Jakšić, Đura - PROZA
Odoh jednoj majstorici. Dobra žena, imala je dvoje-troje dečice. Ja joj se ponudih da im budem dadilja. Majstorica me je s nekim saučešćem posmatrala.
Afrika
tačno gravurama koje sam nalazio kao dečak u starim putopisima ili romanima u kojima se govori kako je crnkinja postala dadilja kod guvernera, kako je u kući svi zavoleli, pa kad je došao Božić, ovako je obukli.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Jedino je plakalo najmlađe, koje je bilo još na sisi, a koje je sad, u kolima, bila uzela dadilja Trifunove dece, Stamenka, žena Cvetka Vucaniča, crkvenjaka Trifunovog popa, Todora.
U njegovoj familiji nije bilo toga. Niti su sobarice pripremale postelje oficirima. Niti su dotrčavale na zvonca. Dadilja u kući Trifuna ručavala je sa ukućanima i prilikom Pavlovih poseta.
Veli, dadilja ne može zameniti majku. Šta li rade, kad vide da imaju dadilju, ali, siročići, da nemaju, kraj sebe, majku?
Ima on, kaže, i druga posla, a ne samo da bude dadilja. Ana se tužila Varvari da je Đurđe, u Kijevu, kao ogluveo, kao zanemeo, niti mazi, niti tepa, nego je samo posmatra,
Šta bi ta senatorska ćerka htela? Da joj se klanja, kao da je ikona? On, kaže, svoju dužnost zna, ali nije dadilja. Videla je ta, šta njena mati, gospoža Agripina, načini, od onog šmokljana, njenog oca, pa se i ona sad uspija, i
A plač i vrisak tog malog stvorenja postajao je sve gori. Ni mati, ni dadilja, ni Trifun, ni Pavle, nisu uspevali da uspavaju to detence. Ono je vriskalo, kao od nekog nevidljivog bola.
kao da su sedla, sedeo danima, iako ga je žena terala da iziđe, da ode do Vitkoviča – a da ga kraj kolevke zameni dadilja.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Šta je, mater te ostavila. Hajde, veli, narodna milicijo, budi mu dadilja kad već niko drugi neće ...i ne mora. Komandir se poguri i smanji za čitavu glavu, sad je već bio tužan.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Da mama nije došla sa pijavicama i pustila mi krv, šta bi bilo sa mnom! Stari ribar je išao po sobi kao dadilja. Dodirivao je sve, i kad je stigao do prozora, otvorio ga širom. Talas divnog svežeg vazduha probi se do nas.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
groba mlađeg Radičevića, grob svoje ćerčice, koja je umrla posle jednog pada sa klupe, za šta je bila kriva jedna dadilja, i grob svog malog sina, koji je umro posle jednog pada iz dečjih kolica, za šta sam kriv bio ja.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Obrenović, kao što je on slušao u djetinjstvu od svojijeh dadilja; 3. (Nemušti jezik), 4. (Zlatna jabuka i devet paunica), 5. (Stojša i [VІІІ] Mladen), b. (Đavo i njegov šegrt), 7.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kad bi dadilja vrteći nada mnom glavom uskliknula: „Ih! ovo vam dijete čuje kako trava raste!“, sav bih se iznutra ozario od zadovoljst
Zapažao sam kako bi se tad na bakinom licu upalio osmijeh tihog likovanja. (A činilo mi se bjelodano da joj dadilja takvim govorenjem podilazi, napipavajući nepogrešivim instinktom primitivca što starici najviše ugađa.
Nekad dojilja, sad mi je postala dadilja i društvo. I to najmilije društvo. Pa i kad je najzad otišla od nas, opet se redovno k nama navraćala, po dva puta
prijateljima sjedio pred čitaonicom — ostao sam sâm s dadiljom u kući po kojoj su već poplutale modre mlake sutona. Dadilja je šetala moju uznemirenost kroz prazne odaje, započinjala priče, trudila se da me zabavi i rastrese kako je bolje
Ja ne znam što bih i kako bih u životu bez tebe, Dolores. Prosto bih uginuo, kao slijepo kučence! Ti si moja dadilja. — Bpyće bih joj izljubio obe ruke. I osjetio bih se odterećen.
Petrović, Rastko - AFRIKA
tačno gravurama koje sam nalazio kao dečak u starim putopisima ili romanima u kojima se govori kako je crnkinja postala dadilja kod guvernera, kako je u kući svi zavoleli, pa kad je došao Božić, ovako je obukli.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Poznaće te, da si čedo milja, Da ti ljubav majka i dadilja. Da si rada pevati o slasti, Razumeće, što ne umeš kasti. Pesmo moja, već si na poletu, Pozdravi mi sve na ovom