Jakšić, Đura - PROZA
„Dušo“, reče, „i mi se na ovu godinu jedva hlebom hranimo, a kako ćemo još i dadilju držati?!... Nego idi nekoj gospođi, te valjda te prime?...“ Ja odem...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Aksentije Smiljanić istače se naprijed: — Ako je tvoja volja, popo, i tvoj blagoslov, da uzmemo dobru ženu dadilju, ili da ga damo kakoj babinjari da ga prihrani dok ne uzmogne samo jesti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iako su deca imala dadilju. Ana je bila lepša nego ikad. Bila je u svojoj omiljenoj, crnoj, krinolini, sa korzetom zelenim, od velura, i bilo joj
Veli, prost je. Ona je za nešto bolje spremala ćerku. Kad bi se njegova žena malo smirila, pri pomisli da deca imaju dadilju, ona bi posle pronašla da je i to razlog za tugu. Veli, dadilja ne može zameniti majku.
Veli, dadilja ne može zameniti majku. Šta li rade, kad vide da imaju dadilju, ali, siročići, da nemaju, kraj sebe, majku? Šta li rade u Novom Sadu? „Štipaju, đe ne treba, dadilju!
Šta li rade u Novom Sadu? „Štipaju, đe ne treba, dadilju!“ uzviknuo bi onda Đurđe. Dešavalo se, posle, tako, uveče, kad bi kod Ane sedeli, da Petar i Varvara, rano, odu.
Bila je uvređena, do srca. Ana je sama dojila svoje dete – iako je imala dadilju, u kući, koju je Đurđe bio našao – a muž joj je, opet, sa njom spavao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Te večeri nešto me je neodoljivo vuklo u tu zaključanu odaju. Molio sam i molio dadilju, dok najzad nije popustila i otključala.
Malo poslije — ko bi ga znao zašto — on je prestao; imao sam osjećanje da nas neviđen promatra. Upitao sam dadilju, šapatom, nesvjesno je vabeći da zagolica u meni probuđenu jezoljubivu žicu: — Baba, ima li čega u ovoj sobi?