Jakšić, Đura - PROZA
„Zar skitnicama i beskućnicima da izdamo našu hranu“, rekoše, „a naša deca da gladuju!... Dajte nam novaca, i mi ćemo otvoriti gvozdena vrata naših žitnica“. „U sirotinje nema novaca!“ „Nema ni hrane!...
Obradović, Dositej - BASNE
u šumu da se obesi, pak traži i traži i u celoj šumi ne nađe kako bi hoteo drvo; a kad ogladni, a on se vrati u selo: „dajte, čeljadi," — viče — „što užinati! Mal' ne umre' od gladi! Proklete šume! Ništa ti nejma da valja u ovoj našoj Dalmaciji!
Dakle, za živoga boga, poredak uvodite među se, izberite sebi poglavara i dajte sebi zakone dobre, po kojima ko se god ne bude vladati i upravljati, da se s sudom nakazuje, a ne bez suda i kako ko
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Bačevci su Drini na obali prema Osatu. Stade vika Turaka iz Bosne, sa one strane Drine: ,Haj, braćo, udrite se, ne dajte se! eto nas u pomoć k vama!’ Pak niza sva brda potrčaše Drini. Mi kuće popalismo, roblje i stoku oterasmo.
aga uzme nekoliko momaka, dođe u selo koje mu se dopadne, sazove seljake i kaže im : „Rajo, ja sam carev sin i aga, dajte, prodajte mi se da ste moji, ja ću vas od svakoga zuluma braniti, i koji nema poreza i arača, ja ću za njega u zajam
zavadila no skoro polovina naroda, i da su na Savi ćuprije, opet se ne bi lako moglo preći, „nego vi gledajte i dajte nama džebane, mi ćemo se moći s njima tući”.
” — On kaže: „Kuda ste i došli”. — Na to mu odgovorim, da ja ne smem na čunu pokraj Beograda, „no dajte vi meni kola da idem preko, i na Boljevce da pređem”...
No ja vas molim, gospodine, dajte mi sovet, kad smo već mi ovako zakrvili, kome ćemo pružiti ruke, da nas zaštiti i u mir postavi”.
Ja kažem da mi vojske imamo dosta i da Turcima nimalo u hrabrosti nećemo ustupiti, „no dajte nam džebane, pušaka i topova i vešti̓ oficira, pa ćemo mi Turke i iz gradova isterati” itd.
da nji̓ova vojska stoji u Lešnici za koju i sami znadu, a naša prema njima, pak može biti da će se pobiti: „Zato dajte dva Turčina od vas, da idu i da kažu da smo se mi pomirili i da je Mus-aga izišao iz grada, no neka se vojska bosanska
” — Putujemo malo dok Živković poče kao sam da ruča, pak onda reče: „Dajte čamac do čamca, pa zajedno da ručamo; ja imam dobra vina, kad vi imate ribe; a slađe se u društvu i ruča”.
kod moga pašanca Molera bio i u zdravlje, ako hoćeš i okama, vina izobila pio; i znam da će oni u naše zdravlje piti, no dajte ̓vako ozebli po jedan satljik i mi da popijemo u zdravlje i njino i naše”. Veli Čardaklija: „Prođi se, čoveče, vina.
Odma pošljemo za binbašu Milenka i javim za Turke; a veće sva vojska krdžalijska dođe, i sjaše, vodaju konje i viču: „Dajte lađu”. Mi đoja ne̓otice upustimo lađu s broda niz Moravu, i vičem na vozare: „Držite lađu, držite, ode lađa!
— Turci kažu: „Mi smo iz Beograda, izun imamo od Karađorđa da idemo na naš vilajet; no dajte lađe”. — Kažem da „mi verujemo, no lađe bez binbaše ne smemo dati, no vi ra̓at budite: sad će on doći”.
Na obali ima oko 50 i više denjkova pamuka. Onda povika Milenko: „Dajte taj pamuk povaljajte na skelu, da u leđi uzgred prevezemo”, i Turci misle: istina je!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Da bog sačuva! Najgore mi je osecati te potre! Ali šta ćeš?... Jednako govorim ljudima: čuvajte stoku, ne dajte u štetu, pa ništa! Nego odsad ću i ja drukčije...
— odazva se Đuko, pa navali na opštinare. — E neka je za dukat... Ljudi smo naši, a tri cvancika nije bogzna šta... dajte pare, eto zove me kapetan; pohitajte i vi. Sad je baš i u redu, kao na polasku da mu date...
A kad zaslužiš koju paru, a dao ti je bog te možeš — ti ostavi kod gazda-Miluna, on će ti lepo čuvati... Epa dajte divit amo i malo 'artije! — okrete se mehandžiji.
— Ta pušku mi dajte da ubijem psa! — riknu Milun n uleti u kuću, zgrabi s klina nekakav zarđali krndelj bez kremena, pa stište napolje kao
Digoše viku i jedni i drugi. Samo se čuje: — Drž' se, Purko! — Ha, pas nijedan! — Ovamo, ljudi, izgibosmo! — Ne dajte, krv leže! — Stanide, Živane! — Uh, pogani Ćebo! — Ujede me pas, ja! — Na peškir, zavij! — Nije ništa.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Jesi!... Jesi!... — Nisam!... A da se baš uveriš još ću stopu skočiti! — Batali! — reče Lazar. — Braćo!... ne dajte mi lagati!... Skačem još stopu! — viknu Stanko. — E, čekaj! — reče Lazar. Pa priđe belezi.
— A ti otpevaj jednu! I u času gusle su bile pred njim. — Bogami, ne mogu!... — Onda dajte meni gusle! — reče Stanko. — Zar umeš? — Ponešto. Dadoše mu gusle.
— Sad, šta ste vi radili, ja ne znam, ali tek to znam da ćete sa vi ovde pokrviti!... Nego, ne dajte!... Odrecite se Ivana, on je već đavoli. On se sad, i da hoće, ne može otresti Turčina! Zato se sad sklanjajte od njega.
Grlo mu se osušilo, a on ne imade ni vode. Stade lupati u vrata. — Šta ćeš? — zapita ga glas spolja. — Dajte mi vode! Ne dobi nikakva odgovora... Mislio je da je onaj otišao da javi subaši za to... Ali ništa...
— Oho-ho! A kad svrši priču, Zavrzan reče; — Alal ti vera!... Vidi ti se i po rukama, krvave su. — Dajte vode da operem ruke, pa da ručamo! — reče Stanko. Zavrzan uze tikvu i poli mu... Ručak je svima slatko pao.
Kad se i to svrši, Miloš reče: — Dajte, deco, večeru!... Sovra se za časak prepuni jelom. Napolju poče gruvati pištolj za pištoljem.
Baci pogled na grudi koje se jedva dizahu. On priđe bliže i smotri kako donja usna modri i pada... — Dajte sveću!... — reče i nehotice. Sve se užurba. Nasta zapevka.
Ona više ne beše nemoćna. Gledala je babu Stoju, pa je iz njenih očiju čitala zapovesti. — Ala su im vrele glave! Dajte, nakvasite kakve krpe... U trenutku su bili nakvašeni ubrusi na glavama ranjeničkim. I oni pospaše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
iziđe naprijed: — Da prostiš ti, popo, i vi, braćo, vi svi znate da se moja domaćica prije dva mjeseca pobabila. Dajte meni dijete i Ikoniju, dok je ono još za sise! Paziću ga kao svoje!
— Jok! — kaže kum Ninko. — Kod tebe je bila skoro dvije godine, a kod mene jednom u nedjelji. Nego dajte vi meni dijete u kuću. U mene je i zadruga veća, a, hvala bogu, pametna su mi čeljad, imaće se i kod mene čemu naučiti.
