misliti da sam vam nešto netačno ispričao.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Jošt se Endimion na krilu Tetinom valjuškao, a Roman osedla konja i poočimu javi da je za put gotov. Ovaj mu blagoslov dade, i Roman, poljubivši ga u ruku, sedne na konja i kao munja iz mesta svoga roždenija iziđe.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

On ih postroji u red i dade prvome jednu drenjinu, drugome jedno jaje, a trećem jednu lubenicu, te im naredi da svako mora progutati, ne žvaćući,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— A-ha!... A sad, braćo!... Oćeš ljudski! Ih, što nemam, i meni da razmeniš. — Evo ti! — i Luka dade Isajlu jednu banknotu. — Dede... ali oni sjajni dinari izaberi — likuje sada Isajlo.

— Pa mi smo platili sobu... E, to je suviše! — planu komandant. Ali, ipak, izvadi dvadeset dinara, dade joj ljutito i iziđe iz kuće. Padala je sitna kiša, a po drumu oticala prljava voda. Vojnici su bili gotovo bosi.

Najzad smo razumeli da oni naš papirni novac neće da prime. Vratili smo se u bivak i blagajnik puka dade nam dve hiljade srebrnih dinara. Novih i sjajnih, još neupotrebljavanih.

Bila je tu neka njiva. Komandir utera konja i rukom dade znak vozarima. Vozari su skretali naglo. Na trećoj kari ugledah Tanasija, koji je sedeo na prednjaku između dva

Poče opet da kovitla... Skinuli su mi oblog i stavili svež. Malo sam se primirio. Lekar mi tada dade jedan aspirin, da bih se preznojio... Još dva puta su menjali oblog.

Petrović, Rastko - PESME

Divka na vodama Mimi Dedincu, drugarski Proleće, ubavi dečak Velesa, Čija su usta sazdana za ljubljenje, dade da po srcima zaplesa Rascvetano voće i usamljeno stenje.

Gajte ih. Bolne nokte njene pažljivo srežite, Turpije za njih već nema suviše previte. Gospod sam dade rukama plodnost čuda da skrivaju, Srebrni sneg krinova uzeše Serafinima.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Daj sviralu! Niz obraz mladića kliznu suza, saže se i pomilova psa koji je drhtao kraj njegovih nogu, ali dade sviralu Zlatokosoj. — Prokleta bila! — polete jedna žena k Zlatokosoj. Vrisak druge do sedmog neba dođe.

— obeća žena. Smrt nikada skromna nije. — Tvoju raskošnu kosu — reče — oči modrije od različka, sjaj obraza. I, dade majka. Nije ni osetila bol, dok je slušala kako iza devet planina i pustinja džinovski jasen raste vezujući raj s paklom.

— Biće od tebe čudo! — šapnu, a orahovim deblom zastruja radost. Skriven od svih, drvodelja se dade na posao. »Šta li to delje?« — pitala se žena. »Stolica se ne teše od jednog jedinog komada.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

MAGDA (polazi ka kapiji): Koji? MARKO Mlad, mlad! MAGDA Slatko moje dete, seća se ono dade svoje! Uz pesmu, svirku, ulaze Koštana, Stojan, Salče, Grkljan, i ostali.

MARKO (ljubeći Stojana u ruku): Srećan ti dan, gazdo. STOJAN (pokazujući na kuću): Tamo! Unutra! Kod dade! I njoj je sada Uskrs i svetao dan. (Grleći Magdu): Ovo je moja druga majka, njezino sam mleko sisao.

KOŠTANA (tražeći bakšiša, dolazi do Mitke pevajući): Bog ubio, Vaske, mori, tvoju staru nanu, Što te dade vrlo na daleko, Na daleko, Vaske, tri godine dana. MITKA (rukom je zaustavlja dalje od sebe): Potamo. Ne priodi mi!

Majka mi je sela, Mile, Na fustan, na fustan! MITKA Majka, prokleta majka! Ona ne dade. I nikada vu ne dade da gu vidim.

Majka mi je sela, Mile, Na fustan, na fustan! MITKA Majka, prokleta majka! Ona ne dade. I nikada vu ne dade da gu vidim.

Šantić, Aleksa - PESME

Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu! A u grivni biće slova Od bisera, alemova: Ovaj darak onaj dade, Što pred tvojim sjajem pade, I što sniva bez pokoja Do dva mila oka tvoja!

