Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ „Nije, ženo“, rekne čovek, „ono je prednjak i starešina onih drugih | ždralova, a ja sam tvoj starešina, daklen je moj prednjak.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Jevo dvi knjige, jedna sudu a druga likaru. Daklen, koji može priplivati, pa da nađe dobra konja priko vode, ća da ode u vas trk u grad?
Jedini prozorak, na kome su dotle bile jake gvozdene rešetke, sad stajaše razjapljen. — Daklen, ovuda su ušli! — Kako su mogli izvrnuti gvožđa? — Ne vidite kako? — veli fra-Tetka.
— Daklen, opet sujma mora pasti na Stipana! — veli Duvalo, propinjući se, te promoli glavu kroz prozor. — A jest, duše mi, sve ka
ja ondak uzmem dvi teške katrige (stolice) i nosam i’, ako ćeš, po ure, a ne ćutim da se težina odziva u zglobovima! Daklen, vidiš da je stvar nerazumljiva! A njemu će Tetka: — Moj dragi Brne, od dobra ića jača je krv, pa je jača i bolest.
I njemu je pokojni fra-Vice prida nikoliko stotina talira, i meni je moj ujac ništa ostavija, i tako svi rade. Daklen, Ive, u pamet se! Sićaj se one: „Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagrija!
Daklenka, neka bude njegova volja! Ali, nas dvojica ne možemo više zajedno. Daklen, ili tražite sami premeštaj, ili ću vasja tužiti, a za to vam dajem tri dana na promišljenje.
Pivalica baci kapu na stolicu, izvuče jatagan stavi vrhu kape, pa kleknu i sklopi ruke. — Daklen, kršćanine, kad si se ispovidija poslidnji put? — poče ispovjednik.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Nije, ženo, — rekne čovek — ono je prednjak i starešina onih drugih ždralova, a ja sam tvoj starešina, daklen je moj prednjak.