Učini mi se da će to reći: nemojte da me terate da vam kažem da vas volim. Pa ipak ustah i pođoh. — Laku noć! Dajte mi bar ruku. Ne gledajući odgovori laku noć, ali mi ne dade ruke. — Gospođice, to nisam zaslužio. E, pa laku noć!
Ona napući usta, sušto dete. — Ah, vi ste neka prznica! — Nema više da se govori o tome. Dajte ruku. Sad smo se pomirili. Ona pruži ruku, obrnuvši glavu k prozoru. Ja je stiskoh za nju.
— Gospođice, vama je ozbiljno rđavo? Ona klimnu glavom. — Pa kažite mi šta vam je? — Ne znam — reče ona. — Dajte mi bar ruku da vam pomognem peti se uz stepene. Ona pruži ruku. Ja iđah za tri stepena više i vodih je za ruku.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»Dede, deco — veli im gospodin popa — dajte vi to popi, a popa će vama grošić dva dati za to!« Kupi, pa i to pošlje kući.
— Nemojte, nemojte — prekide ga Melanija — znam ja muški neverni rod. — Al uveravam vas... — Verovaću, ali dajte mi prilike, dokaza i vremena. — Pa... dakle da vas ne uznemirujem ove nedelje... — A ne, ne. Sutra vas čekamo.
»Ako nisam, i neću!« — reče u sebi Pera Tocilov, a posle dodade glasno: — Četrnajst, gospodin-popo; ’ajd’, dajte eto dvanajst srebra i još jednoga da uzmem u kola, — da isteram bar tako ti’ šesnajst srebra.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Sad imam vrlo veliku, al’ do proleća ne znam kako će biti. — Proleće nije daleko. Ako ste šarmantan čovek, dajte mi reč da ćete do proleća čekati. — Obećavam vam, ali reč zadati ne mogu.
— Šta je to, frajlice? Kako su lepa pisma — valjda su ljubavna? — Dajte taki natrag pismo! To je belajdigung da vi moje pismo dirate!
— Neću da se udajem. — Dakle dajete mi košar? — Kad neću da se udajem, to nije za vas košar. — Al’ mi dajte bar najmanje nadežde. — Kakve nadežde? — Da se još promislite, pa onda da mi javite.
— Kakve nadežde? — Da se još promislite, pa onda da mi javite. — Dobro, samo mi dajte dugačak termin na promišljanje. — Mesec dana. — To je malo — godinu dana! — E, ta vi se samo šalite sa mnom!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Hoćete li dokaza? — Dokaza, dokaza, dajte dokaza! — Evo vam: pogledajte ovaj Beograd, jest gledajte ga Šta vidite vi? Ja vidim sve.
Najednom on se žurno uspravi, iskezi i pojuri kući. „Danas, sutra, smesta... Dajte reč Aleksiju Jurišiću... čujmo... čujmo... čujmo... Drugovi... gospodo... čujmo... čujmo... čujmo... Danas...
— Gospodine, vikao je on za njim, gospodine, ja tražim službu. Ja se ubih cele noći tražeći službu. Dajte mi službu, gospodine. Dajte mi smesta službu. Kako to? Vi hoćete moju svedodžbu. Zašto svi zahtevate moju svedodžbu?
Ja se ubih cele noći tražeći službu. Dajte mi službu, gospodine. Dajte mi smesta službu. Kako to? Vi hoćete moju svedodžbu. Zašto svi zahtevate moju svedodžbu?
Afrika
Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo! Igrajte, igrajte, dajte nam vatre!“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva, improvizuju reči svojih pesama prema prilikama.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
To ne moži da bude. Neći niko da dâ nijednu feniku. MIŠIĆ: Evo, hvala bogu, skupljeno je već hiljadu forinata. Dajte i vi jednu hiljadu, pak ćemo lako namerenije dostići. JANjA (uplašeno ga pogledi): Hiljadu forinta?
Ja mogu drugi put doći. JANjA: Što, drugi put? (Prokleta Eva mu mignila!) Gospodar notarius, dajte to cedulja. Vidim da moram da propadnim. (Uzme pero i spupajući k astalu.) Evo da žertvuim pô forinta. MIŠIĆ: Oho!
Šupu mi palo, koštui mi više od pet hiljada forinta; konji mi pođinuli: dve hiljade forinta! dajte mi togo čoveku koi moži da izgubi toliki novci na ovim vremenom, dajte mi, de! Siromah Janja, tvoju je sreću crno!
dajte mi togo čoveku koi moži da izgubi toliki novci na ovim vremenom, dajte mi, de! Siromah Janja, tvoju je sreću crno!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Štapsmedikus! Plati! Štapsprofoz! Plati! E moj Pajo! Pa i vaš arendar – arendar Isakoviča – samo viče: Mnje moje seno dajte! Pa posle kukajte! Kao i da nismo rođaci!
Teodosije - ŽITIJA
Nego kao čedoljubivi oci, omivši nas pokajanjem od njih, usvojite nas čista njemu, i svagda nam dajte darove dobre izmolivši od njega. Spasavajte nas molitvama od najezde poganika i svakog oskrbljenja!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
sad zamislite „Iliriju” kao kuću, jer to je jedna organizacija, zasnovana na širokim osnovama, i sad dođe neko i kaže: dajte mi moju gredu. Da, gredu, ali ako mi gredu izvučemo, srušiće nam se cela „Ilirija” na glavu. SPASOJE: Užasno!
Zašto pasoš?... SPASOJE: Da se možete bez smetnje i za vremena ukloniti iz zemlje. MARIĆ: Ukloniti? (Ščepa pasoš.) Dajte ga, dajte ga, dajte mi taj dragoceni dokumenat. (Trpa hitno u džep.) Ovo je najveći pismeni dokaz vašeg nevaljalstva.
SPASOJE: Da se možete bez smetnje i za vremena ukloniti iz zemlje. MARIĆ: Ukloniti? (Ščepa pasoš.) Dajte ga, dajte ga, dajte mi taj dragoceni dokumenat. (Trpa hitno u džep.) Ovo je najveći pismeni dokaz vašeg nevaljalstva.
MARIĆ: Ukloniti? (Ščepa pasoš.) Dajte ga, dajte ga, dajte mi taj dragoceni dokumenat. (Trpa hitno u džep.) Ovo je najveći pismeni dokaz vašeg nevaljalstva.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pitam vas opet: ’oćete li vašu kćer za mene dati? Ne ištem ni krajcare. Gospođa Tatijana malo misli se, pa opet: — Dajte mi na promišljanje jedan dan. — Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla. Posle tri dana poručite mi. — Zbogom.
Kad budu gotovi, zapečate pisma, i sad treba na poštu nositi. Čamča zna gde je pošta. — Dajte ja ću sva tri odneti. Predaju mu dragovoljno.
kad vide da se za stolom gospodara Sofre „tej” pije, i primetivši kako mahanjem glave „tej” hvale, i oni poviču: „Dajte teja, čaja!” I purgeri hvale kako je dobar „tej”. Vide šta drugi radi, pa i oni odobravaju.
No jeli su teletinu. Kad je Šamika iz rezona popio „punš”, hoće sad „teja”. — Dajte Čamčo, tog dobrog „teja”. Maločas, a Čamča mu donese „teja”, pa će malko pričekati dok Šamika košta.
— Dobro, osam dana od danas, u pet sati posle podne biću ovde; gotov sam na sve. — Stoji l’ partija? — Stoji. — Dajte ruku, držim vas za čoveka od reči. Sad moram brzo natrag. Zbogom! Ode odvažna Matilda.
