Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se, međutim, glavni junak sasvim probudi i izađe iz kućerka na obali Dunava, gde je proveo poslednju noć s gospožom Dafinom, plavi krug i zvezda nestaju iz njegovog pogleda: „Iza obora, nad strminom, vide zbilja nepregledne vrbake i ritine, u
No on se gasio zajedno sa na smrt bolesnom Dafinom. Na kraju osme glave gospoža Dafina izdiše i, posve raspamećen, Aranđel je tada - zagledavši se dublje u njene oči sa
U trećoj glavi, da navedemo primer, Aranđelova senka - i ovaj put kao mimogred - dolazi u dodir s Dafinom i asocira se s njenom senkom: „Ali sad, sad je mirno osećala njegov dah na sebi, i videla kraj sebe njegovu senku, pred
preljube, na izmaku već sutrašnjeg dana, senke - ti komadi tame - postepeno sjedinjavaju u mrak koji se nad gospožom Dafinom sklapa i zagušuje je: „Otežale glave, ona tek sad primeti da je u odaji skoro mrak”; „Mračan, veliki sanduk njenih
382 Ali, odmah zatim, sa sinulom svešću da ono što je s Dafinom doživeo više nikad doživeti neće, Aranđel Isakovič se - kao potpuno iz menjen čovek - pruža po kolima i vozi se ne kao
Ali ima nešto što je zajedničko i jednoj (Vuk s princezom) i drugoj (Aranđel s Dafinom) sceni: obe su prelomljene u sećanju, premda na razne načine.