Kao kip moma stoji. A kleči vitez plavi. Moma se u beg dade — Iz česte div se javi. U krvi posrnu vitez, S klecanjem kući div miče.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

„Kad ujutru jutro osvanulo“, „Sve mislio, na jedno smislio“, „Proli suze niz gospodsko lice“, „Zemlji pade, pušci oganj dade“, „Na zlo ga je mesto udario“, „Manu sabljom, odseče mu glavu“, „Ni zemlja ga živa ne dočeka“ itd. itd.

za pojas dvije danickinje, obadvije u čistome zlatu; a pokraj njih noža plamenita, — međ' kamzama alem, dragi kamen; dade njemu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna: na svakome alem, dragi kamen, — vanja sablja tri careva grada.

se soba od kamenja, — taka mu se učini đevojka da je ljepša od bijele vile; prstenova Roksandu đevojku i dade joj hiljadu dukata, i đevojku braća odvedoše.

Lale šćahu biti Bugarina, al' ne dade srpski car Stjepane: „Ne udrite mlađano Bugarče, Bugarče se spavat naučilo po planini ovce čuvajući; ne udrite, već ga

“ Car mu dade blago nebrojeno: „Idi, sinko, te se napij vina, čestita ću tebe učiniti!“ Tek što Miloš sjede piti vino, al' povika sa

Ali Miloš uteć im ne dade, veće obje uvati za ruke, sve tri vodi pred cara Stjepana; caru dade Roksandu đevojku, i dade mu jednu uz Roksandu, a

Ali Miloš uteć im ne dade, veće obje uvati za ruke, sve tri vodi pred cara Stjepana; caru dade Roksandu đevojku, i dade mu jednu uz Roksandu, a treću je sebe ustavio.

Ali Miloš uteć im ne dade, veće obje uvati za ruke, sve tri vodi pred cara Stjepana; caru dade Roksandu đevojku, i dade mu jednu uz Roksandu, a treću je sebe ustavio. Car Miloša među oči ljubi, al' još ne zna tko je i otkud je.

Kad stigoše cara i svatove, pred njeg baci Balačkove glave; car mu dade hiljadu dukata, pa odoše bijelu Prizrenu. Kad su bili kroz polje Kosovo, Miloš hoće gradu Vučitrnu, pa govori srpskom

sluga tri godine dana, al' ne nađe dva slična imena, al' ne nađe Stoje i Stojana; pa se vrnu Skadru na Bojanu, dade kralju konje i intove, i dade mu šest tovara blaga: „Eto, kralje, konji i intovi, i eto ti šest tovara blaga, ja ne

ne nađe dva slična imena, al' ne nađe Stoje i Stojana; pa se vrnu Skadru na Bojanu, dade kralju konje i intove, i dade mu šest tovara blaga: „Eto, kralje, konji i intovi, i eto ti šest tovara blaga, ja ne nađoh dva slična imena, ja ne

“ Pa u lice perom udario, od obraza krvi natočio, s krvi njemu knjigu zapečati, pa je dade pošti knjigonoši, i dade mu dvanaest dukata; pa je pošti Miloš govorio: „Nosi knjigu bijelu Prilipu, na koljeno Kraljeviću

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

poljar i tako luđački đipi kako nikad u životu đipio nije, dograbi se rukama za ivicu jame i poput zeca iskoči napolje i dade se u divlje bjekstvo.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Obešta Hristos: Az dam vam usta komu kakova: tebi Zlatouste, ženih vas zlati istino dade zlatna usta. Zlatoga učitelja zlati učenik, zlatoslov.

Tko te urazumi, i dade ti videti nebo, sunčani hod, i rasmotrivati mnoge zvezde, i u svem tomu, ka u nekom mnogom cveću, lepu svezu i dobar

Ama Sampson to doču, probudi se iza sna, skoči junački i podviknu: bre, beri mejdan! Ne dade im se u ruke. I ništa mu ne mogoše učiniti, ako i čuvaše zatvorena gradska s gvožđem okovana vrata da ne uteče.

sva pusta zemlja, nigde ni čoveka i grad prazan, — a toliko vreme onde dangubio i uzalud mučio i gubio svoju vojsku! Dade ga do dna raskopati, pak sô po njemu poseja kano da se već k tomu ne spomene, ni se više sagradi. (A gde to da bude?