Otac ćuti, prekrstio na leđima ruke, pa se šeta. — Dakle, ja uvek bećar, a Šamika gospodin? Otac ćuti. — Dajte mi novaca! Otac ćuti. Sad Pera ide za tezgu i otvori čekmedže. U čekmedžetu samo nekoliko krajcara.
Ja sam doista rad da se frajla Paulina srećno uda. — Pa usrećite je. — Primate moj plan. — Dajte mi termin tri godine. — Dug termin. — Posle tri godine, ako ne dođe bolja partija od mene, onda ću je uzeti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
E, tu je malo falilo pa da ne povratim na nekog tipa ispred sebe, na časnu reč. Lavor, vikao je Miki, lavor, dajte mi lavor! Taj film je potukao sve rekorde u kratkom zadržavanju na repertoaru — totalni čabar!
Noge koje umeju svašta da izvedu! – Ma, dajte! — reče stjuardesa. — Niko neće znati! Kao da je to toliko važno? – Ne možete unutra! — ponovi mirno kaluđerica.
Matavulj, Simo - USKOK
To ti, božja ti vjera, nikad zaboraviti nećemo!... Dajte rakiju! Udovica donese i stavi preda njih onisku okruglu trpezicu; Kićun donese sklenicu rakije i čašu.
Knez odmahnu glavom: — Hvala bogu, što li mu je? Dajte, nastavite me kako da ga razgovorim? — Jest čudo. Neveseliji, da-ti, ne bješe ni na robiji!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
PROVODACIJA: E, pak šta ćemo tu mlogo, to jest, raspitivati. Sreću niko ne nađe sa svećom. Dajte devojku da je darujemo. (Mladoženji.) A? MLADOŽENjA: Kako znate, (lagano) gledajte za novce.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Sad imamo posla sa praznovanjem slobode. LEPRŠIĆ: Zar vi mislite da Srbin nije sazreo za slobodu? dajte astal, dajte astal pak ćete se diviti. (Dovuče astač nasred sobe, pak se popne na njega.) Gospodo i braćo!
Sad imamo posla sa praznovanjem slobode. LEPRŠIĆ: Zar vi mislite da Srbin nije sazreo za slobodu? dajte astal, dajte astal pak ćete se diviti. (Dovuče astač nasred sobe, pak se popne na njega.) Gospodo i braćo!
ŽUTILOV: Zaboga, nudio sam ga da bude podsekretar, pa kaže da nije za to. Šta ću da radim? SMRDIĆ: Dajte mu što je za njega.
SMRDIĆ: Tako i jeste. Šta se imamo bojati? LEPRŠIĆ: Gdi su ti Madžari, neka dođu samo! SMRDIĆ: Dajte ovamo Nađ Pala da mu sečemo duvan na glavi. ŠERBULIĆ: Pravo, dajte ga! ZELENIĆKA: Gdi je barjak?
SMRDIĆ: Dajte ovamo Nađ Pala da mu sečemo duvan na glavi. ŠERBULIĆ: Pravo, dajte ga! ZELENIĆKA: Gdi je barjak? Bez barjaka ne može se vojevati! ŠERBULIĆ: Tako je! (Otrči i donese barjak.
GAVRILOVIĆ: Ostavimo sad to; nego dajte što na sirotinju. SMRDIĆ: Idite vi s bogom, ja ne mogu dati ništa. ŠERBULIĆ: Zašto nisu svi ustali na oružje, pa ne
Radičević, Branko - PESME
Itd. do 30 redi. On gleda sve, i opominje se utopljenoga Arse (Putnika) itd. Ovako zatim zbori: Ovamo meni ruke dajte, I zbogom jako mi ostajte.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Krkljanac kod džamije odjednom procijepi nečiji snažan uzvik: — Ne dajte, braćo, odnesoše me! Jovaš čisto podskoči u mjestu, poznade glas brata Mikana, ali isto tako brzo sjede ponovo u
Priskoči joj igraknu: — Oho, bogami tebe tvoj Dedo dovatio gelerom po mišici. Ej, vi tamo, dajte brzo jedan zavoj. Ošamućena starica začuđeno je gledala u svoj okrvavljeni rukav i tek poslije nekoliko trenutaka dođe
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali dosta! Našta ovo? Sve je ovo tako sirovo, masno! Neću to... Staro, staro mi dajte! Ono što miriše na suh bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce. Evo: Jesen došla. Magla pada.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
sestru najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte, ili je date ili ne date, hoću da znam. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam.
Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: — Dajte đevojku, srednju sestru, mi smo došli da je prosimo. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam.
Onda ona veli: — Došao je moj najmlađi brat a tvoj šurak. Kad car čuje, on poviče: — Dajte ga. Kad šuraka sestra dovede pred cara, car skoči, ruke šire, u lica se ljube: — Dobro došao, šurače!
On se okupa i ništa mu ne pomože, pa reče drugoj dvojici: — Dajte vi da vidim šta vi imate. Oni odmah iznesu vodu, car se okupa, i onaj čas se pomladi, te vidi i čuje kao mladić.
Onda carski zet poviče: — Dajte mi iz družine onog čoeka koji se bio sa ticom opkladio da on trči a tica da leti pa tri sahata prije tice dođe.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JAKOV: I najgora. MARKO: To samo muž kaže, kad mu počne žena čitati predike. Dajte ular, da ga vežemo. So tim će se seljak lakše ubediti. MILOŠ: Tako, tako, na moju dušu, biće dosta novaca.
MILOŠ: Kupite magarca, kupite magarca! SELjAK: Moga magarca? To je mlogo. deco, što će ga drugi kupiti? dajte ga meni! SVI: Za šest dukata, za šest dukata! SELjAK: To je mlogo! JAKOV: Niže nije. SELjAK: Magarac je moj.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PELA: Ti si dobra devojka. PERSIDA: Bože, je l’ moguće? Milostiva gospođa,... ja sam srećna devojka, molim, dajte mi ruku da je poljubim. PELA (sakriva ruke ispod vala): Fala, Perso, fala, ja znam da si ti dobra.
Oćeš i ti besniti kao ona, a? Skorpije i zmije što ste vi! (Udari je.) SULTANA: Jao, ubi me, ne dajte, zaboga, jao! POZORIJE 2. TRIFIĆ, PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Koj vrag, kakva je to vika?
STEVAN: Aha, eto majstor Srete, sad će je on naučiti pameti. POZORIJE 3. SRETA, BIVŠI SULTANA: Jao, zaboga, ne dajte me, ne dajte me! TRIFIĆ: Je l’ to tvoja žena, majstor Sreto?
POZORIJE 3. SRETA, BIVŠI SULTANA: Jao, zaboga, ne dajte me, ne dajte me! TRIFIĆ: Je l’ to tvoja žena, majstor Sreto?
(Zamane.) Kući! SULTANA: Jao, ne dajte me, ne dajte me! TRIFIĆ: Draga moja, kako ti ne bi išla tvojoj kući? SULTANA: Zaboga, ovo je moja kuća.
(Zamane.) Kući! SULTANA: Jao, ne dajte me, ne dajte me! TRIFIĆ: Draga moja, kako ti ne bi išla tvojoj kući? SULTANA: Zaboga, ovo je moja kuća.
SRETA (uvati je za ruku): Znam, samo ti ajde sa mnom. SULTANA (otrgne se od njega): Ne dajte me, zaboga. SRETA: Oćeš da te vežem? SULTANA: Jao, pomozite mi, zaboga! Trifiću, neću više takva biti!
