Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U životu gospože Dafine Isakovič bilo je dosta nesretnih i tužnih dana, kao, uostalom, u životu svih žena, ali nijedan nije bio tako tužan i
Odlazio je u rat, u nešto potpuno neshvatljivo i užasno za mozak gospože Dafine, koju je, pri samoj pomisli na onaj njegov strašni ožiljak od sablje, prepadala muka.
Tako su vrućine mozga i strah, praznine i obmane večernje, mrak i luda priviđenja gospože Dafine, upropastili mir kuće Aranđela Isakoviča, u tom proleću što je, posle tih zadocnelih i čudnih mrazeva, sinulo toplo i
Jer osnovno osećanje gospože Dafine, tih dana, kada je sedela kao uzeta, beše jedna bezgranična zavist prema obojici muškaraca, koje je volela i mrzela, a
Stade tek onda kad dublje zagleda u oči gospože Dafine koja izdahnu, u dva nepomična, modra kruga, boje zimskog neba, hladnog i čistog, koji izdaleka behu mali, ali koji su
Kad se pak rašču kako neke tamo u vojsci vešaju, jer su krali jabuka, jauk i vrisak se opet ponovi. Smrt gospože Dafine i njen život behu u tom naselju, pri kraju leta, svakodnevni razgovor.
Bio se ukočio i nije mogao da korača. Posle sahrane gospože Dafine i odlaska Aranđelovog, naselje ispod šume i kuće Vuka Isakoviča opet utonu u jesen.
Za njega je dolazak gospože Dafine bio težak udar, kao što je za njega njena smrt bila prijatan događaj, koji mu je opet razbudio nade.
Aranđel Isakovič postade, dolaskom gospože Dafine u kuću, čudan, a za vreme njene bolesti još čudniji. Žene za njega više nisu postojale, a njegov pogled, pre svetao i
Posle smrti gospože Dafine, kada je Ananija često odlazio gospodaru, vodeći sa sobom uvek i svoju najmlađu kćer, on je sa zaprepašćenjem video da
ako nije smeo da govori o svojim tajnama nikome, govorio je, o čudnovatim događajima, koji su prethodili smrti gospože Dafine.
da se nad njim načini drveni krov i rasporede ikone, koje beše sa sobom doneo, nosio još u oku vanrednu sliku gospože Dafine, svih njenih glatkih zglavkova, slatkoga mesa i svetlih pleći. Za sve ostale, ona beše postala velika, bela pričina.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
je sinoć bilo življe Na brdu udaraju četiri puta pečat Leđa hoće da se vrate u Solun Nerodimlje Zvečan Dafine cvetaju oko hrama I peva neko večan Pođoh uzbrdo od ruske Lavre ka malom srpskom manastiru u brdu, u sumrak, da
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Unutarnji sižejni preokret dat je kao prelazak porodičnoga trougla u ljubavni trougao, dakle kao upuštanje gospože Dafine u preljubu s deverom Aranđelom.
može objasniti što ga je jednom ugledao i Aranđel Isakovič, i ne u snu kao Vuk, nego u očima trećeg lika - gospože Dafine. Gospoža Dafina je, odmah posle preljube s deverom, pala u postelju, i iz nje se više nije digla.
Zanimljiv je još jedan detalj u vezi s Dafininim očima, nebom i Aranđelom. Postoji slika - u vreme sahrane gospože Dafine - koja je istinski jezovita: babe vade iz kovčega mrtvačku ruku i uz lelekanje je ljube.
Dan i noć proticala je tu široka, ustajala reka. I, u njoj, njena sen”. 260 Sen gospože Dafine odslikana u reci nije ništa drugo nego vizuelno uspostavljena metonimična veza.
Kasnije će danima i nedeljama telo gospože Dafine umirati pored prozora iznad vode, i iz njega će nestajati, oticati život (iz njega je „oticala krv i nikakve joj babice
Ali je i to dovoljno da njegov lik učini bar u izvesnoj meri jezički reljefnim. Nasuprot tome, lik gospože Dafine i lik Aranđela Isakoviča isključivo se prelamaju u tuđem, autorovome govoru. Oni sami ne govore.
Ali je i tu zanimljivo kako se postiže i uvećava napetost između likova. Između Aranđela Isakoviča i njegove snahe Dafine u celoj trećoj i na početku četvrte glave danima i nedeljama traje jedna posebna nema igra: promene u unutarnjem naponu
A u zavičaju, i u istoj kolibi u kojoj se Vuk opraštao od Dafine, njegova ga žena Stana vara s pastirima. Na drugoj strani Aranđelov sluga Ananije jedna je podmukla, lukava tvrdica
377 Na podlozi ove najerotskije scene, kakvu ne nalazimo nijednom kod Dafine, sasvim se jasno otkriva da se telo prikazuje kao opredmećeno, i kao maska, u onoj meri u kojoj se njegova čula gase,
Da u odnosu između Aranđela i Dafine, erotskom i telesnom, ipak ima manje požude nego što bi se na prvi pogled reklo, i da čisto telesna požuda i pored sve
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I u maju, kad cvetaju dafine, najradije je sedeo na prostrtom sidžadetu pod njima; pušio, izdavao naredbe, srkao kafu, i tada je vrlo malo mislio;