Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
dugo su bili spokojni, onda se ogromna noć odjednom, sva, nečujno iskosila u svojim bezdanima, zanemeli su dahovi svih ponora, kao da se začula ona pesma, Vasa je poleteo a njegov uzvik „Za mnomte, braćo!“ probio je teskobu tame.
Dodirnuli su ga dahovi svih prostora i slušao je kako se mrve, iz njega, one unutarnje težine a on, pomalo, nestaje, i već je samo prah vode i