TRIFIĆ: Nemojte mi glavu zabunjivati. STEVAN: Ovo je dogovor, gospodine, ne dajte se varati, milostiva gospođa oće šalu da provodi. TRIFIĆ (Peli): Molim te, izvesti me upravo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kaže da mi mladi nismo puni plemenitih ambicija i ideala, druže uredniče, razuveriće se kada pročita ovo moje pismo. Dajte mi samo šansu; kažite mi gde da se prijavim za degustatora cigareta i videćete — napraviću prava čuda, dostojna
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
BATIĆ: Šta dogovorili? Ovamo u policiju! (Povuče ga.) JELICA: Ne dajte, tatice, oteše mi barona! ALEKSA: Saprment, u ime moje privilegije protestiram!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
južnom, našla je kapu s porukom tužnom i na njoj krvi tračak: „Junački ginem u buri, znajte, starini mome zamjenu dajte! Pozdrav! Kapetan Mačak.“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Možda će sad zažaliti što gube zaradu. — Oni ne vole da idu pošto je tramontana. Dajte im pezetu za vino. — Našli ste nešto za Ostrvo, — kaže starac kad se približio.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TRIFUN: 'Ajd' baš da čujemo? AGATON: 'Ajd' izvol'te dati njemu da upravlja imanjem? 'Ajde, dajte mu... TRIFUN: Ne znam zašto ne? AGATON: Nemoj da te to vreća, ali ovako u familiji možemo valjda biti iskreni.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— E! — i stari zavrte glavom. — Mnoga su čuda počinili. Ne dajte, deco, da nam dušman porobi zemlju. Ne dajte... Pratio sam sve muško iz kuće u rat, pa ako treba i ja ću!
— E! — i stari zavrte glavom. — Mnoga su čuda počinili. Ne dajte, deco, da nam dušman porobi zemlju. Ne dajte... Pratio sam sve muško iz kuće u rat, pa ako treba i ja ću!
Iz drugoga ugla dopirao je nečiji pišteći glas: — Braćo, ne dajte!... To vapije za pomoć nišandžija Đorđe, čija cela ruka visi na jednom parčetu kože, dok mu iz ramena šiklja mlaz krvi.
neko jauknu, ali mi se tada sručismo na gomilu iza topa i kare. I prva misao je bila: živ sam, živ... — Brže, dajte ga ovamo — vikao je nekome Trailo. — Puni odmah! Tempirači dovukoše Jankulja, koji je stenjao i škripao zubima od bola.
Sreo sam samo ostatak jedne čete sa đakom podnarednikom i, na moj poziv, vratili su se odmah na svoje mesto. — Dajte mi njegovo ime! Ađutant se uzvrda. Poče da pipa po džepovima, kao da nešto traži.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— O, molim.. izvol’te, reče ona sa nekim malim izrazom koketerije. — Ama nemamo gde da vas uvedemo. Deco, dajte koju stolicu. »Hm, pa to je on !... znam ... I gle sad šta je !« reče Gojko u sebi. On poznade pisara.
Drhće i čeka dan, dva... Treći dan dolaze tri čoveka u srez, javljaju se kapetanu. Komisija! Dajte ovamo Petra pisara.. On se već sav ohladio. Daj ključeve!... Zapečate kasu, pa daj račune...
— Ja... ja... kazao sam vam... vi ste mi sve!... Dajte da zajedno stradamo... Možda će se Bog i nama okrenuti... kad zaslužimo. Ona mu pade oko vrata i gorko zaplaka..
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ne daj se, devojko, Mlada prevariti. 35. Ovde nama kažu Momče neženjeno; Il’ ga vi ženite, Il’ ga nama dajte, Da ga mi ženimo Tankom Podunavkom, Ili Pomoravkom. Tanka Podunavka Mlogo dara nosi.
Skin’ te s mene zelenu dolamu, Na dolami tri džepa svilena; U svakom je po ruža rumena: Jednu dajte mojoj miloj majki, Nek kupuje pšenicu bjelicu, Nek se rani i oda zla brani, Jer je sinak doraniti neće; Jer je
Drugu dajte mojoj vjernoj ljubi, Nek kupuje srebrnu kašiku, Nek večera, nek mene ne čeka, Jer me nigda dočekati neće!
Treću dajte mojoj miloj seki, Nek kupuje svilu i kadifu, Nek s’ udaje kuda joj je drago, Jer je bratac udavati neće, Jer je
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ne razumiješ. Stolica se ne pravi sàdvije noge! SIMKA: Gino! Dajte vode! Raskopčajte ženu! TOMANIJA: Prskaj po obrazima! SIMKA: Gino! Gino!
VASILIJE: Naravno, samo kažite! Šta treba? SIMKA: Ispekla sam tikvu, ne mogu sama da je iznesem! VASILIJE: Dajte meni! Gde ste je našli ovoliku? SIMKA: I kad bi neko hteo da prostre stolnjak! VASILIJE: Jelisaveta!
SIMKA: Gde? JELISAVETA: Filip ima neku vrstu pozorišnog ludila! Dajte mu ašov, on će da uobrazi da je grobar! A uzmite mu ašov, i pružite skiptar, pa ćete za tren oka od grobara dobiti
) MAJCEN: Straža! JELISAVETA: Filipe! MAJCEN: Ne dajte mu da pobegne! PRVA GRAĐANKA: Pa zar je to ubica? DRUGA GRAĐANKA: Ruka ti se pozlatila!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U slavu smeha Banaćana, koji je lagan kao i kolo njino, ali oštriji od jatagana. Dajte mi čašu da napijem praznicima. Da napijem nedelji, kad se zvona oglase i kad Sunce grane.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— 'Ajde, more, šta ćeš u ovom dimu; i nama poiskakaše oči. — Neka, naučio sam ja, dajte samo stolicu ovde uz ognjište. — O, belaja, Boga mi ja bih volela sedeti u sobi na klupi, samo da mi nije rada.
— Ne dajte me, sveti božji ugodnici, veliki i mali... svi znate da sam za pravdu i zakon... — uzviknu čiča Pera posle ovoga čitanja
— A, molim... čast mi je... — promucah nešto i još više se zapletoh. — Dajte upisnicu — reče mi i uputi se k stolu, na kome behu razbacane nekakve hartije, đački propisi i razna učila, kao u
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SVRŠI PISMO I ČITA GA NAGLAS PRED SVIJEMA (CRNOGORCIMA I TURCIMA) KNEZ ROGAN Eto pismo, pa sad put za uši! Dajte mu ga da se razgovori. POSLANICI VEZIRSKI, NEVESELI, ODLAZE.
ĐACI Naložili, đedo, kâ trebuje, presuli ih bijelom šenicom, a zalili crvenijem vinom. IGUMAN STEFAN Sad mi dajte jednu čašu vina, ma dobroga, i čašu od oke, da nazdravim starac badnjacima.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Cuca, posokoljen, nastavi: „E, nijesam sve ispričao! Prevrćući se oko tobožnjeg ognja, rekoh domaćijema: dajte da što založim, e crkoh od gladi!...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
sestru najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte, ili je date ili ne date, hoću da znam.“ Veli najstariji brat: „Ja je ne dam.
“ Oni se prepanu n otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: „Dajte đevojku srednju sestru, mi smo došli da je prosimo.“ Veli najstariji brat: „Ja je ne dam.
“ Onda ona veli: „Došao je moj najmlađi brat a tvoj šurak.“ Kad car čuje, on poviče: „Dajte ga.“ Kad šuraka sestra dovede pred cara, car skoči, ruke šire, u lica se ljube: „Dobro došao, šurače.
Kad caru odnesu mleko, i on ga promeša kašikom, nađe prsten, te đipi odmah i poviče: „Dajte ovamo kuvara!“ Kuvar se siromah prepadne, da nije od pepeljuge dlaka upala, pa kao mrtav dođe pred carskoga sina.