Ama, Aleksandar ovako im na to odgovor dade: »Oho, reče, ama ta je kokoš već umrla, što je Dariju zlatna jajca nosila.

Pak po toj mu nameri, na njeno ime ne dade mu se nikako dopraviti je: ona sama ne zaktede da to bude. Na snu se caru ukaziva govoreći mu da se odstane toga posla

On mudrost zaprosi, a ne zdravlje. To mu i dade, te što nije znao, taki znade: govoriti čisto jevrejski, latinski. A Grk je bio o svemu vešt, tako, da mu onde nije

Zato Bog videći mu našu nelagodnost dvostruko nam dobi dade: leto za staranje svoje hrane poljsko rađenje, a zimu za huzurenje u toplih soba nam sedeti i ko što ima posla sedeći

Dokle uhvatiše ga, sam se iskaza, jer je ubio čoveka. A da rečemo evo sad, krošto li nam to Bog dade i postavi svakom nam u glavi na našoj pameti svagdašnjega budna na oprezu sudca, — našu svest osećnju?

Lepo ga preporuči, dade mu dva talira i reče: »Leči ga sotim i dobro prioni viđati oko njega, eda bi se izlečio i ozdravio.

Jošte so tim u razgovoru bijahu, opet vratar dođe kazujući da je od patrijarha došao čovek. Dovede i toga, te dade igumnu crkovni novi okrut i putir s diskosom, govoreći to jer zakteva patrijarh sutradan, na mučenike, doći u manastir

Taj odgovor mu na to apostol dade: »Ja, reče, to znam praviti s drvenoga posla te plugove, ralice i kola. A znam i od kamena zidati svašto i crkve, i

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Toj li je zborenje? Neje te ni sram odi ovoj čupe? — reče i pokaza na izmećarku Denu, kojoj odmah zatim dade očima znak da pokupi fildžane i rakijske čašice i šišence s mastikom, kojom se — češće od sviju — posluživala tetka

Sviri i on s drugi Cigani; stanuja zurlaš, a ona čengija mu žena!... (Dade si jednu nogu na prvoga muža Ciganina, pa se udade za Miču.) Poznaše se lasno. Seća se sve ubavo za naš varoš!...

I kad Cigani htedoše da prestanu, dade im Mane znak da sviraju dalje istu igru, pa priđe i uhvati se s leve strane do Zone.

Zona ga samo ovlaš pogleda, dade okom znak Vaski, izmećarki svojoj, i ova se odmah uhvati u kolo i rastavi Manču od Zone.

— Ela! — reče samo toliko. Dade znak Manu, ovaj se diže i obojice nestade iz kafane... Stavre i Mane uputiše se žurno kroz neke ulice, koje su sve

I tako se ipak u nekom vidu obistiniše slutnje i želje kapetan-Mikajla, kuma, koji mu na krštenju dade ime Ratomir, da bude, to jest, junak i borac, kako mu samo ime kazuje.

— Šeftelija?!... — prošapta Mane i zaljulja se od neočekivane sreće. — Ee! — tvrdi Vaska. — I... Zone ti, ete, dade ovuj šefteliju? Za men’ ti dade?!... — Zone... — L’žeš me, mori!

— Ee! — tvrdi Vaska. — I... Zone ti, ete, dade ovuj šefteliju? Za men’ ti dade?!... — Zone... — L’žeš me, mori! — Ne l’žem te, — kune se ženica — dve mi oči, ne l’žem te...

Ali večeras Mane nije poručivao ništa. Zato Ajša dade znak Dudiji da zapeva tu pesmu. Dudija zapeva, a ostale čengije prihvatiše; zapevaše i Ćulsefa i Ajša, prateći pesmu

— Evo ti ovoj! — reče Mane. — Zima ide, — sas zimske ruže da se zakitiš! — reče i dade joj onu kitu hrizantema. — Toj ti je poslednje od men’, Ajšo, za igre što mi igraše, za pesne što mi poješe...

— Bilo, Mane!... — Bilo, Ajšo!... Ajša samo prevuče rukom preko čela i ostavi ga, dade dahire Dudiji, neka ona kupi bakšiš, a ona se povuče, ućuta, i gledaše kroz prozor u mrak, u noć...