On se okupa i ništa mu ne pomože, pa reče drugoj dvojici: „Dajte vi da vidim šta vi imate.“ Oni odmah iznesu vodu, car se okupa, i onaj čas se pomladi, te vidi i čuje kao mladić.
Onda carski zet poviče: „Dajte mi iz družine onog čoeka koji se bio sa ticom opkladio, da on trči, a tica da leti, pa tri sahata prije tice dođe.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I na vratima dajte u hlebu i vinu koliko bude bratije. O ovome je dovoljno reći ovo, a spomenućemo i o drugim stvarima.
nego one koje vam danima i časovima dosađuju, jer nije moguće da vi kao ljudi nikada ne pomislite nešto lukavo, i ne dajte dobro odlaganjem, što ne treba da bude, nego sa voljom svakom i žurbom na to pritecite, da bismo jedno bili svi, isto
kada iskušanik koji je nešto dao, što je veoma nesavetno, hoće da ode iz manastira, a želevši i darovano da odnese, ne dajte mu to, ma šta da je to.
Poštujte Gospoda od svojih pravednih trudova i prvine dajte njemu od svojih plodova pravednih, da bi se ispunile žitnice vaše mnoštvom pšenice, a vino muljače vaše istakale.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Mogu da ti prolongiram dok trepneš! (Ulazi Gospava) GOSPAVA: Šta se ovaj voliko raskokodako? Dajte mi nešto da popijem! CMILjA: Šta ćeš? GOSPAVA: Šta bilo, samo neka je duplo! Večeras malo gostiju!
Jedva. Govorim. Vidite. Nemam. Daha. CMILjA: Da vam donesem vodu i kocku šećera? JAGODA: Ma kaku! Kocku! Dajte vi meni. Vinjak. I to dupli! CMILjA: Pobogu, zašto tako drhtite? JAGODA: Saćete čuti! Pođem prvo. Na stanicu.
Verujte, savršen. NEPOZNATI (stalno pogledajući napolje): Dajte mi taj pasulj. IKONIJA: Kupusalata, paradajsalata? Nešto za piće? NEPOZNATI: Kupusalata, i jedno ladno pivo.
A i glava mu rascopana. Šta na to kažeš? JAGODA: Kašte mi gde je, dajte adresu, zovte ga, vodite me! IKONIJA: Sad ti ne vredi. Otputovo noćnim u deset i tries. JAGODA: Kolko je sad?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Tako mi Hrista vladike, to nije pravo da vi mene častite, a da ja vas činim plakati! Dajte, deco, piti!” Pak se onda okrene k gospođi doma, govoreći: „Kako ja vidim, ja sam vas s mojom besedom u neveselje
Ovaj sušti nosi jednu srebrnu kutiju i srpski ište, govoreći: „Dajte milostinju na mošti Svete Ane u manastir Savinu.” A njegov dijakon za njim prosi na mošti Svetoga Pantelejmona.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Brna stade pomaganje. — Jere!... Jure!... Bare!... Šimeta! Jeste li mi braća! Za muku Isukrstovu, za sv. Franu, ne dajte da se krv proliva... Ajme! ajme! u-ju! jo!... Stipane, Stipane, nemoj dite!...
Zovu te dijaci! Grgo se primače k ognjištu razbarušene kose i raspas. Đake spopade smijeh. — Dajte mu odma da nazdravi! — zapovijedi Lis. Bukar izreče nješto smeteno, pa nagnu buračom. — Pij, pij, koliko god moš!
(Ovu riječ bješe naučio u manastiru.) Dajte mi vrimena da se pokajem, da postanem dobar dijak!... A ako li vra dozna sve, pak me istira, utopiću se, a kući neću,
Ćosić, Dobrica - KORENI
— viknu Tola, a seljaci ga pogledaše, poćutaše, pa se glasno složiše: — A vi se, braćo, ne dajte! Ne dajte narodnu slobodu i pravo...
— viknu Tola, a seljaci ga pogledaše, poćutaše, pa se glasno složiše: — A vi se, braćo, ne dajte! Ne dajte narodnu slobodu i pravo...
Kolena su jače zaklecala, ruke su trnule od kajanja: zašto nije ušao u kuću što se kiti nerodnim drvećem i rekao „dajte mi da vidim decu: moji su to unučići“? Da ih pogleda, pomiluje i iziđe. Ona bi ga zapamtila.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Za ovu zemlju oni behu divi, Uzori sv'jetli, što je branit' znaše, U ovoj zemlji ostanite i vi, I za nju dajte vrelo krvi vaše.
Ne dajte suzi da joj s oka leti; Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mr'jeti Na njenom polju gdje vas slava sr
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svestan toga, on je, kako se priča, rekao: „Dajte mi čvrstu tačku u prostoru da podignem celu Zemlju u vis!“ Arhimedes je imao prilike da sve te svoje pronalaske s
“ „No ja nisam čovek od nauke, pa zato mogu te knjige kupiti tek kad steknem uverenje da ih mogu dobro prodati. Dajte mi cenovnik vaših knjiga, pa da pokušamo!“ „Kako kažete? - Cenovnik!
Kad pronađete dobrog kupca, lako ćemo se o tome sporazumeti“. „E, pa lepo. No kako da zapamtim naslove vaših knjiga? Dajte mi kakav spisak!“ On ode do svog ormana i donese nekoliko listića hartije.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dopustite mi da prepišem ovu jedinstvenu pesmu i dajte mi vašu tvrdu reč: da ćete me prvom prilikom u Beogradu predstaviti pesniku Vasiljevu.
— zahori se sa svih strana i Cigani zasviraše „tuš“. — ... A sad, gospodo — završih ja u paničnom strahu. — Ne dajte, dakle, tavan! Pridržite lampu! Aman! — Ne dajte tavan! Pridržite lampu! — vikali su svi oko mene.
— ... A sad, gospodo — završih ja u paničnom strahu. — Ne dajte, dakle, tavan! Pridržite lampu! Aman! — Ne dajte tavan! Pridržite lampu! — vikali su svi oko mene. Pa ja sedoh u najvećem uzbuđenju, a svi prilažahu da mi čestitaju.
Onda svi povikaše: „Dajte mu konjaka da preseče; da preseče, da preseče.“ Ja sam razumeo da će mi preseći ruku, pa sećajući se da sam uvek bio
— Dajte mi reč — veli Ilija Ilić — hoću ja da govorim. — Ko je ovaj — viče narod sa svih strana — šta hoće on, ima li on pravo
— Srećko! — viču svi. — Ama izigravaju! Čoveče božiji! Ali ne pomaže: — Izgiboše! Jao, ljudi, ne dajte! Puštajte me! Drž’te! Ja ću pašu — grmi on sve jednako. — Ama, čoveče! Ama kakvog pašu! Ono je Mika! Glumac!
— Ama, čoveče! Ama kakvog pašu! Ono je Mika! Glumac! Predstavljaju! — Kome vi? Znam ja Miku. Nemojte, ljudi. Ne dajte! Vasiću, izdajico!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— vi to sigurno znate — da ste nekad bili kavalerijski oficir i da u svom kovčegu još čuvate oficirsku sablju i kalpak. Dajte da poslije toliko godina raščistim sebi tu tajnu, recite mi: je li to istina?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Najedared uzviknu veselo: — Dajte motiku! — Marija, gde je motika? — zapita kmet. — Ne znam, bogme, da li je i doneta iz luke.
— Daj prečnjake ovamo! — viknu neko ispred kavane. — Molim, ja sam se pre abonovao — odgovori apotekar. — Dajte pandure, poklaše se neki oko jagnjećih nogu — opet se ču glas onoga nepoznatoga.
Kosta, koji beše poslednji, povika: — Pogiboh, braćo, ne dajte! Hajduci ga prihvatiše i za nekoliko sekunada sjuriše se u potok.
— Dajte mladence! — reče on i obrte se đaku, pa mu dobaci nekoliko kratkih isprekidanih reči, usled kojih se ovaj namah rasani
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
sestru najstariju, i to sad, ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, ni ti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte, ili je date ili ne date, hoću da znam. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam.
Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: — Dajte đevojku, srednju sestru, mi smo došli da je prosimo. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam.
Onda ona veli: — Došao je moj najmlađi brat, a tvoj šurak. Kad car čuje, on poviče: — Dajte ga. Kad šuraka sestra dovede pred cara, car skoči, ruke šire, u lica se ljube: — Dobro došao, šurače!
Onda carski zet poviče: — Dajte mi iz družine onog čoeka koji se bio sa ticom opkladio da on trči a tica da leti, pa tri sahata prije tice dođe.
Kada su bili nasred polja gdje je sluga isjekao pustahije, tu ustavi pa zavika: — Dajte vreće pa hajte za mnom! — te ih dovede do one jame i otvori kapak, kad ima se šta vidjeti: trideset pustahija jedan na
Onda ga vragovi stanu moliti i zaklinjati da prestane, ali on ni brige što se oni krive. Najposlije im reče: — Dajte mi zapis da nigda više nećete doći, pa ću vas pustiti.
Vidi sad sin da to nije baš tako ludo, pa će onda ocu: — Znate što, oče, dajte vi meni taj višnjovac da ja odem u svit tražit pravdu, jel ovako mi možemo i umriti a da pravda ne naiđe našim šorom.
Jedan momak, koji se tu namjerio, reče u družini: — Dajte, ljudi, da svaki pravo kaže ko bi što najvolio od ćevojke lijepe od pasa naviše.
Što zovete mrtve, nego dajte da zovemo koga iz onog sela da nam pomogu. REČNIK abatiti — zastati, zateći andes — muslimansko pranje pred
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Pa šta ću mu ja? — odvrati župan. —Ništa! — vrcne ona malo razgovorom. — Dajte malo suhih drva! —Zar ste sve izgoreli? Ča radite od njih? —Ima, ima još, — požuri Cveta, — no mokra su.
Oba crvena i razigrana, sigurno su dolazili upravo s ručka. —Dajte mi biljet; znate, uz popust! — zapita činovnik. —Takođe i meni uz popust, priđe i trgovački putnik. —Odmah gospodo!
— blagodari Cveta i rastvori ruku da vidi dar. Uto, iznenada, nađe se kod njih općindžki policaj.. —Ne dajte ništa, gospodine! zadihan kaza naglo. —Pusti.. . Učini dobro, pa se ne kaj!... —Ali je prosjačenje strogo zabranjeno.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
ste hladne Daleko od ognjišta Daleko od kapija neba Pogledajte mene zvezde Krišom da zemlja ne vidi Dajte mi znakove tajne Daću vam višnjev štap I putanju jednu boru I vodilju jednu trepavicu Kući da vas vrate Kao da je
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA (usplahiren): Dakle, bivalo je i to?! (Odjuri vratima i prodere se na njima.) Ama, šta se vazdan majete, dajte taj cilinder! XV ŽIVKA, DARA, ČEDA, ANKA, MOMAK ŽIVKA (nosi cilinder i gladi ga rukavom od bluze.
ŽIVKA: Ama, kako možeš da izdržiš i da čekaš da ti drugi donosi novosti? Dajte mi šešir, idem sama!... ČEDA: Kuda? ŽIVKA: Na Terazije! DARA: Bože, mama, otkud to ide!
Vadi iz tašne jednu cedulju na kojoj je zapisan dotični telefonski broj): ...Je l' to centrala?... Dajte mi, molim vas, (gleda u cedulju) 5872... alo... je l' to fotograf Pešić?... Vi ste?... Ovde je gospa Živka ministarka.
NINKOVIĆ: Kako god vi želite. ŽIVKA: Dobro. 'Ajde od sutra, recimo, da počnemo bridž da učimo. A za cigaretu, eto, dajte mi. (Uzme je i stavlja na sto.) NINKOVIĆ (odmah nudi): Molim! ŽIVKA: A za ono... je l' ne može to malko da počeka?
XV MOMAK IZ MINISTARSTVA, PREĐAŠNjI MOMAK: Jedno pismo za gospođu Popovićku, ministarku. ČEDA (nemarno): Dajte ovamo. MOMAK: Naređeno mi je da pismo predam gospođi u ruke. DARA: Onda idem da pošljem majku.
ANKA (iznenađena): Da vas prijavim gospođi?! ČEDA: Da, i dajte joj moju vizitkartu. (Vadi i daje joj.) Ja ću čekati u predsoblju. ANKA (zbunjena): Ali... kako... vi da čekate...
pa to, onako, za uspomenu. SOJA: Udenuću u ram od ogledala. JAKOV: E hvala, baš ti hvala. KALENIĆ: Molim vas, meni dajte dve. SAVKA (pošto su svi primili vizitkarte): E, zbogom, Živka. ŽIVKA: Pa de, de, ne budi nakraj srca!
RAKA (ode desno). XXI ŽIVKA (sama) ŽIVKA (na telefonu): Alo... molim 7624!... Je li to kvart? Dajte mi vezu sa članom kvarta... A, vi ste na telefonu? Ovde gospođa ministarka.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Našto ovo? Sve je ovo tako sirovo, masno! Neću to . . . Staro, staro mi dajte!“) prešlo na drugu vremensku ravan - u varoš iz detinjstva a u sećanju sačuvanu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Arnautin bacio revolver u vodu, pa svi u Gilane u sud. „Ima li Turaka, ne dajte, kaurin sve pobi, eto i žene!“... Uhvatiše njegova sina. Kadija mu ponudi da se poturči, pa da mu sin bude slo– bodan.
Vidi da je ovome duša došla u podgrlac, da ništa ne vidi, no hoće da izazivlje bilo i puška da pukne. — Dajte, sinovi, po jednu kavu novim gostima! — reče najzad Bac Hadžić, koliko da zaturi trag svojoj zbunjenosti.
— „Aman, efendum!“ — „Ćuti!“ — „Aman, ako ne daje zakon, da se odmah vratim, samo mi dajte moje žene!“ – „E, vidi ti Arnauda: star pa hoće dve žene i jednu mladu kao rosu... Ova valja nama, ova mlađa.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Koprenu mi dajte da pokrijem njome Sve što nije bratsko u narodu tome, A istina stara da s’ pokaže jača: U nevolji znaćeš koji su ti
»Starmali« 1883. PESNIK PRED BOŽIĆ Ne pitajte za pesnika, Pustite ga sebi sama; Pred Božić mu dajte mira — Mir nek’ bude i međ’ vama.
“ — E, to vam je stara pesma I u stvari i po slovu: Primite je — il’ mi dajte Drugu pesmu, lepšu, novu. »Starmali« 1888 BORA U CRNOJ GORI (Slika F.
Po večernju valja poznati vam sveca, Zato, ljudi, ne budite deca! Ne budite deca, ne dajte se varat’, Nemojte naletat’ na svaki aparat, Pa ma kako bio umotan u šare: Otvorite oči, te Božije dare.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: Niste li ga sami vašom rukom ubili kad je izeo kobasicu? FEMA: Uh, uh! Dajte sirćeta pod nos, dok nisam pala u nesvest. Ančice, Ančice! (ANČA donese vatru, i počne kaditi.
) VASILIJE: Milostiva gospoja, komi fo, komi fo, ja imam dvanaest iljada, mogu biti nobl, samo mi dajte Evicu. SARA: Šarmant, ma šere. FEMA: A, komifo, zašto nisi odavno kazao da si nobl, pak bi dobio Evicu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo! Igrajte, igrajte, dajte nam vatre!“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva, improvizuju reči svojih pesama prema prilikama.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Eno ga, ide! Ćut’, čuće vezir!... STANA: Nek’ čuje vezir!... Neka ogluvi Od glasa moga strašne kuknjave: Sina mi dajte, Turci svirepi, Sina, o, sina mog!... TREĆI TURČIN: Ćut’! Ugušiću te!...
Bež’te... (Turci beže na sne strane, Za njima se čuju puške, a posle „Udrite! Secite! Ne dajte! Eno, umače“ itd.) SEDMA SCENA Isto mesto Spasenija raspletena; Vuk, Radak, Isak; za njima, vezanih ruku, Stana i dva
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
moj plan, moji položaji stoje goli, neposednuti pred Turcima, meni treba vojska, meni treba vaše odeljenje, vojsku mi dajte, nesrećniče, vojsku mi dajte!..
goli, neposednuti pred Turcima, meni treba vojska, meni treba vaše odeljenje, vojsku mi dajte, nesrećniče, vojsku mi dajte!..
»Vojsku mi dajte..e...e....., vojsku, vojsku, meni treba vojska. Strašljivče jadni, vojska kamo ti?« Major Velimirović odgovori
da neki mnogi, mnogi ljudi poiskakaše iz šanca i poleteše nam na susret, da kod nas nasta metež, da neki Rus viknu: ne dajte, braćo, Kirilov je ranjen; da ja Kirilova ugledah ispod mojih nogu, da ga ščepah za jednu ruku, a neko ga uze za drugu;
— Vaši gde cy ne znam, a ja sam moga dao jednom komordžiji pred stupanje u borbu. — Pa gde je vaš konj? Dajte mi vašega konja. — Šta znam gde je? Bog zna kud je njega sad odveo komordžija. Da glupa položaja!
Ili možda se to tako valja kod komandanta. A mene opet potpr'o Komapov: »dajte konja«, pa »dajte konja!« — Ali otkuda, zaboga, da vam ga dam, kad konja nigde nema? — Al' vi ga nađite... ma gde!
Ili možda se to tako valja kod komandanta. A mene opet potpr'o Komapov: »dajte konja«, pa »dajte konja!« — Ali otkuda, zaboga, da vam ga dam, kad konja nigde nema? — Al' vi ga nađite... ma gde! ma kako!
Pokažite mi u istoriji i jedan jedini veliki društveni preobražaj koji se drukčije izvršio. Dajte mi te filosofske škole, te mudrace, koji su umeli ukazati progresu drugi sigurniji put pa da obiđe krvave revolucije.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Jer se meni tako čini, Da vas gledam s druga sveta. Pojte, pojte svojoj sreći, Ne dajte je iz svog kruga! Samo cpeća nek je prava, Kao što je moja tuga.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Živeo! Živeo! Potporučnici podigoše „Fikusa“, poneše ga uz paklenu larmu, i spustiše na jedan krevet. Dajte konjak! — naređuje „Fikus“. — Kamo pesma?... Pesmu hoću! Its e long vej tu Tipereri...
Ne razumem... Kakvo bi joj se zlo moglo desiti? — Ponavljam: Lulu je nevina. Smatram vas za poštena čoveka. Dajte mi časnu reč da će ona u vašem društvu ostati vіrgo іntacta. — Dajem. — Časnu reč? — Časnu reč.
— Bojim se... Želela bih da ste uvek, uvek sa mnom. — Naravno, iskusnija žena rekla bi: „Dajte mi reč da više nećete ići tamo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Horatіuѕ Pijeride! dajte lek! Napregnu vražja ruka ljutu strelu, Iznenada jazvi nas. Zar misli da ću pasti žrtva zlobe?
Čujete li kako banda Po sokaku lepo tuče, Da navesti karneval I veseli noćas bal? Dajte brže korpu cveća I četiri ogledala, I voštanih devet sveća, Novi mider od perkala, I pariski rokoko, I pantlika
Prem me neki đavo bode Da već jedva disat mogu, Dajte kacu hladne vode, Da od glave sve do nogu Upotrebim badekur, — To je a la trubadur!
Na čast Nemcu Nemica I te plava vlas. A Englezu Britanka I njen gordi stas: Meni dajte Srpkinju, Za nju sejem, žnjem za nju, — Veli srpskog oca sin, Pravi srpski sin. 1840.
Majka vaša sad vas moli Više sebe koje voli: Pamet vašu naoštrite, Srca vaša oružajte, Glavom srcu pomoć dajte Ak’ želite da vidite Svetu goru divne moći, Iz nje donet nam’ pomoći.“ Tam’ na kuli zvono stade.
Sloga će nas uzvisiti, Prvu slavu povratiti. Od dremanja svi ustajte, Složno srpske ruke dajte, Vojevati mi nećemo. Već Matici da idemo. Nju nam treba pomagati, Na njen oltar žertvu dati.
Već Matici da idemo. Nju nam treba pomagati, Na njen oltar žertvu dati. Da nam sine sjajno sunce I ozari srpsko lice! Dajte! Nos’te! Šalj’te tamo Gdi nadeždu svi imamo Da će srpstvo procvetati, Narodnosti slavu dati.
mi je knjige i čitao mi je, samo da si ga čula, svaka reč mu je plamen bila, još i sad mi zuje u ušima reči: Meni dajte Srpkinju, Za nju živim, mrem za nju.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ne dajte, ljudi, nagrdi vola! — uzviknu preplašeno knez. Ispod vrata Rudonjina šiknu veliki mlaz krvi. Lujo zadoliga.
Bojić, Milutin - PESME
''Dosta! Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite! Mira, večna mira, bez životna znaka!
Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite! Mira, večna mira, bez životna znaka! Dajte mi da sanjam ono što bih hteo, Onu ženu čistu kô dan iz bajaka.
Moja duša plače I plamene suze teku mi iz oka. Sadašnjost mi dajte, sve bešnje, sve jače Da sobom sagorim. Dalje prošli dani! Snage! Smrt u mome srcu groblja zače!
A Pokolenje Sunca s gora slazi. 5. FANFARE Užežite nam luča svetlost punu, Fanfare zlatne slavu neka grunu, I dajte palu carsku krunu!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Daj mi kad ti kažem! MARICA: Ama, što nam ne kažete...? JEROTIJE (razdere se): Dajte kačketu i pištolj, strogo vam kažem. Razumete li vi šta je to strogost? ANĐA i MARICA (povlače se u sobu).
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Samo sada ne seda on kao otac mu, ne žuri, ne viče onako užurbano, izgladnelo: »Haj̓te, što ne prinosite?... Dajte da se jede«, već mirno, pametno, stojeći čeka i razgovara se s babom.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
‹= Bogoljub Petranović Srpske narodne pjesme iz Bosne, Sarajevo, 1867› 1, 69); s. ne dolikuje udatim ženama (»Ne dajte me« — kaže s. o sebi — »nevestama, Neveste me ružno nose... Podajte me devojkama, Devojke me lepo nose«... s. n.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Pa? A kad vam je potriba, ko vas pomaže? Neka ih kod mene; sarčićete ih lako! — Bar mi dajte još dva fiorina, potriba mi je! Šjor Luka maši se u pehar i uruči joj novac. Žena pozdravi i ode.
— Nikad ništa ne ulovite? — upita ga samo da ga natjera na razgovor. — Brige vas! Kad vam na vrata dođem, ne dajte mi ... — A zašto ne? — Bi!? Ha! A ko vam je otac? Pitajte suze sirotinjske! — reče naglo i izvuče tunju iz mora.
Ljudi su stajali kao ukopani i netrenimiie gledali u nj i u knjigu. — Dajte i meni malo muke! — javi se stari Ante i približi se. — Ne dajte ništa!
— Dajte i meni malo muke! — javi se stari Ante i približi se. — Ne dajte ništa! — viknu iza njega Rogo i nasmija se, kao da govori u šali, pa, ozbiljno zastrignuvši po ljudima jasnim živim
— Pustite da mi muž bar u miru ispusti dušu!... — To je drugi posao... — odgovori blaže rubač... — Ma dajte kozu! — Nije doma, — upozna Ivo Marijin glas. — Biće u zagonu, — veli općinski čauš i popođe po prevraću.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne trpite stisnutih zuba udarce sudbine, bunite se, proklinjite, dajte oduška bolovima svoje napaćene dupe. Niko vam nije potreban, ni crkva, ni boljari, ni kralj.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ „Ne brin'te se, sveti oče, Mudrog često lude uče; Mantiju mi dajte tu, I dajte mi svitu svu. I svinjar će možda znati Odgovora mudrog dati; Budi samo na to sklon, A poznati neće on.
“ „Ne brin'te se, sveti oče, Mudrog često lude uče; Mantiju mi dajte tu, I dajte mi svitu svu. I svinjar će možda znati Odgovora mudrog dati; Budi samo na to sklon, A poznati neće on.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tako je bilo s tolikima drugima. Ne dajte se, Kaleniću! — Videćemo, gospodin profesore. Pavlu jednoga dana reče Branko ipak više.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Lekaru se muti čelo brigom i obraća se roditeljima, kao čovek koji je već postavio dijagnozu, ovim savetom: — Dajte mu da jede kuvane suve šljive, upišite ga u kakav sportski klub i budite izmireni s tim da ove godine padne na ispitu.
— neka mi bog oprosti što moram upotrebiti i poslednje sredstvo da isteram demona uporstva iz tog bezbožnika. Dajte mu konstrukciju akuzativa cum іnfіnіtіvo u konjugaciji perifrastičnoj pasivnoj iz treće konjugacije.
Pošto su me svestrano pregledali, oni ponoviše mišljenje našeg domaćeg lekara: „Dajte mu i dalje lekove koje je lekar propisao. Ako se mali oznoji, onda je svaka opasnost prešla!
“ tako sam, eto, i završavajući život, izrekao istu misao. To bi, razume se, u biografiji moglo glasiti: „Dajte mi života, ja još nisam kazao poslednju reč!“ Novinar: Pa hoću li to zabeležiti kao vaše poslednje reči? Ja: Nemojte.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Pomaže bog! Oslonjen rukama o tezgu, gledao je trgovac mrzovoljno i promrmljao nešto u znak pozdrava. — Dajte mi dva kilograma šećera! — Nemam — i trgovac uzdiže samo ramena. — A kafe?
Konj diže glavu i poče da frkće. Kao hteo bih da stane... — Jaoj, ne dajte me! — viknu neko iza mojih leđa. Ja se upola okretoh i videh samo jednu tamnu masu, koju voda valja.
— Jaoj, makar i to. Pogledaj, molim te, onu plavušu! — drhti potporučnik Živadin. — Ne dajte mi, braćo, da priđem uz nju... Zaboraviću se.
— Naređeno mi je da se javim komandantu pešačkoga puka. Moj jedan vod otišao je gore i valjda je stigao. Dajte mi vezu sa komandantom puka, da se upoznam sa situacijom.
—... Razumem. Evo sad odmah! — komandant diviziona priđe žurno. — Molim vas, dajte mi jednog od ovih vaših mladića — on pokaza na Luku i mene — da ode žurno do moje pete baterije i dovede je najhitnije
Pričaju da su komandanti pukova bili u najvećem okršaju, sa revolverom u ruci, i hrabrili vojnike: „Ne dajte se, braćo. Sa vama je vaš komandant! I tu negde, oko baterije na Čeganjskim planinama, Bugari malakšu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Gde da mu nađu leka? Šta da rade? Traže saveta otac i majka, ali svako drugačiji lek predlaže: — Dajte detetu med u mleku! — kaže baka. — Na ljutu boljku — ljutu travku!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Marku): Marko (daje mu novaca pokazujući iza sebe na Cigane), podaj im, i dajte im da jedu i da piju. (Gordo): Jer ne sme da se kaže, da je neko sa Hadži-Tominog imanja otišao gladan i žedan.
Zlato neka nosi zlato a ne stara suva kost! Pevaj! KOŠTANA (nastavlja pesmu): More, dajte meni tuj mutnu vodu, Da pijem, ago, da spijem... — More, za tebe ima šarena soba Da spiješ, ago, da ljubiš.
I nikad neću da volim! STOJAN (ubijeno): Oh! (Odlazi). Ulazi policaja. POLICAJA (na ulazu, onima iza sebe): Dajte kola! Brzo! A ona? Ako samo pisne, kamdžijom ću kaiše s leđa da joj skidam! (Ka Koštani): A, gotova si? Hajde!
Hajde! KOŠTANA (ne gledajući ga): Gotova! POLICAJA (zamahuje kamdžijom): Ćut’! Sad ti kožu oderah! (Viče): Dajte kola! Ulaze kola, panduri, Cigani, svatovi, sa svirkom. KOŠTANA (stresa se).
Šantić, Aleksa - PESME
Za ovu zemlju oni bjehu divi, Uzori svijetli što je branit znaše, U ovoj zemlji ostanite i vi, I za nju dajte vrelo krvi vaše.
Ne dajte suzi da joj s oka leti, Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mrijeti Na njenom polju gdje vas slava
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Onda reče vojvoda Momčilo: „Čujete li, moja braćo draga! Izdade me kuja Vidosava, no dajte mi sablju ponajbolju“. Hitro su ga braća poslušala, dadoše mu sablju ponajbolju, pa je Momčil' braći besjedio: „Čujete li,
Tad oteža drvlje i kamenje, onda viđe šta je jadnu nađe, ljuto pisnu kako ljuta guja, pa zamoli dva mila đevera: „Ne dajte me, ako boga znate, uzidati mladu i zelenu!“ To se moli, al' joj ne pomaže, jer đeveri u nju i ne glede.
bele, Kučevkinje i Braničevkinje, besedi im vojevoda Janko: „Oj, boga vam, Kučevkinje mlade, Kučevkinje i Braničevkinje, dajte meni tri aršina plana, da okrpim beloga šatora, daću vama tri dukata žuta“.
Na gradov’ma otvorajte vrata, izmeđ’ sebe dajte zulumćare, ak’ hoćete mirni da budete, da gradova caru ne kvarimo: jer ako ih vi dati nećete, izmeđ’ sebe Turke
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ne boj se, niko te ne smije dirnuti, jer ja odmah puštam Žuju. — Dobro, hajde da se počne — pristade Đoko. — Dajte mi samo kakvu slamku. — A šta će ti sad slamka? — zinu Stric.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne obeđujte nekrivu siromaš, ni ih gulite. Ne opadajte ni oblagujte svoje društvo pred oficiri. Putnikom dajte mira, ne kradite i ne otimajte što tuđe.
i sav rod i porod svoj te se prilepi k svojoj zemlji: samo s jednom dušom otputuje na oni nedoznani svoj večni put! Dajte, dobra braćo, da i mi s našim umljem pošetamo se i pođemo tamo s onima za bahatom, kojino su pre nas otišli na oni
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— veli Taska. — E, zašto da ne biva? — Hehe! — osmehnu se prezrivo Taska — „Gaki nema, — svirka saka!“ — E, dajte gu, podajte gu za nepriliku, za Manulaća toga — planu Doka.